Ovog vikenda u beogradskom Domu omladine održava se jubilarni 10. Balkanski festival sira. Na tri nivoa izlagači su se potrudili da ponude posetiocima više stotina autohtonig vrsta sira iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske... A gde je sir tu je i vrhunsko vino i delkatesi, ali i najrazličitije poslastice od sira, kao i najneobičnije kombinacije ukusa. Ukoliko nikada ranije niste probali sir sa medom ovo je jedinstvena prilika da isprobate i ovaj neobičan ukus koji neće ostaviti ravnodušnim ni najprobirljivija nepca.

Pored uobičajenog kravljeg sira na sve moguće načine (od dimljenog kačkavalja do sira sa suncekretom, susamom, ljutom paprikom...) i na ovom festivalu najviše je bilo proizvođača koji su ponudili najrazlličitije ukuse kozjeg sira i to sa tartufima, aronijom, ljutom paprikom, crnim pivom, ali i bundevom...

Ipak, našu pažnju posebno je privukao Carski sir koji bez problema može da se nađe na trpezama bilo kod evropskog dvora. Naravno, ovaj sir dolazi iz nekadašnje srpske prestonice  - Smedereva.

- U pitanju je izuzetno jak i pikantan sir koji može da se služi na crskoj trpezi, pa zato i nosi to ime. To je kravlji sir koji je star dve ipo godine. U pitanju je jak,  intezivan i punomasni sir sa više od 50 posto masti i suve materije. Ovaj sir nema rok trajanja, praktično ne može da se pokvari i što je stariji to je jači, intezivniji i bolji - objasnio je Dušan Jovanović iz smederevske sirane "Jovanović".

I taman kada smo pomislili da ne može bolje od ovoga oni su nam ponudili da probamo Carski sir sa aronijom. 

- Isprobavali smo i mešali različite ukuse, ali se ispostavilo da je dobitna kombinacija pomešati naš sir sa aronijom. Posetioci su zadovoljni, ali kako je u pitanju izuzetno jak sir ljudi ga ili vole ili ne, nema ravnodušnih - dodaje Dušan Jovanović.

Pored vrhunskih sireva posetioci su mogli da probaju i saznaju koji sir najbolje ide u koje vino, zašto su pršuta i sir idealan spoj, ali i da se zaslade kolačima na bazi sira. 

Umesto zemlje gosta ovog puta posebno mesto, a u čast jubileja festivala, zauzeo je čuveni Pirotski kačkavalj. Uz jedinstven ukus ovog sira preporučuje se pirotska Peglana kobasica kao vrhunski delikates ovog kraja. Piroćanci ovog puta nisu čuvali tajnu pripreme Pirotskog sira, pa su nastavnici i učenici srednje Mlekarske škole "Dr Obren Pejić " iz Pirota na licu mesta su pokazivali kako se priprema jedan od najčuvenijih srpskih sireva.  

Jubilarni 10. Balkanski festival sira traje dana i sutra u Domu omladine. 

 

Izvor: Agrobiznis magazin

JESEN je pravo vreme za rakijske manifestacije. Pančevo, grad na Tamišu, i ove godine domaćin je drugog po redu Festivala „Rakija i rakijaši 2019.“, koji se
održava 26. Oktobra, od 10 do 16 časova, u Poljoprivrednoj skoli „Josif Pančić“. Manifestacija je namenjena svim proizvođačima i ljubiteljima rakije, a rok za prijavu takmičarskih uzoraka bio je do 25. septembar. Za razliku od lokalnih manifestacija posvećenih dobroj rakiji, organizator ovog festivala je facebook grupa „Rakija i rakijaši”, koja broji vise od 6,500 članova.
Prema rečima organizatora, u kategoriji javnog učešća mogu nastupiti samo hobi proizvođači. Kvalitet svoje rakije, međutim, moći će da provere i svi drugi proizvođači i registrovane destilerije, koje žele biti u anonimnoj kategoriji.
- Osvajanjem priznanja na Festivalu „Rakija i Rakijaši 2019.“ Učesnik stiče pravo na korišćenje festivalskog znaka u medijskoj promociji proizvoda – rekao je Armin Tot, jedan od organizatora.

– Festival je referentno takmičenje za izbor najbolje šljivove rakije Srbije, koju organizuje Institut za voćarstvo u Čačku. Proglašenje pobednika po kategorijama i rezultati ocenjivanja biće svečano objavljeni na dan Festivala. Uzorci rakije proći će stroge kriterijume naših vrhunskih stručnjaka za jaka alkoholna pića. Predsednik komisije je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ninoslav Nikičević, dok su članovi prof. dr Vele Tešević, sa Hemijsko tehnološkog fakulteta u Beogradu, dr Ivan Urošević I dr Branko Popović. Komisija će raditi na osnovu Pravilnika za ocenjivanje jakih alkoholnih pića.
Festival rakije „Rakija i Rakijaši 2019.“ Ima nekoliko rakijskih kategorija – rakija od šljive, dunje, kajsije, kruške, grožđa i jabuke. Ostale rakije, likeri i travarice idu u opštu kategoriju.
- Za najbolje ocenjenu rakiju, u ukupnom plasmanu, organizator je obezbedio veliki pehar, medalju i inox cisternu od 480 litara, proizvođača „Civava“ iz Banatskog Novog Sela – objašnjava Tot.

- Drugoplasirana rakija, uz medalju i pehar, dobija i hrastovo bure 110 litara, etno Cvetković iz Modrice kod Kruševca, dok će trećeplasirana rakija, dobiti pumpu za pretakanje rakije.
Za svaku kategoriju organizator je obezbedio medalje, za prva tri mesta i robne nagrade firme „Podrumar“ iz Kikinde, dok je za pobednika obezbeđen i pehar. Svaki učesnik će dobiti i ocenjivački list sa prosečnom ocenom senzoričke analize rakije.
Na Festival rakije „Rakija i rakijaši 2019.“ pozivaju se svi rakijaši. Dobrodošli i uzdravlje!

SATNICA
10:00 dolazak učesnika i gostiju Festivala
11:00 radionica Prof. Dr. Ninoslav Nikičević sa temom “ Rakija”
11:45 promocija knjige “Rakija vilijamovka“ izdavača grupe Rakija i Rakijaši, govore Dr. Ivan Urošević i Armin Tot
12:15 zvanično otvaranje Festivala
12:30 Proglašenje rezultata i dodela nagrada
13:30 Predavanje crvena ranka – povratak karljice šljiva – Dejan Rakija Veljović
14:15 Radionica “ Rakija uglavnom” Ilija Malović i Zoran Radoman
15:00 degustacija ocenjenih rakija
15:45 tombola sa nagradama
16:00 zatvaranje Festivala

Izvor: Agrobiznis magazin

Festival sira i kačkavalja održava se u Pirotu, 21. septembra 2019. godine, u terminu od 10 do 19 sati. Mesto održavanja festivala je otvoreni prostor srednjevekovne tvrđave Momčilov grad, u centru Pirota. Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvovaće blizu 30 proizvođača sira i kačkavalja, iz Pirotskog okruga i ostalih delova Srbije, Francuske i Bugarske. Festival sira i kačkavalja je izlagačkog i prodajnog karaktera.

Pirotski kačkavalj jedan je od najznačajnijih pirotskih brendova, proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom imena. Pored degustacije različitih sireva i kačkavalja, kao i vina, posetioci će imati prilike da probaju i specijalitete kao što su đubek i svrljiški belmuž, demonstracijom izrade i spravljenja istih, kao i specijalitete srednjevekovne trpeze, navodi se na sajtu Turističke organizacije Srbije.

Ulaz za posetioce je besplatan.

Organizatori manifestacije su Turistička organizacija Pirot i Mlekarska škola dr Obren Pejić iz Pirota, uz podršku grada Pirota.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2635481/festival-sira-i-kackavalja-u-pirotu

Ima jedan divna pesma Tanje Banjanin - Pokaži mi gde Dunav ljubi nebo. Ova izvrsna umetnica se ne bi ljutila ukoliko bi naslov promenili u Pokaži mi gde Rudno ljubi nebo, istog trenutka kada bi posetila rudnjansku visoravan. Naime, sa pojedinih kota poput Srnjače zaista imate utisak da možete dohvatiti nebo i zvezde. Ovde priroda nije štedela na svojim lepotam, ali ni domaćini kada vas ugoste u svojim objektima domaće radinosti. Zahvaljujući nekolicini pionira u turističkom posl, danas ubiraju plodove rada i priznanja. Iz tog razloga i sa velikim ponosom i ove godine po treći put bili su domaćini Sajma seoskog turizma.Mirisi i ukusi Srbije na jednom mestu, u selu Rudno, koje je bilo domaćin trećeg Sajma seoskog turizma. Preko 100 gradova i opština predstavilo je svoje potencijale za seoski turizam kao i gastronomsku ponudu svog kraja. Smešteno na obroncima planine Radočelo, na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara u prirodnom parku i rezervatu biosfere Golija-Studenica, selo Rudno osim po nadaleko čuvenom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i
domaćoj rakiji, poslednjih godina postaje prepoznatljivo i po liderskoj poziciji u razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. Zbog toga je valjda ova destinacija i izabrana za lokaciju događaja. Kada vidite dokle pogled puca, jasno vam je i zašto. Kada se tome pridoda gastronomska
ponuda i brojne manifestacije nije teško boraviti ovde. Istina najveći broj gostiju su oni koji vole šetnju, mir, prirodu. Treći po redu dvodnevni „Sajam seoskog turizma“osim kraljevačkih, okupio i turističke poslenike i iz znatnog broja gradova i opština Srbije.

„Možemo reći da je cilj ove manifestacije promocija turističkog potencijala kraljevačkog kraja, pre svega seoskog turizma koji poslednjih godina beleži trend
ubrzanog razvoja. Osim brojnih prezentacija, u sklopu Sajma održana su stručna predavanja i panel diskusije, uz neizostavni bogat kulturno-umetnički program. U ovom poslu smo imali više nego odličnu podršku Poljoprivredno savetodavnih stručnih službi, Ministrstva poljoprivrede i Ministrstva turizma. Napredovali smo u svakom smislu, te sa ponosom možemo reći da je u srcu Biosfere Golija prisutno 100 izlagača iz cele Srbije“ – istakla je Ana
Mirosavljević, direktorka Turističke organizacije Kraljevo.
,,Sada se možemo pohvaliti i brojem noćenja na Rudnu, gde ima 72 registrovana gazdinstva koja se bave ovim poslom. Preko 900 vaučera koje je Ministrstvo trgovine omogućilo i ove godine ostvareni su upravo na ovoj destinaciji. Naš zadatak je da ih što više promovišemo, i mislim da na taj način zajednićki dolazimo do dobrog rezulata – istakla je Ana Mirosavljević.
Da broj turista koji odmor žele da provedu na selu bude veći, iz godine u godinu doprineli su i vaučeri kojima država pomaže domaći turizam. Sto hiljada vaučera koje je namenila za ovu godinu već su iskorišćeni. U srcu Rezervata biosfere Golija-Studenica poljoprivredni savetodavci, predstavnici turističkih organizacija i domaćini okupili su se da promovišu svoja sela, znamenitosti i gastronomiju. Lepa ova naša Srbija odakle god da kreneš i dokle
god da stigneš. Mešaju se kulture, predeli, mirisi i ukusi.
,,Kad sve vidiš, prođeš, nadišeš se vazduha, saznaš ono što nisi znao, a pravo da ti kažem nismo baš naklonjeni svojoj istoriji, malo toga znamo, moraš i da ogladniš. Kod nas se tradicija kulinarstva prenosi generacijski, baš kao i sve drugo vezano za običaje i kulturu. Svoju sofru Milija Milić sa Kosova i Metohije bogato je opremio svim jelima ispod sača. Najviše pažnje privlači rednica, flija, redalja, koju više malo ko priprema imajući u vidu da je za preteču slanih palačinki neiphodno 4 sata dobrog rada.“
„Nama je prvenstveno prioritet gradski turizam, ali eto, već par godina u okolini, u selima sve je više zainteresovanih seoskih domaćina koji bi da se bave turizmom. Mi smo zato i došli ovade da vidimo kako to radi neko ko možda to bolje radi od nas“, kaže Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš.
Zorica Jovanović, vlasnica seoskog domaćinstva, kaže da u Rogljevu kod Negotina imaju pivnice:

„Tamo su kameni vinski podrumi još iz 19. veka. Mi smo neke podrume preuredili da možemo da primimo goste za degustacije, za ručkove. Osim dobrog vina u ponudi su naše ramice u listu od vinove loze. Sa ovčijim kiselim mlekom uz koje se sarmice obično serviraju možemo i pred cara.“
Na pitanje da li se u ovom istočnom kraju još bele na poljima stada ovaca, sagovornica dodaje da ima nije kao nekada ali poljoprivreda je još uvek delatnost od koje mnogi žive. Kikinda je predstavila odlične sireve iz Mokrina, iz Ruskog Sela, proizvode od bundeve, ulja, likere.
,,Kikinda je prvenstveno prepoznatljiva po našoj manifestaciji Dani ludaje, gde su uključena sva sela kikindske opštine. Bundeva je negde naš zaštitni znak. Salaši su već deceniju omiljeno svratište za slučajne ali i namerne putnike. Učini brz tempo života da ljudi potraže mir i uživanje, svakako da naša ravnica sa mnoštvo događaja može pružiti savršen odmor uz savršen banatski frutštuk“ -ističe Jasmina Milankov, iz Kancelarije za turizam Kikinde.
Poljoprivredna stručna služba iz Jagodine je primereno donela a šta drugo no pravu lepo pečenu ćurku. Zaštitni znak Jagodinaca koji je najbolje opisao Branislav Nušić, no nećemo dana o tome. Ova služba pokriva i opštine Paraćin, Rekovac i Ćupriju.
- Poljoprivreda je i dalje jedna od najvažnijih grana privrede u svim pomenutim opštinama. Ima izuzetnih domaćina od proizvođača grožđa i vina, do voćara,
povrtara, ali i stočara. U Jagodini još uvek postoji najveća farma ćuraka u Srbiji. Kada je turizam u pitanju sve više je seoskih domaćina koji žele da ugoste domaće i strane posetioce.,Po gastronomiji sigurno da je Srbija u celosti dobro pozicionirana, moramo samo više predstaviti lepote koje imamo, uzmalo reklame i malo infrastrukture mislim da bi ovaj posao cvetao - kaže Jasmina Filipović, direktorka PSSS Jagodina.
Kod Užičana situacija čini se najnaprednija. Tome je sigurno doprinelo davnih godina Sirogojno, Zlatibor, Čajetina i selo Mačkat. Ovaj kraj su turisti upoznali
davnih godina. Sada je primat samo uz niz manifestacija, kojih ima prilično ponuditi gostu i modernije saržaje. Poljoprivreda i dalje ima veliki procenat u učešću ekonomije, jer su malina, suvomesnati proizvodi, pa i šljiva vodeći na listi. Dejan Stanković iz PSS Užice tvrdi skromno:
„Što se tiče seoskog i planiskog turizma mi smo prepoznatljivi, kako na prostorima Srbije tako i šire. U segmentu poljoprivrede takođe imamo vrsne poljoprivredne proizvođače, koji su uspeli da svoje proizvode plasiraju van Srbije. Na vaše pitanje o malini moram reći da je nažalost ona sve više devastirama, prvenstveno zbog cene poslednjih godina. Kada malinari nisu cenovno motivisani, svakako da cena povlaći za sobom i druge probleme, manje
ulaganja, manji rod, slabiji kvalitet.
Zrenanjinci će vas pozvati da obiđete njihov kraj ali da nikako ne zapostavite dane piva, dok Kruševac i Kragujevac, nude neke druge sadržaje, kako za mlade tako i poklonike prirode i verskih obeležja. Novi Pazar je i ovoga puta plenio kako rukotvorima tako i čuvenim mantijama i piticama. Nažalost komisija je bila uskraćena za degustaciju istih jer su tepsije očas posla bile prazne! Potencijale grada domaćina, koji treću godinu za redom organizuje Sajam seoskog
turizma, predstavila su gazdinstva iz Rudna i Lopatnice. Zorica Zdravković iz PSSS Kraljevo uverena je da je ovakav vid promocije, zajedništva struke, prakse i dobrih domaćina pravi način da selo, poljoprivreda i turizam postanu naš profitabailan proizvod van granica.
– Zaista želim da istaknem da u ovakvoj priči savetodavne službe nemaju samo ulogu razvoja poljoprivrede, niti da je selo samo poljoprivreda.Moramo selo posmatrati na jedan dugoročniji niz, jer selo jeste čuvar tradicije, običaja, kulturne baštine od njive do trpeze. Nadgradnja proizvoda sa sela, podrazumeva ozbiljnu delatnost bez obzira da li ga nudimo gostu na tanjiru ili za poneti kao souvenir poklon, hranu u prerađenim proizvodima. Na tome možemo svi da doprinesemo na svoj način.
,,Zadatak PSSS na sajamskoj manifestaciji bio je da pripreme izložbu tradicionalnih jela, predmeta domaće radinosti i drugih suvenira kojim će predstaviti potencijale.

Izvor: Agrobiznis magazin

Već po tradiciji, dugoj osam godina, Zemljoradnička zadruga ”Zelena zvezda” u Vinarcu suorganizator je druženja povrtara sa teritorije grada Leskovca na”Danima paradajza”.

Manifestacija je okupila oko 500 proizvodjača, kojima su semenske kuće predstavile nove hibride ”rajskog povrća” i sredstva za zaštitu i prihranjivanje.

Savremena poljoprivreda, dobar i kvalitetan prinos i plasman, ne mogu se zamisliti bez kontinuirane edukacije proizvodjača, uvodjenja novih tehnologija, dobrog izbora semena i zaštitnih sredstava. Zato su manifestacije poput ”Dana paradajza”, koje na jednom mestu okupljaju veliki broj povrtara, semenskih i agro-hemijskih kuća, idealna prilika za razmenu iskustava i usvajanje novina.” Danas je ovde više od 5oo povrtara, koji prisustvom dokazuju koliko su im ovakva druženja važna.Osnivanje novih i oživljavanje postojećih zemljoradničkih zadruga, njihova su velika šansa i verujem da su toga svesni. Te male fabrike na otvorenom, postaju deo moćnog lanca, koji donosi dobrobit svima. Naš domaćin ZZ ”Zelena zvezda”, dokaz je da se marljivim radom, nepresušnom energijom i slogom, može učiniti mnogo”, rekao je gradonačelnik Goran Cvetanović, najavljujući da će subvencije iz budžeta grada, naredne godine premašiti 1oo miliona dinara.

U našem poslu, uvek nas najviše raduju direktni susreti sa proizvodjačima, kojima predstavljamo nove hibride,a danas i nove tehnologije ishrane paradajza, rekao je, podravljajući povrtare, Janko Nikolić, predstavnik Kompanije ”Timac-agro”.

“Na našem štandu smo izložili uzorke novih mineralnih i vodotopivih djubriva, ali i razne druge preparate i sredstva, neophodna u proizvodnji paradajza. Izgradili smo sjajan odnos sa povrtarima iz ovog kraja i verujem da ćemo je, u narednom periodu, samo širiti.

Luka Matić iz Kompanije ”Agro-arm”, preporučio je proizvodjačima da pogledaju rod novih hibrida ”rajskog povrća”, ali i savremena hemijska i zaštitna sredstva, a na oglednim parcelama u Vinarcu, predstavljene su inovativne sorte standardnog paradajza, ali i plodovi ovog povrća u narandžastoj boji, nekoliko vrsta cherry paradjza, od kojih je najzanimljiviji ”tigrasti”, duguljasti, takozvani, paprika-paradajz u par varijanti i druge nove hibride.

Izvor:https://jugpress.com/odrzani-dani-paradajza-u-vinarcu/

Šesti Festival šumadijskih vina, u organizaciji Udruženja vinara Šumadije, održan je ovog vikenda u objektima Kraljevske vinarije na Oplencu. Na štandovima su bila izložena odlična vina vinarija: Aleksandrović, Radovanović, Despotika, Tarpoš, Kraljevske vinarije, Arsenijević, Stari Hrast, Ambelos, Art Wine.

Premijerni nastup imala je vinarija Eden iz Ranilovića, za koju se veruje da je u vlasništvu gejming kompanije Nordeus. Njihov sovinjon blan i šardone iz prve berbe 2017. godine već sada predstavljaju respektibilna vina. Tu je i moderan i upečatljiv roze od merloa. Kupaža kabernea i merloa posle osam meseci u čuvenim Seguin Moreau buradima predstvalja ozbiljno vino u najavi. Etikete još nema, jer će se na tržištu naći tek krajem godine, možda i kasnije.

Vinarija Vladimir, Vladimira i Sandre Živanović, postoji od 2014. godine, kad su u Banji kod Topole kupili zapušteni vinograd koji su obnovili. Njihovo vino 1 Hektar je upečatljiva kupaža merloa, kaberne sovinjona i frana. Eksperimentalna berba bila je 2015. godine iz koje su uslužno napravili oko 500 litara za sopstvenu upotrebu. Naredne godine nastala je i prva etiketa na 3.600 boca. Vino je divnih kiselina i strukture, aromatski lepo, dok će se sa starenjem vinograda i završnica produžavati. Već postoji interesovanje za izvoz ovog vina.

Trilogija je još jedna mlada vinarija iz Banje, koja već ima zapažene rezultate.

Vinarija Pavlović istakla se novom kupažom Istina 2016 u kojoj merlo iz berbe 2016 i kaberne iz naredne godine savršeno pristaju jedno uz drugo.

Vinarije DeLena posebno se istakla crvenim vinom 1903, što predstavlja i godinu formiranja Vinarske zadruge u Topoli. Takođe, kupaža sovinjona i semijona 70/30, te traminac 100 Jazz, uveliko postavljaju etalon kvaliteta.

Novo ime na vinskom nebu, Zmajevac, u vlasništvu crnogorske porodice Krgović, istinski je hit. Bilo da je reč o upečatljivom šardoneu, klasičnoj tamjanici, novom rozeu od merloa i 10% crne tamjanike.

Vinarija Draganić je već dve godine član Udruženja, iako praktično još ne postoji. Predstavili su prvo vino iz prve berbe.

- Palava 2018 još nema ime vinarije na etiketi, jer će izgradnja objekta sa početnim kapacitetom od oko 60.000 litara početi na jesen – kaže Srđan Draganić, vlasnik vinarije.

Palava je belo, izuzetno mirisno i strukturno vino, gotovo gusto i uljasto, slasno ali suvo istovremeno, sa neobično dugom završnicom za prvu berbu. Verovatno je jedinstvena u Srbiji, a nastala je 50-ih godina prošlog veka ukrštanjem sorti Muller turgau i crveni traminac. Osim Češke, ima je u Slovačkoj i na jednom mestu u BiH, a Draganić kaže da se kod njega pokazala kao izdašna sorta.

Posebno interesovanje izazvao je prokupac vinarije Aleksandrović. U pitanju je aromatski kompleksno vino sa začinskim notama, koje do sad nisu bile u tolikoj meri prisutne ni u jednoj čistoj varijanti prokupca. Veruje se da bi to moglo da otvori novo poglavlje u životu ove najpoznatije srpske autohtone sorte.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533640/sesti-festival-sumadijskih-vina-u-znaku-noviteta

Festival tamjanike, koji će se od 8. juna po drugi put održati u Beogradu, zakazan je od 17:30 do 23:00 sata na platou ispred hotela Radisson Collection.

Uz živu muziku posetioci će moći da degustiraju najbolje srpske tamjanike, ali i neke izvan granica Srbije.

- Prijemčivost imena tamjanika, kao i samih vina od te sorte, dobar je adut za popularizaciju vina i vinske kulture kod nas. Ne treba zaboraviti ni potencijal koji tamjanika ima kada su u pitanju inostrani turisti koji uglavnom nemaju prilike da probaju slično vino u svetu, a tu je i zabavna strana čitavog festivala koja se savršeno uklapa uz ova razigrana letnja vina – kaže Vladan Stanojlović Kika, organizator festivala.

Razloga za promociju tamjanike ima dosta, pogotovo što je sve sviše vinara koji su krenuli da sade ovu sortu izvan Župe, njene tradicionalne kolevke u Srbiji. To je dovelo i do toga da je danas možemo pronaći u više stilova.

Osim tamjanika, na festivalu će se naći i nekoliko gostujućih domaćih sorti.

- Ideja je da prikažemo i druge domaće sorte, koje se zasluženo vraćaju u fokus javnosti, jer sve to ide u prilog originalnosti ponude vina na našem tržištu. Tu su crna tamjanika, zatim smederevka, morava, neoplanta, bagrina, jagoda. Ubuduće ćemo tome posvetiti i veću pažnju jer verujemo da njihovo vreme tek dolazi, a na krilima tamjanike proces se može ubrzati – zaključuje Stanojlović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2531070/festival-tamjanike-od-8-juna-u-beogradu-najbolja-srpska-vina-ali-i

U prostoru Kraljeve vinarije na Oplencu 08. juna 2019. biće održan VI festival šumadijskih vina u organizaciji Udruženja vinara Šumadije.  U pitanju je tradicionalno okupljanje ljubitelja vina i vinara Šumadije koji žele da na ovaj način predstave tradiciju, kulturu i potencijale svoje vinske regije. Šumadijski vinari, ove godine u partnerstvu sa kolegama iz Italije, pored festivalskog dela, prisutnima će ponuditi i nekoliko zanimljivih predavanja namenjenih pre svega stručnoj javnosti, ali i po koje iznenađenje. Po prvi put, javnosti će se predstaviti i novi članovi Udruženja: vinarija Vladimir iz Banje, vinarija Trilogija iz Kragujevca i vinarija Eden iz Ranilovića, kao i nova menadžerka i tehnolog Udruženja, Tanja Čanović. 

Iz Italije stižu brojni stručnjaci, a najveće interesovanje vlada za radionice Vita Iacono iz Vinarije Pietratorcia koji će govoriti o “Očuvanju tradicije kroz udruživanje lokalnih proizvođača” i Michele Zanardo, enolog i predsednik italijanskog nacionalnog Odbora za vino.

Imajući u vidu prethodna iskustva, ali i tradicionalnu šumadijsku gostoljubivost, ali i kvalitet šumadijskih vina, organizatori veruju da će gosti biti više nego zadovoljni. Inače, Udruženje vinara Šumadije je osnovano septembra 2013. godine sa jasnom misijom ostvarivanja ciljeva u oblasti proizvodnje kvalitetnog vina sa geografskim poreklom “Šumadija”. Svi članovi Udruženja ulažu značajne napore kako bi ostvarili želju da Šumadija postane značajna destinacija na vinskoj mapi Evrope, a vina ove regije prepoznata po svom izuzetnom i neospornom kvalitetu.

Izvor:https://www.zeneivino.com/u-fokusu/najave/vi-festival-sumadijskih-vina/

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić posetio je danas festival „Trešnje” u Ritopeku i tom prilikom obišao voćnjake trešnje poljoprivrednika Dušana Milosavljevića iz tog dela opštine Grocka.

Događaju je prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milosav Miličković, ambasador Švedske Jan Lundin, sekretar za privredu Beograda Milinko Veličković...

Vesić je rekao da su trešnje zaštitni znak Ritopeka i da su najbolji proizvod opštine Grocka.– Danas smo ovde kako bismo zajedno podržali ljude koji se bave gajenjem trešanja. Poljoprivreda je za Beograd veoma važna, Beograd je drugi poljoprivredni region u Srbiji, posle Vojvodine. Imamo 242.000 hektara obradive površine, od čega se 150.000 hektara obrađuje, a mi za obrađivanje izdajemo između 20.000 i 25.000 hektara. Mislim da je vreme da se mnogo više pozabavimo ulaganjem u poljoprivredu, jer osim turizma poljoprivreda je za nas najbolja razvojna šansa – istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd je ove godine izdvojio oko 200 miliona dinara za poljoprivredu i to se izdvaja nezavisno od onoga što izdvaja država.– Svega nekoliko desetina miliona dinara je bilo izdvojeno za ovu namenu 2011. godine, 2014. godine iznos je bio 40 miliona dinara, da bi danas došli do 200 miliona dinara. Sledeće godine će taj iznos biti veći – naveo je Vesić.

Kako je rekao zamenik gradonačelnika, izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, Beograd je dobio poljoprivrednu inspekciju.

- Velike površine poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Beograda se obrađuje nelegalno, u smislu da ga ljudi obrađuju, a za to ne plaćaju državi. Sada ćemo moći to da kontrolišemo, što znači da ćemo imati veće prihode od izdavnja poljoprivrednog zemljišta. Taj novac onda ide za atarske puteve, protivgradnu zaštitu, poljočuvare, za ono što je važno kako bi se poljoprivreda razvijala – kazao je Vesić.

Prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta je već bitno veći, naveo je Vesić i dodao, da će rebalansom moći da se izdvoji još 50 miliona dinara za opštine.

– Grocka je, neki kažu, jedna od siromašnijih opština, a ja mislim da je jedna od najlepših. Ona svoj razvoj treba da bazira na turizmu, zdravoj hrani, poljoprivredi, naročito voćarstvu. U Grockoj imamo “Voćarske plantaže”, to je preduzeće u stečaju, i sa Vladom Republike Srbije ćemo uraditi sve kako bismo našli partnera koji bi ih preuzeo. To bi omogućilo da voćarstvo dobije novi zamah – naglasio je Vesić.Kako je rekao, plan je da svaka prigradska opština dobije barem jednu investiciju i na tome se radi zajedno sa Vladom Republike Srbije.

– Počelo je sa Obrenovcem i “Meitom”, a na red su došle Grocka, Mladenovac, Sopot, Barajevo, Lazarevac u kome već ima nekih investicija. To je neophodno kako bi se prigradske opštine u Beogradu razvijale sa svim svojim specifičnostima koje imaju – zaključio je Vesić.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-pored-turizma-najveca-razvojna-sansa-beograda-je-poljoprivreda/scks6z5

U organizaciji Skupštine opštine i Turističke organizacije, u Rekovcu će u subotu, 4. maja, biti održan drugi "Levački vino fest", na kome će se predstaviti oko 30 vinara i vinarija Srbije, saopštila je danas Turistička organizacija ove opštine.

Uz vinare, predstaviće se i proizvođači rakije i sireva koji se meze uz vino, buradi za vino, proizvođači sadnica vinove loze, Udruženje žena Levca sa svojim specijalitetima... U turističkoj organizaciji, ako bude lepo vreme, očekuju posetioce iz Pomoravlja, Šumadije i ovog dela Srbije.Rekovac i Levač su izrazito poljoprivredno voćarsko-vinogradarski kraj sa dugom tradicijom vinarstva i vinogradarstva. Oko 1.000 domaćinstava opštine bavi se vinogradarstvom, a pod vinovom lozom je oko 500 hektara.Poslednjih godina ulažu se velika sredstva u ovu granu poljoprivrede, a izgradjeno je i nekoliko najsavremeniji vinarija: "Lastar" u Sekuriču, "Miletić" u Opariću, "Vineks" u Belušiću, "Levač" u Rekovcu čija vina osvajaju visoke nagrade na sajmovima u Srbiji i inostranstvu. Levački vinari, izjavili su danas ponosom da su se vina ovog kraja "pila na dvoru Nemanjića", a pili su ga i "rimski carevi", kao i "na dvoru Obrenovića i Karadjordjevića".

Vino fest će u subotu u podne otvoriti predsednik opštine Rekovac dr Aleksandar Djordjević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vina-iz-ovog-kraja-pili-su-i-rimski-carevi-novi-festival-vina-u-subotu/hezzvy5

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31