Ako se klasična kuga svinja ne vrati, izvoz u EU za godinu BEOGRAD, 29. decembra (Tanjug) - Srbija je 15. decembra prekinula vakcinaciju svinja protiv klasične kuge, međutim, to je samo jedan od koraka ka izvozu srpskog svinjskog mesa na tržište EU i potrebno je da takav "slobodan status" zadrži i u narednih godinu dana. To je za Tanjug izjavila direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara koja je kazala da to jeste važan segment za izvoz svinjskog mesa na evropsko tržište, ali da će Srbija morati da realizuje i niz drugih mera. "Nama su bitne mere posle prestanka vakcinacije, a to su monitorinzi, mere nadzora kako kod domaćih, tako i kod divljih svinja, kontrolisanje gazdinstava, obeležavanje svinja, zatim, svako uginuće i pobačaj mora da se prijavi i ispita", navela je Milakara. Zbog toga je apelovala na sve proizvođače iz Srbije da ne beže od prijavljivanja uginuća, već da svaki slučaj prijave veterinarskoj službi. Prema njenim rečima, ako za godinu dana ne bude nove pojave bolesti klasične kuge svinja, Srbija će aplicirati za status slobodan od klasične kuge i onda ući u proceduru za izvoz. Smatra da se ta svinjska bolest neće vraćati, jer, kako navodi, monitorinzi koji su sprovođeni od 2009. godine pokazuju dobre rezultate, a na osnovu tih nalaza, podsetila je Milakara, doneta je i odluka o prestaku vakcinacije protiv klasične kuge svinja. Međutim, ako se kojim slučajem nova žarišta te bolesti u Srbiji pojave, ona navodi da će Srbija o tome obavestiti Evropsku komisiju koja će poslati svoj tim da proceni situaciju. "Prva mera je mera eutanazije, ukoliko je to imanje ili gazdinstvo, ili će se raditi vakcinacija samo u jednom delu gde je to neophodno. Međutim, kada bi nam se pojavilo više žarišta, onda se vraćamo na prvobitno stanje", objasnila je Milakara. Ako do tog scenarija ne dođe, Srbija bi za godinu dana mogla početi sa izvozom svinja i svinjskog mesa na evropsko tržište, a fond svinja sa kojim trenutno raspolaže iznosi tri miliona u 76.000 gazdinstava. "Ako se otvore tržišta, i kod nas će se povećati fond svinja, kao što je bilo i s govedima, imali smo manji fond, a kada su se otvorila tržišta Turske i Kine, broj goveda se povećao. Na primer, za Kinu sada izvozimo svaki drugi dan goveđe meso", rekla je Milakara. Iako Srbija ne izvozi svinjsko meso na tržište EU, Milakara kaže da se pojedini proizvodi svinjskog porekla već godinama unazad izvoze na evropsko tržište.

Izvor: TANJUG 

Danas je zvanično ukinuta vakcinacija protiv klasične svinjske kuge na teritoriji cele Srbije, čime se otvara put za plasman sirovog svinjskog mesa na tršište Evropske unije.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisao je prošle nedelje neophodnu pravnu dokumentaciju čime su stvoreni uslovi da se ova mera ukine nakon 30 godina, što će smanjiti i izdvajanje novca za ove potrebe iz republičke kase, koja su na godišnjem nivou bila oko sedam miliona evra.

Iz Ministarstva poljoprivrede za "Blic" kažu da je ovo izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer će nakon nje naša država moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, posle čega bismo mogli da dobijemo dozvolu za izvoz svinjskog mesa u EU.

- Ovom odlukom naša zemlja ispunjava i jednu od obaveza iz poglavlja 12, koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku. Pored toga, oslobađaju se sredstva od blizu sedam miliona evra, koliko se na godišnjem nivou izdvajalo za ove potrebe, za finansiranje nekih drugih aktivnosti u oblasti poljoprivrede. Sve u svemu, ministar je potpisao potrebnu dokumentaciju pa svinje sa svih farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične kuge svinja - navode u Ministarstvu.Predstavnici mnogih udruženja uzgajivača svinja kažu da je ovo dobra vest, te da su na nju čekali dugo.

- Vakcina protiv svinjske kuge obezglavila je srpsko svinjarstvo jer je ta mera uslovila zabranu izvoza svinjskog mesa na tržište EU. I ne samo to, mi nismo mogli to naše meso da izvozimo ni na tržište Rusije zbog zabrane transporta na teritoriji zemalja koje su u EU - jasni su članovi asocijacije stočara "Srem-Mačva."

Oni navode, da je zbog nemogućnosti izvoza sirovog svinjskog mesa gubitak srpskih seljaka minimum 300 milliona evra.- Naše procene su da su paori u protekle dve decenije izgubili bar 300 miliona evra jer nisu mogli da izvoze. Ukidanje vakcinacije je uslov za očuvanje domaće proizvodnje i izlaz na strano tržište - kažu u asocijalciji stočara "Srem-Mačva" i zaključuju:

- Treba da se zna da je srpsko svinjarstvo pre dva veka bilo okosnica ekonomije jer se izvozilo više od 200.000 svinja, a danas se uvozi 400.000 komada, bez obzira što je potencijal za uzgoj više od 14 miliona, a gajimo ih pet puta manje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/svinjetina-iz-srbije-posle-30-godina-na-trzistu-eu-ukinuta-mera-koja-je-sprecavala/t8zxbjs

U subotu, 14. decembra, je stupila na snagu Uredba Evropske unije o zaštiti od biljnih štetočina kojom je propisano da je za unos živih biljaka na teritoriju EU neophodan fitosanitarni sertifikat.

Ova mera odnosi se na građane koji iz trećih zemalja putuju u EU, a ne na naše izvoznike koji su i do sada imali obavezu da obezbede fitosanitarni sertifikat prilikom izvoza voća i povrća u zemlje Evropske unije.

Naime, mađarska carinska služba upozorila je putnike da će od danas na granici kontrolisati unos biljaka - povrća i voća, cveća, sadnog i semenskog materijala u Mađarsku.

To praktično znači da putnici koji ulaze na teritoriju Unije neće moći da unesu jabuke, šljive, trešnje, paradajz, krompir, luk i drugo voće i povrće, ukoliko nemaju fitosanitarni sertifikat.

Na listi izuzetog voća koje se i dalje sme uneti u Evropsku uniju su banane, ananas, kokos, durijan i urme.

Sušeno, konzervirano i prerađeno voće i povrće može se doneti u EU.

Kako je saopšteno iz mađarske Nacionalne agencije za bezbednost hrane, ovi propisi treba da zaštite poljoprivredu zemalja EU od biljnih štetočina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2722074/eu-donela-uredbu-za-unos-zivih-biljaka-na-svoju-teritoriju-od-14

Centar za organsku proizvodnju pri Privrednoj komori Srbije osnovan je pre više od dve godine. Kako u autorskom tekstu piše Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu, ideja je bila da se isprate trendovi koji su u svetu, već godinama unazad, prisutni.

Danas u Evropskoj uniji postoji tržište zdrave hrane vredno više od 34 mlrd EUR, pri čemu samo nemački ritejl vredi više od 10,5 mlrd EUR. U Francuskoj tržište organskih proizvoda raste po stopi od 18% na godišnjem nivou, dok neke skandinavske države na organsku hranu troše oko 200 EUR po glavi stanovnika.

U Srbiji se danas nešto više od 6.000 ljudi bavi tim vidom proizvodnje i mada broj proizvođača raste, ipak su površine, od oko 13.000 hektara pod organskom proizvodnjom i dalje skromne. I tržište organskih proizvoda prati skromnu kupovnu moć stanovništva, a male količine čine da su cene tih proizvoda nesrazmerno više od cena konvencionalne robe.

- Proizvođači organske hrane u Srbiji trebalo bi da shvate da jedni druge ne bi trebalo da posmatraju kao konkurenciju. U prilog tome svedoči i podatak da naš izvoz organskih proizvoda ne premašuje 20 mil EUR, dok šer na domaćem tržištu, nezvanično, ne prelazi 1% do 3% odsto. Zato bi proizvođači, u saradnji sa institucijama kao podrškom, trebalo da grade srpski organski brend, marku koja potrošačima, naročito na izbirljivom evropskom tržištu, uliva poverenje - smatra Jovanović.

Dodaje da organski sertifikat polako postaje prevaziđen, dok tržišta, naročito ona na koja želimo da izvozimo, traže takozvani premijum organik proizvod: robu sa imenom, poreklom i specifičnostima koje će joj dati dodatnu vrednost i učiniti da se potrošač oseća posebnim.

- U vremenu u kojem se konvencionalna proizvodnja na globalnom nivou približava organskoj po tehnologiji, mi treba da stignemo i prestignemo konkurenciju tako što ćemo sve inpute koji postoje u EU učiniti dostupnim. To se može postići tako što će podrška proizvođačima u periodu konverzije biti dovoljno stimulativna, zatim tako što ćemo rejonizacijom obezbediti da se u pojedinim regionima podržava ona proizvodnja koja je za taj region karakteristična - ističe Jovanović.

Osim toga, dodaje da bi kooperantski odnosi trebalo da budu što dugoročniji i zasnovani na ugovornim obavezama, naročito kada je reč o kontroli kooperanata i primeni inputa.

- Sertifikacione kuće, kao garant kvaliteta, trebalo bi da neguju partnerske odnose sa proizvođačima, zasnovane na uzajamnoj odgovornosti uz strog i beskompromisan nadzor države. Zelene pijace ne smeju da budu mesto na kome se roba kupuje bez garancije i odgovornosti, jer se poverenje u organski pokret stiče upravo u direktnom kontaktu sa proizvođačem - piše Veljko Jovanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2716820/trzista-zdrave-hrane-sve-vise-traze-premijum-organik-proizvod

Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu obeležava 60 godina postojanja i rada. Inače, ove godine i Poljoprivredni fakultet obeležava 100 godina postojanja. Tim povodom ustanovljeno je novo priznanje “zlatni indeks” za studente koji su ovaj smer upisali davne 1959. godine. Generalni donator ove svečanosti bio je USAID a skup su podržale i brojne kompanije iz sektora prehrambene industrije. Zvanja inženjera prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu do sada je steklo 3.300 studenata, odbranjeno 105 magistarskih i 131 doktorski rad.

Ceo radni vek Pantelija Dakić se bavio preradom voća i povrća u Poljoprivrednom kombinatu Takovo: “Imali smo hrabrost da to upišemo i da krenemo u jedan eksperiment. Ova generacija je udarila temelje prehrambenoj industriji kod nas. Misilm da je to i dalje perspektiva i drago mi je da vidim da ima puno studenata. Ne bi bilo u redu da se mi samo bavimo proizvodnjom sirovina i da izvozimo sirovine. Treba izvoziti finalni proizvod jer to je prava stvar“.

Povodom svečanog obeležavanja 60 godina postojanja dodeljene su i posebne pohvalnice sadašnjim studentima za najvišu prosečnu ocenu za školsku 2018/2019. godinu. Ovog puta pripadnice ženskog pola su bile dominantne i u svim nivoima studija pokazale zavidno znanje. Pohvalnice su dobile: Milica Pešić, student prve godine na modulu Tehnologija ratarskih proizvoda za najvišu ocenu od 9,90 na I godini studija, Jana Marić, studentkinja druge godine na modulu Tehnologija ratarskih proizvoda za najvišu ocenu od 9,84 na II godini studija dok je Emilija Oreščanin bila najbolj na trećoj godini i to modul  Mikrobiologija hrane sa prosečnom ocenom 9,73. Ipak, najbolja među naboljima je  Simona Jaćimović sa modula  Tehnologija konzervisanja i vrenja koja je ostvarila prosečnu ocenu od 10,00 na IV godini studija. Ona je ovom prilikom rekla:“ Studiram na smeru konzervisanja i vrenja i nadam se da će negde ta ljubav prema pivu, vinu i konzervisanju da se nastavi dalje u neke naučno istraživačke radove kojima se već bavim. Želela sam da studiram nešto što je prirodna nauka i što će kroz usavršavanje moći da podigne kvalitet ljudskog života i nisam se pokajala jer smatram da je u ovoj zemlji to jedna vrlo perspektivna grana“.

Studije prehrambene tehnologije završio je i aktuelni pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović. “ Mi smo u ovom delu prepoznati kao jedna od vodećih nacija, naša struka, naši naučni radovi, naši profesori i na kraju krajeva studenti i ono što mi radimo ovde u zemlji i po celom svetu to potvrđuje. Ako je nešto sigurno to je da je ovaj fakultet -  prehrambena tehnologija pre svega dobila svoje značajno mesto u svetskim razmerama“ kaže Vujović.

Pokrovitelj svečanosti bio je prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta i profesor na Institutu: “Na šangajskoj listi u oblasti poljoprivrede smo između 100 i 200 mesta, ovo je sjajan uspeh koliko god zvučalo da su ovi brojevi veliki, ovo je na svetskom planu izuzetan uspeh, naročito ako imamo u vidu da su izdvajanja za nauku u državi Srbiji relativno niska, a rezultati neproporcionalno veliki, što govore ove naše brojke i ove pozicije na šangajskoj listi. “

Izvoz domaćeg meda na tržište pojedinih država Evropske unije ugrožen je zbog toga što pčelari u Srbiji koriste jedan insekticid koje inostrani kupci ne žele ni u najmanjim količinama u pčelinjim proizvodima. Na ovo je upozorilo preduzeće „Medino” d. o. o. iz Krnjeva, koje se bavi otkupom i plasmanom oko polovine srpskog meda u EU.

U saopštenju objavljenom na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) navodi se da je zbog upotrebe amitraza, široko korišćenog insekticida kod domaćih pčelara, ugroženo 40 odsto srpskog plasmana meda.

– Amitraz je detektovan u apsolutno svim vrstama meda koje se otkupljuju u Srbiji. Njegova koncentracija je u skladu sa regulativom, ali i najmanja pronađena količina označava med koji nije potpuno čist – naglašava ovaj distributer. U pismu se ističe da mnogi preparati koji se koriste na domaćem tržištu sadrže amitraz, koji pčelari koriste za suzbijanje parazita varoa koji ugrožava pčele. Smatra se je amitraz nestabilan i da se brzo razgrađuje u košnici. Međutim, njegovom razgradnjom nastaje niz metabolita, od kojih su neki toksičniji od drugih i za ljude i za pčele. Istraživanja su pokazala da je u pčelinjem vosku amitraz gotovo potpuno razgrađen u roku od jednog dana, a u medu za deset. Međutim, otkriveno je da DMF (kao glavni proizvod razgradnje) ostaje i u vosku i u medu. Smatra se da je njegova toksičnost veća nego kod amitraza.

Kako se navodi, od januara 2018. godine laboratorije u EU primenjuje nove metode za kontrolu amitraza. Analizama se sada utvrđuju značajno veće vrednosti jer se ispituju i pojedinačne vrednosti za tri njegova metabolita.

– Pojedini inostrani kupci traže da nivo amitraza bude i deset puta niži od važeće zakonske regulative. To znači da pored zakonski regulisanog sadržaja amitraza sada proveravaju i njegove ostatke nakon razgradnje – navodi se u saopštenju ove firme iz Krnjeva.

Kako ističu, amitraz je zakonski regulisan u EU sa maksimalnim nivoom ostataka (MRL) od 200 ppb (200 delova na milijardu delova meda).

– Iako je naš med u okviru zakonske regulative, strani kupci iz Italije, Francuske, Japana i Nemačke ne žele ovaj pesticid ni u tragovima. Praktično, da uopšte ne bude detektovan, odnosno da njegova vrednost bude manja od 10 ppb. Ovo znači da u medu ne sme biti ni amitraza, a ni produkata njegove razgradnje – upozorava ovaj distributer i dodaje da je vrednost amitraza u medu u tekućoj sezoni u Srbiji bila između 10 ppb i 60 ppb. Takav med, kažu, ne može se prodati u ovim zemljama. Srbija je u 2018. izvezla 2.745 tona meda, od toga 717 tona u Italiju, 360 u Nemačku i 23 tone u Francusku. Prema tvrdnji predstavnika „Medina”, to znači da je zbog upotrebe preparata ugroženo oko 40 odsto izvoznog tržišta iz prošle godine.

U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da su kupci meda sve probirljiviji, iako ovakva probirljivost kad je reč o reziduu amitraza nema stručno opravdanje, jer su to minimalne doze. Međutim, ipak je reč o protivzakonitoj primeni amitraza, jer u Srbiji nema nijednog leka koji je registrovan, a da je na bazi ovog sastojka.

„Dok je SPOS imao potpisane ugovore sa firmama za plasman meda, imali smo uvid u pristigle analize. Samo dva puta za više godina se desilo da u uzorcima meda nađemo amitraz, jednom 20 ppb (20 delova amitraza na milijardu delova meda) a drugi put 40 ppb. Inače, propisima je dozvoljeno 200 ppb, što znači da nikad nismo našli prekomerne doze, niti su do danas ikada nađene u srpskom medu”, navodi se u saopštenju SPOS-a.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/443042/Ugrozen-izvoz-srpskog-meda-u-EU

 

Nekoliko zemalja Evropske unije počelo je da primenjuje "nultu toleranciju" za svaku jabuku u ručnom prtljagu koju građani iz "trećih" zemalja unose na njihovu teritoriju.Na snagu od 14. decembra stupa uredba koju je Evropska komisija donela u martu ove godine, a koja se odnosi na promet sadnog materijala iz zemalja koje nisu članice EU.

Međutim, iako EU nije definisala šta su to male pošiljke voća i biljnog materijala, carine nekih zemalja članica Unije počele su ipak da primenjuju "nultu toleranciju" za svaku voćku u ručnom prtljagu ili prtljažniku automobila.

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević očekuje da će se carinski organi unutar EU dobiti pojašnjenje od svojih vlada da li se nešto izuzima iz fitosanitarnog pregleda te razrešiti ovu, sada pomalo zbunjujuću situaciju.

Naime, u septembru ove godine je promenjena regulativa EU i uvedeni su novi uslovi za pošiljke bilja, plodova ili delova biljaka - moraju da imaju fitosertifikat.

To ranije za jabuku nije bio slučaj kada ide u EU. Sada je sertifikat za svaku pošiljku potreban, ali je u samoj regulativi označeno da ne mora da se odnosi na male pošiljke, ali regulativa ne određuje kolike su male pošiljke, kaže Milosavljević za Tanjug.

Srbija ima pravilnik koliko može robe biljnog porekla da se unese u ručnom prtljagu, a koliko u prtljažniku kola.

Tako nešto u EU još nije doneto i to je stvorilo zabunu pa su carinski organi pojedinih članica EU protumačili da je "nulta tolerancija" i da ne može nijedna jabuka, kaže on uz ocenu da je tako nešto teško sprovesti.

Dodaje i da je do toga verovatno došlo zato što ljudi iz pograničnih oblasti prevezu po par gajbica naših jabuka.
”To ni kod nas nije dozvoljeno, a sad ne može ni u EU".
Fitosanitarni sertifikati od skora su neophodni za jabuke i jabučastvo voće a od prošle godine EU ih traži za papriku.
Generalno, propisi se menjaju jer se u EU stalno rade analize kako da zaštite svoj prostor od biljnih bolesti. Donose uredbe koje zahtevaju mere, žele da uvoze bilje koje nemaju štetne organizme, a mi garantujemo fitosertifikatom da toga i nema, kaže Milosavljević.

Uredba koja polovinom decembra stupa na snagu u EU je praktično zabrana uvoza sadnog materijala i biljaka namenjenjih sadnji i umnožavanju, a u njoj je navedeno 20 vrsta biljaka.

Te vrste se ne mogu uvoziti kao sadni materijal a među njima jabučastvo i koštičavo voće, ukrasno bilje..., navodi Milosavljević.

U skladu sa tom uredbom, svaka zemlja koja želi da izvozi ka EU mora da uradi dosije koji jasno definiše fitosanitarni status tog materijala.

Srbija je već uradila dosije za domaće jabuke, koji je poslat nadležnima u EU i očekuje se da budu izuzeti od uredbe, a da se takva dokumenta rade za koštičavo voće i ukrasno bilje...

U Evropskoj uniji, inače, postoji inicijativa nekih članica da se primena ove uredbe odloži za najmanje godinu dana.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/za-jabuke-u-eu-potrebni-sertifikati-osim-za-male-posilke-30-10-2019

Srbija sledećeg meseca ukida vakcinaciju protiv klasične kuge svinja (KKS), što znači da će domaćim proizvođačima u najboljem slučaju za samo godinu dana biti omogućeno da izvoze sveže svinjsko meso na tržište EU, što sada nije slučaj.To je za „Alo!“ potvrdio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

- Do kraja ovog meseca biće usvojena odluka kojom će od novembra praktično biti obustavljena vakcinacija svinja. Po prestanku vakcinacije počeće monitoring, koji bi mogao da traje od godinu do tri godine. Ukoliko u tom periodu ne budemo imali pojavu klasične svinjske kuge, tržište Evropske unije biće otvoreno za sveže svinjsko meso iz Srbije, što godinama nije slučaj. Zbog vakcinacije protiv KKS-a, Srbija je u EU mogla da izvozi samo proizvode od svinjskog mesa koji su prošli kroz termičku obradu - navodi Nedimović za „Alo!“.On ističe da klasičnu svinjsku kugu ne treba mešati sa afričkom kugom svinja, jer se radi o dve različite bolesti.

- Za razliku od klasične kuge svinja, koja je decenijama prisutna, afrička kuga svinja je privremeni problem sa kojim se uveliko borimo sprovodeći sve neophodne mere. Inače, u samo poslednjih deset godina Srbija je na vakcinaciju svinja protiv klasične kuge potrošila 70 miliona evra. Protiv afričke kuge svinja ne postoji ni lek, ni vakcina, zbog čega se kao mera sprovodi eutanazija životinja na onim gazdinstvima na kojima se posumnja na postojanje te zarazne bolesti. Verujemo da ćemo se u narednih meseci izboriti sa afričkom kugom - ističe Nedimović.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/drustvo/otvara-se-velika-sansa-za-zaradu-od-sledeceg-meseca-nase-svinje-ce-biti-zlata-vredne/256889/vest

Srpskim stočarima otvaraju se nova tržišta za izvoz mesa. Od 1. oktobra prestaje vakcinacija svinja protiv svinjske kuge, što bi trebalo da omogući izvoz u Evropsku uniju. Iz Ministartva poljoprivrede najavljuju da za desetak dana kreće i izvoz junetine u Tursku. Uskoro očekuju delegaciju iz Egipta na pregovore o uslovima za izoz govedine i na to tržište. O uslovima interventnog otkupa junetine danima su se lomila koplja.Nema varljivije cene od cene živih svinja, kažu proizviđači. Uglavnom pokrivaju troškove, ali retko kad se raduju boljoj zaradi. Mogućnost izvoza u Kinu i Evropsku uniju ih kažu, ohrabruje.

"Ja očekujem da ćemo mi u narednom periodu kad prestanemo sa vakcinacijom osvojiti to tržište i povećati broj svinja u tovu", ispričao je Mile Živanović, poljoprivrednik iz Tabanovića kod Šapca.

Ukidanje vakcinacije protiv svinjske kuge neće važiti samo za područja južne padine Fruške gore i Borovićke šume zbog bojazni od tragova bolesti kod divljih svinja.

"Sa prestankom vakcinacije počinje monitoring koji ćemo da radimo zajedno sa EU da bi nam se odobrilo da krenemo tamo. Nemojte zaboraviti da mi preko 70 posto robe prehrambenog sektora plasiramo na tržište EU i zemalja koje se graniče sa Srbijom", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedmović.

Stočarstvo je motor razvoja poljoprivrede ali je u Srbiji decenijama urušavano. Iako proizvođači kažu da je to nedovoljno - situacija se poslednjih godina ipak popravlja.

"Izvoz junetine u Tursku najavljen još u februaru je apsolutno spas za tovno govedarstvo u koje država ulaže najviše u regionu. Ukoliko do toga izvoza ne dođe biće potrebna ponovna intervencija putem interventnog otkupa", rekao je Čedomir Keco iz Udruženja odgajivača tovnih goveda.

O uslovima interventnog otkupa junetine danima su se lomila koplja. Sada se svi nadaju da do njega neće doći, i da će meso otići u Tursku koja je dozvolila uvoz 7.000 tona junetine iz Srbije.

"Sad imamo mali broj meseci do kraja godine, pet meseci. Mi ćemo dati sve od sebe da ispunimo celu kvotu, cene će biti na nivou kao prethodnih godina. Kretali smo se od 2,30 do 2,45 u najvećem piku, evra po kilogramu", kazao je Nedimović.

Stručnjaci kažu da su Turci spremni da plate junetinu iz Srbije više nego što plaćaju Poljskoj i Argentini jer je meso iz naše zemlje, znatno boljeg kvaliteta.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3597417/izvoz-junetine-u-tursku-zasto-se-lome-koplja.html

Najveći deo od 179 miliona evra bespovratne pomoći Brisela opredeljeno je za ekologiju, turizam i najugroženije, kaže za RTS ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ističe da je za 15 godina iz različitih izvora EU u Srbiju ušlo oko tri milijarde evra i dodaje kako Srbija na pravi način koristi fondove EU.Srbija je u četvrtak otvorila poglavlje devet o finansijskim uslugama. Istovremeno, komesar za pristupne pregovore Johanes Han i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović potpisali su i paket pretpristupne pomoći (IPA) za 2018. godinu u iznosu od 179,1 milion evra.Gostujući u Jutarnjem dnevniku, ministarka Joksimović je rekla da je najveći deo tog novca opredeljeno je za ekologiju, turizam i najugroženije.

"Od 179,1 miliona evra, 62 miliona je namenjeno za zaštitu životne sredine, od toga 51 milion za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu", rekla je Joksimovićeva.

Zatim će 40 miliona evra biti uloženo za pomoć preduzetništvu sa inovacijama, od toga 15 miliona za održivu turističku infrastrukturu (lokacije pod zaštitom Uneska u istočnoj Srbiji).

Za energetsku efikasnost Gradske biblioteke, studentske poliklinike i hitne pomoći biće izdvojeno 11 miliona evra, a za stambeno ugrožene grupe (izbegle i raseljene) - 20 miliona.

Ostatak će biti namenjen za opšte reforme, među kojima i reforma vladavine prava.

Joksimovićeva navodi da su projekti dogovoreni i pripremljeni tokom prošle godine i da je zbog toga Johanes Han "izašao u susret" i ranije odobrio finansijsku pomoć.

Dodala je da sredstva uvek prolaze višestruku kontrolu, kako od strane Srbije, tako i EU.

"Da smo radili pogrešno, ne bismo dobili ovolika sredstva i ne bismo ovo uspešno završili", naglasila je Joksimovićeva.

"Mi često govorimo o evropskim integracijama samo u kontekstu političkih dešavanja, a zapravo, kao kandidat za članstvo, Srbija ima dodatnu prednost tog procesa — to su fondovi EU, koji su na nivou od oko 200 miliona evra godšnje", izjavila je Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, od 2014. godine do 2020. godine, Srbija će ukupno steći i imati na raspolaganju oko 1,5 milijardi evra. Deo tog novca iskorišćen je za različite projekte. Značajno je što je Srbija te 2014. godine Srbija dobila i akreditaciju da samostalno ugovara projekte.Ministarka Joksimović je navela da je očekivala da će na Međunarodnoj konferenciji u Briselu Srbija otvoriti bar dva poglavlja. Međutim, otvoreno je samo Poglavlje 9, koje se odnosi na finansijske usluge.

"Mislim da smo zaslužili da otvorimo dva poglavlja, ali imajući u vidu da niko drugi iz regiona nije napravio nijedan pozitivan korak u pristupnom procesu, mislim da ipak ne možemo da budemo nezadovoljni", zaključila je Joksimovićeva.

Nada se da će se do kraja godine podići dinamika i intenzivirati proces pristupanja.

"Jedno poglavlje i 179 miliona evra — mislim da nisu loše vesti", rekla je Joksimovićeva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3573859/kako-ce-biti-potroseno-179-miliona-evra-nove-bespovratne-pomoci-evropske-unije.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31