U ovoj godini možemo da očekujemo velike probleme sa ervinijom jer imamo toplo i vlažno vreme u ovom periodu kada je dunja u fazi razvoja ploda. Imam dosta izveštaja sa terena da i sorte, za koje se misli da su manje osetljive, stradaju sada, kaže profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin.Srbija je u Evropi, ako isključimo Tursku, zemlja sa najvećim površinama pod dunjom, i to više od 1.600-1.700 hektara. Međutim, orijentacija domaćih proizvođača usmerena je isključivo ka preradi odnosno proizvodnji rakije, saznajemo od profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenada Magazina.

Da se srpska dunja uzgaja pretežno za ovu namenu, potvrđuje i proizvođač Ranko Čabilovski iz Novog Sada čiji se voćnjaci pod ovom kulturom nalaze na površini od dva hektara u Plandištu u Banatu. Pre šest godina upustio se u ovu proizvodnju kada je zasadio prvi voćnjak, dok je nove zasade uveo pre godinu dana te sada ima ukupno 1.200 stabala. Za dunju se, kaže, odlučio zbog isplativosti proizvodnje.Za dunju sam se odlučio jer za sada ima najbolji odnos uloženog vremena i vrednosti koja se može ostvariti odnosno profit. Dunja je skupo voće i sa manjim prinosima može da se ostvari dobra zarada. Nema problema što se tiče kvaliteta, jer se ona svakako proizvodi za preradu gde nije neophodan vrhunski kvalitet i on i ne utiče toliko na cenu", ocenjuje Čabilovski.Plodove plasira malim destilerijama i pojednicima koji peku rakiju za svoje potrebe. Ove godine nada se zadovoljavajućem rodu. Trenutno je u njegovom voćnjaku, kaže, dobra situacija, očekuje 20 do 30 tona po hektaru, sa mrazem nije imao problema, ali ukazuje da najveću opasnost po ovo voće predstavlja bakteriozna plamenjača ervinija.

"Dunja je specifična voćna vrsta zato što kasnije cveta tako da gotovo nikad nema problema sa mrazem, ako dunja izmrzne onda je verovatno sve drugo od voća izmrzlo. Najveći problem kod dunje je bakteriozna plamenjača koja ume ponekad i da desetkuje prinose. Od te bolesti najviše zavisi rod. Ko se izbori sa tim, može da očekuje 20 do 30 tona po hektaru što je dobro. Za sada je kod mene dobra situacija."Da je ervinija najveći neprijatelj dunje, smatra i Magazin i ističe da je to glavni razlog zašto neki voćari ne ulaze u proizvodnju dunje.

"U ovoj godini možemo da očekujemo velike probleme sa ervinijom jer imamo toplo i vlažno vreme u ovom periodu kada je dunja u fazi razvoja ploda. Imam dosta izveštaja sa terena da i sorte, za koje se misli da su manje osetljive, stradaju sada. Očekuje nas neizvesna godina, dosta smo izbegli oštećenja od mraza koja smo imali na drugim voćnim vrstama jer ona kasno cveta pa je to u ovom slučaju dobro", kaže Magazin.Dodaje da se u poslednje vreme može primetiti da proizvođači pokušavaju da, uz promenu sortimenta, dođu do boljih rezultata i smanje problem sa ervinijom.

"Ipak, ko uspe da sačuva plodove od ervinije može jako dobro da proda plodove koji se lako beru, a tržište apsorbuje svu proizvedenu količinu. Ne traži se kvalitet da plod mora da bude savršenog izgleda, već plod koji može da zadovolji prerađivačku industriju", ističe naš sagovornik.Osim ervinije, problem kod ovog voća, dodaje, predstavlja neodgovarajući moment berbe i neadekvatno postupanje sa plodovima u periodu posle berbe do prerade.

"Proizvođači moraju da imaju u vidu da je kod dunje mnogo bolje obratiti plodove ranije i držati ih u hladnjači gde će dozreti jer tako mogu da dozru ujednačeno, da razviju aromu i da budu spremni za rakiju. Potrebno je pratiti temperaturu, nije isto da li pred berbu imamo visoke temperature ili hladno vreme, uslovi čuvanja plodova se u tom slučaju menjaju."Ističe da su pod većim rizikom mladi zasadi u koje, napominje, ervinija ne bi smela da uđe. Ukoliko do toga dođe, objašnjava, mlado stablo zaraženo ervinijom ima mnogo češća sušenja i problema u daljem razvoju.

"Savet je da se u mladim zasadima pupoljci zakidaju, da se sprovodi adekvatna zaštita, tako da kad stabla dovoljno ojačaju može dolaziti do zaraza sa ervinijom, ali će to mnogo manje dovoditi do sušenja stabala."Kada je u pitanju industrija prerade, Magazin ukazuje da se u tom segmentu pretežno traži leskovačka dunja.

"Leskovačka dunja je vodeća, a prati je vranjska. Kvalitet dunje koja se proizvede u Srbiji je dosta solidan."

Najveće površine pod ovim voćem, ukazuje Magazin, nalaze se u južnoj i centralnoj Srbiji i to pretežno u opštini Blace, Aleksandrovcu, Kraljevu, Prokuplju i Vranju, ali, dodaje, zastupljena je i u severnim predelima naše zemlje. Iako prinosi variraju od godine do godine, napominje da se beleži trend rasta."Možemo reći da je višegodišnji prosek otprilike 14.000 tona. Iako nemamo veliku orijentaicju ka izvozu dunje kao svežeg ploda, imamo izvoz voćnih rakija koji raste budući da je to naš specifičan proizvod koji se u malom broju može videti u svetu."

Ocenjuje da je cena dunje u Srbiji stabilna pozivajući se na činjenicu da nema velikog izbora i velikog drugog tržišta koje apsorbuje ili šalje dunju na naše tržište te, u smislu toga, ne očekuje drastične promene po pitanju cene ovog voća.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/neizvesna-godina-za-dunju-problem-ervinija/60663/

U Srbiji se obrađuje 3,47 miliona hektara i vrednost proizvodnje po hektaru je oko 1.000 EUR. U Holandiji je 17.000 EUR, Danskoj 14.000 EUR… Zašto naša proizvodnja po hektaru ne bi bila vredna bar 5.000 ili 10.000 EUR, pita se agrarni stručnjak Branislav Gulan.

Republika Srbija je među vodećim zemlјama u svetu po proizvodnji šlјive, maline i višnje. Srbija je u 2010. godini proizvela ukupno 1,6 miliona tona voća, godinu dana kasnije to je bilo za 200.000 tona više (1,8 miliona tona), zatim zatim 2012. godine 1,4 miliona tona, a 2019. godine taj rod je bio 1,25 miliona tona.

Godina 2013. bila je rekordna sa dva miliona tona voća. Zahvalјujući voću te godine bilo je proizvedeno i rekordnih devet miliona tona meda i izvezeno je 4,5 miliona tona za 14 mil USD. Tada je od izvoza meda više prihodovano nego od mesa! U 2014. godini proizvedeno je 1,45 miliona tona voća, zatim 2015. i 2016. godine proizvedene su količine na tom nivou (blizu 1,5 miliona tona). U 2019. godini rod voća je bio 1,25 miliona tona! Ta visina roda se postiže u prosečno rodnoj godini.

- U Srbiji rast agrarne proizvodnje za poslednje tri decenije iznosti samo 0,45%. U razvoju se najdalјe otišlo u voćarstvu, ali je i to i dalje tradicionalno. To znači da imamo zastareli sortiment pojedinih vrsta voćaka, kao posledicu nedovolјne koordinacije između nauke i struke. Voćarstvo kojim se dičimo ima stihijsko zasnivanje zasada voćaka, često u uslovima gde ne postoje ni elementarni uslovi za njihovo uspevanje. Sad se recimo u Vojvodini vade zasadi malina. A, samo pre nekoliko godina ti zasadi su bili podignuti, uz očekivanje da će doneti bogatstvo vlasnicima - navodi Gulan i dodaje da naše voćarstvo karakteriše nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava bolesti i štetočina, neadekvatni uslovi transporta, čuvanja i skladištenja, nedostatak ili nedovolјno korišćenje prerađivačkih kapaciteta.

Prema njegovim rečima, Srbija je prva u Evropi po proizvodnji dunje, iza nje je Španija.

- U svetu se po proizvodnji ovog voća Srbija nalazi na desetom mestu. Sveže dunje predstavlјaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 mil EUR, na kojem Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14. mestu. Takođe, Srbija je na sedmom mestu u svetu po proizvodnji višanja, čak na trećoj poziciji prema vrednosti izvoza ovog voća. Svetsko tržište višanja je malo, a Srbija se sa Rusijom, Polјskom, Turskom, Ukrajinom i SAD našla među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima. Među 20 najvećih u svetu, od zemalјa sa kojima se graničimo nalaze se i Mađarska, Albanija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Iako je sedmi proizvođač višanja, Srbija zauzima treće mesto prema vrednosti izvoza, nakon SAD i Mađarske - kaže Gulan.

On smatra da doprinos povećanju proizvodnje mogu da daju mali proizvođači udruženi u zadruge:

- Takvih gazdinstava koji imaju po dva hektara u Srbiji je oko 217.682. Značajan doprinos tome daje akcija "500 zadruga u 500 sela". Međutim, pravi rezultati će se videti tek za nekoliko godina, da li će se proizvodnja povećati ili ne. Razlika između nekadašnjih današnjih zadruga je u tome što se nekad kroz udruživanje, u njih unosila sva imovina, a danas se unosi samo finalni proizvod kako bi se prodao i naplatio.

Po podacima RZS-a, najzastuplјenija voćna vrsta u Srbiji je šlјiva s učešćem od 39% u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 Po proizvodnji šlјiva Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline s 14% učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju s 10% u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.

- Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1893. godine kada je izvezeno oko 30.000 tona suvih šljiva. To je tada donelo oko 37 mil USD, što je uz izvoz 250.000 svinja u Austrougasku, Srbiji omogućilo da ima suficit u trgovini sa svetom - navodi Gulan.

Gulan iznosi još neke zanimljive statističke podatke vezane za voćarstvo:

- Sve tri voćne vrste, šlјive, jabuke i maline najzastuplјenije su u Regionu Šumadije i zapadne Srbije. Ti regioni učestvuju čak 89% u ukupnim površinama pod šlјivama u Srbiji, 39% u ukupnim površinama pod jabukama i 69% u ukupnim površinama pod malinama. U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno zamrznute malinе u vrednosti od 234 mil USD. To je za 30-ak mil USD više nego 2018. godine.

- Najzastuplјenije jabuke u Srbiji su sorte grupe "ajdared", koja učestvuje sa čak 41% u ukupnim površinama pod jabukama. Druge po zastuplјenosti su jabuke grupe "ostale sorte", a na trećem mestu je sorta "zlatni delišes", koja u ukupnim površinama pod jabukama zastuplјena sa 14%. U 2019. godini izvezen je svežih jabuka u vrednosti od 119 mil USD (godinu dana ranije taj izvoz je bio 101 miliona);

- Više od polovine površina pod kruškama u Srbiji čine sorte grupe "vilјamovka" – 58%, dok je najmanje zastuplјena sorta grupe "konferens" – tri procenta ukupnih površina pod kruškama. Breskve žutog mesa predstavlјaju 88% ukupnih površina pod breskvama, a breskve "belog mesa" 12%;

- Rodna površina, proizvodnja i prosečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini. I ostale godine su nalaze približno na tom nivou, kako po površinama, tako i po rodu.

Gulan dodaje i da se u ovom trenutku u Srbiji na birou za zapošlјavanje imamo oko 25.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka, a od toga je oko 5.500 agrarnih inženjera.

- Njihovim zapošljavanejm mogli bismo značajno da unapredimo voćarsku proizvodnju, kroz zadrugarstvo - zaključuje on.Prema podacima vlasnika voćnjaka, sa hektara pod kajsijom ostane 6.500 EUR zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 EUR, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, porodici ostaje 40.000 EUR godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2898586/srbija-prva-u-evropi-po-proizvodnji-dunje-po-sljivama-treca-u-svetu

Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda i otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

sorte jabukolikog oblika
sorte kruškolikog oblika
sorte zvonastog oblika
Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
sorte vrlo krupnog ploda ( više od 500 g)
Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

sorte slatkastog ukusa
sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
sorte kiselkastog ukusa
sorte kiselkasto-slatkastog ukusa
Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)
Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
rodne (sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Izvor: Agrobiznis magazin 

Petar Horti, inženjer mašinstva, u slobodno vreme proizvodi odlične rakije i ovenčava ih zlatnim medaljama sa svakog takmičenja na kom se pojavi. Horti je dobar deo svog profesionalnog veka proveo u somborskom "Inpru", a sada sa sinom proizvodi i ugrađuje aluminijimsku i PVC stolariju, dok rakiju proizvodi u skladu sa enološkom naukom, piše novosadski "Dnevnik".

"Kvalitet se postiže pre svega primenom na nauci zasnovanih, najsavremenijih tehnologija, enzima i selekcionisanog kvasca", naizgled je jednostavan Hortijev recept za osvajanje medalja na takmičenjima najboljih proizvođača rakije.

Tu je naravno i ’ulazna sirovina’, odnosno kvalitet voća koje se koristi u proizvodnji destilata, jer ne preporučuju stručnjaci s naših fakulteta tek tako da u kominu treba da ide samo ono voće koje biste i u usta stavili, odnosno pojeli.Tako kaže Horti koji ima svoj voćnjak od 50 stabala dunje i 80 stabala viljamovke, voćki kod kojih je pretvaranje roda u u destilat možda i najzahtevniji koji može da savlada proizvođač rakije.

"Kada se koriste tradicionalni metodi dunja ne važi kao preterano izdašno voće, pa naši ljudi dodaju šećer, vodu... pa na kraju i uz najzdravije plodove rezultat bude sumnjivog kvaliteta. Ali primenom nauke i novih tehnologija dobija se lako od devet do 11 litara destilata od 100 kilograma ploda", naglašava Horti prednosti sticanja novih znanja u odnosu na vekovnu tradiciju.Ovaj Apatinac iskoristio je svoje iskustvo i u izgradnji stalnog kotla, obzidanog ciglom, za čije funkcionisanje koristi isključivo gas, ne bi li kontrolu temperature doveo do perfekcije, što je jedan od preduslova za dobijanje dobrog destilata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/apatinac-osvaja-medalje-od-100-kilograma-dunja-11-litara-rakije/pwk55n3

Prema receptu dobijenom od prababe, uz egzotične začine iz daleke dedovine, Mirjam Ljubojević u Surduku pravi slatke čarolije. Ona i suprug Dejan pre šest godina napustili su Beograd i programiranje. Odlučili su da se presele na Dejanovo porodično imanje i zasade dunje.

- Za dunju smo se opredelili raspitujući se za tuđa iskustva i u literaturi, jer smo morali da budemo realni - dodaje Dejan.

Ispostavilo se da je izbor voćke bio pravi. Posle šest godina, godišnje im rodi pet tona, a oko dunja, kako kažu, nema previše posla.

- Malo je problematičnije kada su kišne godine, pa krene trava. Onda tu ima košenja na svake dve nedelje. Berba nije problem. Napravimo, što bi rekli Sremci, mobu, pa dođu i deca, i prijatelji, i drugari da provedu vikend u prirodi - objašnjava Dejan.

Poreklo Mirjam je i razlog zašto su džem, kompot i slatko koje ona pravi drugačiji.

- Kada me pitaju otkud karanfilić u kompotu, odgovorim da sam pomešala Šumadiju i Egipat. Ja sam po ocu Egipćanka, a po majci sam iz Lunjevice, odnosno po pradedi, tako da mi najmanje prija Srem i Vojvodina koja je ravna. Kada smo prvi put išli kolima i obilazili, pitala sam se ima li neko brdo - priseća se Mirjam.

Dejan dodaje da je više posla oko prerade voća, ali je i dobit mnogo veća:

- Iskreno, zarada je puta deset ako bilo šta napravite.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2726796/umesto-programiranja-odabrali-da-budu-vocari-umesto-beograda-odabrali-uzgoj-dunja-u

Na sajmu smo sreli Savu Žmurić iz Ralje kod Spota koji se već prvog dana manifestacije zakitio diplomom za najlepši štand u okviru nastupa beogradskih poljoprivrednika. On se odlučio za uzgajanje dunje jer Šumadija ima pogodno tlo za ovu voćku. „Naša dunja redovno i dobro rađa, izuzetno lepo miriše, ima i dovoljne količine šećera“ kaže Sava.

Kada je reč o zaštiti bilja dunja nije preterano zahtevna, jedina bolest koja može da pravi poblem je Ervinija ali Sava kaže da do sada nije imao problema. On dunju gaji na tri hektara, od čega je polovina u petoj a druga u trećoj godini.  Sa prinosom je zadovoljan i naglašava da pun rod stiže tek u desetoj godini. „U zasadu koji je u petoj godini od sadnje imali smo prinos deset tona po hektaru a kada bude pun rod očekujemo preko četrdeset tona“ dodaje Sava. Kada je u pitanju sortiment Sava se odlučio za leskovačku dunju ali pošto ona nije samooplodna potrebno je imati sortu oprašivača, u ovom slučaju to je vranjska dunja i zastupljena je sa 10% u zasadu. Kada je u pitanju nabavka sadnog materijala sve je nabavio od Dejana Mutavčića iz Velike Drenove i izuzetno je zadovoljan kvalitetom sadnog materijala. Razmak sadnje koji je primenio je 4x5 metara. „Moglo je i malo manje, odnosno zbijenije, ali sam ipak odlučio ovako zbog bolje osvetljenosti biljke“. Što se tiče rezidbe ne preporučuje se zelena rezidba jer to može loše uticati na rod naredne godine tako da više ima posla oko rezidbe u proleće. Najznačajnije što treba postići rezidbom je dobra osunčanost krošnje. Za sada postižu sve sami da urade ali za dve godine kada voćke budu još porasle biće potrebe da se angažuje dodatna radna snaga.

Imajući u vidu da je rod još uvek relativno mali sve količine prerađevina koje proizvede prodaje kod kuće ili direktno kupcima. Za sada ima proizvodnju slatkog  i rakiju od dunja. U planu je proizvodnja za inostranstvo i nabavka savremenog kazana za destilaciju. „Dunja je voćka koja nema šećera kao ostale. Postupak nije značajno različit, mora da se melje i da joj se doda malo vode i šećera kako bi se pokrenuo proces fermentacije. Izuzetno je važno čuvati kominu na određenoj temperaturi. Neko ubacuje kvasce i neke druge dodatke, ja ne, samo 3% šećera i vodu. Kazan za rakiju trenutno iznajmljuje ali planira da ga kupi. Odlučio se za kazan koji može da odvaja etil i nus supstance tako da se dobija rakija koja je prijatnog ukusa i mirisa, jačine od 40 do 45 stepeni. Iako jedan od većih zasada dunje u Srbiji porodica Žmurić je sve sama podigla bez podsticaja a od grada Beograda su dobili ove godine sredstva za nabavku automizera. Kada su u pitanju planovi za naredni period podićiće još jedan hektar dunje a planiraju i podizanje zasada kajsije tako da će ponuditi tržištu džem i slatko od dunje i kajsije i njihove rakije. Čista rakija od dunje  na tržištu košta 2000 dinara. Godišnje proizvede 300 litara rakije tako da očekuje 2021. godine količine sa kojima će moći da izađe na tržište.

 

Za podizanje jednog hektara potrebno je oko 5000 evra ako se ima u vidu da je 1,5 evra sadnica dunje i da ih je potrebno oko 550 komada za jedan hektar. Pre sadnjer je potrebno izvršiti pripremu zemljišta na osnovu urađene analize i sadnice zaštiti od štetočina. Nije neophodno imati navodnjavanje. Od redovnih mera je potrebno đubrenje u jesen, mpk đubrivom 6:12:24 i u maju ureu. U vreme zrenja plodova se zaliva vučenom cisternom.a

Ovogodišnji rod dunje u Srbiji izmosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu, smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva.

"Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak, koji daje onoliko koliko može da da u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 300 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine je uvećana za 200 hektara. I u okolini Kraljeva dunjari su uglavnom mladi, a voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetan rod. 

Opširnije o uzgoju dunje možete pročitati u Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis

Kako prenosi RTS, ovogodišnji rod dunja iznosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, a najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva. "Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak koji daje onoliko koliko može da dâ u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 30 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine uvećana je za 200 hektara. I u okolini Kraljeva su dunjari uglavnom mladi. Voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetniji rod. Naučni saradnik Instituta za voćarstvo iz Čačka Ivana Glišić ističe da se uvode nove sorte u zasade. "U novijim zasadima se uvode neke nove sorte kao što su trijumf hemus i, moram istaći da se sorta Morava koja stvorena u Institutu za voćarstvo Čačak pokazala kao veoma dobra", rekla je Ivana Glišić. U Tavniku ima oko 60.000 stabala dunje i svake godine niču nove sadnice. Dunja je rasprostranjena u selima koja gravitiraju ka planinama Kotlenik i Gledić. Retki su, međutim, voćari koji imaju sadnice dunja na površinama većim od dva hektara. Voćari koji su se opredelili da uzgajaju dunju na većim površinama smatraju da nisu pogrešili. "Malo se ulaže u dunju, najmanje od svih voćki. Ja sam imao i jabuke i jabukare i ostalo. To sam sve iskrčio i posadio dunju. Znači – isplativo je", naveo je Radovan Marinković iz Tavnika. Otkupna cena dunje ove godine kretala se od 25 do 30 dinara po kilogramu. Dunja se kod nas prvenstveno koristi za preradu u rakiju.

Šta se može dobiti od dunje? http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

Bolesti dunje:

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

 

SORTE DUNJE:

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Dunja se u Srbiji proizvodi na oko 1.600 hektara, što je više nego pre 10 godina, ali i manje nego osamdesetih godina. Najveći proizvođači ovog voća su u okolini Blaca, Aleksandrovca i Kraljeva. Iako je
posle Španije, Srbija sa 13.000 tona godišnje najveći proizvođač dunja u Evropi, potražnja na srpskom tržištu je veća od ponude. To je prostor za intenziviranje proizvodnje dunja, ali i izvoz prerađevina od tog voća. Najzastupljenije sorte dunja kod nas su leskovačka, vranjska i morava.

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Dajemo savete šta se sve može napraviti od dunje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31