U obrenovačkom ataru jutros je otkrivena nova lokacija sa nelegalno zakopanim potencijalno opasnim otpadom. Akcija otkrivanja nezakonitog skladištenja potencijalno opasnog otpada i zaustavljanja daljih ekoloških posledica po zdravlje ljudi i životnu sredinu, realizovana je zahvaljujući aktivnostima Bezbednosno-informativne agencije, Osnovnog javnog tužilatva iz Obrenovca i Ministarstva zaštite životne sredine.

Mesto gde je otkriven protivzakonito skladišten otpad, odmah je obišao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan „Ovo predstavlja stravičan zločin prema nacionalnom zdravlju i prirodi., “ rekao je Trivan i podsetio da je ovo još jedan u nizu takvih događaja. „ Pretpostavljamo da je moguće da se radi o organizovanoj grupi. Ali i ova akcija pokazuje da se se nismo, niti ćemo se zaustaviti, “ kazao je ministar Trivan i ukazao „ Ekološka bezbednost je jedno od vitalnih pitanja celokupne bezbednosti Srbije.“

„Jedan od načina da se ovi ekološki zločini zaustave, je da se utvrdi gde se i šta nalazi po Srbiji, na čemu se strateški i organizovano radi. Sve što bude pronađeno biće istraženo i analizirano, a javnost će pravovremeno i u potpunosti biti obaveštena o svemu. Važno je da i građani budu podrška, da obaveste ministarstvo ukoliko sumnjaju da na nekim mestima postoji opasni otpad, .“ rekao je Trivan.

 

Dr Slobodan Tošović savetnik ministra rekao je da se, na na osnovu prvog uvida, može reći da je reč o otpadu industrijskog porekla, mogućem opasnom otpadu, a kako je lokacija slične veličine kao ona u Vukićevici, može se pretpostaviti da su u pitanju i slične količine.

U daljem toku istrage biće utvrđeno poreklo otpada i u kojoj meri je opasan za život i zdravlje ljudi.

 

Beograd, 24. januar 2018 – Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović posetio je danas kompaniju „Ekofungi“ u Beogradu i tom prilikom najavio raspisivanje konkursa u vrednosti od sto miliona dinara za razvoj ženskog inovacionog preduzetništva.

„Želimo da ohrabrimo žene, kao što je Ivanka Milenković, vlasnica kompanije „Ekofungi“, da se odvaže i pokrenu svoje inovacione i tehnološke startapove. To donosi nova radna mesta, rast ekonomije, a time i veće plate i veće penzije za sve naše penzionere", istakao je Popović.

On je naveo da je Ivanka Milenković, koja je uspešan biolog i preduzetnik, izvanredan primer uspešnog ženskog inovacionog preduzetnika koji zapošljava deset radnika.

„Ona je razvila inovaciju, zajedno sa istraživačima Poljoprivrednog fakulteta i Instituta za biloška istraživanja u Beogradu, zahvaljujući kojoj je omogućen uzgoj jestivih i medicinskih pečuraka uz pomoć recikliranog organskog i neorganskog celuloznog materijala, pa čak i od soca od kafe“, rekao je Popović.



Kako je naglasio, preduzeće Ekofungi izvozi 95 odsto svojih organskih proizvoda u premijum klasi u zemlje Evropske unije.

"Obećao sam Ivanki da ću joj pomoći da svoje proizvode izveze na tržište Rusije. Mogu da budu konkurentni sa kvalitetom i cenom, posebno zbog činjenice da se srpski proizvodi izvoze u Rusiju bez carina", objasnio je Popović.

On je naveo i da kompanija Ekofungi gotovo svakog meseca organizuje edukaciju za proizvođače pečuraka iz inostranstva, od Španije, Irske, Francuske, Engleske, Holandije, Belgije do Australije, Indije, Tajvana, na kojima oni od inženjera iz Ekofungija dobijaju transfer znanja i tehnologija koje zatim koriste u svojim zemljama.

„To je dokaz da dobre ideje, znanje i inovacije proizvedene u Srbiji ne poznaju granice“, rekao je ministar Popović.

 

GORNjI MILANOVAC: Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da je namera da se u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom postavi novi automatizovani sistem za protivgradnu zaštitu, kako bi se smanjile štete od grada.

"Pilot projekat se odnosi na radarske centre Bukulja, Valjevo i jedan deo na prostoru Vojvodine. To je automatizovan sistem koji priliči 21. veku, gde se automatski prepoznaju tačke u gradonosnim oblacima, u koje se gađa i gde je subjektivni faktor snižen na minimum. To će omogućiti moderan, savremen sistem", rekao je Nedimović tokom posete Gornjem Milanovacu. Prema njegovim rečima, poljoprivreda je stvar koja zavisi od vremenskih prilika, odnosno neprilika i svake godine se srećemo sa različitim stvarima.

Govoreći o subvencijama, Nedimović je naglasio da je mera koja se ticala nabavke traktora naišla na dobar odziv u ovom kraju. "Podneto je 28 zahteva, a do sada je odobreno 18. U narednim danima biće rešeno pitanje preostalih deset zahteva. Oni su imali pravo na povraćaj u iznosu od 50 odsto koštanja samog traktora", rekao je Nedimović. Nedimović kaže da se tokom sastanka sa poljoprivrednicima iz ove opštine, razgovaralo i o podsticaju mladih poljoprivrednika.

"Ministarstvo je ove godine prvi put prepoznalo mlade kao posebnu kategoriju i dalo posebne mere podrške. Ovih dana će biti izdato oko 640 rešenja za start apove u poljoprivrednoj proizvodnji za mlade do 40 godina, gde će dobijati do 10.000 evra bespovratnih sredstava od države, da započnu svoje biznise, najviše u voćarstvu i stočarstvu", istakao je Nedimović.

Ministar kaže da je iz Gornjeg Milanovca prema budžetu Republike Srbije podneto 7.500 različitih zahteva za subvencionisanje. "Do sada je 87 odsto tih zateva realizovano i isplaćeno, sredstva se nalaze na računima poljoprivrednika, preostali deo biće rešen narednih meseci. Najviše zahteva se odnosi na stočarstvo i voćarstvo. Imate 7.000 dinara subvencije po jednom grlu ovce, a subvencije su posebne za jagnjad. To je trend kojim želimo da idemo i usput otvaramo tržišta na koja bi mogli da plasiramo taj višak robe koji postoji", naglasio je Nedimović.

Kada je reč o IPARD fondu, Nedimović je izjavio da su otklonjeni svi blokirajući faktori u prethodnim mesecima, dodajući da je to bio jedan od prioriteta ministarstva u zadnjih godinu dana.

"Nažalost ova priča traje sedam godina. Tokom narednog meseca imamo poslednju kontrolu i ubeđen sam u to da ćemo je uspešno prebroditi. Otklonili smo sve što je bilo problematično i u decembru imamo prvi proziv za nabavku traktora i mehanizacije po osnovu IPARD-a, a početkom naredne godine i za prerađivačke kapacitete", objasnio je Nedimović, dodajući da je u tom fondu na raspolaganju 175 miliona evra.

Predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević, podsetio je da je lokalnim budžetom za ovu godinu opredeljeno 50 miliona dinara, dodajući da je poljoprivreda prepoznata kao razvojna šansa ovog područja.

"Oko 39 miliona direktnih podsticajnih sredstava se odnosilo na nabavku opreme i sadnog materijala. Čak smo imali i nabavku traktora kao pojedinačno najveće subvencije od 400.000 dinara koje su iskorišćene iz opštinskog budžeta", rekao je Kovačević. Kada je reč o subvencijama za narednu godinu, Kovačević kaže da će one ostati iste i naredne godine, dodajući da su u odnosu na 2016. godinu duplo uvećane.

Govoreći o protivgradnoj zaštiti, Kovačević kaže da će postavljanjem novog sistema biti rasterećen opštinski budžet, jer je u prethodnom periodu dosta sredstava odlazilo na subvencije strelcima, ali i za nabavku raketa.

Izvor: https://www.dnevnik.rs 

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvorio je 5. konferenciju Nacionalne asocijacije čistoće Srbije (ASWA), koja se održava na Srebrnom jezeru. Ministar Trivan je naglasio da će upravo jedan od najvažnijih prioriteta novoformiranog ministarstva biti izgradnja i razvoj održivog sistema upravljanja otpadom u našoj zemlji, i da je saradnja svih aktera na ovim pitanjima od presudnog značaja.

„Komunalna preduzeća koja se bave sakupljanjem, transportom i preradom otpada imaće punu podršku Ministarstv,a u podizanju znanja o savremenim tehnologijama prerade otpada na viši nivo, kao i pomoć u rešavanju svakodnevnih problema, sa kojima se susreću u svom poslovanju“, rekao je ministar Trivan, i dodao da će Ministarstvo na čijem je čelu izgraditi čvršće i tešnje veze sa komunalnim preduzećima i Nacionalnom asocijacijom čistoća Srbije.

„Srbija u narednom periodu mora značajno da unapredi oblast upravljanja otpadom, i na ostvarivanju tog cilja, Ministarstvo će zajedničkim snagama raditi sa Nacionalnom asocijacijom i preduzećima koja posluju u ovoj oblasti. Svi zajedno moramo podići svest naših građana o značaju zdrave životne sredine“, istakao je ministar Trivan.

Konferencija je okupila veliki broj predstavnika komunalnih preduzeća iz naše zemlje, koja se bave održavanjem higijene i uklanjanjem otpada.

 

Svetska industrija čokolade kriva je za katastrofalno uništavanje prašuma u zapadnoj Africi, gde se šume krče radi proizvodnje kakaa. Trgovci koji prodaju kakao Marsu, Nestleu, Mondelezu i drugim velikim kompanijama kupuju proizvode nelegalno uzgajane u zaštićenim oblastima Obale Slonovače, gde su površine pod prašumama smanjene za više od 80% od 1960. godine.

Nelegalni kakao se u lancu snabdevanja meša s "čistim" zrnima, što znači da bi Mars čokoladice ili Milka čokolade mogle sadržati "prljavi" kakao, pošto više od 40% kakaa u svetu dolazi iz Obale Slonovače, navodi britanski Gardijan.

U tekstu se navodi da su novinari lista putovali Obalom Slonovače i zabeležili račišćavanje prašuma radi plantaža kakaa - sela i poljoprivrednici su zauzeli nacionalne parkove koji bi trebalo da budu zaštićeni, dok zvaničnici zaduženi za očuvanje životne sredine primaju mito da ne kontrolišu snabdevanje kompanija koje ne interesuje poreklo kakaa.

U zahtevu Gardijana za komentar, Mars, Mondelez i Nestle, kao i trgovci Kargil (Cargill) i Beri Kalbo (Barry Callebaut), nisu negirali optužbe da je kakao zasađen sa obešumljenih površina prošao kroz njihov lanac snabdevanja, mada svi navode da rade naporno da u njihovim proizvodima ne bude "prljavog" kakaa.

Oko 70% svetskog kakaa proizvodi oko dva miliona poljoprivrednika u pojasu od Sijera Leonea do Kameruna, ali su Obala Slonovače i Gana dva najveća svetska proizvođača, dok su istovremeno i najveće žrtve deforestacije.

Obala Slonovače najbrže među afričkim zemljama gubi šumske površine - sada je manje od 4% zemlje pod prašumom, dok je nekada bila četvrtina. 

Sve veća potražnja u svetu za čokoladom znači da, ako se ništa ne preduzme, do 2030. više neće biti šume u Obali Slonovače, navela je ekološka organizacija Moćna Zemlja (Mighty Earth) koja je 13. septembra objavila istragu o krčenju šuma zbog čokolade.

Naučnici kažu da je kakao čudovište koje će samo sebe uništiti. Poljoprivrednicima će na kraju nedostajati drveće koje seku i spaljuju, pošto njihova senka štiti biljke kakaa tokom sušnih sezona, koje postaju sve intenzivnije zbog krčenja šuma.

Velike kompanije su navele da su svesne problema deforestacije radi proizvodnje kakaa i kažu da su posvećene rešavanju problema.

Predstavnik Marsa je rekao da ta kompanije želi da "pronađe najbolji načina da se okonča krčenje i uništavanje šuma u globalnom lancu snabdevanja kakaom", ali i dodao da je održivi kakao preveliki izazov za svaku kompaniju pojedinačno, zbog čega se Mars udružuje s ostalima u industriji kako bi se rešio problem.

Nestle je naveo da se "protivi uništavanju prašuma i tresetišta širom sveta", jer smatra da je to jedan od najvećih ekoloških izazova s kojim se svet suočava.

Predstavnica Mondeleza, koji između ostalog pravi Milku, rekla je da ta kompanija aktivno radi na sprečavanju deforestacije.

Kompanija Herši (Harshey) navela je da joj je cilj da do 2020. koristi 100% odsto održivi kakao, dok je trgovačka kompanija Bari Kalbo navele da im je cilj da do 2025. prodaje samo kakao koji nije s obešumljenih površina.

Izvor: The Guardian, http://www.euractiv.rs 

SRBIJA ima ozbiljan problem s kvalitetom zemljišta i zato moramo da izvršimo sanaciju postojećeg zagađenog tla. To je ogroman posao i jedan od najvažnijih, jer nam od kvaliteta zemljišta direktno zavisi kvalitet hrane koju jedemo. Zato tu dolazimo do jednog od ključnih pitanja - kakva je hrana koju jedemo?

Upozorava ovo, u razgovoru za "Novosti", ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ističući da je u celom svetu jedan od najvećih zagađivača poljoprivredna proizvodnja, zbog erozije zemljišta i hemijskih supstanci koje se koriste za zaštitu biljaka.

- To je slučaj i u Srbiji. Zbog toga imamo nekvalitetno zemljište, što utiče na kvalitet hrane. Ja nisam srećan zbog kvaliteta onoga što znam da jedemo. Nije za paniku, ali to je važno pitanje. Da li neko razmišlja o tome zašto mi imamo toliko prisutan sterilitet među mladim ljudima? Lično verujem da je ono što unosimo kao hranu u organizam dobrim delom razlog za tu vrstu problema. Važno je da se vratimo drugačijoj proizvodnji, da ne zagađujemo namirnice koje jedemo, jer tako zagađujemo nas same. To je krug u koji smo ušli i iz koga se teško izlazi.

* Da li za ovaj problem postoje rešenja?

- Potrebno je da pređemo na nove tehnologije koje su ekološki prihvatljivije. Ministarstvo poljoprivrede već radi na načinima kako da se promeni svest o tome šta se zapravo koristi, i ja ih u tome podržavam.

* Sve češće se govori o izvorištima pijaće vode u Srbiji

i činjenici da većinom njih zapravo upravljaju stranci.

- Veliko je pitanje šta sada, kada ste pravo korišćenja tih izvora kao zemlja prodali nekoj kompaniji, može da se učini. Ja zaista strepim i imam pravo da kažem da sam zabrinut i da država mora da misli o tome kome će pripadati pravo korišćenja izvora pijaće vode. Bez obzira na procene međunarodnih organizacija da mi spadamo u 50 ili 100 država koje imaju rezerve pijaće vode, ja se s tim ne slažem. Ako smo svesni činjenice da u ovom trenutku postoji uverenje da dostupne pijaće vode na planeti nema dovoljno, to ukazuje da su države koje imaju pijaću vodu bezbedne i bogate.

* Da li je moguće pronaći nova izvorišta pijaće vode i da li je to u planu?

- Da, naravno da mogu da se nađu nova izvorišta, ali rano je govoriti o takvim planovima. Srbija u ovom trenutku misli da nema problema sa pijaćom vodom, a ja se sa tim ne slažem. Uzmite u obzir nestašice pijaće vode u pojedinim gradovima i regionima u Srbiji tokom leta i biće vam jasno da nešto nije u redu. Ili nemamo kapacitet za proizvodnju pijaće vode u Srbiji, ili nemamo pijaću vodu. Mislim da je istina negde između.

* Koliko danas otpadne vode predstavljaju opasnost?

- Svedoci smo ubijanja života u rekama, a neki privredni sistemi čak nisu našli za shodno da ugrade sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. To se više neće tolerisati. Mi razumemo teškoće s kojima se susreće privreda, i privreda jeste najveći investitor u zaštitu životne sredine, ali privreda je i najveći zagađivač. Menjamo prag tolerancije kada je u pitanju zagađivanje vode. Uveravam vas da će inspekcija biti mnogo češći gost u postrojenjima.

* Koliko je novca u ovom slučaju potrebno?

- U preradu otpadnih voda je potrebno da uložimo na oko pet milijardi evra rok od 25 do 30 godina, a nešto manje novca je potrebno za rešavanje otpada u celini. Moramo da podignemo nivo kulture u Srbiji da bismo došli do zdravije i čistije životne sredine. Prema procenama, u Srbiji imamo između 4.000 i 5.000 divljih deponija, i to je zaista previše, ali to ne možemo da rešimo dok ne rešimo prethodno pitanje, a to je pitanje kulture. Plan upravljanja otpadom postoji za predviđenih 26 regionalnih deponija. Posebno pitanje je zemljište, kada imate zaprljane površinske vode i otpad koji se baca po zemlji i na taj način zagađuje zemljište, tako se zagađuju i podzemne vode. Želim da javnost kroz ovo što govorim shvati koliko je važno držati čistom površinu zemlje.

* Na koji način građani mogu da pomognu?

- Da bismo realizovali sve što je važno, potrebno je vreme, ali su neophodni i pomoć i podrška, kako Vlade Srbije, tako i samih građana. Moram da kažem da nama puno mogu da pomognu i, recimo, penzioneri. Takođe, kada govorimo o obrazovanju, Ministarstvo prosvete je vrlo svesno važnosti ove teme i ozbiljno radimo na tome da ova tema dobije još veći značaj u školama.

* Kako će se rešavati problem otpada na javnim površinama i u rekama?

- U planu je da Srbiju očistimo od otpada, naročito PET ambalaže. Verovatno ćemo primeniti jedan od sistema koji kod nas još nije primenjivan. Postoji način da se Srbija u roku od godinu-dve očisti od ambalažnog otpada.

* Na kom je nivou danas reciklažna industrija u Srbiji?

- Moramo da krenemo s razvrstavanjem otpada u domaćinstvima. To će biti proces, ali očekujem da će se u Beogradu to uraditi već u roku od godinu dana, a u nekim mestima u Srbiji to se već i radi.

* Nedavno ste bili u poseti SAD, gde ste imali razgovore sa potencijalnim investitorima...

- Veoma sam zadovoljan posetom i načinom na koji su nas ugostili. Ovo nam je bila druga poseta u ovoj godini. Imali smo jednu vrstu konferencije gde smo okupili potencijalne investitore iz države Merilend koji su zainteresovani da investiraju u oblast životne sredine u Srbiji. Oni će nam doći u posetu do kraja godine i to će biti prilika da konkretnije razgovaramo. Spremni su da investiraju u preradu otpadnih voda, kao i komunalnog otpada. Nastavićemo takvu vrstu komunikacije i sa drugim zemljama, zemljama Zapadne Evrope, Rusijom i sa Kinom. To nam je cilj, da dovedemo velike investitore. Sada smo u mogućnosti da u svetu svuda reklamiramo zaštitu životne sredine kao srpski brend. Veoma je važno da razumemo da se Srbija nalazi na jednom od 40 najbogatijih područja biodiverzitetom u svetu.

 

SRBIJA NEĆE NAPRAVITI GREŠKU

* KADA će biti moguće otvaranje poglavlja 27, koje bi moglo da bude jedno od najtežih?

- Poglavlje 27 je najkompleksnije i najobimnije. To je jedan od razloga zašto je i formirano ministarstvo. Mi ćemo u poglavlje ući kada budemo spremni. Nisam za to da hitno uđemo u pregovore. Želim da još jednom temeljno pretresemo stanje životne sredine u Srbiji i da donesemo sud o tome šta nam je pregovaračka pozicija. Potrebno je da se dobro pripremimo, mislim da ne treba žuriti. Kada brzate možete doći u situaciju kao pojedine zemlje u okruženju, koje su pravile greške u pregovaranju, jer su htele brzo sve da urade, i sada plaćaju penale EU zbog toga što nisu dostigle standarde na koje su se obavezale tokom pregovora. To se Srbiji neće desiti.

SREĆA DOLAZI IZ PORODICE

* Da li, od kada ste na funkciji ministra, imate dovoljno vremena za porodicu?

- Vremena je manje nego ranije zbog obaveza koje nosi ovaj posao. Pre nego što prihvatite ovakav posao, morate računati šta je sve u opisu radnog mesta. Ipak, sve je stvar prioriteta. Naravno da imam vremena za svoju porodicu, za svog sina i suprugu, i tako će biti i dalje. To je neophodan začin u životu svakog čoveka koji želi da bude srećan. Sreća dolazi, pre svega, iz porodice. Ja sam rekao da posao koji radim nije samo posao za mene, to je moj život, i srećan sam što radim ovaj posao, stvarno uživam u tome, ali ipak je moja baza i središte života moja porodica.

 

KO ZAGAĐUJE, TAJ ĆE I DA PLATI

* DA li postoji plan za podizanje prihoda od ekoloških taksa?

- Mi sada radimo na ažuriranju podataka da bismo utvrdili koliko imamo obveznika, ko sve plaća, a ko ne plaća takse, i do kraja godine ćemo imati podatke o tome. Postoje kompanije i institucije u Srbiji koje ne plaćaju ono što su po zakonu u obavezi da plate. Ko zagađuje, taj će morati i da plati, i to u skladu sa zakonom. Treba da razumeju da je to doprinos za našu budućnost, za decu, za čistiji vazduh, vodu...

 

Izvor: www.novosti.rs 

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji boravi u zvaničnoj poseti Atini, razgovarao je juče sa članovima nove Vlade Grčke - Sokratisom Famelosom, ministrom koji je zadužen za ekologiju i životnu sredinu i Janisom Cironisom, ministrom zaduženim za podsticaje u poljoprivredi.

Grčki ministar Famelos izjavio je da „ počinjemo čvrstu saradnju prijatelja“ i dodao da će „vrata te saradnje biti otvorena i za druge “. On je prihvatio poziv da do kraja godine dođe u Srbiju, predvodeći političko-poslovnu delegaciju u kojoj će biti dvadeset grčkih kompanija koje posluju u oblasti životne sredine. Tom prilikom biće potpisan i memorandum o saradnji dva ministarstva.

Ministar Trivan je istakao da „počinjemo regionalnu saradnju upravo iz Grčke, jer nas za nju vežu duboki prijateljski odnosi“. On je naglasio da će Srbija u predstojećem periodu pokrenuti niz ekoloških inicijativa u regionu i da će imati podršku Grčke u tome. „Imamo snažnu podršku Grčke i u evropskim integracijama Srbije, posebno u pregovorima o poglavlju 27, u čemu će nam grčka iskustva biti dragocena“, rekao je ministar Trivan. 

Grčki ministar zadužen za podsticaje u poljoprivredi Janis Cironis rekao je da zbog velikog i dugotrajnog prijateljstva srpskog i grčkog naroda saradnja dve zemlje ne može imati granice. On je naglasio da životna sredina nije trošak, nego investicija koja može da otvori mnoga radna mesta u obe zemlje.

U susretima ministra Trivana sa grčkim kolegama dominirale su teme iz oblasti otpada, otpadnih voda, klimatskih promena, bujica, suša, požara. „Jedno od najsnažnijih oružja za borbu protiv klimatskih promena u Srbiji biće pošumljavanje, koje ćemo sada kao ministarstvo podržavati sa republičkog nivoa, kao što je to ranije rađeno u Beogradu sa nivoa Sekretarijata za zaštitu životne sredine“, podvukao je ministar Trivan.
On je poručio da Srbija doživljava Grčku kao izuzetnog prijatelja. „Zahvalili smo na podršci jedinstvu naše zemlje sa Kosovom i Metohijom kao neodvojivim delom Srbije, na nepriznavanju Kosova kao samostalne države i protivljenju Grčke da takvo Kosovo postane član UNESKO“, istakao je ministar Trivan.

Ministar Trivan nastaviće posetu Atini razgovorima sa predstavnicima Parlamenta Grčke.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan poručio je da Srbija i Sjedinjene Američke Države (SAD) najveći prodor u unapređenju međusobnih odnosa mogu da naprave u oblasti zaštite životne sredine jer je ona, kako je istakao, neopterećena hipotekama, i predstavlja neograničeno polje za saradnju država.

Govoreći na srpsko-američkoj poslovnoj konferenciji u saveznoj državi Merilend, ministar Trivan je pozvao kompanije iz SAD da investiraju u Srbiji, posebno u oblastima upravljanja otpadnim vodama i otpadom.

„Prema postojećim procenama, Srbiji su u oblasti voda potrebna ulaganja od oko 4,9 milijardi evra, a za upravljanje čvrstim otpadom oko 900 miliona evra. Za remedijaciju i dekontaminaciju zemljišta samo na zagađenim industrijskim lokalitetima potrebno je preko 470 miliona evra“, rekao je ministar Trivan.

On je dodao da je Srbija posebno zainteresovana i za zbrinjavanje istorijskog i opasnog otpada, kao i za obnovljive izvore energije.

„Budući razvoj Srbije mogao bi da bude zasnovan upravo na investicijama u poslove u zaštiti životne sredine. Budućnost podrazumeva razmatranje nedeljivog trougla ekonomije, životne sredine i energetike“, istakao je ministar Trivan.

„Naša ambicija je da sa svim zainteresovanima u svetu razgovaramo o investicijama koje uključuju i oblasti od ekološkog turizma, preko proizvodnje organske hrane, do industrije“, naglasio je ministar Trivan i pozvao čelnike države Merilend da sa svojom privredno-političkom delegacijom posete Srbiju.

Izražavajući zadovoljstvo što imaju priliku da ugoste ministra Trivana, neki od najviših čelnika države Merilend, kao što su državni sekretar Džon Vobensmit, sekretar za životnu sredinu Ben Grambles i sekretar za prirodne resurse Mark Belton, predstavili su kapacitete Merilenda i napore koje preduzimaju na planu zaštite životne sredine. Izrazili su spremnost da Srbiji prenesu iskustva Merilenda i sagledaju oblasti u kojima je moguća međusobna saradnja.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan poručio je da će se novoformirano ministarstvo veoma ozbiljno i odgovorno baviti životnom sredinom. „U nekim pitanjima bićemo beskopromisni, a neka ćemo rešavati uz prihvatljive kompromise koji omogućavaju razvoj zemlje“, rekao je ministar Trivan gostujući u emisiji „Talasanje“ Prvog programa Radio Beograda.

On je istakao da je najvažniji instrument sprovođenja politike u oblasti životne sredine inspekcija, ali da ona nema ni dovoljno ljudi, ni opreme, ni novca. „Osim što moramo iznutra da reformišemo i unapređujemo inspekciju, ne možemo ništa ozbiljno da uradimo bez podrške Vlade Srbije. Potrebno je više novca i ljudi. Onoliko koliko se uloži, toliki će biti i napredak“, rekao je ministar Trivan.

Kao prioritete novog ministarstva, Trivan je istakao pre svega pitanje voda i smeća. „Prerada otpadnih voda najvažnije je pitanje ne samo kod nas, nego na čitavoj planeti. Tu je i pitanje odlaganja i prerade otpada. I kod ovih prioriteta najveći problem je novac koji država nema i zato je neophodno javno-privatno partnerstvo, kroz koje će privatne kompanije ulagati novac, donositi tehnologije i zarađivati od prerade, a država sačuvati kontrolu nad tim resursima i nadizarati tehnologije prerade. Dok sam ja ovde neće biti prljavih tehnologija u Srbiji“, naglasio je ministar Trivan.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, predao je danas, 30. juna 2017. godine dužnost novom ministru za zaštitu životne sredine Goranu Trivanu, kome je izrazio punu podršku u vođenju novoformiranog ministarstva.

„Povodom formiranja Ministarstva za zaštitu životne sredine kao zasebnog resora, želim da se zahvalim svim akterima u oblasti ekologije na izuzetnoj saradnji, ali i neiscrpnom radu na jačanju kapaciteta koji treba da obezbede zdraviju i čistiju budućnost narednim generacijama“, izjavio je ministar Nedimović.

Važnu ulogu u ostvarenju tog cilja ima i industrija, posebno oni segmenti koji su u prethodnom periodu bili upućeni na nas, dodao je Nedimović.

„Zbog toga želim da iskoristim priliku da se i njima zahvalim na saradnji, kao i pokazanoj kolektivnoj odgovornosti“, istakao je Nedimović.

Ministar Nedimović je naveo da smatra da je od izuzetne važnosti postojanje zasebnog ministarstva za zaštitu životne sredine, zbog čega je kolegi Goranu Trivanu izrazio punu podršku u prevazilaženju izazova koji se ispoljavaju kroz ovaj važan segment društvenog života i poželeo svaku sreću u radu.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30