Pančevo je 26. oktobra bio domacin velikog medjunarodnogFestivala rakije "Rakija i rakijasi 2019.". Ljuta prepecenica okupila je vise od 500 posetilaca i ljubitelja domace zestine iz citave zemlje i regiona. Drugi po redu festival, imao je i takmicarski karakter, pa je strucna komisija u Pancevu, dodelila i prestizne nagrade za vrhunski kvalitet rakije.
Tako, nagradu Samipon Festivala "Rakija i rakijasi 2019.", za najbolje ocenjenu rakiju, osvojila je sljivovica iz 1999. godine, ciji je proizvodjac Slavomir Tosic iz Knjazevca. Sampion Festivala za najbolju hobi destileriju, osvojla je destilerija Borisa Ljubicica iz Sremskih Karlovaca.
Da su nagradjene rakije vrhunskog kvaliteta, najbolje govore i clanovi komisije za ocenjivanje uzoraka. Predsednik komisije bio je prof. dr Ninoslav Nikicevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, prof. dr Vele Tesevic, sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, dr Branko Popovic, sa Instituta za vocarstvo Cacak i dr IvanUrosevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. - U ovoj drugoj godini, postali smo Festival medjunarodnog karaktera, jer smo imali takmicare iz Bosnei Hercegovine, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Rumunije - rekao nam je Armin Tot, jedan od organizatora Festivala. - Posebno zadovoljstvo nam je bilo sto je vise od 30 uzoraka stiglo od zena, koje proizvode rakiju i likere. Organizator Festivala je Facebook grupa "Rakija i rakijasi", koja ima vise od 7.000 clanova, medju kojima su doktori nauka, predstavnici osamdesetak destilerija i vise od 100 tehnologa, koji svakodnevno razmenjuju infomracije u vezi sa pravilnim tehnicko-tehnoloskim procesom proizvodnje rakije. - Na ocenjivanje stiglo vise od 430 uzoraka rakije i likera - ispricao nam je Tot. - Prezadovoljni smo pozitivnom energijom svih ljudi koji su dosli na Festival, takmicara, izlagaca, gostiju. Pancevo je postalo centar rakijskog sveta u Srbiji. Ucesnici su uz medalje za kvalitet dobijali i priznanja u vidu rakijskogpisma. Citav festival smo prenosili uzivo, pa su dodelu nagrada mogli da prate i oni koji nisu bili tu. Zahvaljujemo se i Poljoprivrednoj skoli u Pancevu na pomoci i organizaciji. Kako nam je ispricao Tot, vec su pocele pripreme za organizaciju Festivala „Rakija i rakijisi 2020.“. On ce biti odrzan u istom terminu. Sa mnogo novih ideja, sigurno je da ce biti Festival po kvalitetu u rangu mnogih evropskih. Vec su, dodao je Tot, najavljeni gosti iz inostranstva. Prema recima profesora Ninoslava Nikicevica, to je bio najveci festival po broju uzoraka, a da je odrzan u ovom delu Evrope. Sve je bilo organizovano na vrhunskom iprofesionalnom nivou. - Fetival u Pancevu, zasigurno je postao najprestiznijiza hobi proizvodjace rakije – zakljucio je prof. dr Nikicevic. Antrfile:NAGRADEZA najbolju hobi destileriju, nagrada je bio kazan od 120litara, koji je poklonila kompanija DES Subotica. Darodavac inox cisterne od 480 litara, za najbolji rezultat festivala, bila je kompanija „Civava“ iz Banatskog Novog Sela. Uz njih, darodavci su bili Etno Cvetkovic iz Modrice, Podruamr iz Kikinde, Rasadnik Milojevic, Agro Max iz Velike Drenove...
IZLAGACI
POSETIOCI su tokom odrzavanja Festivala, mogli da slusajukvalitetna predavanja vrhunskih strucnjaka, ali i da obidju izlagace. Medju njima, bila je i kompanija DES Subotica, koja je izlozila kazane za proizvodnju rakije, Podrumar iz Kikinde, prikazao je najnovija enoloska sredstva, dok je Etno Cvetkovic iz Modrice prikazao drvenu burad, razlicite zapremenine. Po prvi put predstavilo se i Udruzenje Srba iz Rumunije. A, od registrovanih proizvodjaca rakije, tu je bila destilerija „Tok“ sa Goca, kao i „Almeks“ iz Crepaje i likeri „Dana“ iz Kursumlije.

SVETSKI BREND

I dok su se mnogi posetioci Festivala okretali i pitali odakle ga poznaju, specijalan gost rakijske manifestacijebio je Billy Gould (koji je iz San Franciska dosao na Festival rakije), basista grupe „Faith No More“. Muzicar i producet pokrenu je sopstveni brend rakije sljivovice, pod nazivom „Yebiga“. Rakija se prodaje u USA, a proizvodi u Srbiji. Antrfile:Pobednici po kategorijama:Rakija od sljive Tosic Slavomir Knjazevac 18,79 Rakija od dunje Ljubicic Boris Sremski Karlovci 18,64 Rakija od kajsije Pavlovic Dragan 18,60 Rakija od kruske Djukic Marko Pancevo 18,61 Rakija od jabuke Margan Uros Crepaja 18,56 Rakija od grozdja Ljubicic Boris sremski Karlovci 18,51 Rakija od breskve Vuletic Marko Pancevo 18,54Likeri- liker od sumskog voca Slobodanka Simic Kursumlija18,60Sampion Festivala najbolje ocenjena rakija Tosic Slavomiriz Knjazevca rakija od sljive 18,79II mesto Rudic Ilija iz Borce rakija od sljive 18,73III mesto Markovic Marko iz Knjazevca rakija od sljive 18,71
Sampion Festivala za najbolje ocenjenu hobi destileriju osvojila je destilerija Ljubicic Borisa iz Sremskih Karlovaca sa prosecnom ocenom 18,49II mesto destilerija Stanisic Aleksandra sa 18,35III mesto destilerija Ilije Rudica iz Borce sa !8,33Najbolje ocenjena zena proizvodjac rakije(prvi put se proglasavalo u istoriji rakijskog ocenjivanja u Srbiji)jeSlobodanka Simic iz KursumlijeII mesto Mirjana Colakovic iz DobanovacaIII mesto Bojana Maksimovic iz Crepaje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ organizovala je u Kragujevcu drugo ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija registrovanih proizvođača.

Ocenjivanje oko 40 prijavljenih registrovanih proizvođača rakija održano je u prostorijama Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj u Sobovici.

U okviru priprema Prvog festivala Šumadijske rakije koji je zakazan za 5. decembar organizovano je ocenjivanje kvaliteta voćnih rakija koje će biti prezentovane posetiocima.

Na drugom ocenjivanju prijavilo se oko 40 registrovanih proizvođača, a bilo je oko 80 uzoraka ne samo iz Šumadije, već cele Srbije.

U stručnom žiriju bili su najbolji i najpoznatiji eksperti za ocenu kvaliteta jakih alkoholnih pića, a predsednik je bio prof. dr Ninoslav Nikićević.

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ osnovna je avgusta 2017. godine u Kragujevcu, uz podršku Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i

Pomoravlja, sa namerom da se unapredi proizvodnja kvalitetnih prirodnih rakija iz voćnih zasada sa teritorije Šumadije.

Cilj je proizvodnja kvalitetnih prirodnih voćnih rakija sa zaštićenim imenom i oznakom geografskog porekla, a posebno rakije šljivovice.

Priznanja za najbolje rakije biće uručene na svečanom otvaranju Prvog festivala Šumadijske rakije koji će biti održan 5. decembra, kada će biti i prezentovane posetiocima Festivala.

Izvor:http://rtk.co.rs/u-toku-ocenjivanje-kvaliteta-vocnih-rakija-u-kragujevcu/

Ovog vikenda u beogradskom Domu omladine održava se jubilarni 10. Balkanski festival sira. Na tri nivoa izlagači su se potrudili da ponude posetiocima više stotina autohtonig vrsta sira iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske... A gde je sir tu je i vrhunsko vino i delkatesi, ali i najrazličitije poslastice od sira, kao i najneobičnije kombinacije ukusa. Ukoliko nikada ranije niste probali sir sa medom ovo je jedinstvena prilika da isprobate i ovaj neobičan ukus koji neće ostaviti ravnodušnim ni najprobirljivija nepca.

Pored uobičajenog kravljeg sira na sve moguće načine (od dimljenog kačkavalja do sira sa suncekretom, susamom, ljutom paprikom...) i na ovom festivalu najviše je bilo proizvođača koji su ponudili najrazlličitije ukuse kozjeg sira i to sa tartufima, aronijom, ljutom paprikom, crnim pivom, ali i bundevom...

Ipak, našu pažnju posebno je privukao Carski sir koji bez problema može da se nađe na trpezama bilo kod evropskog dvora. Naravno, ovaj sir dolazi iz nekadašnje srpske prestonice  - Smedereva.

- U pitanju je izuzetno jak i pikantan sir koji može da se služi na crskoj trpezi, pa zato i nosi to ime. To je kravlji sir koji je star dve ipo godine. U pitanju je jak,  intezivan i punomasni sir sa više od 50 posto masti i suve materije. Ovaj sir nema rok trajanja, praktično ne može da se pokvari i što je stariji to je jači, intezivniji i bolji - objasnio je Dušan Jovanović iz smederevske sirane "Jovanović".

I taman kada smo pomislili da ne može bolje od ovoga oni su nam ponudili da probamo Carski sir sa aronijom. 

- Isprobavali smo i mešali različite ukuse, ali se ispostavilo da je dobitna kombinacija pomešati naš sir sa aronijom. Posetioci su zadovoljni, ali kako je u pitanju izuzetno jak sir ljudi ga ili vole ili ne, nema ravnodušnih - dodaje Dušan Jovanović.

Pored vrhunskih sireva posetioci su mogli da probaju i saznaju koji sir najbolje ide u koje vino, zašto su pršuta i sir idealan spoj, ali i da se zaslade kolačima na bazi sira. 

Umesto zemlje gosta ovog puta posebno mesto, a u čast jubileja festivala, zauzeo je čuveni Pirotski kačkavalj. Uz jedinstven ukus ovog sira preporučuje se pirotska Peglana kobasica kao vrhunski delikates ovog kraja. Piroćanci ovog puta nisu čuvali tajnu pripreme Pirotskog sira, pa su nastavnici i učenici srednje Mlekarske škole "Dr Obren Pejić " iz Pirota na licu mesta su pokazivali kako se priprema jedan od najčuvenijih srpskih sireva.  

Jubilarni 10. Balkanski festival sira traje dana i sutra u Domu omladine. 

 

Izvor: Agrobiznis magazin

JESEN je pravo vreme za rakijske manifestacije. Pančevo, grad na Tamišu, i ove godine domaćin je drugog po redu Festivala „Rakija i rakijaši 2019.“, koji se
održava 26. Oktobra, od 10 do 16 časova, u Poljoprivrednoj skoli „Josif Pančić“. Manifestacija je namenjena svim proizvođačima i ljubiteljima rakije, a rok za prijavu takmičarskih uzoraka bio je do 25. septembar. Za razliku od lokalnih manifestacija posvećenih dobroj rakiji, organizator ovog festivala je facebook grupa „Rakija i rakijaši”, koja broji vise od 6,500 članova.
Prema rečima organizatora, u kategoriji javnog učešća mogu nastupiti samo hobi proizvođači. Kvalitet svoje rakije, međutim, moći će da provere i svi drugi proizvođači i registrovane destilerije, koje žele biti u anonimnoj kategoriji.
- Osvajanjem priznanja na Festivalu „Rakija i Rakijaši 2019.“ Učesnik stiče pravo na korišćenje festivalskog znaka u medijskoj promociji proizvoda – rekao je Armin Tot, jedan od organizatora.

– Festival je referentno takmičenje za izbor najbolje šljivove rakije Srbije, koju organizuje Institut za voćarstvo u Čačku. Proglašenje pobednika po kategorijama i rezultati ocenjivanja biće svečano objavljeni na dan Festivala. Uzorci rakije proći će stroge kriterijume naših vrhunskih stručnjaka za jaka alkoholna pića. Predsednik komisije je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ninoslav Nikičević, dok su članovi prof. dr Vele Tešević, sa Hemijsko tehnološkog fakulteta u Beogradu, dr Ivan Urošević I dr Branko Popović. Komisija će raditi na osnovu Pravilnika za ocenjivanje jakih alkoholnih pića.
Festival rakije „Rakija i Rakijaši 2019.“ Ima nekoliko rakijskih kategorija – rakija od šljive, dunje, kajsije, kruške, grožđa i jabuke. Ostale rakije, likeri i travarice idu u opštu kategoriju.
- Za najbolje ocenjenu rakiju, u ukupnom plasmanu, organizator je obezbedio veliki pehar, medalju i inox cisternu od 480 litara, proizvođača „Civava“ iz Banatskog Novog Sela – objašnjava Tot.

- Drugoplasirana rakija, uz medalju i pehar, dobija i hrastovo bure 110 litara, etno Cvetković iz Modrice kod Kruševca, dok će trećeplasirana rakija, dobiti pumpu za pretakanje rakije.
Za svaku kategoriju organizator je obezbedio medalje, za prva tri mesta i robne nagrade firme „Podrumar“ iz Kikinde, dok je za pobednika obezbeđen i pehar. Svaki učesnik će dobiti i ocenjivački list sa prosečnom ocenom senzoričke analize rakije.
Na Festival rakije „Rakija i rakijaši 2019.“ pozivaju se svi rakijaši. Dobrodošli i uzdravlje!

SATNICA
10:00 dolazak učesnika i gostiju Festivala
11:00 radionica Prof. Dr. Ninoslav Nikičević sa temom “ Rakija”
11:45 promocija knjige “Rakija vilijamovka“ izdavača grupe Rakija i Rakijaši, govore Dr. Ivan Urošević i Armin Tot
12:15 zvanično otvaranje Festivala
12:30 Proglašenje rezultata i dodela nagrada
13:30 Predavanje crvena ranka – povratak karljice šljiva – Dejan Rakija Veljović
14:15 Radionica “ Rakija uglavnom” Ilija Malović i Zoran Radoman
15:00 degustacija ocenjenih rakija
15:45 tombola sa nagradama
16:00 zatvaranje Festivala

Izvor: Agrobiznis magazin

Festival sira i kačkavalja održava se u Pirotu, 21. septembra 2019. godine, u terminu od 10 do 19 sati. Mesto održavanja festivala je otvoreni prostor srednjevekovne tvrđave Momčilov grad, u centru Pirota. Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvovaće blizu 30 proizvođača sira i kačkavalja, iz Pirotskog okruga i ostalih delova Srbije, Francuske i Bugarske. Festival sira i kačkavalja je izlagačkog i prodajnog karaktera.

Pirotski kačkavalj jedan je od najznačajnijih pirotskih brendova, proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom imena. Pored degustacije različitih sireva i kačkavalja, kao i vina, posetioci će imati prilike da probaju i specijalitete kao što su đubek i svrljiški belmuž, demonstracijom izrade i spravljenja istih, kao i specijalitete srednjevekovne trpeze, navodi se na sajtu Turističke organizacije Srbije.

Ulaz za posetioce je besplatan.

Organizatori manifestacije su Turistička organizacija Pirot i Mlekarska škola dr Obren Pejić iz Pirota, uz podršku grada Pirota.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2635481/festival-sira-i-kackavalja-u-pirotu

Ima jedan divna pesma Tanje Banjanin - Pokaži mi gde Dunav ljubi nebo. Ova izvrsna umetnica se ne bi ljutila ukoliko bi naslov promenili u Pokaži mi gde Rudno ljubi nebo, istog trenutka kada bi posetila rudnjansku visoravan. Naime, sa pojedinih kota poput Srnjače zaista imate utisak da možete dohvatiti nebo i zvezde. Ovde priroda nije štedela na svojim lepotam, ali ni domaćini kada vas ugoste u svojim objektima domaće radinosti. Zahvaljujući nekolicini pionira u turističkom posl, danas ubiraju plodove rada i priznanja. Iz tog razloga i sa velikim ponosom i ove godine po treći put bili su domaćini Sajma seoskog turizma.Mirisi i ukusi Srbije na jednom mestu, u selu Rudno, koje je bilo domaćin trećeg Sajma seoskog turizma. Preko 100 gradova i opština predstavilo je svoje potencijale za seoski turizam kao i gastronomsku ponudu svog kraja. Smešteno na obroncima planine Radočelo, na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara u prirodnom parku i rezervatu biosfere Golija-Studenica, selo Rudno osim po nadaleko čuvenom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i
domaćoj rakiji, poslednjih godina postaje prepoznatljivo i po liderskoj poziciji u razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. Zbog toga je valjda ova destinacija i izabrana za lokaciju događaja. Kada vidite dokle pogled puca, jasno vam je i zašto. Kada se tome pridoda gastronomska
ponuda i brojne manifestacije nije teško boraviti ovde. Istina najveći broj gostiju su oni koji vole šetnju, mir, prirodu. Treći po redu dvodnevni „Sajam seoskog turizma“osim kraljevačkih, okupio i turističke poslenike i iz znatnog broja gradova i opština Srbije.

„Možemo reći da je cilj ove manifestacije promocija turističkog potencijala kraljevačkog kraja, pre svega seoskog turizma koji poslednjih godina beleži trend
ubrzanog razvoja. Osim brojnih prezentacija, u sklopu Sajma održana su stručna predavanja i panel diskusije, uz neizostavni bogat kulturno-umetnički program. U ovom poslu smo imali više nego odličnu podršku Poljoprivredno savetodavnih stručnih službi, Ministrstva poljoprivrede i Ministrstva turizma. Napredovali smo u svakom smislu, te sa ponosom možemo reći da je u srcu Biosfere Golija prisutno 100 izlagača iz cele Srbije“ – istakla je Ana
Mirosavljević, direktorka Turističke organizacije Kraljevo.
,,Sada se možemo pohvaliti i brojem noćenja na Rudnu, gde ima 72 registrovana gazdinstva koja se bave ovim poslom. Preko 900 vaučera koje je Ministrstvo trgovine omogućilo i ove godine ostvareni su upravo na ovoj destinaciji. Naš zadatak je da ih što više promovišemo, i mislim da na taj način zajednićki dolazimo do dobrog rezulata – istakla je Ana Mirosavljević.
Da broj turista koji odmor žele da provedu na selu bude veći, iz godine u godinu doprineli su i vaučeri kojima država pomaže domaći turizam. Sto hiljada vaučera koje je namenila za ovu godinu već su iskorišćeni. U srcu Rezervata biosfere Golija-Studenica poljoprivredni savetodavci, predstavnici turističkih organizacija i domaćini okupili su se da promovišu svoja sela, znamenitosti i gastronomiju. Lepa ova naša Srbija odakle god da kreneš i dokle
god da stigneš. Mešaju se kulture, predeli, mirisi i ukusi.
,,Kad sve vidiš, prođeš, nadišeš se vazduha, saznaš ono što nisi znao, a pravo da ti kažem nismo baš naklonjeni svojoj istoriji, malo toga znamo, moraš i da ogladniš. Kod nas se tradicija kulinarstva prenosi generacijski, baš kao i sve drugo vezano za običaje i kulturu. Svoju sofru Milija Milić sa Kosova i Metohije bogato je opremio svim jelima ispod sača. Najviše pažnje privlači rednica, flija, redalja, koju više malo ko priprema imajući u vidu da je za preteču slanih palačinki neiphodno 4 sata dobrog rada.“
„Nama je prvenstveno prioritet gradski turizam, ali eto, već par godina u okolini, u selima sve je više zainteresovanih seoskih domaćina koji bi da se bave turizmom. Mi smo zato i došli ovade da vidimo kako to radi neko ko možda to bolje radi od nas“, kaže Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš.
Zorica Jovanović, vlasnica seoskog domaćinstva, kaže da u Rogljevu kod Negotina imaju pivnice:

„Tamo su kameni vinski podrumi još iz 19. veka. Mi smo neke podrume preuredili da možemo da primimo goste za degustacije, za ručkove. Osim dobrog vina u ponudi su naše ramice u listu od vinove loze. Sa ovčijim kiselim mlekom uz koje se sarmice obično serviraju možemo i pred cara.“
Na pitanje da li se u ovom istočnom kraju još bele na poljima stada ovaca, sagovornica dodaje da ima nije kao nekada ali poljoprivreda je još uvek delatnost od koje mnogi žive. Kikinda je predstavila odlične sireve iz Mokrina, iz Ruskog Sela, proizvode od bundeve, ulja, likere.
,,Kikinda je prvenstveno prepoznatljiva po našoj manifestaciji Dani ludaje, gde su uključena sva sela kikindske opštine. Bundeva je negde naš zaštitni znak. Salaši su već deceniju omiljeno svratište za slučajne ali i namerne putnike. Učini brz tempo života da ljudi potraže mir i uživanje, svakako da naša ravnica sa mnoštvo događaja može pružiti savršen odmor uz savršen banatski frutštuk“ -ističe Jasmina Milankov, iz Kancelarije za turizam Kikinde.
Poljoprivredna stručna služba iz Jagodine je primereno donela a šta drugo no pravu lepo pečenu ćurku. Zaštitni znak Jagodinaca koji je najbolje opisao Branislav Nušić, no nećemo dana o tome. Ova služba pokriva i opštine Paraćin, Rekovac i Ćupriju.
- Poljoprivreda je i dalje jedna od najvažnijih grana privrede u svim pomenutim opštinama. Ima izuzetnih domaćina od proizvođača grožđa i vina, do voćara,
povrtara, ali i stočara. U Jagodini još uvek postoji najveća farma ćuraka u Srbiji. Kada je turizam u pitanju sve više je seoskih domaćina koji žele da ugoste domaće i strane posetioce.,Po gastronomiji sigurno da je Srbija u celosti dobro pozicionirana, moramo samo više predstaviti lepote koje imamo, uzmalo reklame i malo infrastrukture mislim da bi ovaj posao cvetao - kaže Jasmina Filipović, direktorka PSSS Jagodina.
Kod Užičana situacija čini se najnaprednija. Tome je sigurno doprinelo davnih godina Sirogojno, Zlatibor, Čajetina i selo Mačkat. Ovaj kraj su turisti upoznali
davnih godina. Sada je primat samo uz niz manifestacija, kojih ima prilično ponuditi gostu i modernije saržaje. Poljoprivreda i dalje ima veliki procenat u učešću ekonomije, jer su malina, suvomesnati proizvodi, pa i šljiva vodeći na listi. Dejan Stanković iz PSS Užice tvrdi skromno:
„Što se tiče seoskog i planiskog turizma mi smo prepoznatljivi, kako na prostorima Srbije tako i šire. U segmentu poljoprivrede takođe imamo vrsne poljoprivredne proizvođače, koji su uspeli da svoje proizvode plasiraju van Srbije. Na vaše pitanje o malini moram reći da je nažalost ona sve više devastirama, prvenstveno zbog cene poslednjih godina. Kada malinari nisu cenovno motivisani, svakako da cena povlaći za sobom i druge probleme, manje
ulaganja, manji rod, slabiji kvalitet.
Zrenanjinci će vas pozvati da obiđete njihov kraj ali da nikako ne zapostavite dane piva, dok Kruševac i Kragujevac, nude neke druge sadržaje, kako za mlade tako i poklonike prirode i verskih obeležja. Novi Pazar je i ovoga puta plenio kako rukotvorima tako i čuvenim mantijama i piticama. Nažalost komisija je bila uskraćena za degustaciju istih jer su tepsije očas posla bile prazne! Potencijale grada domaćina, koji treću godinu za redom organizuje Sajam seoskog
turizma, predstavila su gazdinstva iz Rudna i Lopatnice. Zorica Zdravković iz PSSS Kraljevo uverena je da je ovakav vid promocije, zajedništva struke, prakse i dobrih domaćina pravi način da selo, poljoprivreda i turizam postanu naš profitabailan proizvod van granica.
– Zaista želim da istaknem da u ovakvoj priči savetodavne službe nemaju samo ulogu razvoja poljoprivrede, niti da je selo samo poljoprivreda.Moramo selo posmatrati na jedan dugoročniji niz, jer selo jeste čuvar tradicije, običaja, kulturne baštine od njive do trpeze. Nadgradnja proizvoda sa sela, podrazumeva ozbiljnu delatnost bez obzira da li ga nudimo gostu na tanjiru ili za poneti kao souvenir poklon, hranu u prerađenim proizvodima. Na tome možemo svi da doprinesemo na svoj način.
,,Zadatak PSSS na sajamskoj manifestaciji bio je da pripreme izložbu tradicionalnih jela, predmeta domaće radinosti i drugih suvenira kojim će predstaviti potencijale.

Izvor: Agrobiznis magazin

Već po tradiciji, dugoj osam godina, Zemljoradnička zadruga ”Zelena zvezda” u Vinarcu suorganizator je druženja povrtara sa teritorije grada Leskovca na”Danima paradajza”.

Manifestacija je okupila oko 500 proizvodjača, kojima su semenske kuće predstavile nove hibride ”rajskog povrća” i sredstva za zaštitu i prihranjivanje.

Savremena poljoprivreda, dobar i kvalitetan prinos i plasman, ne mogu se zamisliti bez kontinuirane edukacije proizvodjača, uvodjenja novih tehnologija, dobrog izbora semena i zaštitnih sredstava. Zato su manifestacije poput ”Dana paradajza”, koje na jednom mestu okupljaju veliki broj povrtara, semenskih i agro-hemijskih kuća, idealna prilika za razmenu iskustava i usvajanje novina.” Danas je ovde više od 5oo povrtara, koji prisustvom dokazuju koliko su im ovakva druženja važna.Osnivanje novih i oživljavanje postojećih zemljoradničkih zadruga, njihova su velika šansa i verujem da su toga svesni. Te male fabrike na otvorenom, postaju deo moćnog lanca, koji donosi dobrobit svima. Naš domaćin ZZ ”Zelena zvezda”, dokaz je da se marljivim radom, nepresušnom energijom i slogom, može učiniti mnogo”, rekao je gradonačelnik Goran Cvetanović, najavljujući da će subvencije iz budžeta grada, naredne godine premašiti 1oo miliona dinara.

U našem poslu, uvek nas najviše raduju direktni susreti sa proizvodjačima, kojima predstavljamo nove hibride,a danas i nove tehnologije ishrane paradajza, rekao je, podravljajući povrtare, Janko Nikolić, predstavnik Kompanije ”Timac-agro”.

“Na našem štandu smo izložili uzorke novih mineralnih i vodotopivih djubriva, ali i razne druge preparate i sredstva, neophodna u proizvodnji paradajza. Izgradili smo sjajan odnos sa povrtarima iz ovog kraja i verujem da ćemo je, u narednom periodu, samo širiti.

Luka Matić iz Kompanije ”Agro-arm”, preporučio je proizvodjačima da pogledaju rod novih hibrida ”rajskog povrća”, ali i savremena hemijska i zaštitna sredstva, a na oglednim parcelama u Vinarcu, predstavljene su inovativne sorte standardnog paradajza, ali i plodovi ovog povrća u narandžastoj boji, nekoliko vrsta cherry paradjza, od kojih je najzanimljiviji ”tigrasti”, duguljasti, takozvani, paprika-paradajz u par varijanti i druge nove hibride.

Izvor:https://jugpress.com/odrzani-dani-paradajza-u-vinarcu/

Šesti Festival šumadijskih vina, u organizaciji Udruženja vinara Šumadije, održan je ovog vikenda u objektima Kraljevske vinarije na Oplencu. Na štandovima su bila izložena odlična vina vinarija: Aleksandrović, Radovanović, Despotika, Tarpoš, Kraljevske vinarije, Arsenijević, Stari Hrast, Ambelos, Art Wine.

Premijerni nastup imala je vinarija Eden iz Ranilovića, za koju se veruje da je u vlasništvu gejming kompanije Nordeus. Njihov sovinjon blan i šardone iz prve berbe 2017. godine već sada predstavljaju respektibilna vina. Tu je i moderan i upečatljiv roze od merloa. Kupaža kabernea i merloa posle osam meseci u čuvenim Seguin Moreau buradima predstvalja ozbiljno vino u najavi. Etikete još nema, jer će se na tržištu naći tek krajem godine, možda i kasnije.

Vinarija Vladimir, Vladimira i Sandre Živanović, postoji od 2014. godine, kad su u Banji kod Topole kupili zapušteni vinograd koji su obnovili. Njihovo vino 1 Hektar je upečatljiva kupaža merloa, kaberne sovinjona i frana. Eksperimentalna berba bila je 2015. godine iz koje su uslužno napravili oko 500 litara za sopstvenu upotrebu. Naredne godine nastala je i prva etiketa na 3.600 boca. Vino je divnih kiselina i strukture, aromatski lepo, dok će se sa starenjem vinograda i završnica produžavati. Već postoji interesovanje za izvoz ovog vina.

Trilogija je još jedna mlada vinarija iz Banje, koja već ima zapažene rezultate.

Vinarija Pavlović istakla se novom kupažom Istina 2016 u kojoj merlo iz berbe 2016 i kaberne iz naredne godine savršeno pristaju jedno uz drugo.

Vinarije DeLena posebno se istakla crvenim vinom 1903, što predstavlja i godinu formiranja Vinarske zadruge u Topoli. Takođe, kupaža sovinjona i semijona 70/30, te traminac 100 Jazz, uveliko postavljaju etalon kvaliteta.

Novo ime na vinskom nebu, Zmajevac, u vlasništvu crnogorske porodice Krgović, istinski je hit. Bilo da je reč o upečatljivom šardoneu, klasičnoj tamjanici, novom rozeu od merloa i 10% crne tamjanike.

Vinarija Draganić je već dve godine član Udruženja, iako praktično još ne postoji. Predstavili su prvo vino iz prve berbe.

- Palava 2018 još nema ime vinarije na etiketi, jer će izgradnja objekta sa početnim kapacitetom od oko 60.000 litara početi na jesen – kaže Srđan Draganić, vlasnik vinarije.

Palava je belo, izuzetno mirisno i strukturno vino, gotovo gusto i uljasto, slasno ali suvo istovremeno, sa neobično dugom završnicom za prvu berbu. Verovatno je jedinstvena u Srbiji, a nastala je 50-ih godina prošlog veka ukrštanjem sorti Muller turgau i crveni traminac. Osim Češke, ima je u Slovačkoj i na jednom mestu u BiH, a Draganić kaže da se kod njega pokazala kao izdašna sorta.

Posebno interesovanje izazvao je prokupac vinarije Aleksandrović. U pitanju je aromatski kompleksno vino sa začinskim notama, koje do sad nisu bile u tolikoj meri prisutne ni u jednoj čistoj varijanti prokupca. Veruje se da bi to moglo da otvori novo poglavlje u životu ove najpoznatije srpske autohtone sorte.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533640/sesti-festival-sumadijskih-vina-u-znaku-noviteta

Festival tamjanike, koji će se od 8. juna po drugi put održati u Beogradu, zakazan je od 17:30 do 23:00 sata na platou ispred hotela Radisson Collection.

Uz živu muziku posetioci će moći da degustiraju najbolje srpske tamjanike, ali i neke izvan granica Srbije.

- Prijemčivost imena tamjanika, kao i samih vina od te sorte, dobar je adut za popularizaciju vina i vinske kulture kod nas. Ne treba zaboraviti ni potencijal koji tamjanika ima kada su u pitanju inostrani turisti koji uglavnom nemaju prilike da probaju slično vino u svetu, a tu je i zabavna strana čitavog festivala koja se savršeno uklapa uz ova razigrana letnja vina – kaže Vladan Stanojlović Kika, organizator festivala.

Razloga za promociju tamjanike ima dosta, pogotovo što je sve sviše vinara koji su krenuli da sade ovu sortu izvan Župe, njene tradicionalne kolevke u Srbiji. To je dovelo i do toga da je danas možemo pronaći u više stilova.

Osim tamjanika, na festivalu će se naći i nekoliko gostujućih domaćih sorti.

- Ideja je da prikažemo i druge domaće sorte, koje se zasluženo vraćaju u fokus javnosti, jer sve to ide u prilog originalnosti ponude vina na našem tržištu. Tu su crna tamjanika, zatim smederevka, morava, neoplanta, bagrina, jagoda. Ubuduće ćemo tome posvetiti i veću pažnju jer verujemo da njihovo vreme tek dolazi, a na krilima tamjanike proces se može ubrzati – zaključuje Stanojlović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2531070/festival-tamjanike-od-8-juna-u-beogradu-najbolja-srpska-vina-ali-i

U prostoru Kraljeve vinarije na Oplencu 08. juna 2019. biće održan VI festival šumadijskih vina u organizaciji Udruženja vinara Šumadije.  U pitanju je tradicionalno okupljanje ljubitelja vina i vinara Šumadije koji žele da na ovaj način predstave tradiciju, kulturu i potencijale svoje vinske regije. Šumadijski vinari, ove godine u partnerstvu sa kolegama iz Italije, pored festivalskog dela, prisutnima će ponuditi i nekoliko zanimljivih predavanja namenjenih pre svega stručnoj javnosti, ali i po koje iznenađenje. Po prvi put, javnosti će se predstaviti i novi članovi Udruženja: vinarija Vladimir iz Banje, vinarija Trilogija iz Kragujevca i vinarija Eden iz Ranilovića, kao i nova menadžerka i tehnolog Udruženja, Tanja Čanović. 

Iz Italije stižu brojni stručnjaci, a najveće interesovanje vlada za radionice Vita Iacono iz Vinarije Pietratorcia koji će govoriti o “Očuvanju tradicije kroz udruživanje lokalnih proizvođača” i Michele Zanardo, enolog i predsednik italijanskog nacionalnog Odbora za vino.

Imajući u vidu prethodna iskustva, ali i tradicionalnu šumadijsku gostoljubivost, ali i kvalitet šumadijskih vina, organizatori veruju da će gosti biti više nego zadovoljni. Inače, Udruženje vinara Šumadije je osnovano septembra 2013. godine sa jasnom misijom ostvarivanja ciljeva u oblasti proizvodnje kvalitetnog vina sa geografskim poreklom “Šumadija”. Svi članovi Udruženja ulažu značajne napore kako bi ostvarili želju da Šumadija postane značajna destinacija na vinskoj mapi Evrope, a vina ove regije prepoznata po svom izuzetnom i neospornom kvalitetu.

Izvor:https://www.zeneivino.com/u-fokusu/najave/vi-festival-sumadijskih-vina/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30