Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, predao je danas, 30. juna 2017. godine dužnost novom ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu, kome je izrazio punu podršku u vođenju novoformiranog ministarstva.

„Povodom formiranja Ministarstva za zaštitu životne sredine kao zasebnog resora, želim da se zahvalim svim akterima u oblasti ekologije na izuzetnoj saradnji, ali i neiscrpnom radu na jačanju kapaciteta koji treba da obezbede zdraviju i čistiju budućnost narednim generacijama“, izjavio je ministar Nedimović.

Važnu ulogu u ostvarenju tog cilja ima i industrija, posebno oni segmenti koji su u prethodnom periodu bili upućeni na nas, dodao je Nedimović.

„Zbog toga želim da iskoristim priliku da se i njima zahvalim na saradnji, kao i pokazanoj kolektivnoj odgovornosti“, istakao je Nedimović.

Ministar Nedimović je naveo da smatra da je od izuzetne važnosti postojanje zasebnog ministarstva za zaštitu životne sredine, zbog čega je kolegi Goranu Trivanu izrazio punu podršku u prevazilaženju izazova koji se ispoljavaju kroz ovaj važan segment društvenog života i poželeo svaku sreću u radu.

 

Zakon o ministarstvima, koji se u Skupštini očekuje do čevrtka, definisaće koja će činiti novu Vladu. Za sada, najviše se govori da će se iz Ministarstva poljoprivrede izdvojiti ekologija. U toj oblasti, prema oceni stručnjaka, ima mnogo problema, a i posla da bi se dostigli kriterijumi Evropske unije. Želje za Ministarstvom za zaštitu životne sredine već su iskazane. Ko će ga i dobiti, kažu analitičari, presudiće pregovarački kapaciteti koalicionih partnera.

Najobimnija i najskuplja reforma na putu ka Briselu Srbiju čeka u oblasti ekologije. Dodatni izazov je to što se ekološki propisi i u samoj Uniji stalno menjaju. Nimalo lak zadatak za ministarstvo koje reformom treba da rukovodi, posebno ako brine i o poljoprivredi.

"Vi znate da postoje problemi u povlačenju sredstava iz IPARD fondova, vi znate da mi nemamo institucionalne kapacitete u dovoljnoj meri razvijene da odgovorimo na sve ono što su standardi i propisi u oblasti poljoprivrede. Mi moramo da razdvojimo ova dva resora kako bismo imali punu pažnju i političku pažnju usmerenu na ove dve oblasti", rekla je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

To što od 2008. nema zasebnog ministarstva zaštite životne sredine, za neke stručnjake je razlog da na njegovo čelo dođe jaka politička ličnost. Struka, kažu, ne mora da trpi.

"To se rešava na taj način što je pre svega državni sekretar ličnost koja je izuzetno stručna, savetnici ministra su takođe izuzetno stručni, dok je ministar tu jedna figura koja svojom političkom težinom pre svega donosi odluke, kažem, insistira na što većem budžetu i prosto svoje ministarstvo stavlja u jedan korpus najbitnijih ministarstava u okviru saziva Vlade", ističe Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka.

Zainteresovanost za ministarstvo zaštite životne sredine socijalsti su već iskazali. Ipak, analitičari veruju da je ono, zbog značajnih sredstava kojima će raspolagati, mnogima primamljivo.

"Ne možete imati projekciju šta ćete tražiti, nego u toku samih pregovora vam iskrsne šansa da dobijete kao utešnu nagradu ili kompenzaciju neko ministarstvo koje niste sanjali da ćete dobiti. Ovoga puta je nešto drugačija stvar, zaista je potrebno imati posebno ministatstvo za ekologiju. I to je ona druga priča. Ali hajde, pogledajte da li sa sigurnošću znate ko će koje ministarstvo dobiti. To je taj proces cenjkanja između koalicionih partnera", kaže prof. Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka.

Ministarstvo koje se bavi samo ekologijom ne bi bila novost. Ipak, ekologija se često povezivala sa drugim resorima, pa je bila deo zdravstva, poljoprivrede, prostornog planiranja, pa čak i rudarstva. Poslednji put, samostalno je takvo ministarstvo bilo u drugoj Vladi Vojislava Koštunice.

Izvor: www.rts.rs

Na Antarktiku je tokom prethodnih decenija vegetacija pojačano rasla pod uticajem klimatskih promena, pokazala je studija objavljena u američkom časopisu Karent biolodži. Naučnici su ukazali na opasnost da Antarktik, poput Arktika, postane sve zeleniji.

Na ovom poluostrvu na krajnjem jugu planete ima malo biljnih vrsta, ali je istraživanje mahovine na obalama Antarktičkog okoeana pokazalo jasno povećanje biološke aktivnosti tokom prethodih 50 gdoina, ukazali su naučnici.

Analizirali su pet uzoraka tla sa slojeva mahovine koja se može dugo očuvati zahvaljujući hladnoći na tom području. Uzorci su uzeti na tri mesta ukupne udaljenosti oko 640 kilometara na antarktičkom poluostrvu na ostrvima Elefant, Ardli i Grin, gde su slojevi mahovine najdeblji i najstariji. Ovo je omogućilo da se vrati 150 godina unazad i rekonstruiše razvoj klime tokom dugog perioda. Analiza jasno ukazuje na povećanje biološke aktivnosti tokom prethodnih 50 godina. "Temperatura raste već pola prethodnog veka na Antaktiku, i to ima značajan uticaj na rast mahovine u regionu", objasnio je istraživač britanskog univerzireta Ekseter Met Amesberi (Matt Amersbury).

Antarktik je jedan od reigona na kojima je zagrevanje najbrže, sa rastom temperature od 0,5 stepeni Celzijusa po deceniji od 50-ih godina. Ima i drugih pokazatelja klimatskih promena na Antarktiku, poput povećanja količine padavina i jačih vetrova.

"Osetljivost rasta mahovine na povećanje temperature u prošlosti najavljuje nam da će, uz sadašnje globalno zagrevanje, promene ekosistema biti brze, što će dovesti do potresa u biologiji i pejzažu ovog karakterističnog regiona", rekao je direktor istraživanja Dan Čarman. "Moglo bi se dogoditi da Antarktik postane sve zeleniji, kao što je već zabeleženo na Arktiku", rekao je on.

"Ako se zagrevanje nastavi, doći će do povećanog povlačenja lednika i Antarktičko poluostrvo će biti mnogo zelenije u budućnosti", rekao je Amesberi. Ovi naučnici su mahovinu već prouičavali 2013. godine, ali samo na jednom mestu na jugu Antakrtika, i utvrdili su da postoji ubrzan rast usled rasta temperature.

"Sada znamo da ove površine mahovine reaguju na skore klimatske promene na celom poluostrvu", naveo je Amesberi. Biljke su pristune na oko 0,3% teritorije Antarktika, a novo istraživanje predstavlja način da se izmere rasprostranjenost i efekti zagrevanja na celom kontinentu, istakao je on.

Naučnici sada prlaniraju da analiziraju uzorke mahovine starosti i do više hiljada godina. Tako bi mogli da utvrde kako je promena klima uticala na ekosisteme tokom vremena, posebno pre nego što je delovanje ljudi počelo da izaziva zagrevanje, odnosno od početak industrijskog perioda krajem 19. veka.

Izvor: AFP

http://www.euractiv.rs

Selo Sen-Pjer-d-Friži, na jugozapadu Francuske, bilo je do pre nekoliko godina na putu da opusti, ali su se prilike iz korena promenile pošto se okrenulo ekologiji i kvalitetnijem načinu života. U tom selu se više ne koriste pesticidi, bistro i prodavnica drže bio proizvode, a u školi deca uče po metodi Montesori. "Kada sam izabran (2008) prvo što sam utvrdio jeste da se zajednica u kojoj sam odrastao promenila", rekao je Žilber Šabo, šef seoske uprave u tom selu u Dordonji koje ima 400 stanovnika. Kao i svuda na francuskom selu, kuće su prazne, stari meštani umiru a mladi odlaze u grad. Lokalna vlast u Sen-Pjer-d-Frižiju je 2007. zatvorila školu a ubrzo je i jedini bistro koji je služio i kao školska menza, stavio ključ u bravu. "Bili smo očevici toga. Ulice su bile prazne. Rekli smo sebi: 'moramo nešto da uradimo'", rekao je Šabo. Da bi sprečio propadanje mesta, Šabo i njegov tim su rešili da prkose "civilizaciji preteranosti", izvora svih muka za seljane. Umesto savremene užurbanosti, u Sen-Pjer-de-Frižiju će se sve raditi polako i početi ekološku tranziciju za primer. Prva odluka se odnosila na zabranu pesticita i fitosanitarnih tretmana. Ova vizionarska odluka stupila je na snagu za sve lokalne zadruge jednog 1. januara, što su meštani dočekali u prvo vreme sa skepsom. "Mentalitet je morao da se promeni, da se pokaže da je svet globalni ekosistem u kome je sve povezano. Priroda je takva da nam pomaže. Samo je potrebno da i mi njoj malo pomognemo", rekao je Gijom, glavni baštovan u selu. Osam godina kasnije, nema te bašte ili šumarka gde na desetine leptira, pčela i drugih insekata oprašivača sleće na cveće. "Rade svoj posao", kaže baštovan. Pošto je prva prepreka otklonjena, Žilber Šabo je 2010. uredio zajedničku baštu koja dočekuje posetioce na ulasku u selo. U bašti posetioci mogu da se upoznaju sa permakulturom, odnosno načinima gajenja po uzoru na prirodne ekosisteme. Bašta se navodnjava putem pumpe za vodu, izuma staroh gotovo koliko i točak, gde se koristi nagib. "Poboljšanjem životne sredine, otkupom močvarnih područja oko opštine, uradili smo nešto za ekoturizam", rekao je šef mesne uprave. Otvoreno je devet pešačkih staza, a stare građevine obnovljene su isključivo pomoću ekoloških materijala. Posle leptira, u selo su stigli i ljubitelji pešačenja, a Šabo im je obezbedio mesto za odmor preuredivši napuštenu školu u seoskom duhu, koristeći ekološke materijale. Selo je 2013. obnovilo bistro koji su poverili na upravljanje preduzetniku koji je došao s namerom da se nastani u Sen-Pjer-d-Frižiju i koji usrećuje pregladnele ljubitelje pešačenja. Seoske vlasti su podržale i otvaranje prodavnice sa bio proizvodima u kojoj lokalni poljoprivrednici mogu da plasiraju svoje proizvode. "To je zatvoren krug", kaže sekretarka seoske uprave Veronik Frikone. "Ne prođe dan a da nas neko ne zove da pita da li ima kuća na prodaju u Sen-Pjeru", kaže ona. Ostalo je još da se ponovo otvori škola. Pošto regionalna prosvetna vlast nije prihvatila tu ideju, Šabo je ponudio da decu podučava učiteljica koja je želela da napusti državni školski sistem i otvori školu po metodi Montesori. Školu sada pohađa oko 20 đaka. Uz Park prirode regiona Perigor-Limuzen, selo se izdvaja kao primer i druge zajednice se interesuju za njegovo iskustvo. Šta je sledeće? "Zamišljam selo koje je energetski samostalno, i drugačije uređeni javni prostor u kome prednost imaju pešaci i gde je moguće sastati se", kaže Šabo. "Ali i netipičan muzej u kome bismo, umesto da ljudi saznaju kako se nekada bolje živelo, pokazali da na osnovu našeg iskustvo budućnost može biti svetla", dodao je on.

Izvor: EURACTIV

Program „Priprema za pregovore u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, u oblasti zaštite životne sredine - ENVAP 3", za čiju će realizaciju Vlada Kraljevine Švedske donirati Vladi Srbije tri miliona evra biće usmeren na podršku resornom Ministarstvu, pregovaračkoj grupi za pripremu pregovora, Agenciji za životnu sredinu, kao i na sprovođenje komunikacionih strategija neophodnih za uspešnu realizaciju Programa. „Ekologija je veoma važna oblast kojom se treba kontinuirano i temeljno baviti i koja zahteva koordinisano delovanje svih relevantnih institucija, ali i samih građana. Donacija Vlada Kraljevine Švedske, čija je vrednost oko tri miliona evra, treba da pomogne Vladi Srbije na njenom putu evrointegracija, a s obzirom na to da je Poglavlje 27, koje se tiče zaštite životne sredine, jedno od najskupljih i najzahtevnijih poglavlja u pregovaračkom procesu, veoma je važno da se ova pomoć iskoristi na pravi način i usmeri na rešavanje važnih problema iz ove oblasti. Vlada Kraljevine Švedske investira oko 100 miliona evra ukupne razvojne pomoći Srbiji, jer je to u interesu obeju zemalja i strateška podrška Srbiji na njenom putu ka EU", istakao je Nj.E. Jan Lundin, ambasador Švedske u Srbiji. Do sada je Vlada Kraljevine Švedske najviše od svih ostalih država članica Evropske unije pomagala Srbiji kada je u pitanju rešavanja problema iz oblasti zaštite životne sredine, a ova donacija nastavak je njihove nesebične podrške našoj zemlji. „Iako je životna sredina kompleksno poglavlje, Vlada Srbije i resorno Ministarstvo u martu mesecu ove godine, uz podršku međunarodnih i domaćih eksperata, dobili su podršku Evropske komisije koja je preporučila otvaranje Poglavlja 27, bez početnih merila. Znamo da nas tek nakon otvaranja poglavlja čeka najvažniji posao, te nam je finansijska pomoć Vlade Kraljevine Švedske više nego dragocena, jer je dobra priprema za pregovore od vitalnog značaja za njihovu uspešnost. O njihovoj kompleksnosti svedoči i podatak da nas očekuje veliki posao u okviru sektora vodosnadbevanja, upravljanja otpadom, otpadnih voda i industrijskog zagađenja, u koje će se u narednih 25 godina investirati preko 10 milijardi evra", rekla je Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Imajući u vidu da Srbiju na putu do Evropske unije čekaju brojni izazovi, veoma je važno da se i javnost upozna sa Programom koji se tiče pripreme za pregovarački proces. „Bitna komponentna ovog Programa je i komunikacija sa građanima, kako bi se povećala vidljivost reformi u različitim segmentima životne sredine. Mediji će u tome imati ključnu ulogu, jer je neophodno približiti građanima važnost zaštite životne sredine, ali i upoznati ih sa rezultatima pregovora iz ove oblasti", naveo je Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije.

Izvor: Nedeljnik

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30