Udruženje francuskih proizvođača piva upozorava da će morati da uništi deset miliona litara ovog pića zbog zatvorenih kafića, restorana i pabova u doba korone.Udruženje ukazuje na činjenicu da je zaustavljen turizam, te da su otkazani svi festivali.

Milioni litara piva moraju biti uništeni jer je rok trajanja pri isteku.

Agencije prenose da će i sam proces uništavanje piva nekim firmama predstavljati znatne troškove.

Oko 70 odsto francuskih pivara već je ranije izvestio o "najmanje dvostrukom" smanjenju prodaje ovog pića od sredine marta. Identične probleme u doba pandemije imaju i pivari širom Evrope i sveta.

Izvor:https://www.021.rs/story/Zivot/Magazin/242836/Francuski-pivari-morace-da-uniste-10-miliona-litara-piva.html

Zelena zvezda, zemljoradnička zadruga u Vinarcu nadomak Leskovca, uspešno se bavi proizvodnjom povrća koje plasira lancima velikih marketa širom Srbije, a uspela je i da izvozi u Francusku. Na deset hektara zakupljene zemlje, šest zadrugara ulaže svoj rad, znanje i mehanizaciju, a istovremeno i soptvenu vlasničku poljoprivrednu proizvodnju na svojim imanjima.

Ova zadruga uspešno funkcioniše i zahvaljujući saradnji sa oko 40 kooperanata iz okolnih sela.

- Kada smo osnovali zadrugu 2010. godine, nas desetorica bili smo vođeni više idejom o tome, da bi nas već u sledećoj godini sačekalo neprijatno iznenađenje sa izuzetno lošom godinom u poljoprivredi - počinje svoju priču Đorđe Micić, direktor Zelene zvezde, zemljoradničke zadruge u Vinarcu i jedan od njenih osnivača.

Prve proizvodne godine, koja je bila loša, od dvanaest osnivača šestoro je odmah odustalo pred tim izazovom.

- Oni koji su nas napustili, mislili su da to nije neka dobra priča i da tu nema perspektive. Mi koji smo verovali, te godine uzeli smo u zakup zemljište od 10 hektara državnog zemljišta i podigli kredit od 60.000 EUR - objašnjava Micić.

Prvi zasadi zajedničke proizvodnje bili su pod zelenom salatom, potom su zasadili paradajz.

- Goru godinu za poljoprivredu od te 2011. ne pamtim. Gajbica paradajza se prodavala za 100 dinara. To je bila cena za 11 kilograma s ambalažom. U tom momentu samo nas je gajba koštala 35 dinara, što znači da smo kilogram paradajza davali za 6 dinara, a njegova proizvođačka cena tada je bila 24 dinara i mi smo gubili po svakom kilogramu 18 dinara. Bio je to za neke naše zadrugare, negativan izazov zbog koga su odustali - priseća se Micić.

- Međutim, nas šestoro koji smo ostali u Zelenoj zvezdi, nismo odustali. Dali smo svu svoju imovinu, kuće pod hipoteku i uzeli kredit, koji smo, kako se ispostavilo u redovnom roku otplatili za 5 godina. Da nije bilo kredita, ko zna možda bi i mi odustali - kaže.

Srazmerno profitu, svake naredne godine rasla je i proizvodnja u zadruzi.

- Prve godine smo pod zasadima imali 70 ari, a onda naredne godine još 25 ari i svake sledeće još toliko, da bi smo danas dostigli neki maksimum u zatvorenoj proizvodnji povrća, od 2 hektara pod plastenicima i 8 hektara na otvorenom polju. Naravno, svako od nas zadrugara ima i sopstvenu proizvodnju na svom imanju, s tim što to povrće plasiramo preko zadruge kao što to činimo i sa proizvodnjom naših kooperanata kojih ima oko 40 iz okolnih sela - objašnjava direktor Zelene zvezde.

Zelena zvezda proizvodi gotovo svo povrće: zelenu salatu, rotkvice, mladi luk, paradajz, krastavac, crvenu paprika, babure, šilje.

- Sada nemamo nikakav kredit, taj prvi i jedini smo otplatili odavno i sada kod banke imamo otvorenu kreditnu liniju, u slučaju da dođemo u situaciju da kupujemo zemljište koje želimo da bude naše - objašnjava Micić.

- Na tržištu se pojavljujemo pod imenom Zelena zvezda Vinarce, Leskovac. Mnogo smo truda uložili u probijanje. Bili smo sitni proizvođači robe koju su dolaskom na kuću, kupovali prodavci s kombijima. Sada smo dostigli vrh, da nam kupci budu veliki, najveći, oni koji mogu u jednom danu da vam kupe i 20 tona paradajza. Naši kupci su Delez, Gomeks, Idea, a izvozimo tokom jula i avgusta i za Francusku. Kupci su svuda isti i u inostranstvu i ovde, svi veliki marketi uvode nove standarde i niko više neće da daje novac za robu lošeg kvaliteta - ocenjuje naš sagovornik.

Zelena zvezda je pre dve godine dobila kalibrator za sortiranje paradajza.

- Konkurisali smo kod resornog ministarstva i dobili pomoć od države – kalibrator, kompjuter za kontrolu navodnjavanja i veliki traktor, tako da nam je to puno značilo. Pakovanje paradajza nam je olakšano, skratili smo vreme za taj deo posla jer smo pre toga ručno odvajali paradajz po gramaži i to nam je odnosilo jako puno vremena - ističe Micić.

U Zelenoj zvezdi nisu još uvek realizovali sve ideje koje imaju.

- Kvalitet i količina su naši imperativi i to nam je svake godine sve bolje, ali je naša ideja da bavimo pakovanjem proizvoda, da pre svega oslobodimo naše kooperatnte, da oni mogu robu da dopreme kod nas u refuznom stanju, a da se mi bavimo pakovanjem. Imamo s vremena na vreme upravo tu problem, da proizvođači stave robu kojoj nije mesto tu, čuveno leskovačko pakovanje - zaključuje Micić.

Zrelena zvezda želi da napravi pak centar, kako bi, kažu, bili sigurni kada šalju robu bilo kom kupcu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2662798/zadruga-zelena-zvezda-zasijala-i-na-stranom-trzistu-paradajz-iz-vinarca-kod

Francuska planira da ukine prodajnu ponudu hrane da za jedan kupljeni proizvod drugi dobijaš gratis u supermarketima kako bi garantovala bolju zaradu farmerima. Ova mera deo je šireg zakona o hrani i poljoprivredi, koji je predstavljen Vladi, a čiji je cilj regulisanje minimalnih cena hrane i ograničenje rasprodaja u Francuskoj. Farmeri, koji predstavljaju značajno biračko telo u francuskoj politici, dugo se već žale na rat cena između prodavaca na malo za koji kažu da je dobar za potrošače, ali pogađa proizvođače. 

"To će biti olakšanje za prodavce na malo koji će moći da smanje marže na druge proizvode i plate bolje proizvođačima“, rekao je ministar poljoprivrede Stefan Trave, dodajući da se ovo odnosi samo na hranu. On je dodao da će zabrana metode da se za jedan kupljen proizvod drugi dobija gratis, koja nije tako česta u Francuskoj koliko u Velikoj Britaniji, pomoći da se smanji bacanje hrane.

Izvor: https://www.b92.net/ 

Za sada druge članice EU nisu najavile primenu ovakvih zakona, ali je za očekivati da bude određenih reakcija, naročito ako se ima u vidu da slični problemi tište sve poljoprivrednike u EU prokomentarisao je ovu vest za nasš portal Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina i dodao: "Trgovci u Srbiji bi takođe trebalo da budu ograničeni na sličan način, jer su naši poljoprivrednici još u lošijem položaju nego francuski".

Nakon priča o cunamijima mleka u Evropi, potom intervencije EU pojedinih država, došlo je do potpunog preokreta na tržištu. Sada se francuzi suočavaju sa poskupljenjem njihovog omiljenog peciva koje se pravi i konzumira širom sveta. Srbija je takođe deo svetskog tržišta i umesto da su se prerađivači ponašali odgovrno i mislili o budućnosti, naši stočari su dovedeni na rub propasti tako da i da ima pameti sada nema sa čime da se učestvuje u ovakvim tržišnim poremećajima.  Prenosimo vam priču o buteru i kroasanima! 

U francuskim supermarketima vlada nestašica butera jer proizvođači ne uspevaju da izađu na kraj sa povećanom tražnjom. Očekuje se da se rast cena nastavi i narednih meseci. Pekari i poslastičari najavljuju preispitivanje cena jer je buter važan sastojak njihovih proizvoda. Kako prenosi partner portala EURACTIV.com Kvest-Frans (Ouest-France), u francuskim supermarketima okačeni su panoi na kojima piše: "Nema butera zbog nestašice mleka za proizvodnju".

Nakon prodaje na veliko, sa manjkom butera sada su se suočili i potrošači. "Distributeri su prvi pogođeni", rekao je direktor za ekonomske poslove u francuskom udruženju mlekara Atla Žerar Kalbris (Gerard Calbrix). "Međutim, sada ni veliki proizvođači ne mogu da zadovolje tražnju za buterom", upozorio je Kalbris.

"Mlečna industrija koristi taj nedostatak da proizvodi pavlaku i sir koji se bolje prodaju", kaže Olivije Blanšar (Olivier Blanchard) iz službe FransAgriMer koja je pod nadzorom države. 

"Kada proizvodite buter, pravite obrano mleko kao nusproizvod. Danas je međutim cena obranog mleka u prahu suviše niska", potvrdio je Danijel Dele (Daniel Delahaye), direktor mlečne kooperative Inji Ste Mere (Isigny) specijalizovane za buter sa geografskom oznakom porekla. "Naša zadruga teško može da drži korak sa tražnjom. Klijenti nas očajni zovu ...", rekao je Dele.

Kao rezultat neusaglašenosti, odnosno slabe ponude i velike tražnje, cena butera raste. Pre 20 meseci kilogram butera koštao je 2,5 evra a danas je cena 6,9 evra.

Poskupljenje za 172% "potpuno je bez presedana", potvrdio je Blanšar.

Poskupljuju i kroasani

Rast cena butera nije uticao na supermarkete i poskupljenje od 7% nije bilo dovoljno da podstakne snabdevače da na police prodavnica isporučuju više butera. "Kod velikih maloprodavaca cene proizvoda se fiksiraju jednom godišnje. A o cenama se pregovara u februaru", rekao je Kalbris. Zato će sada paketić butera biti jevtiniji u supermarketu nego na velikoprodajnom tržištu, gde se cene konstantno menjaju. Pekari i poslastičari buter kupuju u supermarketima i nestašica je sve veća. "Zbog te nestašice i rasta cena, preispitaćemo cene kroasana i drugog peciva", najavio je Matije Lab (Matthieu Labbe) iz udruženja pekara. Unija francuskih pekara i poslastičara traži od distributera da povećaju cene. I da deluju što pre. "Oni imaju dodatni trošak od 113 miliona evra", kaže generalni sekretar Unije Fabijen Kastanije (Fabien Castanier).

"U receptu buter može da čini i četvrtinu potrebnih sastojaka. Očekujemo teškoće na kraju godine ako ne budemo ponovo pregovarali sa supermarkteima. Postoji opasnost po zaposlenost", rekao je Kastanije.

 

Izvor: EURACTIV.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31