Dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla za ariljsku malinu, što se očekuje do kraja 2021. godine, značiće višu cenu i zaštitu srpskog "brenda", pa uvežena malina više neće biti prodavana na srpskom tržištu kao proizvod iz Srbije, dok pirotski kačkavalj proizveden na tradicionalan način više neće imati konkurenciju, kažu proizvođači."Ta markica će mnogo značiti za poljoprivredne proizvođače. Moraćemo da dokažemo poreklo maline, gde je i kako proizvedena", rekao je Tanjugu Dobrivoje Radović iz Asocijacije malinara Srbije.Dodaje da će, ipak, plasman ariljske maline na evropskom tržištu najviše zavisiti od ponude i potražnje.

Radović je istakao da je u ovoj godini došlo do povećane potražnje maline zbog korona virusa, što je uticalo i na cenu.

"Niko ne može u Srbiji da proizvede maline kao što proizvede zlatiborsko-moravički okrug", naglasio je Radović.Dodaje da ministar poljoprivrede Branislav Nedimović dobro razume probleme proizvođača malina i da malinari imaju podršku resornog ministarstva.

Direktor niže poljoprivredne škole "Dr Obren Pejić" Nenad Đorđević rekao je za Tanjug da ta škola proizvodi sertifikovan kravlji kačkavalj sa oznakom geografskog porekla na osnovu kojeg se pirotski kačkavalj i našao na listi za dobijanje EU oznake.Đorđević je objasnio da ova škola proizvodi kačkavalj na tradicionalan način po prvoj pisanoj recepturi s kraja 19. veka.

Ističe da su opredeljeni za kvalitet, s obzirom na to da 90 odsto prerade od mleka ide u kačkavalj, kao i da su jedni od retkih u Srbiji koji se bave proizvodnjom na takav način.On kaže da je potražnja velika za kačkavaljem koji ova škola proizvodi, a da će cena kačkavalja sa EU oznakom biti u skladu sa evropskim pravilima, te da očekuju boljitak dobijanjem oznake.

Na pitanje Tanjuga da li će dobijanje EU oznake značiti i veću proizvodnju, Đorđević navodi da nemaju uslove da šire svoje kapacitete, te da su kao škola ograničeni prostorno po nalogu veterinarske inspekcije.On je istakao da na mesečnom nivou proizvedu oko 11 tona kačkavalja i najavio promociju proizvodnje organskog ovčijeg sira i kačkavalja, u čemu će, kako kaže, biti prvi u Srbiji.

Fruškogorski lipov med, pirotski kačkavalj i ariljska malina prvi su proizvodi iz Srbije koji konkurišu za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, a u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će ti proizvodi dobiti potvrdu kvaliteta u EU krajem naredne godine, kao i da će to otvoriti vrata i drugim srpskim proizvodima na evropsko trzište.

Izvor: Tanjug

Malina koja raste na području Arilja, kandiat je za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, čime bi postala jedan od prvih srpskih proizvoda koji bi nosio oznaku EU kvaliteta. Ta oznaka otvorila bi vrata evropskog i svetskog tržišta za malinu i dodatno bi doprinela promociji srpskih prehrambenih proizvoda.

Božo Joković, iz ariljskog sela Severovo malinu gaji blizu 40 godina. Jedan je od predstavnika zadruge Agro eko voće koja se bavi proizvodnjom i preradom crvenog zlata.

- Za nas je malina deo života. Iz ličnog primera mogu vam reći d a imamo veoma dobar kvalitet maline iako je polovina septembra, u toku je jesenja berba koja je je veoma značajna za naš kraj. Produjžili smoi letnju berbu maline, s tim što sada imamo mnogo bolju ekonomsku poziciju, kako naših zadrugara tako i njihovih porodica - kaže Božo Joković, jedan od proizvođača maline i predstavnika ovdašnje zadruge.

Arilje je nadaleko čuveno u svetu po proizvodnji kvalitetne maline, a koja u ovom kraju ima svoju tradiciju i budućnost. Danas se na ariljskom području gaji oko 40% ukupne proizvodnje u Srbiji.

Područje na kome se gaji ovo crveno zlato zove se Ariljsko malinogorje i obuhvata oblast opštine Arilje i susednih sela koja se sa njom graniče. Nalazi se na jugozapadu Srbije, između Zlatibora, zapadnog pomoravlja, Dragačeva i Starog Vlaha, a sa severa je ograničeno tokom reke Đetinje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006251/ariljska-malina-srpski-kandidat-za-dobijanje-eu-oznake-zasticenog-geografskog-porekla

Opšti sud EU odbacio je u sredu tužbu Slovenije protiv Evropske komisije u "slučaju teran", dugogodišnjem vinskom sporu slovenskih i hrvatskih vinara.Odbačen je zahtev Slovenije da se poništi delegirana uredba EU-a o uslovima za korišćenje termina "teran" na etiketama hrvatskog vina iz Istre, objavio je evropski sud u izjavi za medije, koju prenose slovenski portali.

Tužba se odnosila na naziv "teran", koji se koristi i u Sloveniji i u Hrvatskoj. Nakon ulaska Slovenije u EU taj termin se koristio na etiketama nekih slovenskih vina, najpre kao tradicionalni naziv za vino s Krasa, proizvedeno na određenim vinorodnim područjima, a onda mu je bila priznata i oznaka zaštićenog porekla, navodi se između ostalog u opširnom opisu spora, u obrazloženju presude, prenosi Jutarnji list.Sud pojašnjava da je Evropska komisija priznala hrvatskim vinarima iz Istre da, uprkos protivljenju Slovenije, svoje tradicionalno vino koje zovu teran mogu na etiketama označavati etiketom "Hrvatska Istra - teran", a Slovenija je u tužbi išla sa zahtevom da se delegirana uredba kojom je to regulisano poništi jer Slovenija ima ekskluzivno pravo na teran.

Do delegirane uredbe o istarskom teranu došlo je nakon neuspešnih pregovora Hrvatske i Slovenije da se to pitanje reši bilateralnim kompromisom. Evropska komisija je aktom, koji je stupio na snagu sredinom 2017. godine, priznala izuzetak po kojem se hrvatski teran iz Istre može prodavati s nalepnicom "Hrvatska Istra - teran", s time da naziv vina na etiketi bude ispisan manjim slovima.

Slovenija sada, nakon odbijanja tužbe, ima mogućnost da na presudu opšteg suda EU-a podnese žalbu, no nije poznato hoće li to učiniti, navode slovenski mediji.

Tužbu je podnela nekadašnja vlada Mire Cerara, dok je u martu formirana nova vlada Janeza Janše, koja se zalaže za mirno rešavanje sporova.

Prethodne vlade, koje su vodili Miro Cerar i Marjan Šarec, insistirale su na sudskom rešavanju sporova s Hrvatskom, posebno insistirajući na "načelu vladavine prava".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=09&dd=09&nav_id=1730751

Cena svinjskog mesa u junu pala je širom Evrope. Korona-kriza odrazila se i na ovo tržište, a posebno zbog zaraze radnika u najvećim nemačkim i holandskim klanicama, zbog čega je i najveći kupac - Kina prekinula da uvozi meso iz ovih zemalja. Poznavaoci tvrde da će višak mesa koji ostaje u tim evropskim zemljama, uticati i na cenu i količinu svinjetine širom Evrope te i u Srbiji i Hrvatskoj.Cene svinjetine na nivou EU u junu pale su za 1,5 odsto u odnosu na maj, a na godišnjem nivou za 9,5 odsto. U Holandiji je godišnji pad već 23 odsto, a u Nemačkoj 8,3 odsto. Procene su da bi pad u narednom periodu mogao da bude daleko veći.

I kako se u Nemačkoj očekuju diskontna klanja više od 120.000 svinja s farmi koje ih ne mogu isporučiti klanicama, koja već četvrtu nedelju ne rade, cena svinjskog mesa drastično pada. Posledice se već vide i u Hrvatskoj gde je cena niža za nekih 15 odsto, a sličan trend postoji i u Srbiji.

"Malo je pala cena žive vage i kod nas. Ovde je ipak velika konkurencija, ima hiljade registrovanih klanica gde tržište reaguje i na najmanju promenu u ponudi i tražnji. Tražnja se smanjuje u poslednje vreme, ponuda raste, tako da će cena padati, ali ipak ne tako drastično, verovatno ne više od pet odsto", kaže za "Blic Biznis" vlasnik Industrije mesa "Matijević" Petar Matijević.

Naš sagovornik tvrdi da je svakako tržište veoma povezano te da je moguće da se situacija u Nemačkoj odrazi cenovno i u Srbiji, ali tvrdi da naša zemlja ipak ima i neku vrstu zaštite od preteranog uvoza mesa jer postoje carine na uvoznu robu.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da će sigurno doći do smanjivanja cena svinjetine, pre svega zbog pada ličnog dohotka građana te smanjenja tražnje, kao i da je vrlo moguće da višak mesa iz Nemačke i Holandije dođe i u Srbiju. Zbog toga je, kako kaže, potrebno na neki način uvesti "restriktivan uvoz svinjskog mesa".

"Srbija je inače prepoznatljiva kao veliki uvoznik svinjskog mesa, te ne bi bilo dobro da se uvozni trend nastavi ili povećava, ali neke klanice svakako baziraju najveći deo proizvodnje na uvozu te se to ne može izbeći", kaže Prostran.

Objašnjava i da se meso uvozi i preko trgovačkih lanaca, pa je recimo to osetnije u Hrvatskoj koja ima veći broj stranih lanaca koji posluju sa svojim proizvođačima iz drugih zemalja.

Prostran dodaje da stočari trpe i korona-krizu jer se tržišta dosta zatvaraju i mnoge zemlje ograničavaju promet i kupovinu.

 

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/evropske-klanice-u-ozbiljnim-problemima-jeftina-svinjetina-iz-nemacke-i-holandije/bxh4ynb

Evropska unija sve više radi na Zelenom planu i očuvanju bioraznovrsnosti, ali i na zaštiti zdravlja ljudi i menjanju prehrambenih sistema u globalne standarde i njihovu održivost. Skladno tome, novom strategijom planira da smanji upotrebu pesticida za 50 odsto.

Dok su poljoprivrednici država članica suočeni sa smanjenim brojem aktivnih materija i sredstava za zaštitu bilja, istovremeno iz drugih zemalja uvoze proizvode tretirane s tim istim hemijskim sredstvima koji su unutar Unije zabranjeni.O tom je problemu odlučio progovoriti evropski poverenik za poljoprivredu Januš Vojčehovski kada je na video konferenciji s francuskim senatorima izrekao svoj stav: "Mislim da ne smemo da dozvolimo uvoz proizvoda tretiranim pesticidima koji su zabranjeni u Evropi".Pristup EU standardima hrane i zaštite životne sredine doprineo je tome da poljoprivreda predstavlja kamen spoticanja u trgovinskim sporazumima, naročito s SAD-om. Poverenik je rekao da bi se na ovom području mogle javiti poteškoće s obzirom na potrebu da se slede pravila Svetske trgovinske organizacije, ali da bi uvoz trebalo da bude podvrgnut istim standardima koji se primenjuju u Evropi.

Prema podacima od prošle godine, više od četvrtine pesticida i srodnih sredstava koja se koriste u SAD-u zabranjena je u EU, odnosno od oko 400 miliona tona koliko oni godišnje iskoriste, nešto više od stotinu tona ne sme u EU, a sada ih je još više.Podsećamo, tamo je registrovano preko 1.000 slučajeva bolesti izazvanih pesticidom koji sadrži materiju hlorpikrinom koji je zabranjen u ostalim delovima sveta. Evropski poljoprivrednici, ekološki aktivisti i neki političari već dugo kritikuju EU i zbog nedoslednosti u primeni istih pravila na uvezene prehrambene proizvode, poput genetski modifikovanih proizvoda (GMO).

Trgovinski sporazum koji je EU potpisala sa zajedničkim tržištem "Mercosur" iz Južne Amerike pokrenuo je kontroverzu oko poljoprivrednih i ekoloških standarda, nateravši neke države članice EU da odustanu od ratifikacije sporazuma.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/vojcehovski-ne-smemo-da-dozvolimo-uvoz-hrane-tretirane-pesticidima-zabranjenim-u-eu/61178/

Cilj Strategije EU „Od farme do viljuške“ je da se 25 odsto poljoprivrednog zemljišta u EU organski obrađuje do 2030. godine, što je trostruko povećanje, prenosi Euraktiv.com.

Strategija, koja je objavljena u sredu (20. maja) nakon nekoliko odlaganja, naglašava potencijal organske poljoprivrede za očuvanje okruženja i stvaranje održivog poljoprivrednog sistema.

„Tržište organske hrane nastavlja da raste i organsku poljoprivredu treba dalje promovisati“, piše u strategiji, ističući da ima „pozitivan uticaj na biodiverzitet, stvara radna mesta i privlači mlade poljoprivrednike“.

Dodaje se da će Komisija predstaviti plan o organskoj poljoprivredi, osmišljen kako bi pomogao državama članicama da „stimulišu i ponudu i potražnju za organskim proizvodima“, i da će raditi na obezbeđivanju poverenja potrošača.

Strategija se takođe fokusira na značaj bezbednosti semena, ističući da poljoprivrednici moraju imati pristup „nizu kvalitetnih semenki za biljne sorte prilagođene pritiscima klimatskih promena“.

Evropsko udruženje za organsku proizvodnju pozdravilo je „značajnu odluku da se organsko stavi u središte budućeg evropskog sistema ishrane“.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-sveta/eu-namerava-tri-puta-da-pove%C4%87a-poljoprivredno-zemlji%C5%A1te-za-organsku-proizvodnju

Hrvatska izgleda mora da vrati tri milijarde kuna (396,8 miliona evra) podsticaja dobijenih od EU.Naime, kontrola iz Brisela utvrdila da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano, piše Večernji list.

Hrvatska je u proizvodnji hrane pala ispod 40 odsto potreba. U krizi se već sada pojavljuju razni nakupci i prekupci, a sve na štetu seljaka, kaže Antun Vrakić, vlasnik poljoprivredne firme Agro-palm i član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore, navodi Večernji list.Vrakić upozorava na pogrešan smer hrvatske agrarne politike, koju vode interesne skupine.

"Podižu se podsticaji na puste njive na kojima niko ništa ne proizvodi. Kontrola iz Brisela utvrdila je da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano. I sad traže da se novac vrati za tri godine unatrag, milijardu kuna po godini. Predlog je da taj povrat snosimo solidarno, ali to ne dolazi u obzir", odlučan je Vrakić.

Dodaje da je Poljoprivredna komora početkom koronakrize tražila od Ministarstva poljoprivrede da se popiše koliko čega ima na skladištu i da se vidi koju proizvodnju povećati. Ali odgovora nema.

"Nekad smo imali ratne, sada ćemo imati koronaprofitere", kaže Vrakić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=04&dd=25&nav_id=1678237

Srpske maline pri izvozu u EU neće više biti dodatno kontrolisane na norovirus, što će omogućiti lakši plasman naše robe i veće prihode za proizvođače tog voća, rečeno je "Tanjugu" u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Evropska komisija je donela odluku da se povuče mera dodatne kontrole za izvoz smrznutih malina poreklom iz Republike Srbije, objasnili su u Ministarstvu poljoprivrede.Mera dodatne desetoprocentne kontrole, odnosno kontrole svake desete pošiljke malina iz Srbije na norovirus dovela je do dodatnih troškova za izvoznike i umanjenja prihoda proizvođača malina.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su u proteklim godinama intenzivno radili na uspostavljanju sistema bezbednosti hrane koji garantuje kvalitet proizvoda, a što uključuje zakonodavni okvir, akreditaciju metoda ispitivanja na norovirus, edukaciju inspektora, kao i subjekata u proizvodnji i preradi maline, što je dovelo do ovakve odluke u EU kažu nadležni.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3932008/eu-maline-kontrola-izvoz-srbija.html

Ako se klasična kuga svinja ne vrati, izvoz u EU za godinu BEOGRAD, 29. decembra (Tanjug) - Srbija je 15. decembra prekinula vakcinaciju svinja protiv klasične kuge, međutim, to je samo jedan od koraka ka izvozu srpskog svinjskog mesa na tržište EU i potrebno je da takav "slobodan status" zadrži i u narednih godinu dana. To je za Tanjug izjavila direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara koja je kazala da to jeste važan segment za izvoz svinjskog mesa na evropsko tržište, ali da će Srbija morati da realizuje i niz drugih mera. "Nama su bitne mere posle prestanka vakcinacije, a to su monitorinzi, mere nadzora kako kod domaćih, tako i kod divljih svinja, kontrolisanje gazdinstava, obeležavanje svinja, zatim, svako uginuće i pobačaj mora da se prijavi i ispita", navela je Milakara. Zbog toga je apelovala na sve proizvođače iz Srbije da ne beže od prijavljivanja uginuća, već da svaki slučaj prijave veterinarskoj službi. Prema njenim rečima, ako za godinu dana ne bude nove pojave bolesti klasične kuge svinja, Srbija će aplicirati za status slobodan od klasične kuge i onda ući u proceduru za izvoz. Smatra da se ta svinjska bolest neće vraćati, jer, kako navodi, monitorinzi koji su sprovođeni od 2009. godine pokazuju dobre rezultate, a na osnovu tih nalaza, podsetila je Milakara, doneta je i odluka o prestaku vakcinacije protiv klasične kuge svinja. Međutim, ako se kojim slučajem nova žarišta te bolesti u Srbiji pojave, ona navodi da će Srbija o tome obavestiti Evropsku komisiju koja će poslati svoj tim da proceni situaciju. "Prva mera je mera eutanazije, ukoliko je to imanje ili gazdinstvo, ili će se raditi vakcinacija samo u jednom delu gde je to neophodno. Međutim, kada bi nam se pojavilo više žarišta, onda se vraćamo na prvobitno stanje", objasnila je Milakara. Ako do tog scenarija ne dođe, Srbija bi za godinu dana mogla početi sa izvozom svinja i svinjskog mesa na evropsko tržište, a fond svinja sa kojim trenutno raspolaže iznosi tri miliona u 76.000 gazdinstava. "Ako se otvore tržišta, i kod nas će se povećati fond svinja, kao što je bilo i s govedima, imali smo manji fond, a kada su se otvorila tržišta Turske i Kine, broj goveda se povećao. Na primer, za Kinu sada izvozimo svaki drugi dan goveđe meso", rekla je Milakara. Iako Srbija ne izvozi svinjsko meso na tržište EU, Milakara kaže da se pojedini proizvodi svinjskog porekla već godinama unazad izvoze na evropsko tržište.

Izvor: TANJUG 

Danas je zvanično ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kuge na teritoriji cele Srbije, čime se otvara put za plasman sirovog svinjskog mesa na tršište Evropske unije.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisao je prošle nedelje neophodnu pravnu dokumentaciju čime su stvoreni uslovi da se ova mera ukine nakon 30 godina, što će smanjiti i izdvajanje novca za ove potrebe iz republičke kase, koja su na godišnjem nivou bila oko sedam miliona evra.

Iz Ministarstva poljoprivrede za "Blic" kažu da je ovo izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer će nakon nje naša država moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, posle čega bismo mogli da dobijemo dozvolu za izvoz svinjskog mesa u EU.

- Ovom odlukom naša zemlja ispunjava i jednu od obaveza iz poglavlja 12, koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku. Pored toga, oslobađaju se sredstva od blizu sedam miliona evra, koliko se na godišnjem nivou izdvajalo za ove potrebe, za finansiranje nekih drugih aktivnosti u oblasti poljoprivrede. Sve u svemu, ministar je potpisao potrebnu dokumentaciju pa svinje sa svih farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične kuge svinja - navode u Ministarstvu.Predstavnici mnogih udruženja uzgajivača svinja kažu da je ovo dobra vest, te da su na nju čekali dugo.

- Vakcina protiv svinjske kuge obezglavila je srpsko svinjarstvo jer je ta mera uslovila zabranu izvoza svinjskog mesa na tržište EU. I ne samo to, mi nismo mogli to naše meso da izvozimo ni na tržište Rusije zbog zabrane transporta na teritoriji zemalja koje su u EU - jasni su članovi asocijacije stočara "Srem-Mačva."

Oni navode, da je zbog nemogućnosti izvoza sirovog svinjskog mesa gubitak srpskih seljaka minimum 300 milliona evra.- Naše procene su da su paori u protekle dve decenije izgubili bar 300 miliona evra jer nisu mogli da izvoze. Ukidanje vakcinacije je uslov za očuvanje domaće proizvodnje i izlaz na strano tržište - kažu u asocijalciji stočara "Srem-Mačva" i zaključuju:

- Treba da se zna da je srpsko svinjarstvo pre dva veka bilo okosnica ekonomije jer se izvozilo više od 200.000 svinja, a danas se uvozi 400.000 komada, bez obzira što je potencijal za uzgoj više od 14 miliona, a gajimo ih pet puta manje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/svinjetina-iz-srbije-posle-30-godina-na-trzistu-eu-ukinuta-mera-koja-je-sprecavala/t8zxbjs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30