Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) označila je Srbiju kao zemlju visokog rizika od pojave bolesti afričke svinjske kuge. Kako bi se podigla svest i
ukazalo na značaj prevencije ove bolesti EFSA je pokrenula veliku kampanju koja će se od danas sprovoditi u devet zemalja Jugoistočne Evrope među kojima je i Srbija. Virus nije opasan po čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje i može imati razarajuće ekonomske posledice u pogođenim zemljama.
U poslednje četiri godine, od posledica zaraze virusom afričke svinjske kuge uginulo 1, 3 miliona svinja. Kampanja je usmerena ka zemljama koje je EFSA 2019. identifikovala kao zabrinjavajući region zbog blizine onih u kojima je prisutna ova zarazna bolest. Pored Srbije, procenjeno je da opasnost preti i Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Kosovu.
Kampanja će doprineti zajedničkim naporima Evropske Komisije i drugih međunarodnih organizacija koje rade na iskorenjivanju afričke svinjske kuge u Evropi gde se broj epidemija tokom godina povećavao, a bolest je još uvek prisutna u mnogim evropskim zemalja.
Činjenice i situacija sa ASK u Srbiji
* U Srbiji ima 2.782.000 svinja, i ona predstavlja drugu po brojnosti uzgajane stoke. 

* U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Prosečno se godišnje potroši 16 kilograma mesa po stanovniku, dok s perađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma. 
* Država je do sada isplatila više od 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog afričke kuge svinja. Od kada je u avgustu potvrđen virus ove opake bolesti u Srbiji, veterinarska inspekcija, eutanazirala je 619 grla svinja, dok je zaraza zvanično bila potvrđena kod 20 grla. 
* Konstantno pogoršanje epizootiološke situacije u okolnim zemljama, posebno u Rumuniji i Bugarskoj i prirodni migratorni putevi kretanja divljih svinja imali su za posledicu pojavu prvih slučajeva afričke svinjske kuge kod divljih svinja u Srbiji. 
* Početkom 2020. godine, Uprava za veterinu proglasila je epidemiju afričke svinjske kuge na teritoriji dva lovišta u pirotskom okrugu i jednog u okolini Kladova.
* Imajući u vidu trenutne okolnosti, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preduzelo je sve mere kako bi sprečilo širenje i kontrolu ove bolesti u populaciji divljih svinja i prenos virusa na domaće svinje, angažujući sve raspoložive resurse i veterinarske i lovačke organizacije. 
Šta je afrička svinjska kuga?
Afrička svinjska kuga (ASK) je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa divlje i domaće svinje.Virus je bezopasan za ljude ali je prouzrokovao značajne ekonomske probleme u mnogim zemljama. Trenutno ne postoji vakcina za ovu bolest, što znači da žarište zaraze može uzrokovati nužni pokolj velikog broja domaćih svinja u pogođenim područjima.
Ciljevi i ciljne grupe
Kampanja ima za cilj da podigne svest i značaj o ASK u svih devet zemalja u kojima se sprovodi. Komunikacija je usmerena ka grupama i pojedincima koji imaju kontakt sa domaćim i divljim svinjama, poput, uzgajivača svinja i lovcima. EFSA će se takođe obraćati i veterinarskim, lovačkim i stočarskim udruženjima, kao i carinskim službama, graničnoj policiji, lokalnim vlastima, turističkim agencijama i putnicima.
Detektovati, sprečiti, izveštavati
Budući da epidemija ASK može imati razarajuće efekte, otkrivanje, prevencija i prijava su ključni za suzbijanje ove smrtonosne bolesti. Tokom trajanja kampanje javnost će biti obaveštena o najnovijim informacijama o ovoj bolesti deljenjem različitih materijala na društvenim mrežama i sajtu:
http://www.efsa.europa.eu/StopASF#/rs/

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Srbiji je hrana znatno jeftinija u odnosu na prosek EU.

To pokazuju podaci statističke agencije Evropske unije Evrostat, koji upoređuju visinu cena u 37 država za prošlu godinu, pišu "Večernje novosti".

Naša zemlja se nalazi u poslednjoj trećini njihove liste. Niže cene mleka, sira i jaja od nas imaju samo četiri zemlje. Meso je u Srbiji jeftinije 32,6 odsto u odnosu na prosek u EU, a iza nas je još pet država.Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije ističe da ovo istraživanje potvrđuje da građani u našoj zemlji prehrambene namirnica plaćaju daleko ispod proseka EU.

- Značajno je da za tu cenu dobijaju jednak, ako ne i viši kvalitet, s obzirom na to da je gotovo 80 odsto namirnica iz posmatranih kategorija, srpskog porekla - kaže Malinović za "Novosti". - Mi smo dominantna prehrambena industrija u regionu i ako gledamo redovne cene istih proizvoda, a ne akcijske, veoma smo konkurentni u regionu.Malinović objašnjava da je razlog zbog koga deluje da smo skuplji od nekih zemalja regiona to što je kod nas mnogo veći izbor i imamo mnogo više ekstrema u premijum, skupoj kategoriji proizvoda, koji prosek vuku nagore.

- Naše tržište je mnogo veće, konkurencija je razvijenija i zato imamo tzv. ekstreme unutar kategorija - navodi naš sagovornik. - Na primer, kod nas možete da kupite mleko u cenovnom rasponu od 60 do 160 dinara. Pritom, mnogo su zastupljenija premijum, skupa mleka nego što je to situacija u regionu i onda je i prosek viši.Zato, kako kaže, izgleda da su u nekim zemljama u regionu neke kategorije namirnica jeftinije. Govoreći o svežem mesu na našem tržištu, on ističe da je tokom korona krize prestalo da se uvozi i da je na policama naših trgovaca bilo 100 odsto sve srpsko i vrhunskog kvaliteta.

- Kod nas kilogram prve klase teletine bez kosti dobijete za 800 dinara, a to je manje od sedam evra - naglašava Malinović. - A da vidim gde ćete da ga kupite za te pare u Italiji, Nemačkoj, da ne pominjem skandinavske zemlje.U trgovinskim lancima kažu da je u ovoj godini zabeležen pad cene mesa.

- Cene mesa u Srbiji su u odnosu na početak godine niže - navode u jednom poznatom megamarketu za naš list. - Na to je uticao pad cena žive vage, do koga je došlo zbog viška stočnog fonda na domaćem tržištu.

Statistika Evrostata u kategoriji mesa, obuhvata govedinu, teletinu, svinjetinu, jagnjetinu, ovčetinu, perad, kao i mesne prerađevine.Podaci Evrostata pokazuju da hranu najskuplje plaćaju Švajcarci, za 66,3 odsto iznad proseka EU, a meso čak 134 procenta više.

U okviru Evropske unije najviša cena mesa u 2019. godini bila je u Austriji, gotovo 50 odsto veća od prosečne. Slede Francuska, Holandija, Belgija i Finska. Najjeftinije meso imaju Poljska i Rumunija, a prate ih Bugarska i Litvanija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cene-hrane-u-srbiji-u-odnosu-na-eu-nize-cene-mleka-sira-i-jaja-od-nas-imaju-samo/be7t6g0

U Srbiji se obrađuje 3,47 miliona hektara i vrednost proizvodnje po hektaru je oko 1.000 EUR. U Holandiji je 17.000 EUR, Danskoj 14.000 EUR… Zašto naša proizvodnja po hektaru ne bi bila vredna bar 5.000 ili 10.000 EUR, pita se agrarni stručnjak Branislav Gulan.

Republika Srbija je među vodećim zemlјama u svetu po proizvodnji šlјive, maline i višnje. Srbija je u 2010. godini proizvela ukupno 1,6 miliona tona voća, godinu dana kasnije to je bilo za 200.000 tona više (1,8 miliona tona), zatim zatim 2012. godine 1,4 miliona tona, a 2019. godine taj rod je bio 1,25 miliona tona.

Godina 2013. bila je rekordna sa dva miliona tona voća. Zahvalјujući voću te godine bilo je proizvedeno i rekordnih devet miliona tona meda i izvezeno je 4,5 miliona tona za 14 mil USD. Tada je od izvoza meda više prihodovano nego od mesa! U 2014. godini proizvedeno je 1,45 miliona tona voća, zatim 2015. i 2016. godine proizvedene su količine na tom nivou (blizu 1,5 miliona tona). U 2019. godini rod voća je bio 1,25 miliona tona! Ta visina roda se postiže u prosečno rodnoj godini.

- U Srbiji rast agrarne proizvodnje za poslednje tri decenije iznosti samo 0,45%. U razvoju se najdalјe otišlo u voćarstvu, ali je i to i dalje tradicionalno. To znači da imamo zastareli sortiment pojedinih vrsta voćaka, kao posledicu nedovolјne koordinacije između nauke i struke. Voćarstvo kojim se dičimo ima stihijsko zasnivanje zasada voćaka, često u uslovima gde ne postoje ni elementarni uslovi za njihovo uspevanje. Sad se recimo u Vojvodini vade zasadi malina. A, samo pre nekoliko godina ti zasadi su bili podignuti, uz očekivanje da će doneti bogatstvo vlasnicima - navodi Gulan i dodaje da naše voćarstvo karakteriše nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava bolesti i štetočina, neadekvatni uslovi transporta, čuvanja i skladištenja, nedostatak ili nedovolјno korišćenje prerađivačkih kapaciteta.

Prema njegovim rečima, Srbija je prva u Evropi po proizvodnji dunje, iza nje je Španija.

- U svetu se po proizvodnji ovog voća Srbija nalazi na desetom mestu. Sveže dunje predstavlјaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 mil EUR, na kojem Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14. mestu. Takođe, Srbija je na sedmom mestu u svetu po proizvodnji višanja, čak na trećoj poziciji prema vrednosti izvoza ovog voća. Svetsko tržište višanja je malo, a Srbija se sa Rusijom, Polјskom, Turskom, Ukrajinom i SAD našla među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima. Među 20 najvećih u svetu, od zemalјa sa kojima se graničimo nalaze se i Mađarska, Albanija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Iako je sedmi proizvođač višanja, Srbija zauzima treće mesto prema vrednosti izvoza, nakon SAD i Mađarske - kaže Gulan.

On smatra da doprinos povećanju proizvodnje mogu da daju mali proizvođači udruženi u zadruge:

- Takvih gazdinstava koji imaju po dva hektara u Srbiji je oko 217.682. Značajan doprinos tome daje akcija "500 zadruga u 500 sela". Međutim, pravi rezultati će se videti tek za nekoliko godina, da li će se proizvodnja povećati ili ne. Razlika između nekadašnjih današnjih zadruga je u tome što se nekad kroz udruživanje, u njih unosila sva imovina, a danas se unosi samo finalni proizvod kako bi se prodao i naplatio.

Po podacima RZS-a, najzastuplјenija voćna vrsta u Srbiji je šlјiva s učešćem od 39% u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 Po proizvodnji šlјiva Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline s 14% učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju s 10% u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.

- Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1893. godine kada je izvezeno oko 30.000 tona suvih šljiva. To je tada donelo oko 37 mil USD, što je uz izvoz 250.000 svinja u Austrougasku, Srbiji omogućilo da ima suficit u trgovini sa svetom - navodi Gulan.

Gulan iznosi još neke zanimljive statističke podatke vezane za voćarstvo:

- Sve tri voćne vrste, šlјive, jabuke i maline najzastuplјenije su u Regionu Šumadije i zapadne Srbije. Ti regioni učestvuju čak 89% u ukupnim površinama pod šlјivama u Srbiji, 39% u ukupnim površinama pod jabukama i 69% u ukupnim površinama pod malinama. U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno zamrznute malinе u vrednosti od 234 mil USD. To je za 30-ak mil USD više nego 2018. godine.

- Najzastuplјenije jabuke u Srbiji su sorte grupe "ajdared", koja učestvuje sa čak 41% u ukupnim površinama pod jabukama. Druge po zastuplјenosti su jabuke grupe "ostale sorte", a na trećem mestu je sorta "zlatni delišes", koja u ukupnim površinama pod jabukama zastuplјena sa 14%. U 2019. godini izvezen je svežih jabuka u vrednosti od 119 mil USD (godinu dana ranije taj izvoz je bio 101 miliona);

- Više od polovine površina pod kruškama u Srbiji čine sorte grupe "vilјamovka" – 58%, dok je najmanje zastuplјena sorta grupe "konferens" – tri procenta ukupnih površina pod kruškama. Breskve žutog mesa predstavlјaju 88% ukupnih površina pod breskvama, a breskve "belog mesa" 12%;

- Rodna površina, proizvodnja i prosečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini. I ostale godine su nalaze približno na tom nivou, kako po površinama, tako i po rodu.

Gulan dodaje i da se u ovom trenutku u Srbiji na birou za zapošlјavanje imamo oko 25.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka, a od toga je oko 5.500 agrarnih inženjera.

- Njihovim zapošljavanejm mogli bismo značajno da unapredimo voćarsku proizvodnju, kroz zadrugarstvo - zaključuje on.Prema podacima vlasnika voćnjaka, sa hektara pod kajsijom ostane 6.500 EUR zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 EUR, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, porodici ostaje 40.000 EUR godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2898586/srbija-prva-u-evropi-po-proizvodnji-dunje-po-sljivama-treca-u-svetu

Sa proizvodnjom od 393 732 t, Severna Amerika je najveći proizvođač brusnice. U malom obimu se gaji u Evropi, i to najvuše u severnim i srednjoevropskim zemljama. Prema podacima iz 1621. godine, Indijanci  su evropskim doseljenicima u doseljeničkoj koloniji u Plimutu .(danas američka Savezna država Masačusets), doneli na poklon plodove brusnice.

Starosedeoci Severne Amerike su plodove brusnice koristili u svojoj ishrani kao sveže voće, ali su ih dodavali i u druga jela. Brusnica je takođe korišćena kao prirodni konzervans, čime su produžavali trajnost mesa na duže vreme.  Indijanci su čak plodove brusnice izmešane sa kukuruznim brašnom nanosili na povrede i rane da bi se što pre zacelile i zarasle. Tokom Dana Zahvalnosti i Božića, u Americi se potroši čak 20% ukupne količine brusnice koje se proizvedu u SAD toko cele godine. Osim plodova, upotrebljavaju se i listovi brusnice koji se uzimaju posle berbe plodova, radi pripremanja čajeva.

Prema podacima FAO, ukupna svetska proizvodnja brusnice iznosi prosečno 403.943 t (2001/2010 god) i ostvaruje se na površini od 28.083 ha. 97,47% ukupne svetske proizvodnje se ostvaruje u Severnoj Americi, 2,05% u zemljama Evrope, 0,02% Azije i 0,01% Afrike. Zahvaljujući visokoj tehnologiji gajenja, najveći prosečni prinosi su u SAD i Kanadi, sa 20,48 t/ha, tj. 17,69 t/ha. S obzirom na to da je brusnica u Srbiju došla tek 2009. godine, još uvek je rano da se govori o njenoj proizvodnji u Srbiji, jer su zasad i dalje uglavnom mali i oglednog karaktera.

Evropska brusnica

Gajena evropska brusnica (Vaccinum vitis – idaea L) ima habitas u obliku žbuna (frutex) visine 15-40 cm i to je višegodišnja zimzelena voćka. Koren je plitak i rasprostire se horizontalno do širine projekcije krune, sa glavnom masom korena na dubini od 10 cm. Žbun se širi porastom rizoma ispod površine zemljišta.

Plod je sitna bobica, u punoj zrelosti crvene boje. Meso ploda je sočno, slatkonakiselog ukusa, prijatne arome.. Prosečne su mase od 0,20 do 0,80 gr. Počinje sa vegetacijom krajem marta i početkom aprila. S obzirom da je dvorodna biljka i cvetanje se dešava dva puta u toku vegetacije : prolećno cvetanje (traje 15 -25 dana), i letnje cvetanje (počinje istovremeno sa sazrevanjem prvog roda, krajem jula ili početkom avgusta, i traje do kraja avgusta).

Pri gajenju sorti evropske brusnice.  neophodno je prisustvo oko 10% sorti oprašivača,  kako bi se postigli visoki prinosi i dobar kvalitet, tj. krupnoća ploda. Navode se Red Pearl i Sussi kao dobri oprašivači.  Plodovi drugog roda brusnice sazrevaju krajem septembra i početkom oktobra. Mogu biti ugroženi letnjim cvetanjem, kao i pojavom ranih jesenjih mrazeva.

Brusnica se u prirodi razmnožava vegetativno, kao i semenom, a u proizvodnji sadnog materijala isključivo vegetativno (mikropropagacijom, reznicama ili deljenjem rizoma). Najkvalitetnije su dvogodišnje i trogodišnje sadnice evropske brusnice proizvedene na jedan od načina, jer se pri sadnji bolje primaju, ranije stupaju u plodonošenje i u punu rodnost od jednogodišnjih sadnica.

U spontanim populacijama ili prirodnim biocenozama, evropska brusnica se sreće na različitim tipovima zemljišta, od siromašnih, skeletnih, kamenitih, suvih pa do onih bogatih humusom koja nastaju nakon krčenja šuma. Može se gajiti i na težim zemljištima, koja treba obogatiti organskom materijom (kompostom ili tresetom) radi povećanja plodnosti i bolje propusnosti. Njena uspešna komercijalna proizvodnja je moguća na temperaturi od +35oC do -10oC.

Brusnica je heliofilna ili svetloljubiva biljka, voli osvetljena i otvorena mesta na kojima postiže veće prinose i bolji kvalitet ploda.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

U razvijenim državama Evrope u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i u drugim državama danas živi i radi veliki broj stanovnika Srbije. Građani Srbije, koje dugo godina žive i rade u inostranstvu, sa velikim zadovoljstvom posećuje prodavnice, koje imaju na svojim policama proizvode iz Srbije. Pored toga što srpsko stanovništvo živi duže vreme u inostranstvu nisu zaboravili na veliki broj prehrambenih proizvoda, kao što su džemovi od raznih vrsta voća, ajvari, zimnica, slatkiši, grickalice, sirevi od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka i drugo.

U evropskim gradovima gde žive i rade naši državljani, Srbi su otvorili prodavnice, gde je izložena prehrambena roba iz Srbije, kao i prehrambena roba iz drugih država sa prostora Balkana. Proizvodi koji su proizvedeni u Srbiji ispunjavaju sve propise, koji se odnose na kvalitet, a potražnja za proizvodima iz Srbije kod naših državljana u inostranstvu je u stalnom porastu.

U Bazelu u Švajcarskoj, živi i radi Božidar Nikolić, koji je vlasnik prodavnice, koja je pretežno snabdevena prehrambenom robom. Nikolić kaže da je u poslednjih nekoliko godina prehrambena roba proizvedena u Srbiji izuzetnog kvaliteta i uspeva da ispuni sve zahteva, koje evropski standardi propisuju. Srpski proizvod sa zavičajem povezuje naše državljane, a proizvod može samo da održi takvu vezu sa Srbijom. „U Srbiji postoje veliki potencijali, koji nisu u potpunosti iskorišćeni za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda, a mogu se iskoristiti svakako. Proizvođači iz Srbije mogu slobodno da imaju poverenja da na duži rok mogu računati da će njihov proizvod u dijaspori imati potražnju i stalne kupce. U mojoj prodavnici u prodaji su vina Banatki rizlig i Zdrepčeva krv, Eurokrem blok, eurovafel, kiseli kupus u vakumiranom pakovanju i drugi. Možda danas izgleda nedostupno, trgovina koja se nalazi u vlasništvu srpskog stanovnika je prava i velika šansa da se zakorači na inostrana tržišta koja vape za proizvodima koji su autentični“, priča nam Božidar.

Privredna komora Srbije, je načinila veliki korak u povezivanju dijaspore sa srpskom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama kroz Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore. To može doprineti unapređenju i povećanju obima proizvodnje u prehrambenom sektoru.

„Stalno pratim u medijima dešavanja, koja se tiču povezivanja dijaspore i matice na polju plasmana prehrambenih proizvoda. Naši državljani koji su vlasnici trgovina mogu da računaju na lako i brzo povezivanje sa dobavljačima u Srbiji, a to ohrabruje informacija iz Privredne komore Srbije, da će početi sa radom Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore. Na jednom mestu je lakše informisati se, a ne ići danima od mesta do mesta. Velika je prednost kada u mnogim razvijenim državama postoji naš narod, a to samo može pomoći razvoji srpske privrede na polju poljoprivrede i prehrambene industrije. Naravno, otvara se mogućnost da zadruge u kojima se nalaze poljoprivrednci mogu preko trgovina u dijaspori da plasiraju prerađevine i tako da poboljšaju sopstveni standard“, smatra naš sagovornik.

Na nivou okruga i opština potrebno je još veće angažovanje na povezivanju proizvođača i trgovaca iz dijaspore. „Poželjno bi bilo da se svake godine organizuje, u okruzima i opštinama, u toku leta i zime skup prerađivača sa tih područja i trgovaca iz dijaspore koji bi bili veoma korisni, najviše potrošačima.

Pored srpskih državljana, broj potrošača raste i kod državljana gde se trgovina nalazi, na primer Švajcarci pokazuju veliko interesovanje za proizvode iz Srbije, odnosno autentične srpske proizvode“, na kraju zaključuje Božidar Nikolić.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Peršun (Petroselinum hortense) je dvogodišnja biljka koja potiče sa područja Mediterana. Ova povrtarska biljka se još u doba starog Rima koristila kao začin i u lekovite svrhe. Za širenje rasada i upotrebu peršuna po celoj Evropi najzaslužniji su stari Rimljani, dok su ga prvi kolonisti preneli u Ameriku, gde je takođe dobro prihvaćen. Koren i list peršuna imaju karakterističan miris ali su veoma lekoviti.

Upotreba i lekovita svojstva peršuna

Peršun se uzgaja zbog zadebljalog korena (var. tuberosum) i listova (var. foliosum) karakterističnog, prijatnog mirisa i ukusa. Zadebljali koren je bogat belančevinama, vitaminima, flavonoidima, dok su listovi bogat izvor provitamina A i vitamina C. Sadržaj vitamina C u listu peršuna iznosi 133.0 mg/100g, znatno više od njegovog sadržaja u listu celera, kupusa i salate. Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1.630 mg, najviše sadrži kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i fosfor. Sveže i osušeno lišće, koren, plod i seme ove biljke koristi se u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji za proizvodnju začina i eteričnih ulja. U ishrani se peršun upotrebljava najviše kao dodatak jelima. Koren je čest dodatak supama i sosevima jer podstiče apetit, dok se svež list dodaje na kraju pripreme kuvanog jela kako bi se sačuvao miris, aroma i ostali korisni sastojci. Svež list peršuna se koristi za dekoraciju raznih jela i sendviča. Peršun se takođe upotrebljava za ispiranje urinarnog trakta, kao i za prevenciju i lečenje kamena u bubregu. Koristan je i u ishrani dijabetičara.

Uslovi za gajenje peršuna

Osnovni uslov za postizanje visokih, stabilnih i kvalitetnih prinosa peršuna jeste zemljište. Zemljište za peršun mora biti srednje lako, duboko, plodno i rastresito. Traži optimalnu reakciju zemljišta od 6 do 8 pH vrednosti. Seme peršuna niče na temperaturi od 2°C, a optimalna temperature za rast listova i korena iznosi 18°C. Mlade biljke mogu da podnesu mrazeve i do -10°C. Uspešno prezimljava jer u fazi obrazovanog zadebljalog korena može da izdrži mraz do -20°C. Ima povećane potrebe za svetlošću, te se pri nedostatku svetlosti smanjuje sadržaj eteričnog ulja. Najviše vode peršun zahteva u fazi nicanja i intenzivnog rasta lisne rozete. Precizne norme đubriva mogu da se odrede tek na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta. Nakon rasturanja mineralnog đubriva zemljište se ore.

Gajenje peršuna u plastenicima

U zaštićenom prostoru peršun se može proizvoditi direktno setvom ili iz kontejnerskog rasada. Uspešniji, sigurniji i stabilniji prinos lisnatog peršuna jeste iz kontejnerskog rasada, odnosno rasada zaštićenog korena. Prvo se pristupa punjenju saća kontejnera odgovarajućim supstratom i oblikovanju površine supstrata. Nakon toga sledi setva. U svaku ćeliju saća treba posejati po dve do tri semenke, a nakon nicanja ostaviti po jednu najrazvijeniju biljku. U toku proizvodnje rasada peršuna potrebno je redovno provetravati i pravovremeno navodnjavati. Pred sadnju se prestaje sa navodnjavanjem radi lakšeg vađenja rasada sa supstratom. Prestanak navodnjavanja traje toliko dugo koliko je potrebno da se supstrat odvoji od saća. Setva kontejnerskog rasada u tunelima najčešće se obavlja u periodu od avgusta do septembra, a sadi se u periodu od oktobra do novembra da bi mogao da se bere u toku zime. Na prethodno pripremljeno zemljište odnegovani rasad se sadi na rastojanju 20x5 cm. Prinos je 1.400 do 1.900 vezica na 100 m2.

Gajenje peršuna na njivi

Koren peršuna proizvedenog na njivi potrebno je izvaditi krajem avgusta kada postigne masu 30-60 g. Izvađeni koren treba saditi u zemljište bogato organskom materijom na rastojanju 10-12x5-8 cm. Nakon sadnje potrebno je održavati temperaturu 10-15 stepeni C uz intenzivno provetravanje. Navodnjavanje treba da bude umereno i tom prilikom treba voditi računa da ne dođe do kvašenja nadzemne mase. Na račun rezervne materije korena brzo se formiraju listovi. Prvu berbu listova možemo obaviti već nakon 35-40 dana. Prinos listova je veći 5-20% od mase posađenog korena pri pospešivanju.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

Evropska unija nema dovoljno efikasan sistem kontrole ribarstva koji bi garantovao održivost ribljeg fonda, pokazao je izveštaj Evropskog revizorskog suda objavljen 30. maja. Efikasnost zajedničke politike ribarstva umanjuju slabosti u sistemu kontrola flota i merama upravljanja ribarstvom, istakli su revizori EU.

 

 


Posebno su ukazali na propuste u četiri zemlje u kojima su sprovedene kontrole: Francuskoj, Španiji, Italiji i Velikoj Britaniji, odnosno u njenom delu Škotskoj.

Konkretno, ove zemlje ne proveravaju precizno podatke o kapacitetu ribarskih flota, ističe Revizorski sud, koji posebno navodi da nema provere pogonske snage, kao i da postoji neusklađenost između dostavljenih podataka i dokaznih dokumenata.

Pored toga satelitski sistem nadzora brodova pokriva tek svaki 10. brod, što je posledica brojnih odobrenih izuzetaka.

Čak i u slučajevima kada države članice korektno upravljaju kvotama za ribarstvo koje im je Brisel dodelio, događa se da tela nadležne za raspodelu tih kvota u okviru države ne znaju kriterijume za podelu.

"Države teško mogu da znaju ko u praksi koristi mogućnosti za ribarenje, i da procene eventualni negativni uticaj na životnu sredinu i lokalne zajednice", navode revizori.

Cilj zajedničke ribarske politike je da se spreči prekomerni izlov i da se garantuje održivost fonda vodenog živog sveta u različitim zonama ribarenja.

Revizorski sud dovodi u pitanje i kontrolu brodova po povraku u luku, jer je primetio značajnu neusklađenost između prijavljenog istovara riba, i kasnijih podataka dobijenih tokom prve prodaje.

Revizori takođe ukazuju da kazne i dalje nisu dovoljne da bi obeshrabrile potencijalne prekršioce propisa.  

Najzad, države nemaju obavezu na daju precizne podatke o zonama ribarenja, veličini brodova i sredstvima koja se koriste za izlov.  

"Neki propisi se moraju menjati kako bi države članice mogle da kontrolišu ribarenje na efikasan način, navode revizori u izveštaju.

 

Izvor: AFP

        http://www.euractiv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31