Bukovica i susedna sela su poznata po šljivicima, i nije ovo samo voćarski kraj već i selo sa gotovo najvećim brojem proizvođača rakije. O svetkovinama naročito zimi neizostavno se u ovim krajevima spravlja grejana rakija, u narodu poznatija kao šumadijski čaj. Kako bi sačuvali tradiciju Bukovčani su osmislili manifestaciju Dani grejane rakije, koja je ove godine uknjižila 11. rođendan. Svake godine krajem oktobra ovde se okupi i staro i mlado da se druži.
Kao u stara dobra vremena, a sve u čast rakiji!
O svetkovinama naročito zimi neizostavno se u ovim krajevima spravlja grejana rakija, u narodu poznatija kao šumadijski čaj. Zajednička akcija da uz grejanu
promovišu sebe, ali i susedna sela koja su poznata po šljivicima, izgleda urodila je plodom. O tome govori i podatak da je na ovogodišnju feštu bilo prijavljeno blizu 40 ekipa. Nebojša Stefanović, predsednik MZ Bukovica nije krio zadovoljstvo, i dodao:
„Ove godine možemo sa ponosom da kažemo da je prijavljeno 40 ekipa samo za takmičenje u pripremi grejane. Vi znate da je ovo voćarski kraj, da ima dobrih domaćina, i da su ruski kupci prvo došli u ovaj kraj po sveže voće. Danas imamo i dosta izlagača sa strane, to su rakije i domaća radinost”.
Pre samog takmičenja kuvanja rakije, u čast idejnog osnivača Slavoljuba Miljkovića Caka, održan je i memorijalni turnir u malom fudbalu. Bukovčani su ponosni na svoju manifestaciju, jer ih svake godine posete i međunarodni gosti. Lane su to bili kinezi, ove godine rakijadu su posetilislovenci i predstavnici Rusije. Dragan Luvrinov, predsednik društva srpsko ruskog prijatejlstva, nagoveštava nove momente u razmeni sa Ruskom federacijom.
„Ja se iskreno nadam da ćemo uspeti, da naše pre svega prijateljske odnose i dalje unapređujemo, negujemo i na poslovnom planu. Iz ovih krajeva su pre otprilike desetak godina krenule velike količine voća, koje uzgajaju ovde vaši vredni domaćini. Meni je žao što zbog obaveza ovde nije ataše ili ambasador Rusije, ali sam siguran da će naredne godine biti prilike. Ono što mogu da primetim, ova manifestacija je sve veća i po kvalitetu proizvoda koji
se izlažu, kvalitetu rakija, ali i kulturnim sadržajima koje imaju duboku tradiciju u srpskom narodu, dodao je Luvrinov.
Kada su Srbi počeli da peku rakiju ne zna se pouzdano, ali je to sigurno bilo davno, kada se po kazivanjima, rakija pekla u kazanima od pečene gline. Srpski domaćini obavezno su ostavljali određenu količinu šljivovice za grejanje i to one najbolje, a ostalo su prepecali u ljutu. To je bila tradicija svakog domaćinstva i simbol pravog gostoprimstva svake kuće. Ispečena rakija bi se leti konzumirala hladna, a čim stegnu mrazevi, im slave, bez grejane, srpski domaćin ne čeka goste, jer kažu ona okrepljuje. Prijateljstva se stiču i preko čašice, tako da je u Bukovicu stigao i solidan broj gostiju sa strane. Milo i prvom
čoveku Grada, dr Predragu Terziću, gradonačelniku Kraljeva.Izuzetno mi je drago, nakon gostiju iz Kine prošle godine, ove godine su nas posetili gosti iz Slovenije. Posete nas i pojedinačno gosti preko Drine, bilo je i nekolicina iz Makedonije. Postala je ova manifestacija i međunarodna.”
U Srbiji se život ne može zamisliti bez rakije, jer se sa njom ljudi rađaju i umiru. Pored toga što se rakija pije na svim slavljima, za rođenje deteta ili za dušu umrlog, koristi se i za lečenje. Postoje i mnoge izreke, a najpoznatija je „pijan ko majka“, pa se po nekad u konzumiranju pića nacionale i pretera. Kako smo u kraju poznatom po šljivi i dobroj rakiji, na pitanje kada i koliko se grejana pije odgovor nije iznenađujući. Bukovička rakijada po broju učesnika
i posetilaca nadmašila je sve pređašnje, ali još uvek nismo utvrdili šta je to najvažnije da biste spremili šumadijski većina takmičara, tvrdi da to nije „neka nauka“ ali bez dobre rakije nema ni dobre grejane.
Kod grejane ne važi pravilo – što starija, to bolja, niti što mlađa,to slađa. Najbolja je ona od tri do četiri godine. Rakiju je najbolje zapržiti s kukačom kako su to vekovima radili srpski domaćini demonstrira nam Spasoje Čolović.
„Rakiju je najbolje zapržiti s kukačom kako su to vekovima radili srpski domaćini. Treba imati na umu da grejana ne sme da bude ni preslatka,ni nedovoljno
zaslađena. Na deset litara rakije stavlja se kilogram i po do dva kilograma šećera, zavisno od jačine rakije. Kad počne da vri važno je okaliti je šećerom, a kad proključa treba je piti iz kljuka, jer je to tek tada pravi užitak. Evo ovaj kukač star je dvesta godina“,- priča Spasoje ovdašnji odličan voćar koji gaji voće na 6 hektara, te mu ni šljiva nije strana.
Tiskaju se i da čuju i gosti iz Slovenije koji su ,puno toga naučili na bukovičkoj rakijadi što nose u svoju zemlju, kao što su to prošle godine bili u prilici da učine bukovički prijatelji iz daleke Kine. Kineska „saki“ je bila zamka za našu ljutu koja je dobro pekla grlo veselih gostiju. Pripremanje šumadijskog čaja odavno nije neka „nauka“, mada za „Dan grejane rakije“ u Bukovici takmičari uvek imaju neku malu „caku“ Ekipa iz Lasca kaže da im je dosadno da više pobeđuju. Uspeh je kažu u njihovoj rakiji. Pomislih eto konkurencije na samoj međi, međutim Milan Ilić, kapiten ekipe tvrdi sledeće…
„Ovde smo da se družimo i održimo dobre komšijske odnose. Nema konkurencije, svi smo mi domaći. Nego da ti kažem sve je u dobroj rakiji. Ko hoće da pripremi dobru grejanu rakiju, treba da koristi rakiju od kapavca, tradicionalne srpske šljive, zatim ranošljive ili ranke, jačine od 25 do 30 stepeni,odnosno od 10 do 12 gradi. Ni slabija, ni jača, jer kod grejane ne važi pravilo –što starija,to bolja,niti što mlađa,- to slađa. Najbolja je ona od tri do četiri godine. Ja evo u sedmoj deceniji i dalje nazdravljam, naravno u granicama, živ sam i zdrav… Nego, da nazdravimo, živeli i da se vidimo ko Bog da i dogodine!“
Kvalitet određuje cenu piću nacionale rakije su domaćini napravili i previše, jer je i godine izosao otkup voća u ovim krajevima čujemo na svakom koraku. Za
razliku od degustatora i takmičara proizvođačima rakija nije ni malo lako. Bukovičanka od osnivanja manifestacije dobar domaćin. BrankaTrifunović, proizvođač rakije i suvomesnatih proizvoda tvrdi da će ove godine biće najviše rakije.
„Molila sam da ne rodi, ali rodila, sta da se radi. Imamo kod kuće preko dva tovara prave Bukovičanke. Vredi. Kvalitetna, pitka, al šta vredi kada kvalitet i cenu slabo ko hoće da plati. Plate oni koji znaju šta je srpska domaća ljuta. Dokle god imamo šećerušu ispod tezge za 300 dinara, teška će biti ova naša proizvodnja. Ove godine ne kuvam grejanu. Neka malo greju ovi mlađi, iskreno će Branka.
Za Dragana Kučevića ovaj posao je novijeg datuma ali po nazivu Evergrin, spojena tradicija i kvalitet imaće svoju budućnost. Još uvek radi iz hobija i polako planira da osvoji tržište. Saša Plavšić je beogradski asphalt počeo da menja sa bukovičkom dedovinom. Njegova viljamovka kao grejana osvojila je mnoge na ovoj rakijadi.
„Vratio sam se rodnom kraju, više vikendom i preko leta. Želeo sam da vratim dedovinu i pružim joj novu šansu. Nije to veliki zasad viljamovke. Ako krene,
vraćam se. Vidim da je narodu interesantna, hladna ali i grejana. Razlika je u šmeku, sve drugo ako je kvalitetno, nema mane“ - spremno ocenjuje novajlija.
Rakija je bila povod okupljanja ali se ovde moglo degustirati sve što rodna gruda i vredne ruke naprave. Osveženje su bile žene. Baba Marinu zimnicu iz Bukovice svestrano su podržale njene unuke. Mlade devojke koje u đačkoj knjižici i indeksu beleže visoke ocene, dokazuju da su devojke na selu na visokoj ceni i po domaćim poslovima. Lepo za oko, prijatno za uši. Ponekad pomislim da smo izgubili domaće vaspitanje i čuvanje dradicije, ali me ovi primeri iznova vrate da grešim. I to je DOBRO!
Zdravčica je jedna od prvih ženskih zadruga u Srbiji. Spremno su primile i nove snage, koje su ovde u Bukovici predstavile sve ono što vredne ženske ruke spreme u užičkom kraju. Med i rakija okrepljuju tvrdi nam Ružica Vasović, jedna od pčelarki ovih krajeva. Žali nam se da godina nije baš bila za pohvalu ali će ovog leka ipak biti za tržište. Cena bi mogla biti i bolja, mada su pčelari svesni da domaći kupac ne može da izdviji više za ovu zdravu namirnicu.
Da mladost osvaja svet potvrdila nam je i ekipa Očajne domaćice iz Bukovice. Ove malde žene nisu ni malo očajne već vrlo spremne i vesele, Čini se dobro su savladale domaćinske poslove pa su na svom štandu nazdravljale sa gostima kojima su ponudili i odlične knedle od šljiva ali i što šta drugo.
Ipak u mnoštvu sjajnih štandova moramo priznati Samaila su i ovog puta imali najviše takmičara u očuvanju tradicije. Na jednom smo slavili tradicionalnu
srpsku slavu. Videli devojačku spremu, staru kolevku. Za Jelenu Sekulić i Biljanu Milićević čuvanje tradicije, zavet i ponos.
Gosti se naravno prvo dočekuju žitom, pogačom i vinom. Osim proizvođača rakija i brojnih sponzora, svoje proizvode su izložili i proizvođači
meda, rukotvorina, Mesne zajednice, Rosića Sokače iz Bukovice, čiji je vlasnik danima u svojoj radionici prikljupao i spajao razne eksponate stare do pola veka. Uz čašicu se degustirao i odličan kupus, lovački gulaš i parikaš. Bez prasenceta u neograničlenim količinama i ova svetkovina nije prošla. Lovci su spremali sve od gulaša, kupusa, dva prasenceta pa čak i ribe. Uroš Đoković u punoj svečarskoj opremi podseća da su lovci čuvari naših šuma i sela.
Takmičari su pokazali i odlično iskustvo u prčenju prasića, tako da je stočni fond ostao kratak za tridesetak ovih životinja. Učesnici ovog nadmetanja kažu tiho pečenje lagano okretanje i naravno prelivanje, da korica bude sjajna i lepe boje. Mislim da onima koji su nagrnuli na mlado pečenje ovi saveti nisu bili bitni. Jelo se dobro!
Komisiji nikada nije bilo teže, kako zbog broja učesnika tako i kvaliteta, jer zaista imamo dobrih rakija, tvrdi nam predsednica žirija, dr Ljilana Milošević, predsednica žirija, koja je pozvala sve one koji nisu dolazili u naše krajeve da ih u ovim selima čeka raj za dušu i oči.
„Ne mogu da vam opišem koliko sam zadovoljna ovogodišnjom manifestacijom. Ne rakijama, to imamo na pretek i dobrog kvalitet, govorim o sveukupnom utisku. Žene su me prijatno iznenadile. Videli smo kako se sprema u selima danas. Videli smo mlade žene koje su sačuvale tradiciju i sa ponosom to danas pokazalie Nisam čak imala ni problem sa kolegama iz komisije da devojke i mladi treba da se u sveukupnom proglašenju najboljih budu visoko kotirani“ objašnjava dr Milošević.
Pobednici
Nakon dugog većanja i nekoliko dodatnih degustacija žiri je odlučio da za pobednika ovogodišnjeg „Dana grejane rakije“ proglasi Sašu Plavšića iz Beograda ,koji baš u Bukovici ima svoj šljivik, srebrom se okitio Novica Sretenović iz Vrdila, dok je MZ Lazac bila trećeplasirana. Zanajuređeniji štand rakije proglašen je
„Simić podrum“ iz Bajine Bašte. U Kategoriji Etno štanda i najboljih ekipa titulu su ponele „Očajne domaćice“ iz Bukovice, dok je trinaesto prase ekipe iz Mršinaca bilo najbolje ispečeno. Ipak sudeći po pripremljenoj hrani i broju prasića, koji su ovog oktobarskog dana pojedeni svi su mogli ravnopravno da ponesu priznanja Svetislav Pavlović Cvele, sa svojim mini lampekom i kotlićem privukao je veliku pažnju posetilaca kao i štand Stanislava
Cana Trifunovića,višestrukog pobednika beogradskog i novosadskog sajma hrane i pića,kao i mnogi drugi.
Meraklije ostale na nogama i pored toga što je organizator za posetioce skuvao preko 150 litara šumadijskog čaja. Ako tome dodamo i litražu ekipa, bilo je poprilično veselo i na ovoj rakijadi. Greške nema. Jer, ovo je zemlja rakije, uz koju ide i mezetluk i narodna pesma. Voli naš narod da popije, proveseli se, to nam je u tradiciji. Ali zna naš narod i da radi i napravi dobre proizvode. Bukovička rakijada po broju učesnika i posetilaca nadmašila je sve
pređašnje ali još uvek nismo utvrdili šta je to najvažnije da biste spremili šumadijski čaj. Kako je otkup voća stao biće još više nacionalnog srpskog pića. Pa šta su naše rakije u odnosu na viski i konjak! ŽIVELI do naredne!!!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za proizvođače rakije iz regiona potiska varoš Senta postala je nazaobilazna tačka, u kojoj se proverava kvalitet žestine iz kazana poljoprivrednih proizvođača, malih pecara i destilerija.Tako bilo i na međunarodnom “Nikoljdanskom festivalu rakije” koji je priređen 19.put, uz rekordan broj uzoraka, najprestižniji je festival rakije u Srbiji i jedan od prestižnijih u regionu. Manifestaciju “Senćanski dani poljoprivrede” koja je velika promocija lokalnih poljoprivrendih, prehrambenih i zanatskih proizvoda otvorio je predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi, a u ime organizatora učesnike je pozdravio predsednik udruženja poljoprivrednika Sente Ferenc Šoti.

Delikatan zadatak imao je međunarodni žiri jer je za degustiranje i ocenjivanje pristiglo 692 uzoraka rakije 212 proizvođača. Na ovaj impozantni samit slile su se rakije raznih fela iz Srbije, odnosno velikog broja vojvođanskih mesta, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine. Konkurencija je bila najžešća među kajsijevačama i šljivovicama gde je bilo preko stotinu uzoraka, ali nisu se dale ni dunjevače, viljamovke, kruškovače, lozovače, višnjevače, trešnjevače i druge kapljice iz ovogodišnje produkcije, kao i rakije koje su imale kade da odleže u buradima ili drugim prikladnim posudama.

- Kvalitet rakije je bio izuzetno dobar pa su šampionski pehari dodeljeni u 14 kategorija, u kojima je bilo najviše uzoraka. Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije i destilata. Zlatne, srebrne i bronzane medalje zaslužilo je dve trećine rakija, ili njih 466 tako da ova priznanja zaslužilo je 170 proizvođača, a njih 42 su se morali zadovoljiti samo zahvalnicama. Može se reći da je ova godina bila veoma dobra za proizvodnju prirodnih domaćih voćnih rakija, pa je veći broj uzoraka od strane žirija ocenjen sa maksimalnih 20 bodova, a kada je došao red da se odredi apsolutno najbolja rakija, za kraljicu među ovogodišnjim rakijama izborila se viljamovka - raportirao je glavni organizator “Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ, inače predvodnik Prvog reda vitezova rakije u Srbiji “Sveti Nikola”, koji je osnovan u Senti.

Za izuzetno dobru viljamovku pehar za apsolutno najbolju rakiju “Nikoljdanskog festivala rakije” pripao je Šandoru Kohanecu iz Temerina, koji je razumljivo poneo i šampionski pehar u kategoriji viljamovki.

- Svo voće ove jeseni je bio kvalitetno, naročito kruška viljamovka koja je dala najbolju kapljicu. Jedino mi je ove sezone podbacila kajsijevača, bar u našoj pecari, možda zbog obilnog roda i kišovitog vremena pa kajsije nisu imale dovoljno slasti. Pečem sedam-osam vrsta voćnih rakija od voća koje kupujem. Voćnjaka smo se otarasili jer imamo registrovanu uslužnu pecaru, pa nismo mogli sve da postižemo. Rakiju vredi peći, od toga živimo - kaže Kohanec.Šampionske pehare po kategorijama osvojili su Marta Dudaš iz Bačke Topole za dunjevaču, Žolt Ovari iz Šupljaka za jabukovaču, Laslo Guljaš iz Stare Moravice za kajsijevaču, Emil Poljak iz Ostojićeva za kruškovaču, Zoran Varađanin iz Bajmoka za komovicu, Velibor Brajović iz Crvenke za šljivovicu. Šampionske pehare osvojili su i gosti iz Mađarske Mihalj Apro iz Čanjteleka za breskovaču, Atila Nađ iz Đermelja za lozovaču, Arpad Farkaš iz Šandorfalve za trešnjevaču i mešanu voćnu rakiju, Šandor Sabo iz Jaskišera za višnjevaču, za rakiju od zove pehar je pripao Ferenc Hatoš-Sekanderu iz Senteša. Među uzorcima odležalih rakija najbolje se pokazala i zavredila je šampionski pehar šljivovica Joce Botoškog iz Kaća.

- Rakije jabukovače i šljivovice su najbolje kada odležavaju i sazrevaju u hrastovim buradima, a ta fuzija aroma, mirisa i svega ostalog što nosi hrastovina jako je bitna. Pre svega bitno je da je burad od planinske hrastovine i iz zanatske izrade. Buradi mora biti zrela i važna je njihova trogodišnja priprema pre nego što se u njih rakija stavi na odležavanje, da bi dobila fine arome od hrastovine koja ima oko 12 osnovnih mirisa i što rakija duže odležava time dobija više na kvalitetu. Drvo je porozno i alkohol polako isparava, ali rakija za razliku od vina voli da je u dodiru sa kiseonikom - objašnjava Joca Botoški.

Botoški napominje da se kod nas pokazalo da šljivovica bogom dana za sazrevanje u hrastovim buradima i posle zrenja od pet godina je vrhunska rakija koja je u kategoriji sa najboljim francuskim konjakom. Na drugoj strani delikatesne mirisne rakije kao što su kajsijevača, višnjevača, trešnjevača, breskovača, koje se cene zbog karakterističnh mirisa, moraju da ostanu “bele” i odležavaju u staklenim ili prohromskim posudama, jer bi izgubile svoje voćne mirise zbog hrastovine. Od delikatesnih mirisnih voćnih rakija jedino dunjevača može kraće vreme da odleži u hrastovom buretu.

Za najboljeg proizvođača rakije iz Srbije proglašen je Ištvan Bilicki iz Sente, koji je učestvovao sa 21 uzorak i osvojio 18 medalja, a ovo priznanje na senćanskom festivalu je osvajao već 12 puta.

- Osvojenih pet zlatnih, osam srebrnih i pet bronzanih medalja lep je uspeh, u sezoni kojom nisam baš zadovoljan. Bilo je perioda sa jako velikim vrućinama, pa se voće skoro osušilo tako da nije imalo arome ni dovoljno slasti. Doduše, godina je bila jako rodna, čak su se na momente lomile i grane, ali kvalitet plodova je bio slabiji - iako ponosan na novi uspeh, ukazao je na proizvođačke nevolje Ištvan Bilicki.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-vilamovka-iz-temerina-sampionska-kaplica-15-12-2019

Manifestacija „Senćanski dani poljoprivrede” održava se ovog vikenda u sportskoj hali u Narodnoj bašti, gde će se predstaviti zanatski, poljoprivredni i prehrambeni proizvodi.Od 10 sati na okupu će biti učesnici 19. međunarodnog „Nikoljdanskog festivala rakije”, za koji je pristigao rekordan broj od 692 uzorka domaće prirodne rakije i destilata iz pecara individualnih proizvođača i registrovanih destilerija. Najboljima će biti uručena priznanja, a posetioci će moći da degustiraju dobru kapljicu.

Glavni organizator „Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ kaže da je uzorke rakije dostavilo 212 proizvođača, ovdašnjih, ali iz Mađarske, Rumunije, Ukrajine i Slovenije. Žiri je već ocenio uzorke a rezultati se čuvaju da budu saopšteni u subotu.

- Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije, a najviše je bilo uzoraka kajsijevače - 111 i šljivovice 106, ali značajnije su bile zastupljene viljamovke, dunjevače, višnjevače, lozovače, ali je bilo i dudovače, pa rakije od crene ribizle, malina, jagoda, paradajza, krastavaca, cvekle i drugih. Veći broj uzoraka dobio je maksimalnih 20 bodova, a najbolji utisak ostavila je jedna viljamovka, šampionska rakija festivala - saopštio je Mikloš Nađ.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/dani-poloprivrede-i-festival-rakije-u-senti-13-12-2019

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ organizuje prvi Šumadijski festival rakije, koji će biti održan 5. decembra u hotelu „Kragujevac“.

Manifestacija se organizuje u saradnji sa Privrednom komorom, Centrom za poljoprivredu i ruralni razvoj, Regionalnom agencijom za ekonomski razvoj i Gradskom turističkom organizacijom Kragujevac.

Cilj Šumadijskog festivala rakije je, da na jednom mestu okupi i predstavi proizvođače voćnih rakija iz cele Srbije, kao i da se registrovani proizvođači jakih alkoholnih pića predstave potencijalno novim kupcima, pre svega Horeka sektoru, veletrgovinama, specijalizovanim prodavnicama pića i građanima.

Za prvi festival rakije, prijavilo se 35 izlagača sa teritorije cele Srbije.

Privredna komora Kragujevac pružila je podršku Regionalnoj asocijaciji proizvođača rakije za celokupan projekat.

U prvih devet meseci, izvoz alkoholnih pića iz Šumadije beleži dobitak od 814 hiljada evra, što znači, da će do kraja godine dostići i milion, istakao je Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Kragujevac.

Prvi Šumadijski festival rakije biće održan kao jednodnevna manifestacija 5. decembra u hotelu „Kragujevac“ od 10 do 20 časova.

Izvor:http://rtk.co.rs/prvi-festival-sumadijske-rakije/

Kako bi bolje mogao da se nazove Festivala poslastica i slatkiša nego – „Sladak život”? Upravo pod tim imenom u Domu omladine se održava dvodnevni samit proizvođača i poklonika slatkiša, čije se slatke kapije zatvaraju danas u 20 sati. Izloženi delikatesi proizvedeni su na način koji se najviše ceni – ručno, u radionicama malih proizvođača a velikih majstora.

Iako naziv festivala asocira na istoimeni film Federika Felinija, prizor na prvom spratu Doma omladine više je podsećao na scenu iz „Hiljadu i jedne noći”, kada pred padišaha iznose najlepše deserte u količinama koje bi nahranile čitavu vojsku. A pred posetioce festivala izneto je više od dve stotine poslastica.Krupni i sitni kolači, torte, medenjaci, sladoledi, domaće pite od ručno rađenih kora, slatka od jagoda, višanja, pa čak i od ljutih paprika... i jedan delikates koji bi u Srbiji morao postati tradicionalan – čokoladom obložene suve šljive.

Na štandu Brazilke Livie Bjeloglav, koja pet godina živi u Srbiji, ljubitelji slatkiša mogli su da probaju najpoznatije poslastice iz njene postojbine. Brigadeiro je jedna od njih, a ljubazna Livia svakome ko je pitao za recept strpljivo je objašnjavala kako da zgotovi taj kolač.I Ruskinje su imale čime da se pohvale – ručno pravljenim i oslikanim medenjacima u obliku babuške, srca, pahulje... Za jedno takvo malo jestivo umetničko delo začinjeno đumbirom, cimetom, vanil šećerom, Juliji Filipović, kaže, treba tri dana jer svaka faza pripreme od testa do iscrtavanja zahteva određeno vreme, a rok trajanja njenih medenjaka je šest meseci.

Koliko vremena im je potrebno da ručno proizvedu čokoladu u obliku trougla, koja se uparuje s vinom, bračni park Svetlana, tehnolog, i Miloš, dizajner, nisu računali. Oni su i somelijeri i zato ne čudi to što su čokolade nazvali po različitim vrstama vina.Posebno su ponosni na onu s kozjim sirom za koju kažu da se takva ne proizvodi u regionu, gde su vekovima odomaćene urmašice, kadaif i baklave s orasima čija se veština pravljenja u Turskoj izučava na visokim školama.

Živo je bilo i oko štanda „Radanske ruže”, socijalnog preduzeća iz Lebana koje zapošljava samohrane majke, žene s invaliditetom i one koje teško dolaze do posla. Tajna njihovih ajvara, džemova, pekmeza nije samo u zdravoj sirovini i tradicionalnom načinu proizvodnje već u specijalnom začinu – ljubavi.– U svaku našu teglicu žene su udahnule ljubav. To prepoznaju kupci, a radnice preduzeće doživljavaju kao drugi dom jer im je ono promenilo život – kaže Predrag Stošić, direktor „Radanske ruže”.

Na „Slatkom životu” predstavljeni su i slatkiši bez belog brašna i šećera, zaslađeni stevijom i s malo kalorija, poput, voćnih štanglica bogatih vlaknima, veganskog butera s tamnom čokoladom i voćem, imuno bombona, hladno ceđenih sokova od povrća i voća, kao i mleka od badema, lešnika i indijskog oraha. I, naravno, opet nezaobilazne sušene šljive i kruške.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/442108/Slatkisi-zacinjeni-ljubavlju-FOTO

Pančevo je 26. oktobra bio domacin velikog medjunarodnogFestivala rakije "Rakija i rakijasi 2019.". Ljuta prepecenica okupila je vise od 500 posetilaca i ljubitelja domace zestine iz citave zemlje i regiona. Drugi po redu festival, imao je i takmicarski karakter, pa je strucna komisija u Pancevu, dodelila i prestizne nagrade za vrhunski kvalitet rakije.
Tako, nagradu Samipon Festivala "Rakija i rakijasi 2019.", za najbolje ocenjenu rakiju, osvojila je sljivovica iz 1999. godine, ciji je proizvodjac Slavomir Tosic iz Knjazevca. Sampion Festivala za najbolju hobi destileriju, osvojla je destilerija Borisa Ljubicica iz Sremskih Karlovaca.
Da su nagradjene rakije vrhunskog kvaliteta, najbolje govore i clanovi komisije za ocenjivanje uzoraka. Predsednik komisije bio je prof. dr Ninoslav Nikicevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, prof. dr Vele Tesevic, sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, dr Branko Popovic, sa Instituta za vocarstvo Cacak i dr IvanUrosevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. - U ovoj drugoj godini, postali smo Festival medjunarodnog karaktera, jer smo imali takmicare iz Bosnei Hercegovine, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Rumunije - rekao nam je Armin Tot, jedan od organizatora Festivala. - Posebno zadovoljstvo nam je bilo sto je vise od 30 uzoraka stiglo od zena, koje proizvode rakiju i likere. Organizator Festivala je Facebook grupa "Rakija i rakijasi", koja ima vise od 7.000 clanova, medju kojima su doktori nauka, predstavnici osamdesetak destilerija i vise od 100 tehnologa, koji svakodnevno razmenjuju infomracije u vezi sa pravilnim tehnicko-tehnoloskim procesom proizvodnje rakije. - Na ocenjivanje stiglo vise od 430 uzoraka rakije i likera - ispricao nam je Tot. - Prezadovoljni smo pozitivnom energijom svih ljudi koji su dosli na Festival, takmicara, izlagaca, gostiju. Pancevo je postalo centar rakijskog sveta u Srbiji. Ucesnici su uz medalje za kvalitet dobijali i priznanja u vidu rakijskogpisma. Citav festival smo prenosili uzivo, pa su dodelu nagrada mogli da prate i oni koji nisu bili tu. Zahvaljujemo se i Poljoprivrednoj skoli u Pancevu na pomoci i organizaciji. Kako nam je ispricao Tot, vec su pocele pripreme za organizaciju Festivala „Rakija i rakijisi 2020.“. On ce biti odrzan u istom terminu. Sa mnogo novih ideja, sigurno je da ce biti Festival po kvalitetu u rangu mnogih evropskih. Vec su, dodao je Tot, najavljeni gosti iz inostranstva. Prema recima profesora Ninoslava Nikicevica, to je bio najveci festival po broju uzoraka, a da je odrzan u ovom delu Evrope. Sve je bilo organizovano na vrhunskom iprofesionalnom nivou. - Fetival u Pancevu, zasigurno je postao najprestiznijiza hobi proizvodjace rakije – zakljucio je prof. dr Nikicevic. Antrfile:NAGRADEZA najbolju hobi destileriju, nagrada je bio kazan od 120litara, koji je poklonila kompanija DES Subotica. Darodavac inox cisterne od 480 litara, za najbolji rezultat festivala, bila je kompanija „Civava“ iz Banatskog Novog Sela. Uz njih, darodavci su bili Etno Cvetkovic iz Modrice, Podruamr iz Kikinde, Rasadnik Milojevic, Agro Max iz Velike Drenove...
IZLAGACI
POSETIOCI su tokom odrzavanja Festivala, mogli da slusajukvalitetna predavanja vrhunskih strucnjaka, ali i da obidju izlagace. Medju njima, bila je i kompanija DES Subotica, koja je izlozila kazane za proizvodnju rakije, Podrumar iz Kikinde, prikazao je najnovija enoloska sredstva, dok je Etno Cvetkovic iz Modrice prikazao drvenu burad, razlicite zapremenine. Po prvi put predstavilo se i Udruzenje Srba iz Rumunije. A, od registrovanih proizvodjaca rakije, tu je bila destilerija „Tok“ sa Goca, kao i „Almeks“ iz Crepaje i likeri „Dana“ iz Kursumlije.

SVETSKI BREND

I dok su se mnogi posetioci Festivala okretali i pitali odakle ga poznaju, specijalan gost rakijske manifestacijebio je Billy Gould (koji je iz San Franciska dosao na Festival rakije), basista grupe „Faith No More“. Muzicar i producet pokrenu je sopstveni brend rakije sljivovice, pod nazivom „Yebiga“. Rakija se prodaje u USA, a proizvodi u Srbiji. Antrfile:Pobednici po kategorijama:Rakija od sljive Tosic Slavomir Knjazevac 18,79 Rakija od dunje Ljubicic Boris Sremski Karlovci 18,64 Rakija od kajsije Pavlovic Dragan 18,60 Rakija od kruske Djukic Marko Pancevo 18,61 Rakija od jabuke Margan Uros Crepaja 18,56 Rakija od grozdja Ljubicic Boris sremski Karlovci 18,51 Rakija od breskve Vuletic Marko Pancevo 18,54Likeri- liker od sumskog voca Slobodanka Simic Kursumlija18,60Sampion Festivala najbolje ocenjena rakija Tosic Slavomiriz Knjazevca rakija od sljive 18,79II mesto Rudic Ilija iz Borce rakija od sljive 18,73III mesto Markovic Marko iz Knjazevca rakija od sljive 18,71
Sampion Festivala za najbolje ocenjenu hobi destileriju osvojila je destilerija Ljubicic Borisa iz Sremskih Karlovaca sa prosecnom ocenom 18,49II mesto destilerija Stanisic Aleksandra sa 18,35III mesto destilerija Ilije Rudica iz Borce sa !8,33Najbolje ocenjena zena proizvodjac rakije(prvi put se proglasavalo u istoriji rakijskog ocenjivanja u Srbiji)jeSlobodanka Simic iz KursumlijeII mesto Mirjana Colakovic iz DobanovacaIII mesto Bojana Maksimovic iz Crepaje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ organizovala je u Kragujevcu drugo ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija registrovanih proizvođača.

Ocenjivanje oko 40 prijavljenih registrovanih proizvođača rakija održano je u prostorijama Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj u Sobovici.

U okviru priprema Prvog festivala Šumadijske rakije koji je zakazan za 5. decembar organizovano je ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija koje će biti prezentovane posetiocima.

Na drugom ocenjivanju prijavilo se oko 40 registrovanih proizvođača, a bilo je oko 80 uzoraka ne samo iz Šumadije, već cele Srbije.

U stručnom žiriju bili su najbolji i najpoznatiji eksperti za ocenu kvaliteta jakih alkoholnih pića, a predsednik je bio prof. dr Ninoslav Nikićević.

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ osnovna je avgusta 2017. godine u Kragujevcu, uz podršku Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i

Pomoravlja, sa namerom da se unapredi proizvodnja kvalitetnih prirodnih rakija iz voćnih zasada sa teritorije Šumadije.

Cilj je proizvodnja kvalitetnih prirodnih voćnih rakija sa zaštićenim imenom i oznakom geografskog porekla, a posebno rakije šljivovice.

Priznanja za najbolje rakije biće uručene na svečanom otvaranju Prvog festivala Šumadijske rakije koji će biti održan 5. decembra, kada će biti i prezentovane posetiocima Festivala.

Izvor:http://rtk.co.rs/u-toku-ocenjivanje-kvaliteta-vocnih-rakija-u-kragujevcu/

Ovog vikenda u beogradskom Domu omladine održava se jubilarni 10. Balkanski festival sira. Na tri nivoa izlagači su se potrudili da ponude posetiocima više stotina autohtonig vrsta sira iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske... A gde je sir tu je i vrhunsko vino i delkatesi, ali i najrazličitije poslastice od sira, kao i najneobičnije kombinacije ukusa. Ukoliko nikada ranije niste probali sir sa medom ovo je jedinstvena prilika da isprobate i ovaj neobičan ukus koji neće ostaviti ravnodušnim ni najprobirljivija nepca.

Pored uobičajenog kravljeg sira na sve moguće načine (od dimljenog kačkavalja do sira sa suncekretom, susamom, ljutom paprikom...) i na ovom festivalu najviše je bilo proizvođača koji su ponudili najrazlličitije ukuse kozjeg sira i to sa tartufima, aronijom, ljutom paprikom, crnim pivom, ali i bundevom...

Ipak, našu pažnju posebno je privukao Carski sir koji bez problema može da se nađe na trpezama bilo kod evropskog dvora. Naravno, ovaj sir dolazi iz nekadašnje srpske prestonice  - Smedereva.

- U pitanju je izuzetno jak i pikantan sir koji može da se služi na crskoj trpezi, pa zato i nosi to ime. To je kravlji sir koji je star dve ipo godine. U pitanju je jak,  intezivan i punomasni sir sa više od 50 posto masti i suve materije. Ovaj sir nema rok trajanja, praktično ne može da se pokvari i što je stariji to je jači, intezivniji i bolji - objasnio je Dušan Jovanović iz smederevske sirane "Jovanović".

I taman kada smo pomislili da ne može bolje od ovoga oni su nam ponudili da probamo Carski sir sa aronijom. 

- Isprobavali smo i mešali različite ukuse, ali se ispostavilo da je dobitna kombinacija pomešati naš sir sa aronijom. Posetioci su zadovoljni, ali kako je u pitanju izuzetno jak sir ljudi ga ili vole ili ne, nema ravnodušnih - dodaje Dušan Jovanović.

Pored vrhunskih sireva posetioci su mogli da probaju i saznaju koji sir najbolje ide u koje vino, zašto su pršuta i sir idealan spoj, ali i da se zaslade kolačima na bazi sira. 

Umesto zemlje gosta ovog puta posebno mesto, a u čast jubileja festivala, zauzeo je čuveni Pirotski kačkavalj. Uz jedinstven ukus ovog sira preporučuje se pirotska Peglana kobasica kao vrhunski delikates ovog kraja. Piroćanci ovog puta nisu čuvali tajnu pripreme Pirotskog sira, pa su nastavnici i učenici srednje Mlekarske škole "Dr Obren Pejić " iz Pirota na licu mesta su pokazivali kako se priprema jedan od najčuvenijih srpskih sireva.  

Jubilarni 10. Balkanski festival sira traje dana i sutra u Domu omladine. 

 

Izvor: Agrobiznis magazin

JESEN je pravo vreme za rakijske manifestacije. Pančevo, grad na Tamišu, i ove godine domaćin je drugog po redu Festivala „Rakija i rakijaši 2019.“, koji se
održava 26. Oktobra, od 10 do 16 časova, u Poljoprivrednoj skoli „Josif Pančić“. Manifestacija je namenjena svim proizvođačima i ljubiteljima rakije, a rok za prijavu takmičarskih uzoraka bio je do 25. septembar. Za razliku od lokalnih manifestacija posvećenih dobroj rakiji, organizator ovog festivala je facebook grupa „Rakija i rakijaši”, koja broji vise od 6,500 članova.
Prema rečima organizatora, u kategoriji javnog učešća mogu nastupiti samo hobi proizvođači. Kvalitet svoje rakije, međutim, moći će da provere i svi drugi proizvođači i registrovane destilerije, koje žele biti u anonimnoj kategoriji.
- Osvajanjem priznanja na Festivalu „Rakija i Rakijaši 2019.“ Učesnik stiče pravo na korišćenje festivalskog znaka u medijskoj promociji proizvoda – rekao je Armin Tot, jedan od organizatora.

– Festival je referentno takmičenje za izbor najbolje šljivove rakije Srbije, koju organizuje Institut za voćarstvo u Čačku. Proglašenje pobednika po kategorijama i rezultati ocenjivanja biće svečano objavljeni na dan Festivala. Uzorci rakije proći će stroge kriterijume naših vrhunskih stručnjaka za jaka alkoholna pića. Predsednik komisije je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ninoslav Nikičević, dok su članovi prof. dr Vele Tešević, sa Hemijsko tehnološkog fakulteta u Beogradu, dr Ivan Urošević I dr Branko Popović. Komisija će raditi na osnovu Pravilnika za ocenjivanje jakih alkoholnih pića.
Festival rakije „Rakija i Rakijaši 2019.“ Ima nekoliko rakijskih kategorija – rakija od šljive, dunje, kajsije, kruške, grožđa i jabuke. Ostale rakije, likeri i travarice idu u opštu kategoriju.
- Za najbolje ocenjenu rakiju, u ukupnom plasmanu, organizator je obezbedio veliki pehar, medalju i inox cisternu od 480 litara, proizvođača „Civava“ iz Banatskog Novog Sela – objašnjava Tot.

- Drugoplasirana rakija, uz medalju i pehar, dobija i hrastovo bure 110 litara, etno Cvetković iz Modrice kod Kruševca, dok će trećeplasirana rakija, dobiti pumpu za pretakanje rakije.
Za svaku kategoriju organizator je obezbedio medalje, za prva tri mesta i robne nagrade firme „Podrumar“ iz Kikinde, dok je za pobednika obezbeđen i pehar. Svaki učesnik će dobiti i ocenjivački list sa prosečnom ocenom senzoričke analize rakije.
Na Festival rakije „Rakija i rakijaši 2019.“ pozivaju se svi rakijaši. Dobrodošli i uzdravlje!

SATNICA
10:00 dolazak učesnika i gostiju Festivala
11:00 radionica Prof. Dr. Ninoslav Nikičević sa temom “ Rakija”
11:45 promocija knjige “Rakija vilijamovka“ izdavača grupe Rakija i Rakijaši, govore Dr. Ivan Urošević i Armin Tot
12:15 zvanično otvaranje Festivala
12:30 Proglašenje rezultata i dodela nagrada
13:30 Predavanje crvena ranka – povratak karljice šljiva – Dejan Rakija Veljović
14:15 Radionica “ Rakija uglavnom” Ilija Malović i Zoran Radoman
15:00 degustacija ocenjenih rakija
15:45 tombola sa nagradama
16:00 zatvaranje Festivala

Izvor: Agrobiznis magazin

Festival sira i kačkavalja održava se u Pirotu, 21. septembra 2019. godine, u terminu od 10 do 19 sati. Mesto održavanja festivala je otvoreni prostor srednjevekovne tvrđave Momčilov grad, u centru Pirota. Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvovaće blizu 30 proizvođača sira i kačkavalja, iz Pirotskog okruga i ostalih delova Srbije, Francuske i Bugarske. Festival sira i kačkavalja je izlagačkog i prodajnog karaktera.

Pirotski kačkavalj jedan je od najznačajnijih pirotskih brendova, proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom imena. Pored degustacije različitih sireva i kačkavalja, kao i vina, posetioci će imati prilike da probaju i specijalitete kao što su đubek i svrljiški belmuž, demonstracijom izrade i spravljenja istih, kao i specijalitete srednjevekovne trpeze, navodi se na sajtu Turističke organizacije Srbije.

Ulaz za posetioce je besplatan.

Organizatori manifestacije su Turistička organizacija Pirot i Mlekarska škola dr Obren Pejić iz Pirota, uz podršku grada Pirota.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2635481/festival-sira-i-kackavalja-u-pirotu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31