Pretežno poljoprivredne opštine poput Knića u Šumadiji suočavale su se sa problemom plasmana proizvoda koji tek što su stigli na prodaju. Plastenička proizvodnja rasada, povrća i cveća zastupljena je u ovoj malenoj opštini koja živi od poljoprivredne proizvodnje. Ipak proizvođači su uspevali u tome da imaju kontinuiranu prodaju i to najviše putem interneta uz stalne kupce i elektronske pijace koja će nastaviti da funkcioniše iako je ukinuto vanredno stanje.
Svetlana Filipović se zajedno sa svojom porodicom već 17 godina uspešno bavi plasteničkom proizvodnjom rasada povrća u selu Grivac kod Knića. Pored paradajza, krastavaca i tikvica Filipovići proizvode rasade dinje, lubenice i začinskog bilja na 10 ari pod plastenicima. Uz stalne kupce i putem interneta uspeli su da prodaju većinu svojih proizvoda."Mušterije su stalne koje već godinama kupuju kod nas i uglavnom nas oni i preporučuju i to nam je najveća reklama. Uglavnom su ljudi poručivali putem telefona, putem Fejsbuka jer imamo i stranicu, preko nekih grupa na internetu. Ulaganja su velika, semena su najskuplja jer su zastupljene kod nas uglavnom holandske sorte paradajza i paprike. Imamo tu i nekih naših sorti ali semena jesu skupa, kao i supstrat koji se koristi, zatim tu su i čaše, kontejneri i naravno hemija za zaštitu biljaka" kaže za RTV Svetlana.

U selu Pajsijević plastenici Snežane Radojević puni su cveća. U 11 plastenika koji se pružaju na dvadeset ari prolećna sezona uveliko traje.

Godišnje ova porodica proizvede i do dvesta hiljada saksija cveća a ove godine i pored vanredne situacije uspeli su da imaju kontinuiranu prodaju.

"Bila je borba u početku, preko interneta, preko online pijace, preko Fejsbuka smo prodavali, preko svih mreža i zapravo preko svih mogućih sredstava. Mi smo se trudili, razvozili smo, reklamirali se i uspeli smo dosta da prodamo. Najviše se traži ledeno srce, kaliope, sve ide ali uglavnom najviše cveće u saksiji i baštensko bilje. Sve je skupo, od samih biljaka koje kupujemo, do plastenika, folije, supstrata, đubriva i iz godine u godinu ulaganja rastu a cena cveća je uglavnom ista" rekla je Radojevićeva.

Opština Knić je odmah po uvođenju vanredne situacije pokrenula i elektronsku pijacu koja se uspešno pokazala. Zainteresovani proizvođači se i dalje javljaju jer se ovaj način prodaje dobro pokazao.

"Ja im pružam tehničku podršku pri objavljivanju oglasa, imamo i sada zainteresovane ljude i nadamo se da će i sada pošto je ukinuto vanredno stanje elektronska pijaca ostati kao sredstvo komunikacije između potrošača i proizvođača. Pored povrtarskih proizvoda mogu da plasiraju i stočarsku robu i voćarske, mlečne i pčelarske proizvode kao i proizvode hortikulture"potvrdio je Nikola Đurković saradnik u opštinskoj u Kancelariji za poljoprivredu

Plan lokalne samouprave u Kniću je da izdvoji za ovu godinu preko 20 miliona dinara iz budžeta za podršku poljoprivrednicima kako bi se proizvodnja uvećala i osavremenila a mladi ljudi sa svojim porodicama ostali na selu.

Izvor: http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/proizvodnja-rasade-i-cveca-put-ka-zaradi_1122170.html

Nova usluga Ministarstva poljoprivrede E-pijaca predstavlja dobar način da svi oni koji žive od poljoprivrede mogu na jednom mestu da ugovore prodaju u celoj zemlji. Kikindski poljoprivrednici u najvećoj meri prodaju med, rakiju i povrće, dok se u međuvremenu zabrana prodaje na zelenim pijacama koristi radno za zasnivanje nove proizvodnje u plastenicima.
Odmah nakon uvođenja vanredne situacije i zabrane rada na zelenim pijacama, videvši da će velike količine hrane ostati na njivama, kikindski poljoprivrednici organizovali su se preko društvenih mreža kako bi svoju robu uredno isporučili svima koji su bili zainteresovani za kupovinu. Nedugo zatim, Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je takozvanu E - pijacu, odnosno mogućnost da svi proizvodi budu dostupni na jednom mestu u celoj zemlji.'Drago mi je da je država uvidela da teba da se napravi nešto poput E - pijace. Svaki početak je težak i mislim da će tek kasnije pokazati rezultate, mada ova usluga daje dobre rezultate i sada'', kaže Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda.

Otvaranje elektronske pijace preko resornog ministarstva svakako je dobar način da se steknu novi kontakti, da se u momentima kada je prodaja na pijacama neizvodljiva nešto i zaradi, iako kikindski povrtari koriste ovo vreme kako bi započeli proizvodnju u plastenicima, dok prodaju stavljaju u drugi plan.

''Trenutno samo ulažemo u proizvodnju, počeo je rasad da pristiže od paradajza, krastavaca, tikvice, dok paprike ima u plastenicima. Sada čekamo svaki dan u nadi da će se vanredno stanje ukinuti što pre'', napominje Dragan Vukobrat, povrtar iz Kikinde.

Imajući u vidu da su Kikinđani odmah po proglašenju vanredne situacije preko društvenih mreža započeli prodaju, nije im bilo strano prijavljivanje za E – pijacu, a prvi koji su ponudili svoje usluge su proizvođači meda, rakije i povrća.

''E - pijaca je počela da funkcioniše 10. aprila, a mi kao Poljoprivredna stručna služba smo dobili uputstva da pomažemo poljoprivrednicima da se povežu preko tog portala. Kontaktirali smo naše poljoprivrednike, ali moram da napomenem da Kikinda nema veliki broj povratara i voćara'', dodaje Jelena Kljajić, iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

Prilikom prodaje robe preko E-pijace važno je da poljoprivrednici isplaniraju kako i kojim danima će dostavljati robu, na kojoj teritoriji, po kojoj ceni i da to jasno zabeleže tokom registracije na E-pijacu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/na-e-pijaci-najvise-se-prodaju-med-rakija-i-povrce_1114824.html

Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u zemlji. U toku je berba krastavaca, stižu i mlad krompir i kupus. Proizvođači su zadovoljni kvalitetom i prinosima, nadaju se i dobroj prodaji zahvaljujući elektronskoj pijaci.Porodica Marjanović iz Turekovca kod Leskovca imala je prvu, veliku isporuku preko platforme Ministarstva poljoprivrede.Sa jednog struka Marjanovići uberu 15 kilograma krastavaca, dvostruko više od proseka. To je rezultat spoja savremene tehnologije, iskustva, struke i ogromnog rada. Na više od jednog hektara u sezoni proizvedu 300 tona krastavaca. Greju ih cele zime da bi što ranije izašli na tržište. U vanrednom stanju elektronska pijaca je, kažu, spas.

"Kako nam ne znači, ne bismo mogli da isporučimo robu, ne bismo mogli sav ovaj trud da unovčimo što smo uložili", navodi Mića Marjanović, povrtar iz Turekovca.

Do kraja juna bez predaha. Posla ima za svakog člana porodice i još desetak radnika.

"Imamo radnike. Tu su sa sela. Blizu su svi. Dolaze. Poštujemo pravila", navodi Vesna Marjanović iz Turekovca.Prvi onlajn kupac javio se iz Kragujevca. Telefonom su ugovorili cenu i količinu. Za početak dve i po tone krastavaca koji će se sa vidno istaknutim poreklom naći u rafovima prodavnica širom Srbije.

"Zamisao je da nam se svi poljoprivredni proizvođači koji u ovom momentu imaju problem sa plasmanom robe jave i da probamo da te neke količine usmerio u onaj lanac distribucije koji se nalazi na unutrašnjem tržištu. Nadamo se, kada ovi otežani uslovi poslovanja budu prestali, da ta platforma živi i dalje", objašnjava Dušan Mutavdžić, izvršni direktor "Euro lajna" iz Kragujevca.

Jedni beru krastavac, drugi vade mlad krompir. Proizvođači u selu Donjem Stopanju nadaju se da će uspeti da prodaju sav rod.

"Nešto sam dao zadruzi, hoću sad da se učlanim u elektronsku pijacu i resto ću da dajem tamo", navodi Tomislav Savić, povrtar iz Donjeg Stopanja.Za 24 časa na elektronskoj pijaci robu je ponudilo pedesetak proizvođača i prerađivača iz leskovačkog kraja. Pri registraciji pomažu im stručnjaci Poljoprivredne savetodavne službe.

"Mogu da kažem da će ovaj broj što sam napomenuo od 48 vrlo brzo biti udvostručen ako ne i utrostručen", navodi Dalibor Cvetanović, direktor PSSS Leskovac.

U plastenicima koji se prostiru na 2.100 hektara u jablaničkom okrugu godišnje se proizvede oko 3.500 vagona paradajza, krastavaca, paprika i kupusa. Dovoljno da se podmire potrebe domaćeg tržišta, i više od toga.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3921666/elektronska-pijaca-leskovac-krastavac-krompir-kupus.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je rad platforme Elektronska pijaca Srbije na adresi https://pijaca.minpolj.gov.rs, a sve u cilju da se omogući proizvođačima kvalitetne hrane (između ostalog i meda i drugih pčelinjih proizvoda) direktan kontakt sa potrošačima u gradskim sredinama, širom Srbije. Imajući u vidu trenutnu situaciju i ograničenost kretanja, ova platforma bi trebalo donekle da zameni postojeće sisteme distribucije i omogući potencijalnim kupcima lako povezivanje sa proizvođačima.

 

Kao pčelar, dovoljno je uneti WEB adresu https://pijaca.minpolj.gov.rs, zatim kliknuti na kvadratić u donjem desnom uglu “Registracija domaćinstava” (slika 1), a zatim i kliknuti na “Registracija proizvođača” (slika 2). Potom treba uneti elementarne podatke (slika 3): kontakt, proizvodni program, web ili FB prezentacija, sisteme kvaliteta (ako postoje) i lokaciju (uneti na mapi). Procedura traje oko 5 min.

 

Poručenu robu gradjanima mogu da isporuče sami pčelari ili neka od kurirskih službi. Na portalu „ePijaca Srbije“ će biti i drugih mogućnosti korišćenja, o čemu će Ministarstvo blagovremeno obavestiti javnost.

 

Za pomoć pri registraciji i korišćenju portala možete se obratiti svojoj Poljoprivrednoj stručnoj službi, svom ili bilo kom poljoprivrednom savetodavcu, kao i na telefone: 060/011-5711, 064/818-8777, 063/380-173, 060/500-7100 i 065/338-8017.

Izvor:http://spos.info/pcelari-na-elektronskoj-pijaci-srbije/

U prvom satu rada ePijace iza koje stoji Ministarstvo poljoprivrede, gazdinstvo iz Trstenika prodalo je tonu šargarepe, a preduzeće koje snabdeva trgovinske lance od malih proizvođača kupilo je povrća i mlečnih proizvoda za pola miliona dinara, saopštilo je danas to ministarstvo.Ova ePijaca počela da radi u petak u podne, već prvog dana više od 19.000 ljudi je posetilo ovu tržnicu, a Ministarstvo je saopštilo da se prvog dana na njoj registrovao 771 proizvođač hrane.

 

Svaki građanin pretragom željenih proizvoda na ePijaci može da direktno poruči robu od samog proizvođača koji obavlja I isporuku na kućnu adresu, ili roba stiže kurirskom službom.

 

Proizvođači se na ePijaci registruju u tri klika na internet adresi pijaca.minpolj.gov.rs, saopštilo je Ministarstvo.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:858726-Na-drzavnoj-ePijaci-hranu-ponudio-771-proizvodjac

Elektronska pijaca Srbije počela je danas sa radom.Svi zainteresovani građani mogu, uz jednostavnu registraciju, da preko ovog portala kupe voće, povrće, meso, sireve, mleko, jaja, med, kao i niz drugih tradicionalnih srpskih prehrambenih proizvoda, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Poručena roba građanima može biti isporučena direktno od strane proizvođača, ali i pomoću brojnih kurirskih službi.

Za sve dodatne informacije može se posetiti portal ePijaca Srbije ili pozvati sledeći brojevi telefona za pomoć pri registraciji ili druge dodatne informacije: 060/011 5711, 064/818 8777, 063/380 173, 060/500 7100; 065/338 8017.

U poslednja 24 časa registrovano je više od 500 prodavaca koji nude robu.

"Narednih dana ePijaca će uvesti nove mogućnosti korišćenja o čemu će javnost biti obaveštena", navodi se u saopštenju.

Podsetimo da su se u pojedinim gradovima, gde su još od proglašenja vanrednog stanja sve pijace zatvorene, kao što je na primer Novi Sad, pijačari odnosno poljoprivredni proizvođači i drugi trgovci, organizovali preko Fejsbuka i sada u određenim grupama omogućavaju dostavu svojih proizvoda na kućnu adresu.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/239811/Pocela-sa-radom-ePijaca-Srbije.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31