Prva direktna pomoć iz fondova Evropske unije za razvoj srpske poljoprivrede od 175 miliona trebalo bi da bude zvanično dostupna krajem meseca. Prvi javni pozivi biće pre kraja godine, a isplate početkom naredne, najavljuju u Vladi. Da bismo iskoristili što više novca, kažu, oslonićemo se na iskustvo Poljske, kao najvećeg korisnika fondova Unije.

Pred referendum o pristupanju Evropskoj uniji, Poljska se najviše plašila kako će glasati poljoprivrednici.

"Farmeri su bili najveći protivnici ulaska u Uniju jer su se plašili jeftinije hrane sa Zapada, gde su subvencije velike. Onda se država veoma potrudila da ih informiše o tome šta ih čeka. Evropska unija insistira da se podigne kvalitet hrane i za deset godina samo za poljoprivredu dobili 35 milijardi evra kroz direktna plaćanja", objašnjava bivši načelnik regiona Malopoljska Januš Sepiot. 

Rezultat – hrana je postala najvažniji izvozni proizvod Poljske, a poljoprivrednici, uz subvencije po hektaru, zemlju ne prodaju. Put do evropskih fondova olakšala im je državna Agencija za modernizaciju poljoprivrede. Učili su na iskustvu Španije, a sada nama nude svoje.

Poljaci, kao šampioni u korišćenju sredstava iz fondova EU, kažu da je najvažnije i u fazi pristupanja u kojoj je Srbija da se uspostavi dobra administracija, odnosno sistem savetnika koji će znati da pomognu poljoprivrednicima da se izbore sa procedurama, da ispravno popune zahteve, da bi novac koji je na raspolaganju bio i iskorišćen.

Srbija, kažu u nadležnom ministarstvu, ima stručne i savetodavne službe za pomoć malim proizvođačima, a za one veće – razvojne agencije. Obuke su ubrzane poslednjih nedelja pred odluku Evropske komisije o 175 miliona evra direktne pomoći.

"Očekujemo Evropsku komisiju da za dve nedelje dođe u konačnu reviziju i očekujemo da smo spremni da koristimo ta sredstva za meru jedan i meru tri. Mera jedan su investicije u fizičku imovinu gazdinstva, to su meso, mleko, voće i povrće, unapređenje svih kapaciteta, nabavka opreme i kapaciteta i u meri tri – prerada poljoprivrednih proizvoda. Već nekih 15 miliona od 2015. bi trebalo da isplatimo do kraja sledeće godine, da nam ne bi propali", napominje pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović. 

Individualna poljoprivredna gazdinstva mogu da dobiju bespovratno do 60 odsto investicije vredne do 700.000 evra, a prerađivači do polovine uloženog.

Pravilo je da se prvo investira, a tek onda podnosi zahtev za refundiranje.

Izvor: www.rts.rs

 

 

U većini zemalja sa razvijenom poljoprivredom, a naročito sa razvijenim stočarstvom, farmeri koriste pregonske pašnjake za napasanje svoga stada tokom vegetacionog perioda biljke (april- novembar). Za ovakve pašnjake koriste se najčešće sejani travnjaci koji su otporni na čupanje i gaženje prilikom paše. Poznato je da prilikom napasanja, životinje kidaju travu do zemlje i tom prilikom mogu iščupati korenov sistem biljke. Zbog toga se koriste one biljne vrste koje su otporne na čupanje i gaženje, kako bi se travnjaci više godina koristili.

Kada smo zasnovali dovoljno zemljišne površine kvalitetnom travom, neophodno je taj prostor ograditi. Ograde koje se koriste za ove prilike mogu biti: stabilne - one koje se ne premeštaju sa jednog mesta na drugo i pokretne, koje se premeštaju sa jednog mesta na drugo u zavisnosti od visine narasle trave. Kroz ovu, po pravilu žičanu, ogradu propušta se struja niskog napona, tako da životinja koja dođe u kontakt sa žicom pod naponom, oseti strujni udar koji ne ostavlja nikakve posledice po životinju. Ograde mogu biti u vidu žičane mreže od dva ili jednog reda žice, postavljene na različitu visinu, u zavisnosti od toga koja vrsta životinja se napasa na tom pašnjaku. Kao izvor struje za ovu električnu ogradu najčešće se koriste akumulatori.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30