Ovo je članak koji je napisao Henrik Lomholt Rasmussen, danski novinar koji je osvojio nagradu IFAJ-a (Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu). Našim čitaocima prenosimo u celosti tekst koji na zanimljiv način opisuje poljoprivredu našeg suseda – Rumunije.
Nakon 10 godina danske poljoprivrede, Razvan Gheorghiu kupio je staru farmu svinja na severoistoku Rumunije 2009. godine, gde sada ima 390 krmača. Konjski vagoni i dalje su prisutni u Rumuniji i pokazuju kako je ta zemlja uprkos snažnoj ekonomskoj formi rast proteklih godina je još uvek zaostajao u odnosu na većinu drugih zemalja u EU.
Novinari lista otputovali su u Rumunije da bi pogledali bliže zašto se broj rumunskih radnika u danskim stajama svinja i farmama za stoku smanjuje. Upitali su
se zašto rumunski radnici više ne dolaze već ostaju kod kuće. Ranijih godina imali su veliko povećanje broja rumunskih radnika u Danskoj poljoprivredi, a sada taj broj opada zbog jakog ekonomskog rasta u Rumuniji.
Putujete u Dansku da radite u štali? Zašto bih to uradio? Pita se 25-godišnji Andrei Bizdiga i smeje naglas. Slušajte, pre nekoliko godina se zaista isplatio odlazak u Dansku, ali sada nam je zaista dobro, imamo različite mogućnosti u rumunskoj poljoprivredi ako ste voljni naporno raditi i ostati. Ja sam spreman za to , objašnjava Andrei Bizdiga. Zajedno sa ocem vodi tri farme sa 20 zaposlenih, 50 krava, svinja i divljim veprovima, kao i polja na pola sata vožnje od prestonice regiona Lasi na severoistoku Rumunije. Ovde je Andrej Bizdiga prošle godine stekao znanje završivši poljoprivrednu školu.
Škola je započela saradnju sa Poljoprivrednom školom Borris School u Danskoj u kasnim pedesetima i podučavala 1.000 danskih farmera koji su otišli da rade iz Rumunije u ovu skandinavsku državu. Međutim, poslednjih nekoliko godina broj onih koji odlaze se naglo smanjio, kaže direktorka škole Konstantina Timua.
Nekoliko godina sa većim ekonomskim rastom

- Prošle godine 8 procenata – imamo više novih radnaih mesta što je učinilo budućnost u Rumuniji poželjnijom. Mladi mogu videti daleko više mogućnosti
nego pre. Zbog toga oni ostaju ovde nasuprot tome da se oprostimo od porodice i prijatelja da biste putovali u, na primer, Dansku, kaže Constantin Timu i ističe svoje zadovoljstvo saradnju sa danskim sektorom poljoprivrede.
Osim što je mnogim mladim Rumunima obezbedila posao, rumunska poljoprivreda je dobila puno znanja i iskustva, posebno kroz studente koji su otišli u Dansku i nakon školovanja ili su se vratili u svoju zemlju. Oni su sjajni primeri i mogu primeniti znanje stečeno o veoma visokim tehnologijama koje koristi Danska poljoprivreda. Ovo je sada važno jer mi imamo svoje javne fondove i podršku iz EU jer se oni se koncentrišu na podršku lokalnim
preduzetnicima, koji doprinose rastu i radnim mestima između ostalog u okviru poljoprivrede, objašnjava Konstantin Timu.
Među tim preduzetnicima je i Razvan Gheorghiu. On je 2009. godine, posle 10 godina na farmi svinja u Danskoj iskoristio svoju ušteđevinu i uz kredit zajedno
sa partnerom kupio staru farmu svinja u pokraini Gorban u blizini granice prema Moldaviji. Njegov partner je zadužen za 800 hektara zemlje, dok Razvan Gheorghiu odgovoran je za farmu sa 390 krmača. Njegove krmače imaju godišnje u poseku 32 praseta. Plan je da se oko prišire na farmu sa 600 - 700 krmača.
- Mi ih odgajamokao svinje u Danskoj gde preko mojih kontakata kupujem i zalihe opreme za naše štale. Moja supruga i ja stigli smo do tačke u kojoj smo morali da odlučimo da li želimo da budemo daleko od naše porodice i prijatelja i da li bi deca trebalo da odrastu kao Danci ili Rumuni. Mi smo izabrali da budu Rumuni - priča Razvan Gheorghiu. I dalje je u kontaktu s nekim od svojih bivših rumunskih kolega koji su odlučili da ostanu u Danskoj.
- Mnogi od njih su napustili poljoprivredu u korist poslova u fabrikama i kompanijama poput Vestasa, gde je radno vreme „porodičnije“, a plata bolja - ističe Razvan.
- Nedostajala nam je porodica. Nekoliko meseci tokom godine putovali smo na sever i radili na jednoj danskoj farmi da bi stekao zaradu od od rada na farmi“ otvoreno govori Razvan Gheorghiu. Ali teško je voditi farmu posebno u Rumuniji zbog birokratije i korupcije. To se, međutim, polako poboljšava i sada radimo na jačanju naše farme i stvaranju dobrih radnih mesta u ovoj oblasti kako bi bila privlačnija objašnjava danskom novinaru Razvan Gheorghiu, koji sada ima 8 zaposlenih. Među njima je i Jona Plamadeala. Posle 14 godina u Danskoj sada je zaposlen kod Razvan Gheorghiu na farmi u Rumuniji. Moja žena je nedostajala roditeljima, koji su bili ovde sami i obrnuto. Takođe, ja sam želeo da moja deca odrastaju u Rumuniji i pomognu u obnovi zemlje sad
kao i mi uspostavili su nešto na čemu će raditi, objašnjava Jona Plamadeala.
Rumunija:
Površina: 238.391 km2 (uzgajano 40 odsto, stoka 20 odsto, šuma 29 odsto, 11 procenata ostalo)
Stanovništvo: 19,6 mil. (-0,33 procenata rasta u 2017. godini)
Migranti: 3,6 mil. (od toga 2,3 miliona u zemljama EU, 24,000 u Danskoj)
Glavni grad: Bukurešt
Valuta: Lei (1 lei = 1,60 DKK / 0,23 USD.)
BNP: 2985 b. DKK / 0,45 b. DOLAR. (2017)
Poljoprivreda čini 4,2 posto BNP-a.
BNP pr. rezident: 151.000 DKK / 22.550 USD (2017)- rast od 10 procenata u poređenju sa 2015
Ekonomski rast u 2017. godini: 8 procenata
Članica EU od 1.1.2007

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović otvorio je jednu od najvećih i najmodernijih farmi svinja u regionu. U pitanju je farma Milovana Ivankovića iz Zasavice kod Mačvanske Mitrovice, u kojoj se tovi 2.400 komada svinja. Uzgojom svinja Ivanković se sa porodicom bavi više od 20 godina, a ovu farmu otvorio je zahvaljujući finasijskoj pomoći Ministarstva poljoprivrde koje pomoglo sa osam miliona dinara od 40 miliona koliko je vlasnik uložio u farmu. Međutim, ministar veruje da će mu se uloženo brzo vratiti jer su se cene mesa na tržištu stabilizovale.

- Poslednje dve godine cena tovljenika se stabilizovala, što je dokaz da na tržištu postoji neko ko je sposoban da kupi tu robu radi plasmana i dalje proizvodnje. Nama kao državi sada predstoji da potpuno osavremenimo sistem i da dajemo podršku spram kvaliteta mesa. Mi ćemo doneti novi pravilnik za kontrolu kvaliteta mesa, u kojem će biti preciziran procenat mesnatosti na liniji klanja - istakao je Nedimović i dodao da u toku ove godine očekuje da će prosečna cena svinja iznositi od 180 do 185 dinara.

Da je tradiciju svinjarstva zadržao Srem i Mačva, pored ministra saglasan je i vlasnik farme Milovan koji na godišnjem nivo tovi do 10.500 tovljenika.

- Malo ima ovakvih ljudi u Srbiji, kao što sam ja bio spreman ovoliko da uložim. Sutra može da se pojavi afrička kuga, samo farme zatvorenog tipa moći će da rade, dok će se ostale sve zatvarati. U naše objekte sa spoljne strane ni mušica ne može da se provuče - smatra Ivanković.

Ministar ističe da je važno da srpski stočari znaju koliko je bitno osavremeniti proizvodnju i da će im država u tome pomoći.

- Mi smo prošle godine oko 400 objekata finansirala u svinjarstvu, govedarstvu, ovčarstvu, ove godine poljoprivrednicima stoji podrša od IPARD-a za izgradnju ovih objekata - naglasio je Nedimović i najavio promenu poljoprivredne politike u okviru zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno nešto da planiraju.

Farma svinja u Zasavici opremljena je najmodernijim sredstvima. U objektu je automatizovan sistem hranjenja ali i ventilacija, a sama ishrana tovljenika vrši se kompjuterski preko kontaktnih senzora i u tečnom je stanju. Ventilacija omogućava rashlađen i filtriran vazduh, što doprinosi držanju životinje u humanim uslovima, takođe se smanjuje i mogućnost prehlade i preterane upotrebe antibiotika.

- Hvala ministru poljoprivrede i Vladi Srbije što su vratili Mitros u pogon jer to nama osigurava, ali i olakšava plasman. A ostali farmeri bi trebalo da slede moj primer, svi da se uozbiljimo, kako bismo imali ovakve rezultate -  kaže Ivanković.

 

 

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/info/ministar-nedimovic-porucio-vise-cene-svinja-zbog-rasta-preradivacke-industrije-2018-07-15

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:738443-Svetski-nivo-tova-u-Zasavici

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29