Kako je objavljeno na sajtu Direkcije za acinalne referentne laboratorije Evropsko veće je usvojilo novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda: Regulation (EU) 2018/848 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 on organic production and labelling of organic products and repealing Council Regulation (EC) No 834/2007

Nova uredba će se primenjivati od 1. januara 2021. godine.
Šta će se promeniti novom uredbom?

Pravila o proizvodnji biće pojednostavljena i dalje usklađena putem ukidanja izuzetaka i odstupanja;
kontrolni sistem će se ojačati zahvaljujući strožim merama opreza i širim proverama na osnovu rizika duž celog lanca snabdevanja;
proizvođači u trećim zemljama moraće da se pridržavaju istih pravila kao i proizvođači u EU;
predmet nove regulative biće šira lista proizvoda (npr. so, pčelinji vosak, listovi vinove loze) kao i dodatna pravila proizvodnje (npr. za jelene, zečeve i živinu);
sertifikacija će biti lakša za male poljoprivrednike, zahvaljujući novom sistemu grupnog sertifikovanja;
kako bi se smanjio rizik od slučajne kontaminacije pesticidima koristiće se jedinstven pristup;
odstupanja za proizvodnju u gredicama u staklenicima biće ukinuta.

Koliko se proizvodi organske hrane kod nas?

Organska proizvodnja u Srbiji ima tendenciju rasta. U 2011. godini, ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 ha, a u 2017. godini 13.423 ha, što je povećanje za više od dva puta. Najveće površine su u Vojvodini, a najviše se gaje žitarice i industrijsko bilje (region Vojvodine) i voćne vrste (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije). Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 proizvođača u 2017. godini. U organsku proizvodnju je uključeno i 5719 kooperanata, odnosno malih proizvođača koji imaju zaključen ugovor o saradnji sa nekim od proizvođača i izvoznika organskih proizvoda. Izvoz organskih proizvoda u 2017. godini iznosio je 23.113.073 evra. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije (najviše u Nemačku) i to smrznuto jagodasto voće, pre svega malina. Takođe, asortiman proizvoda je danas razumljivo širi, ali je i dalje najviše primarnih proizvoda, neprerađenih ili sa najmanjim stepenom prerade (npr. sušeno voće).

 http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

RADIONICE PKS O IPARD PROGRAMU

Edukativni program Privredne komore Srbije (PKS) posvećen IPARD programu biće realizovan, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača i privrednih društava, i u februaru i martu, u opštinama Kraljevo, Kruševac, Kragujevac, Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda. U januaru je održano niz radionica na ovu temu, koje je pohađalo više od 400 učesnika.

IPARD II je pretpristupni program Evropske unije koji pruža investicionu podršku od oko 230 miliona evra, 175 miliona od strane EU i deo od participacije države, za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane i postepeno prilagođavanje standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i diversifikacije ruralne ekonomije. Kroz program će se podržati i uspostavljanje proizvođačkih grupa, ruralna infrastruktura, obuka, uključujući i savetodavne službe, agro-ekološke sheme, kao i lokalne inicijative.
Osim toga, kroz ovaj program, zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD). IPARD II program, koji je odobrila EU, usvojen je zaključkom Vlade Srbije. To je prva pomoć ove vrste koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima – pravnim i fizičkim licima.
Očekuje se da se kroz IPARD program pokrenu veće investicije u sektoru poljoprivrede, inoviraju tehnologije i omogući nabavka nove opreme i mehanizacije, što će pozitivno uticati na dalje jačanje konkurentnosti sektora i bolje pozicioniranje domaćih proizvoda, kako na našem tako i na stranim tržištima. Ove investicije doprineće produktivnosti i konkurentnosti ciljanih sektora, a olakšaće i bolje pozicioniranje proizvoda na tržištu i povećanje izvoza. Postoji veliko interesovanje za sredstva iz IPARD programa, ali je i mnogo ograničavajućih okolnosti za apliciranje.

Stoga su predstavnici Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku UNDP, organizovali seriju predavanje širom Srbije sa ciljem da se upoznaju svi zainteresovani sa osnovnim uslovima programa, pravilima i načinima na koje se mogu koristiti pretpristupna sredstva EU namenjena poljoprivrednoj proizvodnji i prerađivačkoj industriji. Radi promocije programa, tokom januara, više od 400 učesnika iz Valjeva, Užica, Niša, Leskovca, Subotice, Sombora, Pančeva, Požarevaca, Sremske Mitrovice, Beograda, Zaječara i okolnih mesta sa velikom pažnjom je pratilo predavanja Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnja iz PKS, koja su bila fokusirana na upoznavanje učesnika radionica sa svim pravila koja moraju da se poštuju. Usled velikog interesovanja edukacija poljoprivrednih nastaviće se tokom februara i marta meseca u opštinama Kraljeva, Kruševaca, Kragujevca, Novog Sada, Zrenjanina, Kikinde itd.

 

Srbija će na putu ka EU, uz sve druge standarde, morati da donese i pravilnik o takozvanoj "novoj hrani" poput čia semenki, godži bobica, ulju korijandera, spriruline, i mnogim drugim dadacima hrani koji se uveliko koriste i često su deo raznih dijeta.
 
 

Srbija će morati da donese pravilnik o

Sve te namirnice su se bez propisa odomaćile na našem tržištu, dok se potrošači istih proizvoda u Evropskoj uniji štite strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe.
 
U EU "nova hrana" se definiše kao hrana koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi.
 
Nedavno su, kao nova hrana, odobrene belančevine semenki uljane repice i ulje dobijeno iz semena korijandera, navodi "Politika". Odobrenje EU imaju i sve popularnije čia semenke i salatrim (mast smanjene energetske vrednosti).
 
U Srbiji, pravilnik o "novoj hrani" mogao bi da olakša upotrebu te hrane potrošačima, ali i kontrolu inspekcijama, kaže dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.
 
"Ta hrana mora da bude bezbedna za potrošače, ali i adekvatno označena. Srbija bi tim pravilnikom prihvatila i EU Registar nove hrane i to bi znatno doprinelo uvođenju reda među proizvode upravo u prodavnicama zdrave hrane", kaže Zarićeva.
 
S obzirom na to da su prvi propisi u oblasti "nove hrane" stari već dve decenije, na nivou EU je postignut dogovor da se oni ažuriraju, ne samo zbog sve većeg broja zahteva, nego i zbog skraćivanja postupka dobijanja dozvole koje su do sada trajale oko tri i po godine.
 
U javnosti se postavilo i pitanje da li bi svaka država ponaosob mogla da odobri ove namirnice, ali je stav EU da to nije moguće.
 
Autor: Politika, 021

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i 32 poljoprivredne zadruge i udruženja iz jugoistočne i jugozapadne Srbije boravili su u trodnevnoj studijskoj poseti Francuskoj uz podršku Evropske unije (EU) i Vlade Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES.

U Parizu su se naši poljoprivrednici i predstavnici Ministarstva sastali sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede Francuske i informisali se o tome kako ministarstvo podstiče proljoprivrednike u Francuskoj da se udružuju, komercijalno ih povezuje i ohrabruje da uvode nove agrotehničke mere.

Praktičnu primenu ovakvog načina organizovanja poljoprivredne proizvodnje imali su priliku da vide boraveći u Bordou gde su sa kolegama iz zemlje članice EU razmenili iskustva o najboljim modelima poljoprivrednog udruživanja.

„Videli smo primere dobrih praksi modernog udruživanja poljoprivrednika kroz sistem zadruga  i udruženja putem kojih  poljoprivrednici mogu da ostvare koristi kada je reč o proizvodnji i plasmanu proizvoda na tržiste, ali i kroz razne vrste podsticaja koje dobijaju od države”, rekao je Branislav Veljković iz Odeljenje za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede I zaštite životne sredine.

U Bordou su poljoprivrednici sa jugoistoka i jugozapada Srbije posetili Nacionalni savez zadruga koji se bavi iznajmljivanjem mehanizacije svojim članovima, i to bez profita sa ostvarenim dobitima koje su namenjene isključivo servisiranju mašina. Takođe obišli su srednju poljoprivrednu školu „Etien Resta“ (Etienne Restat) nadomak Bordoa koja pored obrazovanja za mlade od 15-18 godina, pruža i odraslima mogućnost da uče o novim tehnikama i tehnologijama koje se primenjuju u poljoprivredi.

Poljoprivrednici su bili posebno zainteresovani da vide kako je u Francuskoj organizovana organska proizvodnja, te su tako posetili Interbio, organizaciju koja okuplja 2.590 poljoprivrednih proizvođača hrane, od kojih se 70 posto bavi organskom proizvodnjom, a ostvaren godišnji promet iznosi 605 miliona evra.

Za Dušana Miladinovića, direktora zadruge „Oblačinska višnja“ iz Merošine poseta Francuskoj je od velike koristi jer članovi zadruge planiraju da pređu na organsku proizvodnju.

„Za nas je najzanimljivija bila poseta organskom voćnjaku šljiva, gde smo videli jednostavan način đubrenja voćnjaka sa biljnim kulturama koje hrane zemlju azotom kao i posebno postavljene košnice za oprašivanje, a imali smo priliku da obiđemo i sušaru, vrlo sličnu onoj kakvu mi želimo za sušenje višanja u Merošini,” rekao je Dušan Miladinović.

„Evropska unija i Vlada Švajcarske su podržale ovu aktivnost koja je osmišljena tako da odgovori na ključne potrebe identifikovane među poljoprivrednim proizvođačima, a to su specijalizacija primarne proizvodnje, skladištenje proizvoda, bolja organizacija rada i poboljšan pristup tržištu”, rekao je Bojan Marčić programski saradnik u sektoru za konkurentnost Evropskog PROGRESa.

poljoprivrednici-3

Ova grupa poljoprivrednika iz 34 opštine koje su uključene u realizaciju Evropskog PROGRESa odabrana je na osnovu prve faze poziva za podršku poljoprivrednim proizvođačkim grupama za koju su EU i Vlada Švajcarske obezbedile 80.000 evra za jačanje njihovih kapaciteta. Pored ovog studijskog putovanja, oni su pohađajući obuke imali priliku da unaprede svoje znanje u rukovođenju zadrugama i udruženjima, finansijama i marketingu, a posebna radionica je bila posvećena predstavljanju programa pretpristupne pomoći za poljoprivredu i ruralni razvoj – IPARD.

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30