Model udruživanja poljoprivrednih proizvođača u skandinavskoj zemlji može da bude putokaz i za naš agrar; Udruženja kooperanata garantuju otkup celog roda i uzgoja.

Zemlja dvostruko manja od Srbije i za trećinu manje stanovnika, Danska, ima 190.000 zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dok ih je u našoj zemlji gotovo dva puta manje. Oko 60 odsto njiva Danci obrađuju, dok je dobar deo srpskih zaparložen. Samo lane je ova skandinavska zemlja od izvoza hrane prihodovala čak 20 milijardi evra!

Nije tajna da dansko poljoprivredno čudo počiva na dobro organizovanim zadrugama. Njihov model, kažu stručnjaci u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu, mogao bi da bude uzor i posluži kao model našim poljoprivrednicima.

- Tri su osnovna pravila na kojima počiva naše zadrugarstvo - kaže Andres Soegard iz Danskog saveta za poljoprivredu i hranu. - Prvo je da kooperativa funkcioniše po principu "jedan farmer - jedan glas" bez obzira na veličinu farme, drugo da su zadruge u zajedničkom vlasništvu svih kooperanata, koji na kraju godine na godišnjoj skupštini odlučuju kako će usmeriti profit, i treći da farmerima njihova krovna udruženja garantuju otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje. Ova tri principa gotovo da se nisu menjala od osnivanja Zadružnog pokreta Danske krajem 19. veka.

Po rečima našeg sagovornika, udruživanje farmera počinje na području na kome se nalaze bez obzira na poljoprivrednu delatnost kojom se bave i veličinu dobra.

- Najmanje 42 tako udružena gazdinstva osnivaju zadrugu i potom se pridružuju Nacionalnom udruženju "Poljoprivreda i hrana" - objašnjava Soegard. - Farmeri se takođe udružuju i po delatnostima, pa i u toj oblasti imaju svoja krovna udruženja čiji su članovi i otkupljivači. Sa njima farmeri ugovaraju poslove, i to tako da im otkupljivači garantuju otkup celokupne proizvodnje, dok su farmeri obavezni da svom otkupljivaču prodaju i višak proizvoda.

Na pitanje kako u istom udruženju mogu biti farmeri i otkupljivači, naš sagovornik odgovara:

- Kooperacija daje mogućnost da farmeri budu deoničari fabrika u kojima se njihovi proizvodi prerađuju - kaže Soegard. - Stočari su, tako, u 95 odsto slučajeva vlasnici i klanica. Farmer, takođe, zna da će prodati svinje, a otkupljivač da će ih dobiti. Primarni poljoprivredni proizvođači udruženi u zadruge, praktično, učestvuju i zarađuju u svim karikama prehrambene industrije. Ako zadruga na kraju godine ima profit, zadrugari na godišnjoj skupštini odlučuju kako će ga usmeriti. Obično ga međusobno podele proporcionalno doprinosu u prometu zadruge, ili ulažu u neku zajedničku investiciju.

Poslovanje naših zadruga je tržišno orijentisano, a cene se formiraju dogovorom proizvođača i otkupljivača - objašnjava naš sagovornik. - Budući da otkupljivač ima ugovor sa farmerom i tačno zna koliko će, i kada, otkupiti poljoprivrednih proizvoda, onda lako može da planira i optimizuje svoje poslovanje. Tokom godine cene se menjaju, ali otkupljivač svake sedmice, obično četvrtkom, proceni koju cenu može "izboksovati" na tržištu i o tome obaveštava farmera. Na kraju godine upoređuju se troškovi i prodaja, a zarada se deli farmerima. Oni, najčešće, dobijaju oko devet odsto od cene na tržištu.

Izvor: www.novosti.rs

Iako je za 6 meseci, na području Sokolca, mlekarama predato 975.850 litara mleka, za prvih 9 meseci ove godine, očekuje se znatan pad proizvodnje, zbog dugog sušnog perioda, i niza pratećih problema, navode romanijski mlekari.

Na imanju Saše Kapovića, jednog od najvećih proizvođača mleka na području Sokolca, pribojavaju se da će duga suša uzeti svoj danak i u oblasti mlekarstva.

Negova mini-farma u selu Podpećine, nedaleko od Sokolca, broji 8 muznih i nekoliko grla podmlatka, ali beleži osetan pad proizvodnje.

- Posledice suše osetili smo već od jula, a naše krave sada daju manje 5 do 8 litara mleka dnevno po grlu - ističe Kapović.

On navodi da su u ovakvim uslovima jedino povećane masne jedinice u mleku, zbog smanjene količine.

Na svojoj farmi Kapović je, kao i većina mlekara sa ovog područja, već počeo da hrani muzna grla senom sakupljenim za zimsku sezonu, jer se trava na pašnjacima osušila.

- Da nevolja bude veća, oplodnja krava kasni, što je posledica prošlogodišnje pojave oboljenja plavi jezik, pa je time upola smanjena laktacija kod većine muznih grla u odnosu na prošlu godinu - napominje Kapović.

Sa njegovog imanja za 6 meseci ove godine mlekari je prodato ukupno 28.400 litara sirovog mleka i već godinama je 3. na listi najboljih proizvođača na području opštine Sokolac.

Zaradu od mleka na Romaniji, dodatno opterećuje činjenica da proizvođači moraju da izdvajaju i za koncentrovanu hranu, u nedostatku trave na pašnjacima zbog duge suše, napominju u lokalnom Udruženju proizvođača mleka i mesa.

Viši stručni saradnik za oblast poljoprivrede u opštini Sokolac, Slaviša Knežević, saglasan je sa mišljenjem mlekara, da će suša ostaviti dubok trag u proizvodnji mleka, i uvećati troškove njegove proizvodnje u drugom delu godine.

- Istina, u prvih 6 meseci ove godine proizvodnja od 975.850 litara mleka je blago uvećana u odnosu na isti period prošle, koja je bila rekordna sa 951.750 litara, ali će se suša značajno odraziti na proizvodnju u julu, avgustu i septembru - objašnjava Knežević.

On ističe da su vremenske prilike u prvom polugodištu 2017. godine išle na ruku stočarima na ovom području, pa su obezbedili velike količine kvalitetne kabaste hrane, zahvaljujući sve češćoj upotrebi rolo-balera.

Knežević navodi da se proizvodnjom i prodajom mleka na području Sokolca bavi oko 220 poljoprivrednika. On upozorava da broj proizvođača opada, ali da, istovremno, "okrupnjavaju" veliki proizvođači i proizvode sve veće količine mleka.

- Na povećanje proizvodnje mleka, veoma povoljno bi uticala redovna isplata premija iz resornog ministarstva Srpske, koje kasne po nekoliko meseci, ali i neka od mera za ublažavanje posledica ovogodišnje suše - ocenjuje Knežević.

U lokalnom Udruženju proizvođača mleka i mesa ističu da je tokom proteklih pola godine na području ove opštine u otkupu mleka prednjačila bilećka mlekara "Pađeni" sa 777.000 litara, u odnosu na sarajevsku mlekaru "Milkos" sa 198.000 litara.

Najbolji proizvođač mleka na području Sokolca u prvih 6 meseci ove godine je Mile Lizdek sa 56.460 predatih litara. Slede ga Jadranka Kojić sa 29.600 i Tomislav Dobrilović sa 26.000 litara.

Izvor: www.blic.rs

 

Buša je autohtona rasa goveda, koja predstavlja značajan genetski resurs, balkanskog podneblja. Poznata je i pod nazivom domaće planinsko govedo, ili ilirsko govedo. Po proizvodnom tipu, buša spada u kombinovane rase goveda, sa niskim proizvodnim sposobnostima. Međutim, inteziviranjem proizvodnje u govedarstvu, i uvođenjem produktivnijih rasa, izgubio se interes za gajenjem buše. 

Više o pomenutoj temi pročitajte na linku ispod: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2903-zaboravljena-rasa-goveda

 

 

Stočari pomerili vreme hranjenja u rane jutarnje i kasne večernje sate i pojačali nadzor nad grlima u tranzicionom periodu.

Na farmama PKB Korporacije za prvih šest meseci ove godine proizvedeno je ukupno 29.481,478 litara mleka. Dnevna proizvodnja bila je 162,881 litara. Mlekarama je  prodato 27.878,528 litara ili dnevno 154,025 litara. Te količine mleka dalo je stado koje je u proseku brojilo 7.980 grla. Dnevna proizvodnja po grlu bila je 20,41 litara mleka ili na godišnjem nivou 7,450 litara.

Više od 75 odsto muznog stada je u vezanom sistemu držanja. Uslovi držanja krava u tom sistemu na farmama PKB Korporacije smetnja su primeni mnogih mera za stvarenjem prijatnije atmosfere u objektima. Krave  bolje podnose temperature i do minus dvadeset, nego one više od 30 stepeni. Sistem hladjenja ventilatorom u kombinaciji sa orošivačima prisutan je samo na jednoj farmi. 

Imali smo sreće da do 20. juna nismo imali puno dana sa visokim temperaturama. Ovi vreli poslednji dana juna stresno su delovali na muzna grla, koja su smanjila konzumaciju hrane i proizvodnju mleka. Kako bi ublažili stres, uveli smo u ishranu lagane letnje obroke i pomerili vreme hranjenja u rane jutarnje i kasne večernje sate. Pojačali smo nadzor nad grlima u tranzicionom periodu, visoko steonim i sveže oteljenim kravama - kaže Saša Vukašinović, glavni inženjer za tehnologiju u stočarstvu.

Zaposleni na farmama redovno odžavaju higijenu objekata i sistema za mužu. Posebna pažnja posvećuje se pojilicama i valovima sa hranom. Staje i ležišta  su uredno dezinfikovani.

POLJOINDUSTRIJA

Predsednik Asocijacije proizvođača mleka u Vojvodini Sanja Bugarski o trenutnom stanju u mlekarstvu. Od Ministarstva poljoprivrede traže da gotov proizvod poskupi, kako bi se zaštitili stočari.

Proizvodnja mleka u Srbiji već godinama je na "klimavim nogama", a stočari kažu da je njihov opstanak više nego ugrožen. Niska otkupna cena glavni je razlog što domaći proizvođači mleka preživljavaju, a zahvaljujući "kreditima" uspevaju da održavaju svoje farme.

Ne očekujemo povećanje mleka do kraja godine, a sa prosečnom cenom od 31 do 32 dinara po litru, ne možemo više da izdržimo - govori Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije mlekara Vojvodine. - Naša proizvodnja definitivno je doživela tešku ugroženost, pre svega zbog niske otkupne cene i nestabilnosti u EU prethodne dve godine. Od viškova evropskog mleka, štitili su nas prelevmani, koje je država uvela kada nam je to bilo najpotrebnije. Sada imamo čvrsta obećanja da će ukoliko dođe opet do poremećaja, država uvesti nove prelevmane, koje je ukinula početkom ove godine.

Kada je reč o ljudima koji žive od ovog posla, kako priča Bugarski, u proteklom periodu svi su u prevelikim dugovima. Neko se zadužio kod banaka, neko kod mlekara, a pojedinci i kod dobavljača.

U stalnom smo kašnjenju, sve većem i većem i ne možemo da izmirimo ni osnovne obaveze, kako bismo plaćali blagovremeno dobavljače - ističe Bugarski. Nedavno smo imali sastanak sa mlekarama na tu temu, ali oni kažu da nemaju prostora da bi otkupne cene mleka porasle, jer je i u Evropi ta cena. Došli smo onda na zajedničku ideju, da ugovorimo sastanak sa ministarstvom poljoprivrede i trgovine, da se podigne cena gotovog proizvoda i da to ide direktno stočarima. To su radile mnoge evropske zemlje, pa bismo mogli i mi. Da se, recimo, cena mleka, pavlake i drugih mlečnih proizvoda podigne za dva dinara, i da te pare idu direktno farmerima. To bi bila akcija za spas stočara u Srbiji, a kupac bi znao gde idu te pare. Ovako, zarađuju samo prerađivači i trgovci. To nam je trenutno jedini spas.

Kako objašnjava Bugarski, ova akcija državu ne bi ništa koštala, ali su problem trgovci, jer ne žele da izađu u susret. To su sve strani trgovinski lanci i ne vode mnogo računa o srpskim proizvođačima mleka.

Kada bismo dobili povećanje od dva dinara, to bi bilo dovoljno da budemo na nuli i da plaćamo troškove - tvrdi Bugarski.  Zasada jedina dobra stvar je pravilnik koji je donela država, da se stočarima daje zemlja u zakup na minimum 10 godina, pa bar tu imamo neku sigurnost, a ne da lokalne samouprave izdaju zemlju kako hoće.

MAKSIMALNA otkupna cena mleka, koje daju velike mlekare, jeste 36 dinara po litru, objašnjava Bugarski.

Te pare gotovo i da ne vidimo - kaže Bugarski. - Stočari prosečno dobijaju između 31 i 32 dinara, dok oni manji, koji nose mleko na otkup, u zavisnosti od kvaliteta, ne dobiju više od 28 dinara. To je sve premalo novca.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30