Ovogodišnji rod dunje u Srbiji izmosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu, smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva.

"Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak, koji daje onoliko koliko može da da u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 300 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine je uvećana za 200 hektara. I u okolini Kraljeva dunjari su uglavnom mladi, a voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetan rod. 

Opširnije o uzgoju dunje možete pročitati u Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis

Kako prenosi RTS, ovogodišnji rod dunja iznosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, a najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva. "Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak koji daje onoliko koliko može da dâ u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 30 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine uvećana je za 200 hektara. I u okolini Kraljeva su dunjari uglavnom mladi. Voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetniji rod. Naučni saradnik Instituta za voćarstvo iz Čačka Ivana Glišić ističe da se uvode nove sorte u zasade. "U novijim zasadima se uvode neke nove sorte kao što su trijumf hemus i, moram istaći da se sorta Morava koja stvorena u Institutu za voćarstvo Čačak pokazala kao veoma dobra", rekla je Ivana Glišić. U Tavniku ima oko 60.000 stabala dunje i svake godine niču nove sadnice. Dunja je rasprostranjena u selima koja gravitiraju ka planinama Kotlenik i Gledić. Retki su, međutim, voćari koji imaju sadnice dunja na površinama većim od dva hektara. Voćari koji su se opredelili da uzgajaju dunju na većim površinama smatraju da nisu pogrešili. "Malo se ulaže u dunju, najmanje od svih voćki. Ja sam imao i jabuke i jabukare i ostalo. To sam sve iskrčio i posadio dunju. Znači – isplativo je", naveo je Radovan Marinković iz Tavnika. Otkupna cena dunje ove godine kretala se od 25 do 30 dinara po kilogramu. Dunja se kod nas prvenstveno koristi za preradu u rakiju.

Šta se može dobiti od dunje? http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

Bolesti dunje:

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

 

SORTE DUNJE:

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Dunja se u Srbiji proizvodi na oko 1.600 hektara, što je više nego pre 10 godina, ali i manje nego osamdesetih godina. Najveći proizvođači ovog voća su u okolini Blaca, Aleksandrovca i Kraljeva. Iako je
posle Španije, Srbija sa 13.000 tona godišnje najveći proizvođač dunja u Evropi, potražnja na srpskom tržištu je veća od ponude. To je prostor za intenziviranje proizvodnje dunja, ali i izvoz prerađevina od tog voća. Najzastupljenije sorte dunja kod nas su leskovačka, vranjska i morava.

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Dajemo savete šta se sve može napraviti od dunje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

 

Dunja je voće čiji se plodovi danas malo koriste za potrošnju u svežem stanju, već pretežno za preradu u čitav niz ukusnih prerađevina (slatko, kompot, džem, sok ili rakija). Plodovi dunje su krupni, veoma privlačnog izgleda, aromatični, prijatnog kiselkastog ukusa, čvrstog mesa (jer sadrži dosta celuloze i kamenih ćelija) i biološki vrlo vrednog hemijskog sastava, koji je za ljudski organizam vrlo hranljiv i lekovit.

Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje, hemijski sastav ove voćne vrste zavisi od čitavog niza činilaca, od kojih su najvažniji: sorta, rodnost, stepen zrelosti, ekološki uslovi gde se dunja gaji, kao i agro i pomotehnika koja se pri gajenju primenjuje.

Plod dunje se upotrebljava kao hrana i kao lek. Sok od dunje je prijatan i lekovit napitak, koji osvežava i jača sluznicu usta, želuca i creva. Seme od dunje se zbog sluzi upotrebljava za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja , kao i voda za obloge protiv opekotina. Ima primenu i u industriji kozmetike za izradu raznih losiona. U narodnoj medicini se list dunje upotrebljava u obliku čaja.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Kako pravilno da posadite dunju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3298-kako-pravilno-da-posadite-dunju

 

Priprema zemljišta za sađenje voćnih sadnica obuhvata niz mera, gde se na prvom mestu nalazi čišćenje od kamenja, panjeva, žila, šumskog drveća ili starih voćaka. Vađenje panjeva se može obaviti ručno ili uz pomoć mehanizacije.

Nakon toga, nadovezuje se ravnjanje, odnosno nivelisanje određene površine. Kako bi se ublažila erozija, na površinama oštrijeg reljefa, prave se kanali za oticanje vode. Kisela zemljišta podležu procesu kalcifikacije. Na zemljištima sa visokom podzemnom vodom, treba pristupiti drenaži.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

DUNJA - malo traži, a puno daje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

 

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

                 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

                                   

 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške. Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

                                   

Leska je posle oraha najznačajnija jezgrasta voćka. Najveći proizvođači su Turska, Italija, Španija. Kod nas proizvodnja lešnika, dosta zaostaje, ali imamo uslova ga gajenje, mada u poslednje vreme se dosta razmišlja o osnivanju i razvoju novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije. U Staparima, u Baškoj, postoji zasad koji je star 30 godina. Milov Milovanov, vlasnik ove plantaže, 1988. je zasadio, i u to vreme je bilo čudno, a sada je isplativo. Leska i dalje rađa, i donosi mu dobar prinos. Marko Sekulić, iz Kikinde je 586 sadnica posadio po hektaru. Sedam godina je bilo samo rada, ali posle sedam godina dočekao je rodOpširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2846-koji-su-najpogodniji-tereni-za-uzgoj-leske

                                

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje. Jabuka može biti vrlo isplativa investicija, ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2996-na-ovom-vocu-mozete-dobro-da-zaradite

                                   

Letnja sadnja jagode se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula, do sredine avgusta meseca. Jagoda posađena sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10.000 kg/ha. Za letnju sadnju, najbolje je koristiti „frigo materijal“, odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj termin sadnje, izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje posle sadnje, tako i za još 2-3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama dobre intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2795-koju-sortu-jagode-gajiti

                                     

 

 

 

 

 

Za proizvodnju rakije koriste se zreli, zdravi, relativno slatki i aromatični plodovi čuvene leskovačke ili drugih autohtonih sorti, među kojima je nešto manje kvalitetna vranjska dunja, sa velikim sadržajem kamenih ćelija i pektinskih materija.

Plodove brati u punoj zrelosti. Ako je potrebno, izvesno vreme ih treba ostaviti na dozrevanje kako bi se povećali šećer i aroma. Pre usitnjavanja, plodove dobro oprati, odstraniti natrule i plesnive, izvaditi koštice, a iz jedne trećine plodova i deo semene lože. Potom ih, uz pomoć mlina čekićara ili seckalice za voće, treba dobro usitniti. Uz dodatak zaslađene vode (oko 4 % šećera) da masa ogrezne, napunjene čiste sudove za vrenje odložiti u prostoriju u kojoj temperatura treba da bude 18–22°C. Posle 2-3 nedelje, kljuk bi trebalo da prevri, što se utvrđuje organoleptički ili Ekslovim širomerom.

Neki stručnjaci smatraju da usitnjenu masu ili krupno isečene plodove treba obavezno prokuvati, ili blanširati vrelom vodom. Ako se opredelimo za taj recept, neprevrelom kljuku pored „skuvanog“ šećera, odmah nakon hlađenja (od 28 do 25°C), treba dodati selekcionisani ili običan pekarski kvasac za podsticanje vrenja.

Na kraju, postoji i savremenija ali i ređe primenjivana metoda – ceđenje soka iz mase koja se prethodno usitni i pošećeri, takozvana kalvados tehnologija. Tako se dobija rakija sa minimalnom količinom nepoželjnog metil-alkohola, a izvanredne arome i ukusa. Na početku fermentacije, neprevreli kljuk treba više puta dnevno mešati i tako potapati čvrste delove plodova koji, potiskivani ugljen-dioksidom, isplivavaju na površinu. Završetak vrenja se utvrđuje uz pomoću ručnog refraktometra i Ekslovog širomera, a ono je gotovo kada nivo neprevrelog šećera dostigne 4-6 odsto.

Destilacija, u klasičnim bakarnim kazanima, obavlja se dva puta. Prvu destilaciju pri kojoj se kljuku doda 10 % vode kako ne bi zagoreo, valja voditi polako i pažljivo, uz stalno mešanje. Za prepicanje meke rakije (jačine oko 30 %), treba obezbediti oko 10 % sveže samlevenih ili narezanih dunja koje u njoj treba da odleže 5 do 10 dana. Tako se rakiji obezbeđuje intenzivnija aroma dunje. Izdvajanje prvenca preporučljivo je pri prvoj, a obavezno pri drugoj destilaciji. Drugo pečenje treba da dâ dunjevaču jačine oko 60 % alkohola. Svođenje na poželjnu jačinu 42–43 % alkohola, koje obezbeđuje očuvanje važne aromatične komponente, obavlja se destilovanom vodom. Eventualno zamućenje treba otkloniti uz pomoć bistrila.

Posle tromesečnog odležavanja u staklenim sudovima rakija od dunje je pitka.

 

DUNJA - malo traži, a puno daje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške.

Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina.

Za uzgajanje dunje, od velikog su značaja dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to, da dunja ima dobru razvijenu korenovu mrežu, pogodno je da zemljište ima što dublji sloj.

Zemljište sa visokom podzemnom vodom (višom od 120 do 150 cm), nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom, nije podesno za gajenje dunje. Zemljište treba da bude rastresito i propustljivo.

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda, otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte jabukolikog oblika
  • sorte kruškolikog oblika
  • sorte zvonastog oblika

Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

  • sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
  • sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
  • sorte vrlo krupnog ploda (više od 500 g)

Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

  • sorte slatkastog ukusa
  • sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkastog ukusa
  • sorte kiselkasto-slatkastog ukusa

Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

  • rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
  • srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
  • pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)

Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

  • slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
  • umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
  • rodne ( sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je dobila i ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične.

Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Stablo u petnaestoj godini starosti, može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost. Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu. 

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je dobila i ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične.

Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Stablo u petnaestoj godini starosti, može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost. Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu. 

 

Odaberite kvalitetno zemljište za dunju:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2922-odaberite-kvalitetno-zemljiste-za-dunju

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31