Farma na poljoprivrednom kompleksu Narodnih kuhinja Majka Devet Jugovića u Novom Brdu na Kosovu i Metohiji, proširena je posle pet meseci. Projekat od 85.000 EUR, u saradnji sa Eparhijom Raško-prizrenskom, finansirala je francuska humanitarna organizacija Solidarnost za Kosovo, na čijem čelu je Arno Gujon.

Arno Gujon kaže da je na ideju o proširenju kompleksa i izgradnji dve nove štale za krave muzare došla Svetlana Stević, koja je na čelu narodnih kuhinja.

- Finansirali smo proširenje i tražili pomoć od naših 12.000 donatora u Francuskoj. Posle pet meseci intenzivnog rada, dve nove štale su izgrađene. Bilo je prostora za 26 krava, a sada je kapacitet dupliran. Biće duplo više mleka, duplo više sira i duplo više hrane za korisnike Narodne kuhinje - ističe Gujon.

Kaže da već sedam godina, u saradnji sa Eparhijom Raško-prizrenskom, finansiraju samoodržive projekte koji omogućavaju narodnim kuhinjama da ne zavise od spoljašnjih donacija u hrani.

- Ranije su narodne kuhinje živele od donacija. Sada imaju farme, mlekare i plastenike. Finansirali smo i izgradnju fabrike za pasterizaciju voća i povrća - kaže Gujon.

Ističe da na farmama ima oko 20 zaposlenih, što znači da 20 porodica ne zavisi od humanitarne pomoći, već od rada.

Izvor:https://www.ekapija.com/philanthropist/2678294/prosirena-farma-narodnih-kuhinja-duplirani-kapaciteti

Do devedesetih godina na širem području Divčibara domaćinstva iz obližnjeg valjevskog sela Krčmara imala su oko 50 koliba na imanjima.Tu su izvodili stada na ispašu od proleća do kasne jeseni, a one koji ih čuvaju nazivali su kolibarima.

Na obodima Divčibara već godinama je sve više turističkih autobusa, a sve manje kolibara i stada. Tako je i Vojislav Janković iz Krčmara staru kolibu zamenio savremenim gazdinstvom, gde tokom ispaše provede i do sedam meseci.

"Ove godine smo bili pet meseci. Počele su u septembru da se jagnje i morali smo da siđemo kući. Ali inače ne bih do kraja oktobra išao", kaže Janković.

On je, sa svojom porodicom, sagradio savremenu farmu. Trenutno imaju stado od oko 120 grla, koje je među najkvalitetnijim u valjevskom kraju.

"Ovo je dobar posao što se tiče ovaca i planiram dalje da proširujem stado", kaže Stojan Janković.

Savremeno ovčarstvo u ovom domaćinstvu poboljšano je prirodnim potencijalima. Zbog bioflore na Divčibarama i botaničkog sastava trave u ispaši, njihovo stado je zdravije, a proizvodi su kvalitetniji.

"Značajan deo u tom njihovom florističkom sastavu zauzimaju i veliki broj lekovitih biljaka koje sadrže takozvane aromatične, odnosno mirisne materije, koje ovce konzumiraju", objašnjava dr Radosav Vujić iz PSSS Valjevo.

Domaćinstvo Janković iz Krčmara među retkima je primerima u ovom kraju gde su mladi videli šansu za život na selu, koristeći sve prednosti u ovčarstvu koje im nudi priroda kojom su okruženi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=17&nav_id=1604765

Na studijskom putovanju u Češkoj, upoznali smo i Nikolu Pivića iz sela Veselinovac kod Valjeva. Nikola na svom poljoprivrednom gazdinstvu ima oko 150 ovaca i oko 50 domaćih i Alpino koza. U poslu mu, kako nam je istakao, pomaže porodica. Ide ka tome da proizvodi finalne proizvode, odnosno mleko i sir.

Selo Veselinovac nalazi se na desnoj obali reke Kolubare, nedaleko od Valjeva. Glavno zanimanje meštana ovog sela jeste gajenje voća i povrća, naročito bostana. Sa svojim bostanom rado su viđeni u Valjevu i na susednim tržištima.

Kako nam navodi Nikola, na velikoj farmi ovaca i koza u Češkoj video je primer kako su finalni proizvodi lepo upakovani i vakumirani, sa različitim dodacima, u parčićima od oko 30 g i smatra da je to proizvod koji tržište traži.

Za sada proizvodi priplodni materijal i malu količinu sira od viška mleka za vreme laktacije. Dosta su radili na poboljšanju rasnog sastava, tako da je zadovoljan kvalitetom svoga stada. Ženske jariće ostavlja za priplod a muški idu u klanicu.

Više od 60 % ovaca porodice Pivić jagnji se dva puta godišnje. Tome kaže najviše doprinosi kvalitetna prirodna ishrana. Šest meseci stado boravi u objektu, hraneći se koncentratom koji oni prave, u koji ide najmanje 25 % ječma, a ječam je bogat vitaminom E, tako da uz pomoć dobrog koncentrata prirodnim putem, ovce se jagnje dva puta godišnje. Hrane ih dva puta dnevno, odnosno ujutru i uveče. Ujutru dobijaju silažu u količini od oko 1,5 kg po grlu i oko pola kilograma koncentrovane hrane, a uveče dobijaju seno. U objektu se nalaze pojilice, voda je iz dubinskog bunara, hemijski i bakteorološki ispravna.

„Na farmi u Češkoj ljudi su više fokusirani na mleko i mlečne proizvode, dok je kod nas osnovni cilj proizvodnja priplodnog materijala. Zastupljena je istočno-frizijska rasa, dok je na mojoj farmi virtemberška rasa“ , dodaje Nikola. Kako je saznao, farmeri su zadovoljni ovom rasom jer je prilično mlečna i to ispunjava njihove potrebe.

Virtemberška rasa ovaca spada među najcenjenije rase postale pod uticajem merina. Merino virtemberg je krupna rasa, snažne konstitucije, živahnog temperamenta, smera proizvodnje meso-vuna, mada je i proizvodnja mleka dobro izražena. Virtemberška ovca se odlikuje dosta dobrom proizvodnjom mleka. Plodnost ove rase je takođe dobra. Od 100 ovaca u boljim zapatima dobije se 120-150 jagnjadi.

 

Sa ciljem da poljoprivrednicima omogući nova iskustva i razmenu mišljenja, lokalna samouprava Grada Valjeva, putem svog Javnog preduzeća Agrorazvoj, obezbedila je stručno putovanje u Republiku Češku. Provog dana posete sa koje izveštavamo, imali smo priliku da posetimo farmu koja je nastala na mestu gde je do 1989. godine bila zemljoradnička zadruga i farma teladi. Danas je to moderna porodična farma ovaca i koza, koju vodi Josef Puliček, sa svojom suprugom i sinom.

 

U pratnji Josefa, imali smo priliku da vidimo kako se živi i radi na farmi u ovom delu Češke. Naime, njegovo imanje nalazi se u mestu Pencin, koje je udaljeno oko sat ipo vožnje severno od glavog grada - Praga. Kako je istakao naš sagovornik, pored supruge i sina posao obavlja još 17 zaposlenih. Deo proizvodnje obuhvata i zanatska proizvodnja nakita od stakla. Nakit se na mestu gde je farma proizvodi od 14. veka. Gospodin Jozef lepo je sve to upakovao u jednu celinu koja pored radionice za pravljenje nakita, ima  farmu  sa 1.000 koza i oko 500 istočno-frizijskih ovaca. One se koriste za proizvodnju mleka. Sa tim kapacitetom njegova farma je najveća farma koza i ovaca u Republici Češkoj.

 

Celokupnu količinu mleka prerađujemo u vlastitoj radionici, a proizvode prodajemo u tržnim centrima i na farmarskim pijacama, gde se vikendima na trgovima okupljaju razni proizvođači i prodaju bio ili organske proizvode, rekao je za Agrobiznis magazin Puliček i dodao: „Obrađujemo oko 250 ha zemlje, od čega su 5 ha oranice, a ostatak se koristi za proizvodnju sena. Imamo dve vrste podrške, i  to su donacije Evropske Unije i Češke Republike, od čega je 70 % subvencija od EU. Novčana sredstva se dodeljuju zavisno od površine zemljišta, što je otprilike oko 200 evra po hektaru, kao i subvencije od 25 evra po grlu. Postoje i subvencije koje se tiču genetskih izvora. Ako je u pitanju čistokrvna češka genetika, onda su subvencije još po 20 evra na postojećih 25 po jednom grlu. U ishrani ovaca i koza, osnova je trava odnosno senaža. Prosečno koze pojedu 4 kg po grlu dnevno, kao i kilogram žita (ječam i ovas).

Kako ističe naš sagovornik, za ishranu ovaca i koza nabavljaju bio hranu, koja košta 300 evra/t, dok je za konvencionalnu hranu cena duplo niža. Dakle, ovde se radi o organskoj farmi koja ima izuzetno veliki kapacitet. U Južnoj Moravskoj, postoji jedna slična farma kao što je ova, a u celoj zemlji su tri farme ovog obima, dok postoji i oko 100 farmi koje imaju u proseku oko 150 grla.

Ono što je takođe zanimljivo je da ova farma ima godišnju posećenost od 20.000 turista. Uglavnom je reč o školskim grupama odnosno zainteresovanima za razgledanje farme, pored razgledanja farme mogućene su i radionice nakita, gde deset učenika mogu da izrađuju nakit. Nakit je ovde na raspolaganju, kao i vozić koji ima 36 mesta, sa kojima svi posetioci farme idu 4 km od farme na vidikovac, a to je svakako značajan izvor novčanih sredstava za njihovu farmu.

  

Na svim objektima u okviru farme nalaze se solarni paneli. Onu su važni kao još jedan izvor prihoda i način finanrisanje čitave farme. Trenutna instalacija je jačine 200 Kw, od čega 130 Kw prodaju elektro mreži Češke, a oko 70 Kw su sopstvene potrebe. Ove panele Jozef je instalirao  2008. godine i novine su pisale o njegovoj farmi kao pionirima u tom smislu.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30