Stručnjaci kažu da je „tavnička dunja“ najkvalitetnija u Evropi, pre svega zbog veće količine suvih materija i šećera, koji omogućavaju ekspozicija terena i sastav zemljišta. Zbog toga je i potražnja velika. Ovo selo izeđu Kraljeva i Čačka zovu selom dunje, jer ne postoji kuća u kojoj se ovo voće ne uzgaja, makar i za svoje potrebe. Dve trećine prinosa dunje u našoj zemlji potiče upravo iz Tavnika. Ovaj podatak je impozantniji ako se zna da je Srbija sa 13.000 tona
godišnje, najveći proizvođač dunja u Evropi, posle Španije. Krajem oktobra planirali su Prve dane dunje ,,Miris dunja u Tavniku“, međutim problem zvani kovid ih je sprečio. Šta žele i planiraju čuo je i pomoćnik ministra poljoprivrede, ali čini se u čemu će uspeti ipak zavisi samo od njih.
Selo Tavnik kod Kraljeva, na padinama Kotlenika, zovu selo dunja. Ne bez razloga jer na oko 300 hektara gaje preko 60 hiljada stabala, što nas je dovelo na drugu poziciju po proizvodnji u Evropi. Poznavaoci prilika tvrde da se dve trećine dunje u Srbiji, upravo proizvede u ovom selu, jer nema kuće u kojoj nije zasađeno bar po nekoliko stabala. Tradicija ili potreba, tek posle tri godine rada u inostranstvu, svu ušteđevinu Đorđe Jovandarić , je uložio u dedovinu gde na
tri hektara sada uzgaja dunju.
,,Istina je proveo sam tri godine na privremenom radu u inostranstvu. Bio sam na klackalici šta dalje u Srbiji. Međutim, nije ni Zapad obećana idila. Odlučio sam da se vratim u Tavnik, obnovim zasade dunje i uložim u dedinu kafanu, koja je stara duže od jednog veka. Sada imam oko tri hektara pod dunjom. Nije ovo zahtevna voćka, međutim poslednjih godina sve je više ubija ervinija. Drugi problem u ovom uzgoju jeste cena. Zapravo ako nema kome da se proda dunja unapred, onda vas ucenjuju. Primer je i ova godina, oni koji su imali sigurnog kupca prodali su je po ugovorenoj ceni, oni koji nisu sada na kraju berbe, prinuđeni su da je prodaju po duplo nižoj ceni. Ja sam deo dunja ostavio i za sopstvenu proizvodnju rakije. Mislim da bi trebali da napravimo neku zadrugu,
da sami proizvodimo ono na čemu drugi zarađuju. Smatram da treba da zaštitimo ovu našu tavničku dunju, kategoričan je Đorđe Jovandarić.
Ove godine rod je više nego odličan, plodovi sočni i što je najvažnije odličnog kvaliteta suve materije, zbog čega je rado kupuju svi proizvođači rakije u Srbiji. Vilotijevići, i stočari i dunjari. Sa oko 400 starih stabala ubraće oko 160 tona mirisnih plodova, ali se oko stabala i ulagalo.

,,Ova stabla su stara preko 30 godina, sve su to stare sorte. Ovo je konkretno leskovačka. To što vam neko kaže nema ulaganja, nema problema, ma samo vas laže. Svake godine ih spremimo pred zimu, okopamo, pođubrimo. S proleća, mora bar dva prskanja. U ovom zasadu gde se nalazimo, malo je teže vidite da su savijene od roda, ali ako hoćete da vam nešto bude dobit, morate i vi da date. Ima posla, ali ima i zarade. Mi uglavnom prodajemo dunje dalje, mahom
rakijašima. Imamo i dosta stoke, mi smo uglavnom stočari, dunje nam dođu kao dodatni prihod, proizvodnja rakije bi bila veliki posao, možda naslednici
budu zainteresovani, mi o nekoj velikoj priči za sada ne razmišljamo. Najveći nam je posao ova berba, “priča nam Rade Vilotijević.
Da se valja potruditi oko njih potvrđuje i najmlađi Luka u porodici Vilotijević. Kaže da je navikao na seoske poslove, selo obožava, prirodu, životinje. Pomaže šta god treba, a dunje obožava da "podbira", jer obavezno padne i lep džeparac. To je sigurno potvrđeno jer berača u selu, skoro da nema, svako bere na svom imanju.
Na pijacama i marketima kilogram dunje bio je oko 100 dinara, ali kako ona nije izrazito konzumno voće, na ovaj način se prodaju zanemarljivo male količine. Najveći deo dunje iz Tavnika prerađuje se u rakiju. Svakako najveći proizvođač je Vlado Obradović sa pet hektara dunje. Kaže da su klima i sastav zemljišta razlog što se u ovom selu tako mnogo gaji dunja. Pogodnost kod gajenja dunje je to što je zasad dugovečan, pa može da potraje i sto godina. Ulaganja su velika. Prema proračunima proizvođača iz ovog sela, za formiranje jednog hektara potrebno je 10.000 evra.
"Kompletno selo okrenuto je prema zapadu i sunce ga obasjava ceo dan. Vetar duva od Ovčara. Sastav zemljišta je takođe pogodan. Ispod voćnjaka je ruda uglja lignita i on daje neke elemente koji utiču na kvalitet dunje, kakav ne može biti na drugom mestu. Suva materija u dunji iz Tavnika je do 30 odsto veća nego u ostalim delovima zemlje.Najskuplja je priprema zemljišta. Sadnice su od dva do tri evra, a posle pete godine prinos po hektaru je od 30 do 50 tona. Maksimalan rod se čeka i do desete godine od formiranja zasada. Isplativa je ako se radi na veliko. Ako vi imate 20-30 ari, to je više hobi. Ili ćete imati velike
količine koje mogu da podnesu goredole kretanja na tržištu. Ako imate malo, baš vas briga koliko to košta", kaže Obradović, inače Kragujevčanin.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Šumadijsko selo Tavnik jeste selo sa najviše dunja po glavi stanovnika u Evropi. Od ukupnog roda dunje u našoj zemlji u tom selu uberu čak 60 odsto. U njemu ne postoji dvorište bez ove voćke, a svaka kuća peče rakiju, pa otkrivaju i pravi recept za dunjevaču.Posle table na kojoj je pisalo Tavnik, nekih 100 metara dalje, zaustavili smo se pored jednog šlepera. Čim smo otvorili vrata automobila, dočekao nas je miris tek ubranih dunja i najmlađi gazda, kako sa dugom daskom podiže još jednu stranicu na kamionu.Pomislili smo da tako privlači kupce, da pokazuje svoju robu, ali ne, on je već prodao svoje dunje, sada se samo hvali.

"Dunje su odlične, ali sreća je što imam još jedan posao, od kojeg živim", kaže dvadesetsedmogodišnji Đorđe Pandrić.

Na pitanje da li je moguće da jedan od najvećih proizvođača dunje u prestonci dunje ne može da živi od proizvodnje, prerade i prodaje dunja, Đorđe je samo kratko slegnuo ramenima, govorom tela kao da se izvinjavao što je tako i onda je rekao kako je on još dobar, jer ima kontakte zbog kafane.

"Ovde sam na ulici pa brzo prodam svu svoju robu, ali nakupci čekaju da dunja počne da truli, pa onda dolaze šleperom, nude 20 do 25 dinara za kilogram i ljudi šta će, moraju da prodaju. Kako se ko snađe, nema organizovane prodaje i to nam je najveći problem", naglašava Đorđe Pandrić.Od ukupunog roda dunje u našoj zemlji, u Tavniku uberu čak 60 odsto. Ovaj podatak je još zanimljiviji ako znamo da smo drugi u Evropi po proizvodnji ovog voća i među prvih deset proizvođača na svetu. A šta rade sa tolikim dunjama? Ili prodaju za rakiju ili peku rakiju.

Dragan Marković peče rakiju i od dunje i od šljive, jer ovo je ipak Šumadija. Na pitanje šta je više na ceni u Tavniku, koja rakija – dunja ili šljiva, on odgovara kratko – rakija!

A u Šumadiji rakija može da bude jedino od šljive, ostala pića imaju nastavak ča, dunjevača, jabukovača, kruškovača, isto kao kada govorimo o bureku, jer burek je s mesom, a Dragan kroz osmeh dodaje, "sve ostalo su peciva".

Ipak i on gaji dunju i prodaje je, ali za razliku od većine Tavničana, on dunju preradi u rakiju, pa je tek onda prodaje i opet – ni tako nije posebno isplativo, govori nam Dragan.

U dvorištu kod Dragana vijori se dim iz kazana u kojem se peče rakija, ispred "vesle mašine" postavljena su dva tronošca, pre razgovora, ovaj šezdesetčetvorogodišnjak ubacuje još neko drvo, da rakija slučajno ne bi stala.

"Sledeće godine idem u penziju, a da nije ovog kazana, u penziju bih otišao kao nazeposlen", kaže Dragan.

Nasmejali smo se, ali nije bilo tu razloga za smeh. Dragan seda na svoj tronožac, onaj osmeh i dalje traje na licu, a uzdah mu je plućima, izdah skida osmeh, sada je spreman za razgovor.

Kaže da u Tavniku šljiva košta 500 dinara, a dunja 600-700 dinara. "I to ako možeš da prodaš. Kome? Ovde svaka kuća peče rakiju", dodaje on.

Dragan rakiju peče svakog dana, kada bi vreme dozvolilo, on bi 365 dana bio uz kazan. Na pitanje koliko sada ima litara rakije, odgovara: "Dve do tri hiljade litara dunje i četrdeset do pedeset hiljada litara šljive."

Pod utiskom ovih brojeva, reklo bi se da je Dragan bogat čovek! "Bogat sam da ti ne kažem koliko, znaš koliko ima nas seljaka koji smo bogati", dodaje Dragan.

Objašnjava kako sa ovim cenama, kada odbije troškove, ima samo sto dinara zarade po litru rakije. Nebitno da li je dunja ili šljiva. Ali ni to ne bi bio problem kada bi mogao sve da proda, ali kao što je rekao, kome? Sada mu je ta "stara rakija" problem, jer nema gde da stavi novu koju peče i onda mora da spusti cenu, na ove već niske.Tavnik je brdovito selo, a u njemu ne postoji dvorište bez dunje. A zašto je tako? Odgovor je jednostavan, kaže Dragan Ranković, predsednikom Mesne zajednice Tavnik.

"Dunja ne traži mnogo rada, a ovo je do sedamdesetih godina bilo rudarsko selo. Većina muškaraca radila je u jednom od dva rudnika lignita, pa kada iz jame dođu kući i namire stoku, nije im ostajalo ni vremena ni energije za neko zahtevnije voće", objašnjava Ranković.

Postoji priča o tome kako su Tavničani shvatili da imaju zlato u dvorištu. Pre dvadesetak godina u selo je došao čovek sa 25 tona kukuruza u šleperu i rekao da daje kilogram kukuruza za kilogram dunja. Ubrzo je kukuruz bio istovaren, a dunje na kamionu.

Tavničani su pokušavali da naprave rakiju od dunje kao što prave od šljive, bez šećera i vode, ali to nije valjalo. Onda su otišli u Banat kod čoveka sa šleperom, odnosno dovezli mu dunje i tada su videli kako taj Banaćanin pravi dunjevaču.U Tavniku otkrivaju da u dunjevaču mora da ide oko pet odsto šećera u kom dolivaju vodu, ali ono što je još važnije jeste da se dunjevača pravi od zrelih dunja, koje se sitno iseku i tada se u tu suvu materiju dodaju kvasac i enzimi. A miris dunje dobiju tako što u, takozvanu, meku rakiju ubace oprane, isečene i zrele dunje i to se onda prepeče.

Na kraju dana Dragan nas vodi do aerodroma "Morava", govori nam kako je taj aerodrom bolna tačka svih Tavničana, a zašto? Dragan tvrdi da civilni aerodrom "Morava" nije u Lađevcima, kao što mnogi govore, tamo je vojni aerodrom, kaže Dragan, a u Tavniku je civilni i svi koji ulaze ili izlaze iz aviona to rade u Tavniku, a ne u Lađevcima.

Uz obećanje da ćemo ovo preneti, dogovaramo se da oni za pet godina naprave hladnjače, da počnu da prerađuju dunje, ali ne samo u rakiju, već da proizvedu i džem, slatko, sokove, sve ono što može da se napravi od dunje, a što sada nemaju i da sve to stave u avion i da izvezu, kada već imaju i dunje i aerodrom u "svom dvorištu".

Dogovor je sklopljen. Tavničani, vidimo se za pet godina, a nadamo se i ranije.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4129385/tavnik-dunje-rakija.html

Zemljoradnička zadruga "Plast" u Srpskoj Crnji, bavi se dve decenije poslovima kooperacije u ratarskoj proizvodnji.Obrađuje i oko 600 hektara sopstvenih i zakupljenih oranica za gajenje ratarskih kultura.Od pre tri godine, kako navode u toj porodičnoj zadruzi, voćarska proizvodnja je postala deo njihovog uspešnog agrobiznisa.

Podigli su savremeni zasad kruške, dunje i rasadnik sadnica.

Proizvodnja ratarskih useva, razvoj kooperantskih odnosa sa poljoprivrednicima, okosnica je u radu porodične zadruge "Plast" u Srpskoj Crnji koja je odnedavno otpočela i voćarsku proizvodnju.

Savremeni zasad kruške podignut je na četiri, a dunje na 10 hektara. Prinosi su zadovoljavajući.

"Mi smo obrali krušku na 4 hektara imali smo zavidnu proizvodnju, kod dunje na 10 hektara očekujemo negde 130 do 150 tona,t o znači 10 do 15 tona po hektaru", navodi Zoran Zečević, direktor Zadruge "Plast".

"Dunja je perspektivna i isplativa voćna vrsta", kaže profesor Mihajlo Nikolić.

"Već godinama dunja ima solidnu cenu na našem tržištu i pošto je ona u deficitu uglavnom se lako prodaje, njena cena ne pada ispod 30 centi po kilogramu, što je sasavim zadovoljavajuće imajući njen prinos po hektaru", ističe prof. dr Mihajlo Nikolić, stručnjak za voćarstvo.

Profesor Nenad Magazin sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kaže da proizvodnju dunje u Vojvodini treba više razvijati, jer postoje odgovarajući agropotencijali.

"Dunja ima perspektivu zato što je njena glavna namena u Srbiji proizvodnja rakije, voćne rakije imaju sve veći zamah, voćne rakije su jedinstveni proizvod koji se proizvodi u Srbiji", kaže prof. dr Nenad Magazin, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Izvesno je da će se u ovom delu Banata širiti zasadi dunje zbog isplativosti i podsticajnih mera države namenjenih razvoju voćarstva.

Takav plan ima i porodica Zečević koja će kako saznajemo investirati takođe u izgradnju hladnjače većeg kapaciteta i destilerije promovišući sopstveni brend rakije od dunje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/uspesi-zemljoradnicke-zadruge-plast-u-srpskoj-crnji_1166966.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31