Posetili smo jednu od najvećih istraživačkih stanica na planeti, gde se rade istraživanja u oblasti poljoprivrede. Svakako jedan od najznačajnijih jeste i centar
kod Londona, gde se rade istraživanja, kako na novim sortama i hibridima, tako i istraživanja koja se rade u cilju stvaranja novih pesticida i metoda zaštite od bolesti, korova i štetočina. Ovaj centar zauzima 25 hektara zemljišta, udaljen je od Londona oko sat vremena, a u njemu radi više od 800 naučnika. Moguće ga je posetiti samo uz određene dozvole domaćina. Mi smo zahvaljujući kolegama iz Velike Britanije bili u prilici da vidimo ovu vrhunsku naučnu ustanovu koja je u privatnom vlasništvu, dakle, potpuno samostalna i nezavisna, a sa druge strane dostignuća koja se ovde postignu SINGENTA plasira na tržište. Kompanija širom sveta inače zapošljava 28.000 ljudi u 90 država među kojima je i Republika Srbija. Ovakve centre za istraživanja imaju i u Kini, SAD, Indiji i brojnim drugim državama. Značajna je svakako i razmena iskustava ovih centara i rezultata do kojih dolaze.Rob Hiles nam je pokazao napredak u
proizvodnji semena žita.

„Jedan od svakako najnovijih rezultata jeste hibridni ječam, koji je postao popularan izbor kod uzgajivača u Velikoj Britaniji, a pogodan je za postizanje visokih prinosa kvalitetnog ječma za stočnu hranu. Kako nam je objasnio gospodin Hiles, od kada su došli do novih hibrida i sorti prošlo je osam godina, da bi oni sada bili na tržištu, jer su takvi propisi. Treba vremena da se rezulati potvrde, ispoštuju procedure. „Mi proces registracija pojedinih proizvoda završavamo recimo 2023. godine za tržište Francuske, a godinu dana ranije za tržište Danske. Dakle, čak i ti procesi nisu isti za sve države, jedne zahtevaju ovo druge ono, tako da proces traje duže ili kraće“.
Najveći problem koji prepoznajemo kod farmera, jeste stabilnost prinosa ističe Rob Hiles. To se jako teško postiže u godinama iza nas, ali i onima koje predstoje. Klimatske promene nam u tome mnogo otežavaju. Ove godine ste imali primer Francuske, gde smo imali kao nikada do sada visoke temperature, a sa druge strane u Americi, kišovito i hladno vreme. Sve to utiče na prinose. Jedna sorta ili hibrid koja je vrhunska u Francuskoj, ne znači da je dobra za podneblje Rusije ili SAD. O tome se mora voditi računa. Ono što je budućnost, jeste da radimo na razvoju korenovog sistema useva otkrivaju nam
stručnjaci Singente, koja je lider u svojoj branši. Kada imate dobar korenov sistem to je onda preduslov da će biljka moći lakše da se hrani i izdrži sušne periode.
„Međutim, pored dobrog pesticida, fungicida ili insekticida, vi morate da znate da je to samo 50% šanse za uspešnu zaštitu bilja, kaže za Agrbiznis magazin James Marshall Roberts, koji se bavi novim tehnologijama i digitalizacijom“.
On nam je pokazao novi čep koji će omogućiti lakše sipanje sredstava bez gubitaka i uz smanjenje zagađenja prirode. „Zašto insistiramo na idealnim uslovima za zaštitu? Zato jer na taj način postižemo maksimalan učinak sredstava uz minimum štetekoji se može imati. Takođe, sada razvijamo i rasprskivače koji treba što pravilnije i bolje da nanose sredstvo na biljku koje treba da se zadrži na njoj određeno vreme, a ne da spadne recimo sa lista“ dodaje
Roberts.
Od osnivanja 2000. godine, integracijom delova kompanija Zeneca i Novartis, koji su se bavili inovacijama i proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja, Syngenta je danas postala jedan od najvećih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u svetu a poseduje i značajan udeo na tržištu semena ratarskih useva, povrća i cveća. Sa preko 70 registrovanih preparata za različite namene u zaštiti bilja, đubrivima, regulatorima rasta i javnoj higijeni. Iz nama nepoznatog razloga nismo imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima ove kompanije u Srbiji, možda se jednog dana i jave. Za razliku od njih naš časopis
je bio prepoznat i pozvan da poseti srce kompanije gde se stvaraju najmodernije tehnologije poljoprivredne proizvodnje.
Bila je to naša prva puna godina poslovanja u vlasništvu ChemChina, tokom koje smo stekli nekoliko novih preduzeća, doneli snažan finansijski rast i ojačali našu poziciju rekao je J. Erik Fyrwald, izvršni direktor kompanije predstavljajući izveštaj o poslovanju.Ova kompanija posluje u Srbiji, ali uprkos
ogromnom potencijalu kako tržišta tako i same kompanije, nije uspela da bude nešto više od trgovca semenom i preparatima za zaštitu bilja. Da li će budućnost biti bolja ostaje da vidimo.
„Nastavili smo da dajemo značajan doprinos da poljoprivrednici mogu sigurno da hrane svet, planirajući na održiv način, tako da se mogu nahraniti buduće generacije. Prodaja Singenta proizvoda u 2018. godine se povećala za 7 posto, tako da smo dostigli 13,5 milijardi dolara poslovnih prihoda. Posebno su nam se učinile zanimljive reči prvog čoveka ove kompanije J. Erik Fyrwald, koja je sada u vlasništvu kineske kompanije ChemChina, a ima sedište u Švajcarskoj. Dakle, globalni igrač kada su u pitanju seme i zaštita kakvog svet nije skoro video čak i posle integracije Bayera i Monsanta koji sada kontrolišu
25% svetskog tržišta, a podsetimo cena je bila 66 milijardi dolara. KInezi su Singent-u kupili za 43 milijarde dolara međutim, njihova zajednička vrednost predstavlja ogromno kinesko tržište koje se razvija galopirajućim koracima. Izgleda da Tarabići nisu pogrešili kada rekoše „Doći će žuti ljudi“. ChemChina je državna kineska kompanija koja je prošle godine bila 167 od 500 najvećih kompanija na svetu.
Bilo je dosta kontraverzi oko same kupovine, čak je to komentarisao i kineski ambasador u Bernu (Švajcarska) rekavši da je to loš posao za kinesku stranu i da kompaniju treba prodati. Međutim, izgleda da tako ne misle u kompaniji koja odlučuje o poslovanju i tvrdi da nema nameru da proda Singetu.
CCB Ingenio vodeća sorta SINGENT-e u Srbiji Prva, visokokvalietna sorta pšenice iz kompanije Syngenta na tržištu. Ovo je ozima pšenica koja daje
visok prinos i kvalitet. Tokom postupka uvođenja u proizvodnju ostvaren je prosečni prinos od 8.8 t/ha, na pojedinim lokalitetima prinos je bio i iznad
10 t/ha u 2009 godini, dok je u 2010. prosečan prinos dostigao 7.7 t/ha, a na pojedinim lokalitetima je prelazio 9 t/ha u proizvodnim uslovima.
Značajne karakteristike sorte CCB Ingenio, pored visokog prisnosa su kvalitet zrna i tolerantost na Fusarium Sorta je sa osjem. Prosečne visine oko
95 cm, stablo je čvrsto i otporno na poleganje. Broj dana od setve do klasanja je prosečno 191 do 194. Ima izuzetnu tolerantnost na hladnoću. Preporučuje
se 175 do 195 kg semena/ha.

Izvor: Agrobiznis magazin

Rezultati najnovijeg istraživanja DLG (Nemačko poljoprivredno društvo) pokazuju znake poverenja ne samo u trenutnoj ekonomskoj situaciji, ali i u pogledu očekivanja daljeg rasta poslovanja. A tu je i obnovljena spremnost da investiraju u poljoproprivrednu proizvodnju opšti je zaključak upravo objavljenog istraživanja.

Evropski farmeri konačno vide svetlo na kraju tunela, što ukazuje da je osećaj očajanja koja je vladao u 2016. godini prošao. Trenutna ekonomska klima i očekivanja poslovnog rasta se posmatraju u mnogo pozitivnijem svetlu nego u jesen 2016. Ovo su glavni rezultati istraživanja koje je sprovedeno među farmerima u kojima je učestvovalo po 700 nemačkih i francuskih poljoprivrednika kao i 500 poljskih i 350 britanskih poljoprivrednika.

Predstavljajući rezultate istraživanja, dr Ahim Šafner iz Nemačkog poljoprivrednog društva, objasnio je do poboljšanja došlo zbog bolje situacije na tržištu za žitarice, mleko i svinjetinu. Naime, prema njegovim podacima cene žitarica su ponovo veće posle krize u 2016. mada su i dalje na skromnom nivou u poređenju sa proteklim godinama. Nemački stručnjaci kroz ovo istraživanje ukazuju na nedostatak svinja u odnosu na prethodnu godinu, u međuvremenu, je nastavljena snažna potražnja za svinjama. Zaključak istraživanja je da poljoprivrednici širom EU mogu očekivati jake cene svinja uz to zarada u svinjarstvu je značajnije poboljšana. Ukupna profitabilnost proizvodnje svinja u EU raste jer je otkupna cena povoljna a praćena je padom troškova za proteinska hraniva i sa umerenim cenama žita.


Nemački istraživači konstatuju da se oporavlja tržište mleka što se ogleda kroz rast izvoza sira i maslaca. Međutim, treba imati u vidu da raste izvoz mleka sa Novog Zelanda i da su vodeće države u proizvodnji mleka bile ispod njihovog nivoa prodaje.

 

Francuzi ojačali zahvaljujući izvozu u Kinu

Dok se kod nas neki sa podsmehom odnose sa informacijama o potpsanim sporazumima o izvozu mesa u Kinu, francuski, poljski i britanski farmeri, baš kao i njihove nemačke kolege, imaju koristi od povoljnijeg ambijenta i trenutnu ekonomsku klimu vide u mnogo pozitivnom svetlu nego u jesen 2016. godine. U prilog ovome govori i činjenica da su francuski svinjari uspeli da značajno povećanju izvoz svinja u Kinu i to u vreme kada im se zalihe smanjuju, a rezultat takve situacije je da raste nivo cena što je stabilizovalo poslovnu situaciju poljoprivrednika u zemlji i dalo više optimizma. Poljoprivrednici u Francuskoj se takođe nadaju da će nedavno uvođenje obeležavanja porekla mleka i mesa povećti domaću prodaju. Takođe očekuju bolji rod žitarica nego prošle godine.

Poljoprivrednici u sve četiri zemlje gde se radilo istraživanje - Nemačke, Poljske, Francuske i Velike Britanije, imaju znatno više samopouzdanja kada je u pitanju poslovni rast u narednih 12 meseci.
Istraživači konstatuju da je i Međunarodni monetarni fond predvideo uzlazni trend u globalnoj ekonomskoj proizvodnji, što će biti od posebne koristi za zemlje u razvoju.

Britansiki seljaci očekuju da će im biti bolje bez EU birokratije

Uprkos istupanju iz EU poljoprivrednici u Velikoj Britaniji su takođe optimisti i očekuju poslovni rast u narednih 12 meseci. Oni se nadaju da će izlazak iz EU smanjiti birokratiju i dati kompanijama veću slobodu u odlučivanju te očekuju da bi to moglo da ojača konkurentnost proizvođača. Pored ovih srednjoročnih očekivanja, povoljniji finansijski uslov i slaba futa mogu se dodati u set povoljnih uslova za britansku poljoprivredu. U svetlu povoljnijeg privrednog ambijenta, britanski farmeri se pripremaju za njihov izlazak iz EU i jačanje konkurentnosti kroz investicije.


Kada su u pitanju investicije, u Nemačkoj, 42 odsto poljoprivrednika planira da investira u narednih 12 meseci (to je +10 procentnih poena u odnosu na jesen 2016), 45 procenata u Poljskoj (+7 procentnih poena), 50 posto u Velikoj Britaniji (+16 procentnih poena) i 22 posto u Francuskoj (+8 procentnih poena). Međutim, uprkos trenutnom rastu, spremnost da ulažu u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj ostaje ispod prosečnog nivoa za poslednjih 10 godina. Nasuprot tome, spremnost da investira u Velikoj Britaniji je sada na istom nivou kao periodu od 2010. do 2014. godine.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30