Organskom proizvodnjom Aćimovići iz Futoga počeli su da se bave pre pet godina, kada je ta šestočlana porodica pošla stopama roditelja koji su se bavili poljoprivredom.

Uzgajanje povrća i voća bez hemijskih tretmana put je prepun izazova, a osnovni alati tog zanimanja su velika količina vremena i strpljenja.

- Organska proizvodnja je posao koji zahteva mnogo energije, ali ne mogu reći da je težak i naporan. Pesticidi se ne koriste, a sve se radi ručno, počevši od okopavanja i plevljenja. Za veće količine, potrebno je više radnika, ali mi smo, srećom, mali proizvođači, te sve postižemo - kazala je Bojana Aćimović.

Porodica Aćimović uzgaja nekoliko kultura: šargarepu, blitvu, spanać, peršun, tikvice, beli luk i nezaobilazni deo bašte svakog Futožanina - kupus. Rod krompira ove godine nije bio toliko dobar, ali Bojana Aćimović se ne žali, jer ga ipak ima dovoljno i za prodaju i za sopstvene potrebe.

- Postoji ogroman broj kultura koje se mogu uzgajati na organski način, ali trenutno ne možemo sve da postignemo pa smo se ograničili na nekoliko njih. Manji broj kultura znači više vremena koje im možemo posvetiti i na taj način smo sigurniji da će nam se trud isplatiti - rekla je Aćimovićeva.

Strpljenje i posvećenost osnova je organske proizvodnje, što se može videti na tezgi porodice Aćimović, gde se mogu pronaći i organske višnje, jagode i maline. Oni obrađuju oko jedan hektar zemlje, na kojoj imaju i dva plastenika.

- U periodu kada se krompir sadi i napada ga krompirova zlatica, spremni smo da utrošimo dosta vremena da bismo osigurali plod. Svaka pojedinačna zlatica skida se rukama sa stabljike krompira, i potrebno je biti pažljiv, da se neka ne bi preskočila. Slične probleme imamo i s gusenicama, koje se takođe sklanjaju ručno, za šta je potrebno dosta koncentracije - objasnila je Bojana Aćimović.

Trik koji organski proizvođači koriste da bi izbegli gubitke je sađenje prijateljskih biljaka. Kulture koje se međusobno štite su kupus i bosljak, paradajz i karanfil, jagode i praziluk i mnoge druge, te kako je Bojana Aćimović objasnila, potrebno je slušati ljude iskusnije od sebe, ali i neprestano čitati i učiti.

– Duže odmore je malo teže isplanirati i retko se dešavaju, ali su oni manji, odmori tokom vikenda, izvodljivi – kazala je ona. U tom slučaju, na imanju mora ostati osoba zadužena za proveru svake biljke i njihovo zalivanje jer u slučaju da se na nekoj kulturi pojavi problem, potrebno je reagovati odmah - kaže Bojana.

Često se dešava da jedna kultura jednostavno propadne, a uzroci za to su različiti. Nekada su to vremenske neprilike, a nekada napasti s kojima se pomoću prirodnih preparata teško izlazi na kraj.

- Ove godine su krastavce napale biljne vaši i nismo uspeli da ih spasimo. Ono što je preostalo, nije bilo dovoljno kvalitetno. Srećom, paradajz i krastavci, koje biljne vaši često napadaju, ne sade se u velikom količinama, pa smo uspeli da prebrodimo gubitak - rekla je Bojana Aćimović.

Osim organske proizvodnje i tezge u Organskoj ulici na Ribljoj pijaci, Bojanin suprug Dragan ima stalne mušterije i na Limanskoj pijaci.

- Proizvodnja nekada ne zavisi od nas, već se dešava da cela kultura propadne neočekivano, i da ne postoji tajni recept da je spasiš. Kada se stvari tako izjalove, čini se da ne postoji dobra računica, ali na kraju shvatimo da se trud isplati. Bitno je biti pažljiv, poznavati biljke i znati gde i u kojem periodu se šta sadi - objasnila je Bojana Aćimović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3037587/u-organskoj-proizvodnji-bitno-je-biti-pazljiv-poznavati-biljke-i-znati-gde

FUTOG, 3. novembra (Tanjug) - Ovogodišnja 19. "Kupusijada", na kojoj su se okupili mnogobrojni poljoprivredni proizvođači i izlagači, svečano je otvorena u Kulturnom centru "Mladost" u Futogu. Pored proizvođača futoškog kupusa, priliku da predstave svoje domaće proizvode imali su i ostali proizvođači, a sve u cilju predstavljanja privrednih potencijala Futoga.

 

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević je istakao značaj ove manifestacije, koja promoviše futoški kupus kao brend Srbije. On je istakao da zaštićena oznaka geografskog porekla zapravo predstavlja komparativnu prednost naših proizvoda na tržištu i to je pravi put ka boljem pozicioniranju domaćih proizvoda. "Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu izdvaja sredstva za finansiranje troškova za sertifikaciju, za označavanje geografskog porekla. Drago mi je što smo uspeli to da organizujemo sa Gradom Novim Sadom, prošle godine, kada je bila u pitanju begečka šargarepa i ovo jeste, zapravo, prilika da pozovemo sve poljoprivrednike da se udružuju, da označe geografsko poreklo i da na taj način zauzmu bolje pozicije na tržištu", naglasio je Radojević, ukazavši na važnost standardizacije proizvodnje.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je ovom prilikom izrazio zadovoljstvo, što danas imamo 12 sertifikovanih brendova. "Mi ćemo se truditi da sledeće godine usvojimo jedan poseban zakon, koji će nam omogućiti da i u Evropskoj uniji bude zaštićen futoški kiseli kupus. Onako kako se štiti praška šunka, tako i mi treba da zaštitimo naš kupus, jer to je naša obaveza prema svim ljudima koji ovde žive i rade", rekao je Nedimović.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević istakao je da i najrazvijenije ekonomske zemlje neguju slične manifestacije i ističu kao nešto najbolje i što, na kraju, može i te kako da se komercijalno isplati. "Kupusijada" u Futogu, jedinstvena manifestacija u Srbiji po tematici kojoj je posvećena, mestu svoga redovnog održavanja i bogatstvu mogućnosti koju pruža autohtona sorta kupusa kakva se uzgaja i prerađuje isključivo u Futogu, nastavlja se i sutra uz bogat program, koji su organizatori pripremili za posetioce, saopšteno je iz Pokrajinske vlade.

Autohtona sorta kupusa važan je brend Futoga, ne samo za ekonomski razvoj već i za razvoj kulture. Kako kažu proizvođači, ono što je retko i kvalitetno treba prepoznati i čuvati. Branko Karanović, proizvođač kupusa za RTV kaže: "Od toga kupusa mi živimo i od tog bredna mi živimo. Znači, brend kao brend futoškog kupusa trebalo bi da opstane, jer to je ime i prezime nečega što je došlo iz davnina i da ga mi očuvamo da bi bilo što bolje i što lepše".

Manifestaciju je posetio i Aleksandar Konanihin, prvi savetnik ruskog ambasadora u Srbiji Moram da kažem – ja sam oduševljen ovom manifestacijom. To veoma liči na Rusiju. Mi takođe imamo tzv. Praznik uražaja, to je Dan završetka radova i mi obeležavamo to na svaki mogući način. I ovde ja imam osećaj da sam bukvalno u Rusiji.

 

 

Futoški kiseli kupus jeste jedan od najpoznatijih i najuspešnijih brendova srpske poljoprivrede ali primenom nauke i inovativnih rešenja njegovi proizvođači mogu stvoriti dodatu vrednost i povećati konkurentnost. Primer za to je proizvodnja rasola, koji bi mogao da se u značajnijim količinama plasira i na svetsko tržište, rečeno je na konferenciji koju je u petak, 30. marta, organizovao Klaster panonskih prerađivača voća i povrća, povodom završetka projekta “Istraživanje i analiza rasola u kupusu udruženja “Futoški kupus”.

U projektu koji je realizovan uz podršku Razvojne agencije Srbije u okviru Programa podrške projektima za unapređenje ekonomskog razvoja učestvovali su eksperti Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, članice Klastera panosnkih prerađivača voća i povrća i proizvođači kiselog kupusa okupljeni u Udruženju “Futoški kupus”.

Predstavljajući rezultate projekta opisali su eksperiment za postavku fermentacije kupusa poboljšanjem postojeće tehnologije proizvodnje uz razvijanje postupka za iskorišćavanje rasola kao sporednog proizvoda. Projekat je realizovan u cilju održivosti fermentacionog sistema, čime je dobijena standardizacija proizvodnje kiselog kupusa i njegovog nusproizvoda – rasola, kao i dodata vrednost proizvoda kroz finalizaciju proizvodnje.

Time se, naglašeno je, povećava konkurentnost malih i srednjih preduzeća uključenih u projekat.

U okviru projekta, a na osnovu rezultata analiza sprovedenih u laboratoriji Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, definisan je novi proizvod dobijen procesom fermentacije. Da bi se omogućila proizvodnja dva kvalitetna proizvoda, kiselog kupusa i fermentacionog soka kiselog kupusa optimalnih karakteristika analiziran je svaki korak procesa fermentacije.

Urađeno je preko 370 analiza fermentisanog kupusa i blizu 40 analiza svežeg kupusa, na osnovu kojih su definisani standardni parametri kvaliteta proizvoda. Stručni tim Tehnološkog fakulteta uspeo je da dobije „rasol u prahu“ posebnim metodama sušenja, na osnovu čega će se u budućem periodu u saradnji sa Udruženjem „Futoški kupus“ razmatrati i moguća primena u prehrambenoj industriji.

Najvažniji rezultati koje su kroz aktivnosti ovog projekta postigli stručnjaci iz oblasti tehnologije i proizvođači su dobijeni kvalitetni i konkurentni proizvodi – kiseli kupus i rasol, te proširena znanja o procesu fermentacije kupusa, kao i o procesu nastajanja fermentacionog soka i parametrima kvaliteta, inovacijama, savremenim tehnologijama…

Osim toga, učesnici projekta edukovani su o upravljanju menadžmentom, upravljanju sistemima kvaliteta, inovacijama…Jedan od značajnih rezultata je uvođenje inovacione tehnologije proizvodnje u preduzećima članova udruženja, a projektovana je i nabavljena oprema za fermentaciju kupusa i proizvodnju rasola.

U Klasteru panonskih prerađivača voća i povrća očekuju da će ti rezultati da doprinesu unapređenju proizvodnje ali i plasmanu rasola kojeg članovi Udruženja “Futoški kupus” izvoze od pretrprošle godine ali u manjim količinama.

-Karakteristika proizvoda sa dodatom vrednošću kakav je rasol je njegova ekskluzivnost, a to se može postići jedino uz primenu novih tehnoloških dostignuća i inovacija. – naglašavaju u Klasteru.

Konzervisanje kupusa biološkim putem je u stvari mlečna fermentacija. Mlečna kiselina koja nastaje kao glavni produkt fermentacije ima konzervišući efekt, a i osnovni je sastojak koji daje ukus proizvodu. Za prizvodnju kupusa u glavicama neophodno je da glavice budu čvrste, dovoljno zrele i sa što većim sadržajem šećera.

Pogodna sorta za ovaj način proizvodnje je futoški kupus. Iz 100 kilograma svežeg kupusa dobija se, u zavisnosti od količine šećera i suve materije, 50 do 70 kilograma kiselog kupusa.

Kiseli kupus iz Futoga izvozi se širom sveta, od Rumunije, Španije do Kanade i Amerike. Veći ovdašnji proizvođači godišnje ukisele hiljadu tona futoškog kupusa, a trećinu prodaju stranim kupcima.

Obzirom da je rasol odličan izvor vitamina C, K, B6, B3, folne kiseline, kao i vitamina U, jednog od najređih vitamina koji je važan za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i da sadržii enzime koji učestvuju u detoksikaciji organizma, ovaj proizvod ima perspektivu na tržištu. Mnoštvo parametara se može meriti, ali se za istraživanje plasiranja proizvoda na tržište mora doći do određenih kvalitativo-kvantitativnih podataka o stanju svesti, ponašanja i namera krajnjih korisnika – potrošača, što bi bilo od suštinske važnosti za koncept budućeg poslovanja članica Klastera panonskih prerađivača voća i povrća, kao i članica Udruženja proizvođača i prerađivača futoškog kupusa i futoškog kiselog kupusa “Futoški kupus”.

 

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30