Poslednjih godina povećava se zanimanje srpskih voćara za podizanje zasada visokožbunaste borovnice.Trenutno, ona se kod nas gaji na 2.500 hektara. Prvi uspešni koraci u tom cilju napravljeni su 2006. godine u Arilju, u sastavu projekta "Uvođenje plantažnog gajenja borovnice u opštini Arilje", koji je uradio i vodio dr Leposavić,

U izdanju Naučnog voćarskog društva Srbije upravo se pojavila studija "Borovnica, tehnologija gajenja, zaštite i prerade”, koju potpisuju dr Aleksandar Leposavić i dr Darko Jevremović, istraživači Instituta za voćarstvo u Čačku.Na 200 stranica autori su dali jedan od najsveobuhvatnijih naučnih pogleda na položaj, svojstva i budućnost ove lekovite voćke koja osvaja sve više prostora u Srbiji odakle se 80 odsto godišnje proizvodnje izveze kao sveža roba.

Borovnice su prve godine zasađene na 60 ari, sledeće na još 70 i danas zasad obuhvata ukupno 3,7 hektara, sve u selu Stupčevićima.

"Zahvaljujući poštovanju svih propisanih tehnoloških zahvata u pripremi i zasnivanju zasada, kao i njegovog kasnijeg održavanja, zasađene biljke u Strupčevićima za kratko vreme dostigle su izuzetnu kondicionu pripremljenost. Prosečni prinosi koji se ostvaruju u ovom zasadu su na visini svetskih rekorda i u 2019. godini iznosili su više od 28 tona po hektaru", kaže Leposavić za agenciju RINA.

Sa zdravstvene tačke posmatrano, posebno je značajan visok sadržaj kalijuma, magnezijuma i oksidanasa u ovoj voćki, a to dejstvo plodovi zadržavaju i tokom sušenja i drugih oblika prerade. Lekovita svojstva, koja su dokazana širom sveta, raspolažu i plod i list borovnice.

Najveći deo plodova u svežem i smrznutom stanju proguta tržište EU i SAD, preko lanaca velikih trgovinskih centara, gde se ostvaruju cene od 1,5 do čak 8 američkih dolara za kilogram, zavisno od sezone, pakovanja i tržišta.

Autori studije učinili su posebnu pažnju uzgajivačima, navodeći na kraju knjige kakva ih i kolika ulaganja očekuju, i to u evro za svaku od 30 stavki, sve za površinu od jednog hektara.

Tako je za troškove materijala, od sadnica, strugotine i mineralnog đubriva, potrebno uložiti 15.080 evra. Razne usluge – od analize zemljišta do prskanja i međuredne obrade koštaju 1.555 evra, dok je za radnu snagu potrebno 2.040. Najveći deo ulaganja odlazi za kapitalne troškove: primarnu mrežu i pumpnu stanicu (5.000), sistem kap po kap (2.500) i protivgradnu zaštitu (18.000). Sve u svemu, 44.175 evra.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=14&nav_id=1732843

Na Stalnom komitetu za životinje, bilje, hranu i stočnu hranu EU odlučeno je da se povuče mera dodatne kontrole za izvoz smrznutih malina iz Republike Srbije, potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede.
Mera dodatne kontrole svake desete pošiljke malina iz Srbije na koronavirus dovela je do dodatnih troškova za izvoznike i umanjenja prihoda proizvođača malina.

Stalni komitet za životinje, biljke, hranu i hranu za životinje EU doneo je odluku o ukidanju dodatnih kontrola na srpsku malinu.

Virusi mogu da prežive u mnogim agrohemikalijama, zato je važno da se za primenu sredstava za zaštitu i ishranu bilja koriste samo čista voda.

Izvor:https://zoomue.rs/izvoz-maline-bez-dodatnih-troskova/

Poslednjom odlukom Evropske komisije Srbija je uz Izrael, SAD i Novi Zeland dobila dozvolu da izvozi sadnice i sadni materijal na tržište EU, rekli su Tanjugu u Ministarstvo poljoprivrede.
"Reč je o važnoj i ekskluzivnoj odluci što potvrđuje činjenica da nijedna druga zemlja na svetu van Evropske unije nema tu mogućnost", navode u Ministarstvu.

Razlog za donošenje takve odluke je vrhunski kvalitet sadnica voća koje se proizvode u Srbiji, dokazana spremnost srpskih institucija da održe visok nivo kvaliteta proizvedenog sadnog materijala, kao i napornog rada Ministarstva tokom pandemije korone jer je pretila opasnost od nemogućnosti prodaje.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/politika/905872/dobra-vest-evropske-komisije-srbija-medju-prvima-dobila-pravo-izvozi-sadnice

Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici i ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović potpisali su danas sporazum o prvom delu IPA programa za 2020. godinu, vredan 70 miliona evra, navodi se u saopštenju.

U fokusu ovog dela predpristupne pomoći biće lokalni razvoj, konkurentnost i zapošljavanje.

Konkretno, 30 miliona evra opredeljeno je za konkurentnost, poljoprivredu, inovativnost i ruralni razvoj uz grantove za do 450 mikro preduzeća, startape i organizacije za poslovnu podršku u manje razvijenim regionima Srbije.

Ceremoniji potpisivanja prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a događaj je putem video linka pratio i evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji.

"Ovo su zapravo pretpristupni fondovi Evropske unije, namenjeni za sveukupan razvoj zemlje koja pregovara, a u cilju da zemlja bude što pripremljenija onda kad stupi u članstvo i da se smanje regionalne razlike, kako unutrašnje regionalne razlike u samoj zemlji, tako i da se približimo onome što je prosek rasta i razvoja evropskih regija, koje su i stvorile Evropsku uniju. Pregovori su važni, reforme su važne, ali one donose ono što je konkretan boljitak i da je Srbija sada članica, mi bismo na godišnjem nivou imali 1.3 ili 1.4 milijarde evra iz struktunih fondova", navela je Joksimović.

Nakon 93 miliona evra za hitnu, kratkoročnu i srednjoročnu ekonomsku pomoć u martu, kao odgovor na pandemiju COVID-19, EU je sada obezbedila da dodatna sredstva koriste srpski državljani, državne i lokalne vlasti i privatne kompanije.

"Pomoć Srbiji tokom krize i ovaj novi paket pomoći jasan je dokaz posvećenosti Evropske unije Srbiji na njenom putu ka EU koja je potvrđena i na samitu EU i Zapadnog Balkana početkom maja u Zagrebu. Ovaj paket pomoći će Srbiji da bude konkuretnija, obezediće pomoć stanovništvu u vezi sa zapošljavanjem, i pomoći će ekonomskom razvoju zemlje. Drago mi je sto smo tokom pandemije jako dobro radili zajedno a nasa podrška Srbiji na putu ka EU se nastavlja", rekao je komesar Varheji.

Nakon krize izazvane pandemijom COVID-19, poseban fokus biće takođe stavljen na jačanje kapaciteta za nadzor i reagovanje na zarazne bolesti kao i na zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu najugroženijih, sa ukupno 25 miliona evra.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/eu-srbiji-daje-70-miliona-evra-bespovratne-pomo%C4%87i-kroz-ipa-program

Kako je objavljeno na sajtu Direkcije za acinalne referentne laboratorije Evropsko veće je usvojilo novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda: Regulation (EU) 2018/848 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 on organic production and labelling of organic products and repealing Council Regulation (EC) No 834/2007

Nova uredba će se primenjivati od 1. januara 2021. godine.
Šta će se promeniti novom uredbom?

Pravila o proizvodnji biće pojednostavljena i dalje usklađena putem ukidanja izuzetaka i odstupanja;
kontrolni sistem će se ojačati zahvaljujući strožim merama opreza i širim proverama na osnovu rizika duž celog lanca snabdevanja;
proizvođači u trećim zemljama moraće da se pridržavaju istih pravila kao i proizvođači u EU;
predmet nove regulative biće šira lista proizvoda (npr. so, pčelinji vosak, listovi vinove loze) kao i dodatna pravila proizvodnje (npr. za jelene, zečeve i živinu);
sertifikacija će biti lakša za male poljoprivrednike, zahvaljujući novom sistemu grupnog sertifikovanja;
kako bi se smanjio rizik od slučajne kontaminacije pesticidima koristiće se jedinstven pristup;
odstupanja za proizvodnju u gredicama u staklenicima biće ukinuta.

Koliko se proizvodi organske hrane kod nas?

Organska proizvodnja u Srbiji ima tendenciju rasta. U 2011. godini, ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 ha, a u 2017. godini 13.423 ha, što je povećanje za više od dva puta. Najveće površine su u Vojvodini, a najviše se gaje žitarice i industrijsko bilje (region Vojvodine) i voćne vrste (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije). Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 proizvođača u 2017. godini. U organsku proizvodnju je uključeno i 5719 kooperanata, odnosno malih proizvođača koji imaju zaključen ugovor o saradnji sa nekim od proizvođača i izvoznika organskih proizvoda. Izvoz organskih proizvoda u 2017. godini iznosio je 23.113.073 evra. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije (najviše u Nemačku) i to smrznuto jagodasto voće, pre svega malina. Takođe, asortiman proizvoda je danas razumljivo širi, ali je i dalje najviše primarnih proizvoda, neprerađenih ili sa najmanjim stepenom prerade (npr. sušeno voće).

 http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

RADIONICE PKS O IPARD PROGRAMU

Edukativni program Privredne komore Srbije (PKS) posvećen IPARD programu biće realizovan, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača i privrednih društava, i u februaru i martu, u opštinama Kraljevo, Kruševac, Kragujevac, Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda. U januaru je održano niz radionica na ovu temu, koje je pohađalo više od 400 učesnika.

IPARD II je pretpristupni program Evropske unije koji pruža investicionu podršku od oko 230 miliona evra, 175 miliona od strane EU i deo od participacije države, za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane i postepeno prilagođavanje standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i diversifikacije ruralne ekonomije. Kroz program će se podržati i uspostavljanje proizvođačkih grupa, ruralna infrastruktura, obuka, uključujući i savetodavne službe, agro-ekološke sheme, kao i lokalne inicijative.
Osim toga, kroz ovaj program, zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD). IPARD II program, koji je odobrila EU, usvojen je zaključkom Vlade Srbije. To je prva pomoć ove vrste koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima – pravnim i fizičkim licima.
Očekuje se da se kroz IPARD program pokrenu veće investicije u sektoru poljoprivrede, inoviraju tehnologije i omogući nabavka nove opreme i mehanizacije, što će pozitivno uticati na dalje jačanje konkurentnosti sektora i bolje pozicioniranje domaćih proizvoda, kako na našem tako i na stranim tržištima. Ove investicije doprineće produktivnosti i konkurentnosti ciljanih sektora, a olakšaće i bolje pozicioniranje proizvoda na tržištu i povećanje izvoza. Postoji veliko interesovanje za sredstva iz IPARD programa, ali je i mnogo ograničavajućih okolnosti za apliciranje.

Stoga su predstavnici Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku UNDP, organizovali seriju predavanje širom Srbije sa ciljem da se upoznaju svi zainteresovani sa osnovnim uslovima programa, pravilima i načinima na koje se mogu koristiti pretpristupna sredstva EU namenjena poljoprivrednoj proizvodnji i prerađivačkoj industriji. Radi promocije programa, tokom januara, više od 400 učesnika iz Valjeva, Užica, Niša, Leskovca, Subotice, Sombora, Pančeva, Požarevaca, Sremske Mitrovice, Beograda, Zaječara i okolnih mesta sa velikom pažnjom je pratilo predavanja Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnja iz PKS, koja su bila fokusirana na upoznavanje učesnika radionica sa svim pravila koja moraju da se poštuju. Usled velikog interesovanja edukacija poljoprivrednih nastaviće se tokom februara i marta meseca u opštinama Kraljeva, Kruševaca, Kragujevca, Novog Sada, Zrenjanina, Kikinde itd.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31