Beograd, 18. decembar 2018 – Studenti Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu posetili su danas „Dunav osiguranje“, gde su od menadžmenta Kompanije saznali kako delatnost osiguranja funkcioniše u praksi. Predsednik Izvršnog odbora Kompanije „Dunav“ mr Mirko Petrović kaže da su posete najboljih studenata Ekonomskog fakulteta deo tradicije i decenijske saradnje fakulteta i „Dunav osiguranja“. „Beogradski univerzitet je uvek bio izvor znanja, razvoja, iskustva, i naša kompanija se razvijala, napredovala i postizala rezultate zahvaljujući kadru koji je većinom dolazio sa Univerziteta u Beogradu“, rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, Kompanija „Dunav“ želi da nastavi tu tradiciju upoznavanjem studenata s poslovima osiguranja, ali i da ih ohrabri da pošalju biografije, kako bi započeli karijeru u toj osiguravajućoj kući. Generalni direktor ističe da su se dosadašnja iskustva saradnje fakulteta i Kompanije pokazala kao dobra, jer su, kako kaže, studenti Ekonomskog fakulteta postajali rukovodioci, kreatori usluga, biznis linija te učestvovali u obezbeđivanju tržišne pozicije osiguravajuće kuće „Dunav osiguranje“, koja je „danas broj jedan u Srbiji“.

Dekan Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić ukazao je na to da studenti te visokoškolske ustanove imaju sjajnu priliku da tokom završne godine studija obave praksu u trajanju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci u Kompaniji „Dunav osiguranje“. „To je dobra i korisna prilika za obe strane, za studente da blagovremeno nađu odgovarajućeg poslodavca, za poslodavca da nađe valjan kadar“, naveo je Boričić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Jelena Kočović izrazila je zadovoljstvo što menadžment „Dunav osiguranja“ omogućava studentima koji na Ekonomskom fakultetu stiču visok nivo teorijskih ali i praktičnih znanja da to potvrde slušajući predavanje o poslovanju najboljeg osiguravajućeg društva u zemlji. "Dunav" vodi računa o najboljim studenima koji završavaju Ekonomski fakultet, budući da oni mogu da se zaposle u toj kompaniji“, kazala je Kočovićeva. Ona kaže da „Dunav osiguranje“ pruža i stalnu podršku u kontinuiranoj edukaciji, koja se, kako navodi, ističe i u najnovijoj Agendi UN o celodnevnom učenju, čiji je cilj da se društvo pripremi za četvrtu industrijsku revoluciju.

Studentkinja Ekonomskog fakulteta Milica Ilić zahvalila je profesorima fakulteta i Kompaniji na pruženoj prilici da se upoznaju s tržištem osiguranja. „Mi imamo dosta teorijskog znanja, ali bismo voleli da naučimo kako to da inkorporiramo u posao kada bude trebalo“, rekla je Ilićeva.

 

Ukus fest predstavio nove i poznate proizvode Srbije: Pored brojnih događaja koje smo za vas posetili bili smo i u Kombank dvorani gde se održavala manifestacija UKUS FEST, koju su podržali Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Sekretarijat za privredu Grada Beograda i Privredna komora Srbije. Član Gradskog veća Dragomir Petronijević podsetio je da se mnogo puta do sada čulo da Srbija ima kvalitetnu hranu, ali da nema gotove proizvode. "Danas ih ovde ima hiljadu, što je pokazatelj da ne izvozimo više samo sirovine. Ovo je primer da je to moguće. Grad će nastaviti da subvencioniše poljoprivrednike, pa je tako za narednu godinu planirano 200 miliona dinara", rekao je Petronijević. On je, kako prenosi Beoinfo, izlagačima poručio da je sva suština u njima i u njihovom radu, i pozvao proizvođače da koriste subvencije,  da se udružuju, ali i da se bore za tržište i veću proizvodnju.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević posebno je istakao da Srbija ima mnogo vrednih domaćina koji čuvaju tradiciju. UKUS FEST promoviše najbolje iz naše zemlje", dodao je Bogićević i najavio da će se naredne godine poljoprivrednicima kroz mere Ministarstva poljoprivrede omogućiti da se što lakše bave preradom jer je ona budućnost, a i proizvodi koji se dobijaju su znatno skuplji. U ime izlagača, obratila se Jelisaveta Joksimović iz Vinarije "Ohrid", a u ime organizatora, autorka festivala Kristina Trmanović, koja je izrazila zahvalnost svima što su "prepoznali i podržali ovu energiju i inicijativu". Među izlagačima videli smo i domaći kajmak iz Valjeva, sireve iz tog kraja, jaja od prepelice od kojih se prave i sapuni, posetioci su degustirali i vina “Romansa”, rakije “Gružanska nit”, a posebnu pažnju posetila privukli su sokovi iz Šumadije pod imenom GREENY.

Ovi sokovi su karakteristični po tome što se prave isključivo od domaćih sirovina koje se proizvode u voćanjacima u okolini Aranađelovca, a dostupni su u malim pakovanjima ali i onim većim od 3 litra. Mi smo probali jabuku i mešavinu jabuke i cvekle što će predstavljati prave “vitaminske bombe” za vaš organizam, naročito u zimskom period kada unosimo manje voća i povrća.

Autor: Nemanja Popović

Po svih šest tranzicionih kvaliteta ekonomija Srbija se može uporediti sa zemljama Zapadnog Balkana ali u odnosu na razvijene ekonomije, poput nemačke ili američke, postoji veliki jaz, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Srbija posebno zaostaje po pitanju konkurentnosti, dobre uprave i otpornosti na izazove, dok je po tranzicionim kvalitetima ekonomska integracija, zelena ekonomija i inkluzija jaz nešto manji, navodi se u izveštaju "Dijagnostika Srbije: Procena napretka i izazova u razvoju održive tržišne ekonomije 2017".

Za tranzicioni kvalitet konkurentost Srbija je dobila ocenu 4,94 , gde jedan ukazuje na slab ili nikakav napredak a deset na globalnog predvodnika. Konkurentnost srpske ekonomije je uporediva sa drugim zemljama Zapadnog Balkana ali je ispod standarda EU, ocenila je EBRD dodajući da, iako je Srbija bila među deset najvećih reformatora na Duing biznis listi Svetske banke u 2016, mnoga strukturna pitanja tek treba da budu rešena.

Ekonomiju i dalje ograničavaju slabe institucije, neefikasan javni sektor, velika zaduženost preduzeća i neusaglašenost ponude i tražnje veština na tržištu radne snage. Evropska komisija smatra Srbiju umereno pripremljenom za borbu sa konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama u EU, navodi se u izveštaju. Po kriterijumu javne uprave Srbija ima ocenu 4,39 a posebno su loše ocenjeni zaštita imovinskih prava, efikasnost vlade i regulatorno opterećenje. EBRD ukazuje na nedovoljnu transparentnost državne politike subvencija, ali i na donošenje zakona po hitnom postupku i kašnjenje sa usvajanjem sekundarnog zakonodavstva, kao i na veliko adimistrativno i finansijsko optrećenje biznisa i na državnom i na lokalnom nivou.

Otpornost ekonomije Srbije, koja je ocenjena sa 5,55, bila je na ispitu poslednjih godina, kada je zbog unutrašnjih i spoljnih potresa znatno usporila ekonomska konvergencija. Međutim, makroekonomska stabilnost je unapređena zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i sužavanju spoljnih debalansa.

Kako se navodi, ekonomija Srbije je sve otvorenija i relativno diversifikovana, od globalne krize rast izvoza nadmašuje rast uvoza i podstiče ekonomski oporavak a finansijska stabilnost je očuvana ali su  nenaplativi zajmovi i zaduženost preduzeća dostigli visok nivo, čak i prema regionalnim standardima. Po integrisanosti kao kvalitetu održivosti tržišne ekonomije Srbija ima ocenu 6,39 , po zelenoj ekonomiji 5,77 a po inkluzivnosti 5,16. EBRD navodi da je unapređenje prekogranične saradnje u središtu dugoročnog ekonomskog razvoja Srbije i drugih sa Zapadnog Balkana. Takođe se ukazuje da neaktivnost mladih, rodna nejednakost i razlike između obrazovnih profila koji se nude i koji se traže predstavljaju velike izazove za Srbiju.

Kada je reč o tranzicionom kriterijumu zelena ekonomija, Srbija intenzivno koristi ugalj za proizvodnju struje i grejanje, energetska infrastruktura je zastarela, beleže se veliki gubici energije u proizvodnji, prenosu i distribuciji a energetska efikasnost krajnjih potrošača je slaba. Upozorava se da je Srbija uprkos velikoj zagađenosti vazduha energetskom strategijom predvidela izgradnju novih kapaciteta na ugalj od 700 MW do 2025. godine. U izveštaju EBRD se ocenjuje i da Srbija ima značajan potencijal za dalji razvoj privatnog sektora koji učestvuje sa oko 70% u ukupnoj zaposlenosti ali je njegova profitabilnost mala u odnosu na zemlje centralne i jugoistočne Evrope. Ističe se da je rast produktivnosti privatnog sektora najznačajniji pokretač dugoročnog ekonomskog rasta, s obzirom da se u Srbiji na srednji rok očekuje smanjenje radno sposobne populacije.

EBRD navodi i da efikasnija državna preduzeća mogu da podstaknu razvoj privatnog sektora.

Izvor: EURACTIV.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30