Zelena zvezda, zemljoradnička zadruga u Vinarcu nadomak Leskovca, uspešno se bavi proizvodnjom povrća koje plasira lancima velikih marketa širom Srbije, a uspela je i da izvozi u Francusku. Na deset hektara zakupljene zemlje, šest zadrugara ulaže svoj rad, znanje i mehanizaciju, a istovremeno i soptvenu vlasničku poljoprivrednu proizvodnju na svojim imanjima.

Ova zadruga uspešno funkcioniše i zahvaljujući saradnji sa oko 40 kooperanata iz okolnih sela.

- Kada smo osnovali zadrugu 2010. godine, nas desetorica bili smo vođeni više idejom o tome, da bi nas već u sledećoj godini sačekalo neprijatno iznenađenje sa izuzetno lošom godinom u poljoprivredi - počinje svoju priču Đorđe Micić, direktor Zelene zvezde, zemljoradničke zadruge u Vinarcu i jedan od njenih osnivača.

Prve proizvodne godine, koja je bila loša, od dvanaest osnivača šestoro je odmah odustalo pred tim izazovom.

- Oni koji su nas napustili, mislili su da to nije neka dobra priča i da tu nema perspektive. Mi koji smo verovali, te godine uzeli smo u zakup zemljište od 10 hektara državnog zemljišta i podigli kredit od 60.000 EUR - objašnjava Micić.

Prvi zasadi zajedničke proizvodnje bili su pod zelenom salatom, potom su zasadili paradajz.

- Goru godinu za poljoprivredu od te 2011. ne pamtim. Gajbica paradajza se prodavala za 100 dinara. To je bila cena za 11 kilograma s ambalažom. U tom momentu samo nas je gajba koštala 35 dinara, što znači da smo kilogram paradajza davali za 6 dinara, a njegova proizvođačka cena tada je bila 24 dinara i mi smo gubili po svakom kilogramu 18 dinara. Bio je to za neke naše zadrugare, negativan izazov zbog koga su odustali - priseća se Micić.

- Međutim, nas šestoro koji smo ostali u Zelenoj zvezdi, nismo odustali. Dali smo svu svoju imovinu, kuće pod hipoteku i uzeli kredit, koji smo, kako se ispostavilo u redovnom roku otplatili za 5 godina. Da nije bilo kredita, ko zna možda bi i mi odustali - kaže.

Srazmerno profitu, svake naredne godine rasla je i proizvodnja u zadruzi.

- Prve godine smo pod zasadima imali 70 ari, a onda naredne godine još 25 ari i svake sledeće još toliko, da bi smo danas dostigli neki maksimum u zatvorenoj proizvodnji povrća, od 2 hektara pod plastenicima i 8 hektara na otvorenom polju. Naravno, svako od nas zadrugara ima i sopstvenu proizvodnju na svom imanju, s tim što to povrće plasiramo preko zadruge kao što to činimo i sa proizvodnjom naših kooperanata kojih ima oko 40 iz okolnih sela - objašnjava direktor Zelene zvezde.

Zelena zvezda proizvodi gotovo svo povrće: zelenu salatu, rotkvice, mladi luk, paradajz, krastavac, crvenu paprika, babure, šilje.

- Sada nemamo nikakav kredit, taj prvi i jedini smo otplatili odavno i sada kod banke imamo otvorenu kreditnu liniju, u slučaju da dođemo u situaciju da kupujemo zemljište koje želimo da bude naše - objašnjava Micić.

- Na tržištu se pojavljujemo pod imenom Zelena zvezda Vinarce, Leskovac. Mnogo smo truda uložili u probijanje. Bili smo sitni proizvođači robe koju su dolaskom na kuću, kupovali prodavci s kombijima. Sada smo dostigli vrh, da nam kupci budu veliki, najveći, oni koji mogu u jednom danu da vam kupe i 20 tona paradajza. Naši kupci su Delez, Gomeks, Idea, a izvozimo tokom jula i avgusta i za Francusku. Kupci su svuda isti i u inostranstvu i ovde, svi veliki marketi uvode nove standarde i niko više neće da daje novac za robu lošeg kvaliteta - ocenjuje naš sagovornik.

Zelena zvezda je pre dve godine dobila kalibrator za sortiranje paradajza.

- Konkurisali smo kod resornog ministarstva i dobili pomoć od države – kalibrator, kompjuter za kontrolu navodnjavanja i veliki traktor, tako da nam je to puno značilo. Pakovanje paradajza nam je olakšano, skratili smo vreme za taj deo posla jer smo pre toga ručno odvajali paradajz po gramaži i to nam je odnosilo jako puno vremena - ističe Micić.

U Zelenoj zvezdi nisu još uvek realizovali sve ideje koje imaju.

- Kvalitet i količina su naši imperativi i to nam je svake godine sve bolje, ali je naša ideja da bavimo pakovanjem proizvoda, da pre svega oslobodimo naše kooperatnte, da oni mogu robu da dopreme kod nas u refuznom stanju, a da se mi bavimo pakovanjem. Imamo s vremena na vreme upravo tu problem, da proizvođači stave robu kojoj nije mesto tu, čuveno leskovačko pakovanje - zaključuje Micić.

Zrelena zvezda želi da napravi pak centar, kako bi, kažu, bili sigurni kada šalju robu bilo kom kupcu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2662798/zadruga-zelena-zvezda-zasijala-i-na-stranom-trzistu-paradajz-iz-vinarca-kod

Francuska planira da ukine prodajnu ponudu hrane da za jedan kupljeni proizvod drugi dobijaš gratis u supermarketima kako bi garantovala bolju zaradu farmerima. Ova mera deo je šireg zakona o hrani i poljoprivredi, koji je predstavljen Vladi, a čiji je cilj regulisanje minimalnih cena hrane i ograničenje rasprodaja u Francuskoj. Farmeri, koji predstavljaju značajno biračko telo u francuskoj politici, dugo se već žale na rat cena između prodavaca na malo za koji kažu da je dobar za potrošače, ali pogađa proizvođače. 

"To će biti olakšanje za prodavce na malo koji će moći da smanje marže na druge proizvode i plate bolje proizvođačima“, rekao je ministar poljoprivrede Stefan Trave, dodajući da se ovo odnosi samo na hranu. On je dodao da će zabrana metode da se za jedan kupljen proizvod drugi dobija gratis, koja nije tako česta u Francuskoj koliko u Velikoj Britaniji, pomoći da se smanji bacanje hrane.

Izvor: https://www.b92.net/ 

Za sada druge članice EU nisu najavile primenu ovakvih zakona, ali je za očekivati da bude određenih reakcija, naročito ako se ima u vidu da slični problemi tište sve poljoprivrednike u EU prokomentarisao je ovu vest za nasš portal Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina i dodao: "Trgovci u Srbiji bi takođe trebalo da budu ograničeni na sličan način, jer su naši poljoprivrednici još u lošijem položaju nego francuski".

Nakon priča o cunamijima mleka u Evropi, potom intervencije EU pojedinih država, došlo je do potpunog preokreta na tržištu. Sada se francuzi suočavaju sa poskupljenjem njihovog omiljenog peciva koje se pravi i konzumira širom sveta. Srbija je takođe deo svetskog tržišta i umesto da su se prerađivači ponašali odgovrno i mislili o budućnosti, naši stočari su dovedeni na rub propasti tako da i da ima pameti sada nema sa čime da se učestvuje u ovakvim tržišnim poremećajima.  Prenosimo vam priču o buteru i kroasanima! 

U francuskim supermarketima vlada nestašica butera jer proizvođači ne uspevaju da izađu na kraj sa povećanom tražnjom. Očekuje se da se rast cena nastavi i narednih meseci. Pekari i poslastičari najavljuju preispitivanje cena jer je buter važan sastojak njihovih proizvoda. Kako prenosi partner portala EURACTIV.com Kvest-Frans (Ouest-France), u francuskim supermarketima okačeni su panoi na kojima piše: "Nema butera zbog nestašice mleka za proizvodnju".

Nakon prodaje na veliko, sa manjkom butera sada su se suočili i potrošači. "Distributeri su prvi pogođeni", rekao je direktor za ekonomske poslove u francuskom udruženju mlekara Atla Žerar Kalbris (Gerard Calbrix). "Međutim, sada ni veliki proizvođači ne mogu da zadovolje tražnju za buterom", upozorio je Kalbris.

"Mlečna industrija koristi taj nedostatak da proizvodi pavlaku i sir koji se bolje prodaju", kaže Olivije Blanšar (Olivier Blanchard) iz službe FransAgriMer koja je pod nadzorom države. 

"Kada proizvodite buter, pravite obrano mleko kao nusproizvod. Danas je međutim cena obranog mleka u prahu suviše niska", potvrdio je Danijel Dele (Daniel Delahaye), direktor mlečne kooperative Inji Ste Mere (Isigny) specijalizovane za buter sa geografskom oznakom porekla. "Naša zadruga teško može da drži korak sa tražnjom. Klijenti nas očajni zovu ...", rekao je Dele.

Kao rezultat neusaglašenosti, odnosno slabe ponude i velike tražnje, cena butera raste. Pre 20 meseci kilogram butera koštao je 2,5 evra a danas je cena 6,9 evra.

Poskupljenje za 172% "potpuno je bez presedana", potvrdio je Blanšar.

Poskupljuju i kroasani

Rast cena butera nije uticao na supermarkete i poskupljenje od 7% nije bilo dovoljno da podstakne snabdevače da na police prodavnica isporučuju više butera. "Kod velikih maloprodavaca cene proizvoda se fiksiraju jednom godišnje. A o cenama se pregovara u februaru", rekao je Kalbris. Zato će sada paketić butera biti jevtiniji u supermarketu nego na velikoprodajnom tržištu, gde se cene konstantno menjaju. Pekari i poslastičari buter kupuju u supermarketima i nestašica je sve veća. "Zbog te nestašice i rasta cena, preispitaćemo cene kroasana i drugog peciva", najavio je Matije Lab (Matthieu Labbe) iz udruženja pekara. Unija francuskih pekara i poslastičara traži od distributera da povećaju cene. I da deluju što pre. "Oni imaju dodatni trošak od 113 miliona evra", kaže generalni sekretar Unije Fabijen Kastanije (Fabien Castanier).

"U receptu buter može da čini i četvrtinu potrebnih sastojaka. Očekujemo teškoće na kraju godine ako ne budemo ponovo pregovarali sa supermarkteima. Postoji opasnost po zaposlenost", rekao je Kastanije.

 

Izvor: EURACTIV.com

"Balkan Cheese Festival", šesta po redu izložba autohtonih sireva Balkana, biće održan 14. i 15. oktobra u Domu omladine Beograda, koji je od ove godine partner manifestacije.

Na festivalu će široj publici biti predstavljeno oko 300 sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a na posebnim prezentacijama biće predstavljeni i sirevi iz Francuske, koja je ovoga puta pozvana kao zemlja-gost.

Posetioci će moći da probaju retke i neobične vrste sireva, i uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima, kao što su poslastice sa sirom i sladoledi od raznih vrsta sireva.

Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10:00 do 20:00 časova u subotu i nedelju.

Drugog dana festivala, u nedelju 15. oktobra u 18 časova, biće proglašeni pobednički sirevi prema glasovima posetilaca.

Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara (uključuje degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača). Ulaznice su dostupne na biletarnici Eventima u Domu omladine Beograda.

Izvor: www.domomladine.org

 

Da li ste probali najpoznatiju rakiju u Grčkoj?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3151-da-li-ste-probali-najpoznatiju-rakiju-u-grckoj

 

Mi u AGROPRESS-u trudimo se da plasramo što više stručnih i pouzdanih informacija. Međutim i ovakve vesti treba prenositi. Ovo je samo jedan o dokaza da nije sve u novcu i da ni u bogatim državama ne cvetaju ruže. Udariti na sopstveni život je ne samo šamar Bogu već i poslednje što bi neko trebao da pomisli u svom životu, a da ne govorimo i o izvršenju takvog čina. Za sada nema podataka kakva je situacija u Srbiji, ali smo nedavno imali nemili događaj kada je izvršio samoubistvo jedan od uzornih domaćina, član udruženja poljoprivrednika i dobitnik priznanja za rekordera u poljoprivredi. Zbog svega ovoga prenosimo vam u celosti vest euroactiv-a. 

 

Francuski poljoprivrednici i to oni mali, najčešće su skloni samoubistvu!

Samoubistva su češća među francuskim poljoprivrednicima nego u ostalom delu populacije, pokazalo je novo istraživanje u kome se kao na faktore rizika ukazuje na pad farmerskih prihoda i sve više ekoloških propisa. Posebno su samoubistvima skloni vlasnici malih gazdinstava i oni koji žive samo od poljoprivrede. Istraživanje je usledilo nakon što su podaci pokazali da je stopa samoubistava među poljoprivrednicima za 20% veća od proseka u francuskoj populaciji, na šta je ukazala jedna ranija studija. Iz toga proizilazi da je između 2007. i 2009. svaki drugi dan po jedan francuski poljoprivrednik počinio samoubistvo. Prema istraživanju koje je uradila Francuska služba za javno zdravlje na osnovu podataka za period 2007-2011, u 2009. je stopa samoubistava među poljoprivrednicima bila 64, što znači da je 64 od 100.000 farmera počinilo samoubistvo. Poređenja radi, podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je stopa samoubistava u ukupnoj populaciji muškog pola u Francuskoj 19. topa samoubistava je veća među malim vlasnicima gazdinstava i među farmerima koji žive isključivo od poljoprivrede. To se objašnjava povećanom osetljivošću na finansijske rizike i većom socijalnom izolacijom.

Pad prihoda

Prema podacima Francuskog udruženja za osiguranje poljoprivrednika (MSA), 30% njihovih članova u 2015. je zaradilo manje od 5.000 evra ili 350 evra mesečno prema 18% farmera u 2014.

Letos su iz tog udruženja upozorili da je "u 2016. većina farmera možda zaradila i manje od 350 evra mesečno".

Mnogima od njih zemlja i gazdinstvo su jedno što imaju i, pošto nema kupaca za tu imovinu, ne mogu da se penzionišu ili dođu do gotovine.

U 2016. je Udruženje utvrdilo nacionalni plan prevencije samoubistava poljoprivrednika čiji je cilj da se unaprede prevencija i shvatanje tog problema.

Ekološki propisi kao problem

"Modernizacija, obavezujuća ekološka regulativa, birokratsko opterećenje", pobrojani su u studiji kao mogući uzroci visoke stope samoubistava među poljoprivrednicima. Poljoprivredna politika na nivou EU treba da podstakne farmere kako bi imali više koristi od poljoprivrede, što će biti navedeno u predstojećoj Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP) za period posle 2020.

Međutim, poljoprivrednici se žale da trpe zbog visoke cene politike zaštite prirodne sredine a da ih niko ništa ne pita. "Poljoprivrednici se stalno označavaju kao krivci, krivi zbog poljoprivredne prakse, krivi što koriste određene vrste proizvoda, a oni su zapravo žrtve", rekla je za EURACTIV.com generalna sekretarka drugog po veličini francuskog sindikata poljoprivrednika Seoska koordinacija (Coordination Rurale) Veronik Le Floš (Véronique Le Floc’h).

"Za poljoprivredu važe pravila Svetske trgovinske organizacije i globalne cene a mi danas imamo niske cene, nema zarade i moral je nizak. Na sve to imamo nove odluke i regulative koje mogu dodatno da pogoršaju uslove rada poljopriovrednika i njihovu sposobnost da proizvode", istakla je Le Floš.

Kako se dalje navodi, članice EU glasaće o daljoj upotrebi glifosata, sredstva protiv korova koje je SZO 2015. stavila na listu mogućih kancerogena. Međutim, evropske agencije za bezbednost hrane i hemikalije presudile su da je glifosat bezbedan i 5. ili 6. oktobra o tome će se glasati i, ako dobije kvalifikovanu većinu, taj herbicid ostaje u upotrebi.

Francuska je već najavila da će glasati protiv, čime je naljutila svoje poljoprivrednike koji su nedavno blokirali parisku aveniju Šanzelize u znak protesta zbog takve odluke.

"Zabrana glifosata imaće finansijske posledice koje se procenjuju na između milijardu i dve milijarde evra, prvenstveno kod proizvođača cerealija i vina. Danas, kada ne postoje alternative, jasno je da se moramo usprotiviti toj odluci znajući da u trenutnoj ekonomskoj situaciji poljoprivrednici ne zloupotrebljavaju glifosat", kazala je Le Floš.

Izvor: EURACTIV.com

Sve su šanse da se uživanje u duvanskom dimu na terasama kafića u Francuskoj znatno smanji, ali ne zbog zakonske zabrane već zbog poskupljenja cigareta sa sedam na deset evra po paklici, koliko predlaže premijer Eduard Filip (Édouard Phillippe) kao način da se promeni statistika koja beleži 80.000 smrtnih slučajeva u zemlji povezanih sa duvanom. "Nema opcije da se ništa ne uradi" rekao je Filip, dodajući da je vreme da prestane francuska navika javne potrošnje, obećavši smanjenje troškova u narednih pet godina i obuzdavanje dugova koji su, po njegovim rečima, na neprihvatljivo viskokom nivou.

Francuzi već plaćaju jednu od najviših cena cigareta u EU - jedino u Britaniji i Irskoj su skuplje. Oko 80% cene paklice ide vladi u vidu poreza, što znači prihod od 14 milijardi evra godišnje.  Procenjuje se da u Francuskoj barem povremeno puši 16 miliona ljudi ili oko trećina populacije stare između 15 i 85 godina.

Premijerova najava je u duhu onoga što je novi francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) označio kao ključne ekonomske reforme - smirivanje potrošnje i budžetskog deficita - koje će povratiti poverenje Nemačke, njegovog partnera u Evropskoj uniji i ubediti Berlin da prihvati reforme i time ojača blok. Govereći u parlamentu, Filip je rekao: "Francuzi su navučeni na javnu potrošnju. I kao svim zavisnicima potrebni su im volja i hrabrost za odvikavanje", dobivši aplauz poslanika. Argumentujući potrebu za promenama, on je rekao da Nemačka od svakih 100 evra od poreza potroši 98, dok je u Francuskoj taj odnos drugačiji - potroši se 125 evra od 117 skupljenih od poreza. "Veruje li neko da je takva situacija održiva?", upitao je Filip u parlamentu.

Francuska vlada je za svoj program dobila komotnu većinu pri glasanju o poverenju. U donjem domu u kojem dominira Makronova Republika u pokretu ( La République En Marche!) 370 poslanika je glasalo u korist Vlade, dok je 67, uglavnom kranjih levičara i desničara - glasalo protiv, uz 129 uzdržanih. 

Prošle sedmice, francuska nezavisna oditorska kuća je objavila da će u ovogodišnjem budžetu manjak biti viši od osam milijardi evra i predvidela deficit koji će ponovo biti iznad granice u EU od 3% nacionalnog dohotka.

Predsednik Makron je i u kampanji za parlamentarne izbore i nakon njih insistirao na trima ključnim reformama: ekonomskoj, koja uključuje i zakon o radu gde ga verovatno čekaju problemi sa moćni sindikatima, zatim čišćenje politike od mita i zloupotrebe položaja i podizanja nivoa bezbdenosti zemlje koja je u više navrata bila žrtva terosrističkih napada.

Izvor: EurActiv.com

Rezultati najnovijeg istraživanja DLG (Nemačko poljoprivredno društvo) pokazuju znake poverenja ne samo u trenutnoj ekonomskoj situaciji, ali i u pogledu očekivanja daljeg rasta poslovanja. A tu je i obnovljena spremnost da investiraju u poljoproprivrednu proizvodnju opšti je zaključak upravo objavljenog istraživanja.

Evropski farmeri konačno vide svetlo na kraju tunela, što ukazuje da je osećaj očajanja koja je vladao u 2016. godini prošao. Trenutna ekonomska klima i očekivanja poslovnog rasta se posmatraju u mnogo pozitivnijem svetlu nego u jesen 2016. Ovo su glavni rezultati istraživanja koje je sprovedeno među farmerima u kojima je učestvovalo po 700 nemačkih i francuskih poljoprivrednika kao i 500 poljskih i 350 britanskih poljoprivrednika.

Predstavljajući rezultate istraživanja, dr Ahim Šafner iz Nemačkog poljoprivrednog društva, objasnio je do poboljšanja došlo zbog bolje situacije na tržištu za žitarice, mleko i svinjetinu. Naime, prema njegovim podacima cene žitarica su ponovo veće posle krize u 2016. mada su i dalje na skromnom nivou u poređenju sa proteklim godinama. Nemački stručnjaci kroz ovo istraživanje ukazuju na nedostatak svinja u odnosu na prethodnu godinu, u međuvremenu, je nastavljena snažna potražnja za svinjama. Zaključak istraživanja je da poljoprivrednici širom EU mogu očekivati jake cene svinja uz to zarada u svinjarstvu je značajnije poboljšana. Ukupna profitabilnost proizvodnje svinja u EU raste jer je otkupna cena povoljna a praćena je padom troškova za proteinska hraniva i sa umerenim cenama žita.


Nemački istraživači konstatuju da se oporavlja tržište mleka što se ogleda kroz rast izvoza sira i maslaca. Međutim, treba imati u vidu da raste izvoz mleka sa Novog Zelanda i da su vodeće države u proizvodnji mleka bile ispod njihovog nivoa prodaje.

 

Francuzi ojačali zahvaljujući izvozu u Kinu

Dok se kod nas neki sa podsmehom odnose sa informacijama o potpsanim sporazumima o izvozu mesa u Kinu, francuski, poljski i britanski farmeri, baš kao i njihove nemačke kolege, imaju koristi od povoljnijeg ambijenta i trenutnu ekonomsku klimu vide u mnogo pozitivnom svetlu nego u jesen 2016. godine. U prilog ovome govori i činjenica da su francuski svinjari uspeli da značajno povećanju izvoz svinja u Kinu i to u vreme kada im se zalihe smanjuju, a rezultat takve situacije je da raste nivo cena što je stabilizovalo poslovnu situaciju poljoprivrednika u zemlji i dalo više optimizma. Poljoprivrednici u Francuskoj se takođe nadaju da će nedavno uvođenje obeležavanja porekla mleka i mesa povećti domaću prodaju. Takođe očekuju bolji rod žitarica nego prošle godine.

Poljoprivrednici u sve četiri zemlje gde se radilo istraživanje - Nemačke, Poljske, Francuske i Velike Britanije, imaju znatno više samopouzdanja kada je u pitanju poslovni rast u narednih 12 meseci.
Istraživači konstatuju da je i Međunarodni monetarni fond predvideo uzlazni trend u globalnoj ekonomskoj proizvodnji, što će biti od posebne koristi za zemlje u razvoju.

Britansiki seljaci očekuju da će im biti bolje bez EU birokratije

Uprkos istupanju iz EU poljoprivrednici u Velikoj Britaniji su takođe optimisti i očekuju poslovni rast u narednih 12 meseci. Oni se nadaju da će izlazak iz EU smanjiti birokratiju i dati kompanijama veću slobodu u odlučivanju te očekuju da bi to moglo da ojača konkurentnost proizvođača. Pored ovih srednjoročnih očekivanja, povoljniji finansijski uslov i slaba futa mogu se dodati u set povoljnih uslova za britansku poljoprivredu. U svetlu povoljnijeg privrednog ambijenta, britanski farmeri se pripremaju za njihov izlazak iz EU i jačanje konkurentnosti kroz investicije.


Kada su u pitanju investicije, u Nemačkoj, 42 odsto poljoprivrednika planira da investira u narednih 12 meseci (to je +10 procentnih poena u odnosu na jesen 2016), 45 procenata u Poljskoj (+7 procentnih poena), 50 posto u Velikoj Britaniji (+16 procentnih poena) i 22 posto u Francuskoj (+8 procentnih poena). Međutim, uprkos trenutnom rastu, spremnost da ulažu u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj ostaje ispod prosečnog nivoa za poslednjih 10 godina. Nasuprot tome, spremnost da investira u Velikoj Britaniji je sada na istom nivou kao periodu od 2010. do 2014. godine.

 

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i 32 poljoprivredne zadruge i udruženja iz jugoistočne i jugozapadne Srbije boravili su u trodnevnoj studijskoj poseti Francuskoj uz podršku Evropske unije (EU) i Vlade Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES.

U Parizu su se naši poljoprivrednici i predstavnici Ministarstva sastali sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede Francuske i informisali se o tome kako ministarstvo podstiče proljoprivrednike u Francuskoj da se udružuju, komercijalno ih povezuje i ohrabruje da uvode nove agrotehničke mere.

Praktičnu primenu ovakvog načina organizovanja poljoprivredne proizvodnje imali su priliku da vide boraveći u Bordou gde su sa kolegama iz zemlje članice EU razmenili iskustva o najboljim modelima poljoprivrednog udruživanja.

„Videli smo primere dobrih praksi modernog udruživanja poljoprivrednika kroz sistem zadruga  i udruženja putem kojih  poljoprivrednici mogu da ostvare koristi kada je reč o proizvodnji i plasmanu proizvoda na tržiste, ali i kroz razne vrste podsticaja koje dobijaju od države”, rekao je Branislav Veljković iz Odeljenje za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede I zaštite životne sredine.

U Bordou su poljoprivrednici sa jugoistoka i jugozapada Srbije posetili Nacionalni savez zadruga koji se bavi iznajmljivanjem mehanizacije svojim članovima, i to bez profita sa ostvarenim dobitima koje su namenjene isključivo servisiranju mašina. Takođe obišli su srednju poljoprivrednu školu „Etien Resta“ (Etienne Restat) nadomak Bordoa koja pored obrazovanja za mlade od 15-18 godina, pruža i odraslima mogućnost da uče o novim tehnikama i tehnologijama koje se primenjuju u poljoprivredi.

Poljoprivrednici su bili posebno zainteresovani da vide kako je u Francuskoj organizovana organska proizvodnja, te su tako posetili Interbio, organizaciju koja okuplja 2.590 poljoprivrednih proizvođača hrane, od kojih se 70 posto bavi organskom proizvodnjom, a ostvaren godišnji promet iznosi 605 miliona evra.

Za Dušana Miladinovića, direktora zadruge „Oblačinska višnja“ iz Merošine poseta Francuskoj je od velike koristi jer članovi zadruge planiraju da pređu na organsku proizvodnju.

„Za nas je najzanimljivija bila poseta organskom voćnjaku šljiva, gde smo videli jednostavan način đubrenja voćnjaka sa biljnim kulturama koje hrane zemlju azotom kao i posebno postavljene košnice za oprašivanje, a imali smo priliku da obiđemo i sušaru, vrlo sličnu onoj kakvu mi želimo za sušenje višanja u Merošini,” rekao je Dušan Miladinović.

„Evropska unija i Vlada Švajcarske su podržale ovu aktivnost koja je osmišljena tako da odgovori na ključne potrebe identifikovane među poljoprivrednim proizvođačima, a to su specijalizacija primarne proizvodnje, skladištenje proizvoda, bolja organizacija rada i poboljšan pristup tržištu”, rekao je Bojan Marčić programski saradnik u sektoru za konkurentnost Evropskog PROGRESa.

poljoprivrednici-3

Ova grupa poljoprivrednika iz 34 opštine koje su uključene u realizaciju Evropskog PROGRESa odabrana je na osnovu prve faze poziva za podršku poljoprivrednim proizvođačkim grupama za koju su EU i Vlada Švajcarske obezbedile 80.000 evra za jačanje njihovih kapaciteta. Pored ovog studijskog putovanja, oni su pohađajući obuke imali priliku da unaprede svoje znanje u rukovođenju zadrugama i udruženjima, finansijama i marketingu, a posebna radionica je bila posvećena predstavljanju programa pretpristupne pomoći za poljoprivredu i ruralni razvoj – IPARD.

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

Ovogodišnja proizvodnja vina u francuskim vinogradima najslabija je u proteklih 30 godina i manja je za deset odsto u odnosu na prošlu godinu, ali nije toliko loša koliko se očekivalo.Prema podacima francuskog Ministarstva poljoprivrede, francuski vinogradari proizveli su 43,2 miliona hektolitara vina. "Grad, mraz i buđ uništili su francuske vinograde od proleća. Rezultat je jedna od najslabijih berbi u proteklih 30 godina, iako nije toliko loša kako je bilo predviđano", ističe se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede. U saopštenju se navodi da je proizvodnja vina bila loša najviše zbog mraza u proleće kao i zbog nedostatka kiše na jugu. Autor: 021.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31