Sa proizvodnjom od 393 732 t, Severna Amerika je najveći proizvođač brusnice. U malom obimu se gaji u Evropi, i to najvuše u severnim i srednjoevropskim zemljama. Prema podacima iz 1621. godine, Indijanci  su evropskim doseljenicima u doseljeničkoj koloniji u Plimutu .(danas američka Savezna država Masačusets), doneli na poklon plodove brusnice.

Starosedeoci Severne Amerike su plodove brusnice koristili u svojoj ishrani kao sveže voće, ali su ih dodavali i u druga jela. Brusnica je takođe korišćena kao prirodni konzervans, čime su produžavali trajnost mesa na duže vreme.  Indijanci su čak plodove brusnice izmešane sa kukuruznim brašnom nanosili na povrede i rane da bi se što pre zacelile i zarasle. Tokom Dana Zahvalnosti i Božića, u Americi se potroši čak 20% ukupne količine brusnice koje se proizvedu u SAD toko cele godine. Osim plodova, upotrebljavaju se i listovi brusnice koji se uzimaju posle berbe plodova, radi pripremanja čajeva.

Prema podacima FAO, ukupna svetska proizvodnja brusnice iznosi prosečno 403.943 t (2001/2010 god) i ostvaruje se na površini od 28.083 ha. 97,47% ukupne svetske proizvodnje se ostvaruje u Severnoj Americi, 2,05% u zemljama Evrope, 0,02% Azije i 0,01% Afrike. Zahvaljujući visokoj tehnologiji gajenja, najveći prosečni prinosi su u SAD i Kanadi, sa 20,48 t/ha, tj. 17,69 t/ha. S obzirom na to da je brusnica u Srbiju došla tek 2009. godine, još uvek je rano da se govori o njenoj proizvodnji u Srbiji, jer su zasad i dalje uglavnom mali i oglednog karaktera.

Evropska brusnica

Gajena evropska brusnica (Vaccinum vitis – idaea L) ima habitas u obliku žbuna (frutex) visine 15-40 cm i to je višegodišnja zimzelena voćka. Koren je plitak i rasprostire se horizontalno do širine projekcije krune, sa glavnom masom korena na dubini od 10 cm. Žbun se širi porastom rizoma ispod površine zemljišta.

Plod je sitna bobica, u punoj zrelosti crvene boje. Meso ploda je sočno, slatkonakiselog ukusa, prijatne arome.. Prosečne su mase od 0,20 do 0,80 gr. Počinje sa vegetacijom krajem marta i početkom aprila. S obzirom da je dvorodna biljka i cvetanje se dešava dva puta u toku vegetacije : prolećno cvetanje (traje 15 -25 dana), i letnje cvetanje (počinje istovremeno sa sazrevanjem prvog roda, krajem jula ili početkom avgusta, i traje do kraja avgusta).

Pri gajenju sorti evropske brusnice.  neophodno je prisustvo oko 10% sorti oprašivača,  kako bi se postigli visoki prinosi i dobar kvalitet, tj. krupnoća ploda. Navode se Red Pearl i Sussi kao dobri oprašivači.  Plodovi drugog roda brusnice sazrevaju krajem septembra i početkom oktobra. Mogu biti ugroženi letnjim cvetanjem, kao i pojavom ranih jesenjih mrazeva.

Brusnica se u prirodi razmnožava vegetativno, kao i semenom, a u proizvodnji sadnog materijala isključivo vegetativno (mikropropagacijom, reznicama ili deljenjem rizoma). Najkvalitetnije su dvogodišnje i trogodišnje sadnice evropske brusnice proizvedene na jedan od načina, jer se pri sadnji bolje primaju, ranije stupaju u plodonošenje i u punu rodnost od jednogodišnjih sadnica.

U spontanim populacijama ili prirodnim biocenozama, evropska brusnica se sreće na različitim tipovima zemljišta, od siromašnih, skeletnih, kamenitih, suvih pa do onih bogatih humusom koja nastaju nakon krčenja šuma. Može se gajiti i na težim zemljištima, koja treba obogatiti organskom materijom (kompostom ili tresetom) radi povećanja plodnosti i bolje propusnosti. Njena uspešna komercijalna proizvodnja je moguća na temperaturi od +35oC do -10oC.

Brusnica je heliofilna ili svetloljubiva biljka, voli osvetljena i otvorena mesta na kojima postiže veće prinose i bolji kvalitet ploda.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

U razvijenim državama Evrope u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i u drugim državama danas živi i radi veliki broj stanovnika Srbije. Građani Srbije, koje dugo godina žive i rade u inostranstvu, sa velikim zadovoljstvom posećuje prodavnice, koje imaju na svojim policama proizvode iz Srbije. Pored toga što srpsko stanovništvo živi duže vreme u inostranstvu nisu zaboravili na veliki broj prehrambenih proizvoda, kao što su džemovi od raznih vrsta voća, ajvari, zimnica, slatkiši, grickalice, sirevi od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka i drugo.

U evropskim gradovima gde žive i rade naši državljani, Srbi su otvorili prodavnice, gde je izložena prehrambena roba iz Srbije, kao i prehrambena roba iz drugih država sa prostora Balkana. Proizvodi koji su proizvedeni u Srbiji ispunjavaju sve propise, koji se odnose na kvalitet, a potražnja za proizvodima iz Srbije kod naših državljana u inostranstvu je u stalnom porastu.

U Bazelu u Švajcarskoj, živi i radi Božidar Nikolić, koji je vlasnik prodavnice, koja je pretežno snabdevena prehrambenom robom. Nikolić kaže da je u poslednjih nekoliko godina prehrambena roba proizvedena u Srbiji izuzetnog kvaliteta i uspeva da ispuni sve zahteva, koje evropski standardi propisuju. Srpski proizvod sa zavičajem povezuje naše državljane, a proizvod može samo da održi takvu vezu sa Srbijom. „U Srbiji postoje veliki potencijali, koji nisu u potpunosti iskorišćeni za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda, a mogu se iskoristiti svakako. Proizvođači iz Srbije mogu slobodno da imaju poverenja da na duži rok mogu računati da će njihov proizvod u dijaspori imati potražnju i stalne kupce. U mojoj prodavnici u prodaji su vina Banatki rizlig i Zdrepčeva krv, Eurokrem blok, eurovafel, kiseli kupus u vakumiranom pakovanju i drugi. Možda danas izgleda nedostupno, trgovina koja se nalazi u vlasništvu srpskog stanovnika je prava i velika šansa da se zakorači na inostrana tržišta koja vape za proizvodima koji su autentični“, priča nam Božidar.

Privredna komora Srbije, je načinila veliki korak u povezivanju dijaspore sa srpskom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama kroz Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore. To može doprineti unapređenju i povećanju obima proizvodnje u prehrambenom sektoru.

„Stalno pratim u medijima dešavanja, koja se tiču povezivanja dijaspore i matice na polju plasmana prehrambenih proizvoda. Naši državljani koji su vlasnici trgovina mogu da računaju na lako i brzo povezivanje sa dobavljačima u Srbiji, a to ohrabruje informacija iz Privredne komore Srbije, da će početi sa radom Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore. Na jednom mestu je lakše informisati se, a ne ići danima od mesta do mesta. Velika je prednost kada u mnogim razvijenim državama postoji naš narod, a to samo može pomoći razvoji srpske privrede na polju poljoprivrede i prehrambene industrije. Naravno, otvara se mogućnost da zadruge u kojima se nalaze poljoprivrednci mogu preko trgovina u dijaspori da plasiraju prerađevine i tako da poboljšaju sopstveni standard“, smatra naš sagovornik.

Na nivou okruga i opština potrebno je još veće angažovanje na povezivanju proizvođača i trgovaca iz dijaspore. „Poželjno bi bilo da se svake godine organizuje, u okruzima i opštinama, u toku leta i zime skup prerađivača sa tih područja i trgovaca iz dijaspore koji bi bili veoma korisni, najviše potrošačima.

Pored srpskih državljana, broj potrošača raste i kod državljana gde se trgovina nalazi, na primer Švajcarci pokazuju veliko interesovanje za proizvode iz Srbije, odnosno autentične srpske proizvode“, na kraju zaključuje Božidar Nikolić.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Peršun (Petroselinum hortense) je dvogodišnja biljka koja potiče sa područja Mediterana. Ova povrtarska biljka se još u doba starog Rima koristila kao začin i u lekovite svrhe. Za širenje rasada i upotrebu peršuna po celoj Evropi najzaslužniji su stari Rimljani, dok su ga prvi kolonisti preneli u Ameriku, gde je takođe dobro prihvaćen. Koren i list peršuna imaju karakterističan miris ali su veoma lekoviti.

Upotreba i lekovita svojstva peršuna

Peršun se uzgaja zbog zadebljalog korena (var. tuberosum) i listova (var. foliosum) karakterističnog, prijatnog mirisa i ukusa. Zadebljali koren je bogat belančevinama, vitaminima, flavonoidima, dok su listovi bogat izvor provitamina A i vitamina C. Sadržaj vitamina C u listu peršuna iznosi 133.0 mg/100g, znatno više od njegovog sadržaja u listu celera, kupusa i salate. Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1.630 mg, najviše sadrži kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i fosfor. Sveže i osušeno lišće, koren, plod i seme ove biljke koristi se u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji za proizvodnju začina i eteričnih ulja. U ishrani se peršun upotrebljava najviše kao dodatak jelima. Koren je čest dodatak supama i sosevima jer podstiče apetit, dok se svež list dodaje na kraju pripreme kuvanog jela kako bi se sačuvao miris, aroma i ostali korisni sastojci. Svež list peršuna se koristi za dekoraciju raznih jela i sendviča. Peršun se takođe upotrebljava za ispiranje urinarnog trakta, kao i za prevenciju i lečenje kamena u bubregu. Koristan je i u ishrani dijabetičara.

Uslovi za gajenje peršuna

Osnovni uslov za postizanje visokih, stabilnih i kvalitetnih prinosa peršuna jeste zemljište. Zemljište za peršun mora biti srednje lako, duboko, plodno i rastresito. Traži optimalnu reakciju zemljišta od 6 do 8 pH vrednosti. Seme peršuna niče na temperaturi od 2°C, a optimalna temperature za rast listova i korena iznosi 18°C. Mlade biljke mogu da podnesu mrazeve i do -10°C. Uspešno prezimljava jer u fazi obrazovanog zadebljalog korena može da izdrži mraz do -20°C. Ima povećane potrebe za svetlošću, te se pri nedostatku svetlosti smanjuje sadržaj eteričnog ulja. Najviše vode peršun zahteva u fazi nicanja i intenzivnog rasta lisne rozete. Precizne norme đubriva mogu da se odrede tek na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta. Nakon rasturanja mineralnog đubriva zemljište se ore.

Gajenje peršuna u plastenicima

U zaštićenom prostoru peršun se može proizvoditi direktno setvom ili iz kontejnerskog rasada. Uspešniji, sigurniji i stabilniji prinos lisnatog peršuna jeste iz kontejnerskog rasada, odnosno rasada zaštićenog korena. Prvo se pristupa punjenju saća kontejnera odgovarajućim supstratom i oblikovanju površine supstrata. Nakon toga sledi setva. U svaku ćeliju saća treba posejati po dve do tri semenke, a nakon nicanja ostaviti po jednu najrazvijeniju biljku. U toku proizvodnje rasada peršuna potrebno je redovno provetravati i pravovremeno navodnjavati. Pred sadnju se prestaje sa navodnjavanjem radi lakšeg vađenja rasada sa supstratom. Prestanak navodnjavanja traje toliko dugo koliko je potrebno da se supstrat odvoji od saća. Setva kontejnerskog rasada u tunelima najčešće se obavlja u periodu od avgusta do septembra, a sadi se u periodu od oktobra do novembra da bi mogao da se bere u toku zime. Na prethodno pripremljeno zemljište odnegovani rasad se sadi na rastojanju 20x5 cm. Prinos je 1.400 do 1.900 vezica na 100 m2.

Gajenje peršuna na njivi

Koren peršuna proizvedenog na njivi potrebno je izvaditi krajem avgusta kada postigne masu 30-60 g. Izvađeni koren treba saditi u zemljište bogato organskom materijom na rastojanju 10-12x5-8 cm. Nakon sadnje potrebno je održavati temperaturu 10-15 stepeni C uz intenzivno provetravanje. Navodnjavanje treba da bude umereno i tom prilikom treba voditi računa da ne dođe do kvašenja nadzemne mase. Na račun rezervne materije korena brzo se formiraju listovi. Prvu berbu listova možemo obaviti već nakon 35-40 dana. Prinos listova je veći 5-20% od mase posađenog korena pri pospešivanju.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

Evropska unija nema dovoljno efikasan sistem kontrole ribarstva koji bi garantovao održivost ribljeg fonda, pokazao je izveštaj Evropskog revizorskog suda objavljen 30. maja. Efikasnost zajedničke politike ribarstva umanjuju slabosti u sistemu kontrola flota i merama upravljanja ribarstvom, istakli su revizori EU.

 

 


Posebno su ukazali na propuste u četiri zemlje u kojima su sprovedene kontrole: Francuskoj, Španiji, Italiji i Velikoj Britaniji, odnosno u njenom delu Škotskoj.

Konkretno, ove zemlje ne proveravaju precizno podatke o kapacitetu ribarskih flota, ističe Revizorski sud, koji posebno navodi da nema provere pogonske snage, kao i da postoji neusklađenost između dostavljenih podataka i dokaznih dokumenata.

Pored toga satelitski sistem nadzora brodova pokriva tek svaki 10. brod, što je posledica brojnih odobrenih izuzetaka.

Čak i u slučajevima kada države članice korektno upravljaju kvotama za ribarstvo koje im je Brisel dodelio, događa se da tela nadležne za raspodelu tih kvota u okviru države ne znaju kriterijume za podelu.

"Države teško mogu da znaju ko u praksi koristi mogućnosti za ribarenje, i da procene eventualni negativni uticaj na životnu sredinu i lokalne zajednice", navode revizori.

Cilj zajedničke ribarske politike je da se spreči prekomerni izlov i da se garantuje održivost fonda vodenog živog sveta u različitim zonama ribarenja.

Revizorski sud dovodi u pitanje i kontrolu brodova po povraku u luku, jer je primetio značajnu neusklađenost između prijavljenog istovara riba, i kasnijih podataka dobijenih tokom prve prodaje.

Revizori takođe ukazuju da kazne i dalje nisu dovoljne da bi obeshrabrile potencijalne prekršioce propisa.  

Najzad, države nemaju obavezu na daju precizne podatke o zonama ribarenja, veličini brodova i sredstvima koja se koriste za izlov.  

"Neki propisi se moraju menjati kako bi države članice mogle da kontrolišu ribarenje na efikasan način, navode revizori u izveštaju.

 

Izvor: AFP

        http://www.euractiv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30