Proizvodnja sertifikovanog futoškog kupusa bila je uspešna, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima koji su je pratili, kako u proleće tokom rasađivanja, tako i neposredno uoči berbe.

Najkvalitetnijeg domaćeg kupusa, koji već sedam godina ima sertifikat, odnosno oznaku geografskog porekla, proizvedeno je i tržištu isporučeno oko 2.000 tona. Od tih količina, koje su približne onim prošlogodišnjim, oko 300 tona će biti prerađeno i ponuđeno kupcima, uglavnom na domaćem tržištu.

- Miholjsko leto u oktobru donelo nam je ekstremno visoke temperature vazduha, koje biljkama nikako nisu odgovarale, pa je na nekim parcelama i do 50% roda stradalo. Na sreću, većina proizvođača je poslušala savete stručnjaka i primenila odgovarajuće agrotehničke mere zaštite, tako da su štete bile minimalne i ostvareni su željeni prinos i kvalitet - kaže za Novosti Miroljub Janković, potpredsednik udruženja Futoški kupus.

Janković napominje da proizvođači sve više nastoje da se bolje organizuju, kako bi prerada krenula nabolje.

Futožani čekaju novi pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet proizvoda biljnog porekla, čime bi to pitanje i ostala pitanja koja ih direktno interesuju bila preciznije definisana.

Posebno su zainteresovani za to da država, kako kažu, aktivira svoje mehanizme i efikasnije sprečava zloupotrebe njihovog proizvoda sa zaštićenim poreklom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2745852/prinos-futoskog-kupusa-2000-tona-uprkos-nepovoljnim-vremenskim-uslovima

Među više desetina prehrambenih proizvoda u našoj zemlji, koji nose oznaku geografskog porekla, nalazi se futoški sveži i kiseli kupus. Početak novembra je vreme pripreme te namirnice za zimu. U proseku godišnje se u Srbiji proizvede i plasira na domaće i inostrano tržište oko sedam hiljada tona.Milan Jandrić je samo jedan od proizvođača čuvenog futoškog kupusa, čija je tradicija gajenja u tom bačkom selu duža od dva veka.Poslednjih desetak godina, ta povrtarska kultura gaji se na površini od šezdeset hektara.

"Gajim na oko dva i po hektara. Cena je trenutno do 45 dinara na malo, a 30 na veliko. Prinos je zadovoljavajući - oko 45 tona po hektaru", rekao je Milan.

Porodica Ćulum pune četiri decenije bavi se preradom kupusa, ne samo za potrebe domaćeg, već i inostranog tržišta.

"Mi ćemo za ovu godinu prodati oko 70 posto na domaćem tržištu, a 30 posto ćemo da izvezemo, to zavisi od više faktora. Izvozimo uglavnom u zemlje u okruženju, potom i u zemlje u Evropi, pa i preko okeana", rekao je Radivoj Ćulum.

Proizvođači iz Futoga se žale da gotovo svake jeseni na pijacama širom Srbije preprodavci nude razne vrste kupusa tvrdeći da je to baš iz Futoga. Kako kupci da ga prepoznaju?

"List futoškog kupusa je savitljiv, lako se mota u sarmu, mekan je i ne puca, dok hibrid pak nije ni savitljiv, više je za salatu", istakla je Nataša Ćupić iz Futoga.

U Futogu je 2007. godine osnovano Udruženje "Futoški kupus" koje danas okuplja četrdeset proizvođača.

Predsednik udruženja Uroš Puača kaže da je udruženje osnovano radi očuvanja tradicije i sorte futoškog kupusa.

U Futogu se gotovo svaka porodica bavi gajenjem kupusa. U selu ima šest pogona za preradu, pa su na ovaj način zaokružili proces proizvodnje od njive do trpeze.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3723213/futoski-kupus--dvesta-godina-srpskog-brenda.html

FUTOG, 3. novembra (Tanjug) - Ovogodišnja 19. "Kupusijada", na kojoj su se okupili mnogobrojni poljoprivredni proizvođači i izlagači, svečano je otvorena u Kulturnom centru "Mladost" u Futogu. Pored proizvođača futoškog kupusa, priliku da predstave svoje domaće proizvode imali su i ostali proizvođači, a sve u cilju predstavljanja privrednih potencijala Futoga.

 

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević je istakao značaj ove manifestacije, koja promoviše futoški kupus kao brend Srbije. On je istakao da zaštićena oznaka geografskog porekla zapravo predstavlja komparativnu prednost naših proizvoda na tržištu i to je pravi put ka boljem pozicioniranju domaćih proizvoda. "Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu izdvaja sredstva za finansiranje troškova za sertifikaciju, za označavanje geografskog porekla. Drago mi je što smo uspeli to da organizujemo sa Gradom Novim Sadom, prošle godine, kada je bila u pitanju begečka šargarepa i ovo jeste, zapravo, prilika da pozovemo sve poljoprivrednike da se udružuju, da označe geografsko poreklo i da na taj način zauzmu bolje pozicije na tržištu", naglasio je Radojević, ukazavši na važnost standardizacije proizvodnje.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je ovom prilikom izrazio zadovoljstvo, što danas imamo 12 sertifikovanih brendova. "Mi ćemo se truditi da sledeće godine usvojimo jedan poseban zakon, koji će nam omogućiti da i u Evropskoj uniji bude zaštićen futoški kiseli kupus. Onako kako se štiti praška šunka, tako i mi treba da zaštitimo naš kupus, jer to je naša obaveza prema svim ljudima koji ovde žive i rade", rekao je Nedimović.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević istakao je da i najrazvijenije ekonomske zemlje neguju slične manifestacije i ističu kao nešto najbolje i što, na kraju, može i te kako da se komercijalno isplati. "Kupusijada" u Futogu, jedinstvena manifestacija u Srbiji po tematici kojoj je posvećena, mestu svoga redovnog održavanja i bogatstvu mogućnosti koju pruža autohtona sorta kupusa kakva se uzgaja i prerađuje isključivo u Futogu, nastavlja se i sutra uz bogat program, koji su organizatori pripremili za posetioce, saopšteno je iz Pokrajinske vlade.

Autohtona sorta kupusa važan je brend Futoga, ne samo za ekonomski razvoj već i za razvoj kulture. Kako kažu proizvođači, ono što je retko i kvalitetno treba prepoznati i čuvati. Branko Karanović, proizvođač kupusa za RTV kaže: "Od toga kupusa mi živimo i od tog bredna mi živimo. Znači, brend kao brend futoškog kupusa trebalo bi da opstane, jer to je ime i prezime nečega što je došlo iz davnina i da ga mi očuvamo da bi bilo što bolje i što lepše".

Manifestaciju je posetio i Aleksandar Konanihin, prvi savetnik ruskog ambasadora u Srbiji Moram da kažem – ja sam oduševljen ovom manifestacijom. To veoma liči na Rusiju. Mi takođe imamo tzv. Praznik uražaja, to je Dan završetka radova i mi obeležavamo to na svaki mogući način. I ovde ja imam osećaj da sam bukvalno u Rusiji.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31