Voćari i povrtari u leskovačkom kraju, zbog vremenskih neprilika koje poslednjih godina sve češće nanose  štete usevima, osiguravaju svoje useve i na taj način svoja poljoprivredna gazdinstva obezbeđuju od velikih gubitaka, ali i stvaraju prostor za nove investicije i proširenje poljoprivredne proizvodnje. Miodrag Nedeljković, koji na preko 23 hektara u selu Ždeglovo, opštini Lebane,  proizvodi šljivu koju plasira na nemačko tržište kaže za Tanjug, da redovno osigurava zasade šljiva, a samo ove godine je od šteta koje je pričinio grad naplatio preko 100.000 evra od Dunav osiguranja, što mu je značajno olakšalo poslovanje. -Podizemo  malinu i kupinu, jagodu i višnju. Ova godina je bila kišovita, nije bila roda, višnja je imala veliko oštećenje zbog pucanja zbog kiše, šljiva je imala izuzetno dobar rod, ali je u par navrata ovde padao grad koji je pričinio veliku štetu ali smo naplatili, pokrili svoje troškove i nismo bili u minusu. Samo od osiguranja smo naplatili oko 100.000 eura štetu od grada. Imali smo dobru brzinu naplate. Kada smo usaglasili procenu visine štete u roku od desetak dana smo naplatili sve-kaže za Tanjug Nedeljković i dodaje da predlaže svima da osiguraju svoje useve kako bi bili sigurni u proizvodnji. -Dobra je stvar da Ministarstvo poljoprivrede subvenicioniše i podstiče poljoprivrednike da osiguraju svoje useve, kod nas je taj procenat 40 posto, to je dobra mera koja stimuliše sve nas da osiguramo svoje useve i da dodatno osiguramo svoju proizvodnju-kaže Nedeljković. Ivan Stanković iz Velikog Trnjana,  kaže da se proizvodnjom voća bavi od kako zna za sebe.  -Cela moja porodica je posvećena tom poslu i rezultati su tu. Sve to je bilo ugroženo u samo 15 minuta izuzetno jakog grada koji je pogodio ovaj atar u popodnevnim satima 27. jula ove godine. Tada je za svega 15 minuta gotovo sve uništeno. Svima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom preporčujem da osiguraju svoje useve. Šteta je kasnije procenjena na oko 60 procenata, procena štete je bila vrlo realna a naplata je bila vrlo brza. Zadnje tri-četiri godine redovno imaju štetu. Po jabukom imam oko jedan hektar, osigurao sam prinos od 15 tona, procena je bila da je šteta bila oko 60 posto i meni je uplaćeno negde oko 400.000 dinara-kaže Stanković za Tanjug. Glavnoj filijali Dunav osiguranja u Leskovcu na teritoriji Jablaničkog okruga gravitira šest opština - Leskovac, Vlasotince, Crna trava, Lebane, Bojniki Medveđa, kaže za Tanjug direktorka Glavne filijale Dunav osiguranja u Leskovcu Svetlana Krstić. -Leskovac je lep u topao grad, leži u kotlini između dve reke, geografski položaj grada decenijama je imao idealnu klimu za razvoj poljoprivrede. Naši poljoprivredni proizvođači, vredni i radni, ulagali su rad i trud, i na tržistu postali prepoznatljiv brend Jablaničkog okruga. Poljoprivreda kao strateška delatnost privrede predstavlja jedan od najznačajnijih resursa naše zemlje. Zato Kompanija „Dunav“ neguje poseban pristup poljoprivredi. Klimatski uslovi se menjaju, toga smo svi svesni, a najveće posledice trpe poljoprivredni proizvođači. Za sve vrste poljoprivrednih kultura Kompanija „Dunav“ nudi osiguravajuću zaštitu od osnovnog rizika: grada, požara, udara groma, kao i od dopunskih rizika: oluje, poplave, prolečnog mraza. U Srbiji se osigurava oko 12% obradive poljoprivredne površine, dok je u Jablaničkom okrugu taj procenat manji i kreće se oko 6%-kaže direktorka Krstić i dodaje da je veliki broj poljoprivrednih proizvođača pretrpeo ove godine štetu na voćarskim i povrtarskim kulturama. -Kompanija u tom cilju realizuje edukativne radionice u saradnji sa Udruženjem novinara Agropres, koje se tematski bave osiguranjem poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Edukacija svakako nije brz proces, ali svaki novi osiguranik predstavlja uspeh za nas. Naši agenti na terenu u neposrednom kontaktu s osiguranicima nastoje da pomognu osiguraniku u izboru predmeta osiguranja, da jasno opišu rizike koji se pokrivaju i ukažu na odnos cene osiguranje i potencijalne štete. To je potvrda i državi i našoj kući kao najvećem nacionalnom brendu u oblasti osiguranja , sa 37% učešća u osiguranju useva, da zajedno, uz dobru sinergiju, prepoznajemo potrebe poljoprivrednih proizvođača i adekvatno odgovaramo njihovim zahtevima. Takođe je od značaja istaći to da se samo 5% cene plaća prilikom zaključenja polise, a preostali iznos nakon berbe. Zatim popust koji se daje na osnovu ostvarenog pozitivnog tehničkog rezultata, premija i šteta u poslednje tri godine za dugogodišnje osiguranike, odnosno 10% popusta ukoliko se premija plati u celosti-navodi Krstićeva. Po njenim rečima, cene osiguranja za hektar, na primer, jabuke s prosečnim prinosom od 40 tona iznosi samo 30.000 dinara, cena osiguranja po hektaru pšenice sa prosečnim prinosom od pet tona iznosi 1.540 dinara, dok je cena osiguranja kukuruza sa prosečnim prinosom od sedam tona - svega 1.601 dinar. -U 2019. godini imali smo 42 odštetna zahteva, na osnovu kojih ukupan iznos likvidacije iznosi 2.599.205 dinara.U tekučoj godini imamo 87 odštetnih zahteva po osnovu osiguranja useva i plodova, za koje ukupan iznos likvidacije iznosi 24.599.999 dinara-navodi direktorka Krstić. Vlada Srbije odlukom iz 2007. godine subvencioniše trošak osiguranja, u zavisnosti od područja subvencije se kreću od 40 do 70%, i na taj način omogućava registrovanim gazdinstvima sigurnost i povoljniji krajnji rezultat.

Na obali velikog moćnog Dunava ljudi su oduvek gradili naselja. Mnoga od njih razvijala su se na uzvišenjima i brežuljcima. Meštani su se na taj način čuvali od poplava, ali su istovremeno mogli da koriste sve blagodeti života pored reke. Ipak, samo je jedno od mnogi sela u plodnoj dunavskoj dolini dobilo ime po turskoj reči za provaliju - Surduk. Danas ovo neobično mesto predstavlja turističku destinaciju sa velikim potencijalom i zahvaljujući vrednim, srdačnim domaćinima koji se po tradiciji druže i pomažu. Putovanje Surdukom započeli smo u ergeli lipicanera po kojima je ovo mesto poznato, naročito ljubiteljima konjičkog sporta.

Opširnu reportažu o Surduku možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin  

Međunarodni dan Dunava obeležava se svakog 29. juna u 14 evropskih podunavskih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest o potrebi očuvanja reke kod što većeg broja ljudi i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa.

Međunarodna konvencija je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite reke Dunav, u čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi. Ove godine, u našoj zemlji ovaj dan se obeležava pod sloganom „Sačuvajmo Dunav“.

Kad je reč o Srbiji, od neposrednog su značaja za regionalni razvoj dva sporazuma. Prvi je Konvencija, a drugi je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR) sa sedištem u Beču koja je formirana za sprovođenje ove konvencije. Dunav, koji je druga po veličini reka u Evropi, dugačak je 2.860 kilometara, a u poslednjih 150 godina izgubio je 80 odsto svojih plavnih i vlažnih područja. Neki od glavnih uzroka su izgradnja brana, ekstrakcija sedimenta i pregrađivanje u cilju korišćenja hidropotencijala, poljoprivreda, urbani razvoj, odbrana od poplava i plovidba. Kad govorimo o nivou zagađenosti Dunava, dunavske zemlje su 2016. godine s poljoprivrednim sektorom započele proces rasprave kako bi se zagađenja iz difuznih izvora svela na minimum. Tokom proteklih nekoliko decenija Dunav je bio svedok drastičnih promena zemljišta i prekomerne eksploatacije prirodnih resursa nasipima, kao i ilegalnim ribolovom. Na Dunavu postoje mnoge brane, koje prekidaju kontinuitet toka vode, doprinose eroziji i narušavaju migraciju mnogih vrsta riba. Najkritičnije ugrožena vrsta u Dunavu je jesetra - riba koja proizvodi dragoceni crni kavijar. Kombinacija brana, zagađenja i ilegalnog ribolova dovela ju je na ivicu izumiranja.

Nažalost, pored klimatskih promena, na kvalitet voda utiču i direktno ispuštanje komunalnih i industrijskih voda u vodne tokove, drenažne vode iz poljoprivrede, rudnika, ocedne vode iz deponija, termoelektrana, priključenost na kanalizaciju... Srbija prednjači u svemu ovome, međutim, jedna smo od retkih podunavskih zemalja koja se može pohvaliti da se na njenoj teritoriji kvalitet vode Dunava poboljšava - stanje Dunava je mnogo bolje na izlazu iz naše zemlje, gde ima karakteristike koje ga svrstavaju u drugu ili treću klasu, nego što je to na ulazu. Štaviše, situacija bi bila još povoljnija da su reke koje se ulivaju u Dunav čistije. Pritoke Dunava su često u četvrtoj klasi ili neretko i van klase, što ukazuje na veoma loše stanje tih reka, među kojima su Tisa, Tamiš, Velika Morava.

Iako je kvalitet Dunava u našoj zemlji poboljšan, i dalje smo jedina zemlja koja otpadne vode direktno ispušta u ovu reku. U Beogradu sa dva miliona stanovnika situacija je posebno alarmantna jer ne postoji ni jedna jedina fabrika za preradu otpadnih voda, ali zato ima 200 direktnih izliva otpadnih voda u reke. To u praksi znači da se svake godine oko 120 miliona kubnih metara fekalija, od kojih je 30 miliona otrova iz industrijskih postrojenja, među kojima su hemikalije i pesticidi, slije direktno u Savu i Dunav.

Glavni izvori zagađenja vode u Srbiji su teški metali, pepeo iz termoelektrana, nafta, otpaci iz klanica, neuredne deponije, poljoprivreda i saobraćaj. Naši najveći gradovi ispuštaju neprečišćene otpadne vode direktno u reke jer ne poseduju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Prema nekim istraživanjima, prosečan žitelj naše zemlje godišnje proizvede 300-400 kilograma đubreta, koje bi trebalo da završi na deponijama sa sistemima za zaštitu đubreta i ocednih voda. Procene su da samo 10 odsto deponija u Srbiji zadovoljava standarde Evropske unije.

 

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/odrzivi-razvoj/3074783/cilj-broj-6-un-agende-odrzivog-razvoja-2030-sacuvajmo-dunav

Novi Sad, 17. 5. 2018 – Danas je na Novosadskom sajmu, u Kongresnom centru „Master“ u Sali 4, Kompanija „Dunav osiguranje“, u saradnji s Udruženjem novinara „Agropres“, organizovala prvu regionalnu konferenciju  pod nazivom „Žene u agrobiznisu“. Brojnim poljoprivrednicima, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, studentima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu, kao i velikom broju novinara, obratili su se Gojko Trkulja, savetnik ministarke u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku, Senad Mahmutović, državni sekretar ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  u Vladi republike Srbije, mr Mirko Petrović, predsednik Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“, Jasmina Nikitović Stojičić, urednica emisije „Znanje imanje“, Biljana Petrović, direktorka Sektora za finansiranje poljoprivrede NLB Banke, dr Maja Timotijević, predsednica udruženja „Konoplja“, i Goran Đaković, predsednik „Agropresa“ i član Izvršnog odbora IFAJ-a.

U svom izlaganju na prvoj regionalnoj konferenciji predsednik IO Kompanije „Dunav osiguranje mr Mirko Petrović je istakao:

Kоmpаniја Dunаv оsigurаnjе u sаrаdnji sа Udružеnjеm nоvinаrа zа pоlјоprivrеdnu prоizvоdnju АGRОPRЕS, u оkviru prојеktа ŽЕNЕ U АGRО BIZNISU, rеаlizuје еdukаtivnе rаdiоnicе kоје sе tеmаtski bаvе i оsigurаnjеm pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе u Srbiјi.

Zа оvih оsаm gоdinа, Kоmpаniја је оdržаlа оkо 50 rаdiоnicа. Bilо је višе оd 1500 učеsnikа: individuаlnih pоlјоprivrеdnih prоizvоđаčа, pоlјоprivrеdnih gаzdinstаvа, prеdstаvnikа lоkаlnе sаmоuprаvе, stručnih udružеnjа, itd.

Sа glоbаlnоg stаnоvištа, pоlјоprivrеdnа prоizvоdnjа imа strаtеški znаčај, imајući u vidu brој stаnоvnikа kојi је sа 3 mlrd 1980. uvеćаn nа 6 mlrd 2011. gоdinе. Očеkuје sе dа ćе 2050. biti оkо 9 mlrd stаnоvnikа nа Zеmlјi, tаkо dа је nеоphоdnо pоvеćаnjе pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе zа 60%. U Srbiјi је pоlјоprivrеdа јеdnа оd strаtеških privrеdnih grаnа kоја imа izuzеtаn еkоnоmski i sоciјаlni znаčај, kаkо sа stаnоvištа brutо društvеnоg prоizvоdа, tаkо i sа stаnоvištа zаpоslеnоsti stаnоvništvа i nаrаvnо, pоdizаnjа živоtnоg stаndаrdа.

 

Pоlјоprivrеdа је izlоžеnа brојnim rizicimа:

  1. Prоizvоdni rizik (rizik smаnjеnjа kvаlitеtа ili kоličinе prоizvоdа);
  2. Оpеrаtivni rizik (pоžаr, nеzgоdа, kvаrоvi mеhаnizаciје, nеdоstаtаk rаdnе snаgе);
  3. Тržišni rizik;
  4. Finаnsiјski rizik, itd.

Јеdаn оd mеhаnizаmа zа uprаvlјаnjе rizicimа u pоlјоprivrеdi је оsigurаnjе, kоје оmоgućаvа zаštitu оd prirоdnih rizikа; brzu nаknаdu štеtе; оbеzbеđuје stаbilnоst pоslоvаnjа; smаnjuје izdvајаnjа držаvе, itd.

Svеtskа prеmiја оsigurаnjа pоlјоprivrеdе iz gоdinе u gоdinu rаstе zbоg klimаtskih prоmеnа, strаtеškоg znаčаја pоlјоprivrеdе, držаvnе pоdrškе, ulаskа vеlikih multinаciоnаlnih kоmpаniја u pоlјоprivrеdu. U prаksi su prisutni rаzličiti mоdеli оsigurаnjа pоlјоprivrеdе: čistо kоmеrciјаlni mоdеl; sistеm pulоvа; držаvnih subvеnciја; držаvnоg-privаtnоg pаrtnеrstvа, itd.

U Srbiјi sе оsigurаvа оkо 12% kоrišćеnе pоlјоprivrеdе pоvršinе; mаli је rаst prеmiје оsigurаnjа; vеlikа su izdvајаnjа držаvе u slučајu nаstupаnjа štеtnih dоgаđаја; i u suštini је nеpоvоlјаn rеzultаt u pоslоvаnju оsigurаvајućih društаvа. Оd 2004. dо 2017. gоdinе, štеtе u оsigurаnju pоlјоprivrеdе bilе su zа 20% vеćе оd prеmiје kоја је bilа prеdviđеnа zа isplаtu štеtа.

Kоmpаniја Dunаv оsigurаnjе, kао nајvеćе društvо zа оsigurаnjе u Srbiјi, učеstvuје sа 38,4% u 2017. gоdini, sа prеmiјоm оd 9,6 miliоnа еvrа i štеtаmа оd 10 miliоnа еvrа u 2017. Sа оvоm prеmiјоm sе pоkrivајu trоškоvi vеzаni zа оsigurаnjе pоlјоprivrеdе kојi iznоsе blizu 30%. Iаkо Kоmpаniја nе оstvаruје prоfit u оvој vrsti biznisа, mi nаstаvlјаmо dа rаdimо nа оvој vrsti оsigurаnjа, јеr pоlјоprivrеdu smаtrаmо strаtеškоm grаnоm nаšе privrеdе. Nаši cilјеvi su dа pоvеćаmо kоrisnа pоlјоprivrеdnа pоvršinа kоја sе оsigurаvајu i timе pоvеćаmо prеmiјu оsigurаnjа. I nаrаvnо, dа rаdimо nа еdukаciјi, ukаzuјući nа znаčај оsigurаnjа, i u tоm kоntеkstu trеbа rаzumеti оvе nаšе еdukаtivnе rаdiоnicе u оkviru prојеktа ŽЕNЕ U АGRОBIZNISU, gdе smо оrgаnizоvаli dirеktnе pоsеtе nаšim оsigurаnicimа, pо sеlimа i mаnjim mеstimа, družili sе i rаzgоvаrаli о stručnim tеmаmа.

Nеоphоdnо је ubudućе dа držаvа i оsigurаvаči prоnаđu оdrživ mоdеl оsigurаnjа, kојi bi pоdržао rаzvој pоlјоprivrеdе. Оvај mоdеl bi mоrао dа оbеzbеdi аdеkvаtnu i pristupаčnu zаštitu pоlјоprivrеdnim prоizvоđаčimа; prihvаtlјiv nivо subvеnciја zа držаvu; vеću pеnеtrаciјu оsigurаnjа kоја оbеzbеđuје vеću dispеrziјu rizikа, i kоnаčnо, stаbilnоst pоslоvаnjа pоlјоprivrеdnih prоizvоđаčа, društаvа zа оsigurаnjе i držаvnih izdvајаnjа.

Zа Kоmpаniјu Dunаv оsigurаnjе, mај је mеsеc pоlјоprivrеdе. Kоmpаniја је dаlа pоpustе 10% nа prеmiјu kоd оsigurаnjа usеvа i plоdоvа, а u isplаti štеtа sаmо u pоslеdnjih nеkоlikо gоdinа pоkаzаlа о kаkvоm sе vеlikоm i znаčајnоm priјаtеlјu i pоslоvnоm pаrtnеru rаdi.

Majska akcija „Dunava“ za poljoprivrednike

Povodom 85. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, koji se od 15. do 21. maja održava u Novom Sadu, „Dunav osiguranje“ pokrenulo je kampanju „Maj, mesec poljoprivrede“, koja traje do 31. maja ove godine. „Dunav“ nudi komercijalne popuste pri zaključivanju ugovora o osiguranju useva i plodova i osiguranju životinja.

Pogodnosti se primenjuju na svim prodajnim mestima, kao i putem kanala prodaje, i namenjene su fizičkim i pravnim licima koja zaključuju ugovore za navedene vrste osiguranja i kojima se odobravaju sledeći popusti:

  • 10% na premiju osiguranja useva i plodova
  • 10% na premiju osiguranja životinja.

Komercijalni popusti predviđeni ovom kampanjom najveće osiguravajuće kuće u Srbiji ne mogu se sabirati s popustima predviđenim drugim odlukama i ugovorima o poslovnoj saradnji.

Detaljne informacije o ponudi građani mogu se dobiti na više od 600 prodajnih mesta „Dunav osiguranja“ ili besplatnim pozivanjem Kontakt centra Kompanije na broj 0800 386 286, kao i na internet adresi www.dunav.com.

Popusti 25 posto za smeštaj u Odmaralištu „Dunav“ na Zlatiboru

Tokom trajanja Sajma, Kompanija, odnosno „Dunav turist“, nudi i popust na rezervacije smeštaja u Odmaralištu „Dunav“ na Zlatiboru.

O tome govori direktor „Dunav turista“ Duško Kovačević:

  • Kao i ranijih godina, i ovoga puta sajamsku ponudu Kompanije „Dunav“ prati i popust „Dunav turista“, i to 25% za sve rezervacije koje se obave tokom trajanja Sajma poljoprivrede za smeštaj u Odmaralištu „Dunav“ za period od 17. maja do 30. juna 2018. godine. Cena je već od 2.740 dinara dnevno po osobi.

Minimalna usluga je polupansion, a po rečima Kovačevića, za decu do 12 godina boravak je besplatan, kao i ulaznica za „Dino park“ na Zlatiboru.

  • U cenu pansiona ulazi i usluge relaks centra, a popust se može sabirati sa popustima iz standardnog cenovnika – zaključuje direktor „Dunav turista“.

Detaljne informacije o ponudi „Dunav turista“ posetioci Sajma i zainteresovani građani mogu dobiti na štandu „Dunav osiguranja“ na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, pozivanjem Odmarališta „Dunav“ na telefonski broj 031 841 126 i 031 841 181, ili na internet adresi: www.dunavturist.rs

 

Osigurajte svoju proizvodnju pod vedrim nebom – poručuje

Žika Šarenica na štandu „Dunav osiguranja“

 

Prvoj regionalnoj konferenciji „Dunav osiguranja“ na Novosadskom sajmu prisustvovao je i Živorad Nikolić, urednik i voditelj emisije „Žikina šarenica“ na televiziji „Pink“ i zaštitno lice Kompanije, koji je u izjavi medijima istakao:

  • Razumem sve strahove ljudi koji se bave poljoprivredom zbog velikih kiša, grada, nekada suše, ali i poplava. Kampanja „Dunav osiguranja“ promoviše osiguranje kao zaštitu koja je baš u maju i u vreme održavanja Sajma poljoprivrede čak i jeftinija. Preporučujem svim poljoprivrednim proizvođačima i vlasnicima gazdinstava da osiguraju svoju proizvodnju pod vedrim nebom, pošto je to siguran način da svoj trud, rad, imovinu zaštite od elementarnih nepogoda i drugih brojnih rizika – preporučuje poznati voditelj. – Rođen sam u selu i drago mi je što mogu, kada mi obaveze dozvole, da odem tamo. Imam kuću, dvorište, imanje koje sam osigurao u „Dunav osiguranju“.
JVP Vode Vojvodine poribile su ribolovne vode Dunava kojima upravlja sa 17.000 kilograma mlađi šarana.
 
Akcija poribljavanja sprovedena je poslednje nedelje 2017. godine u okviru redovnog Programa upravljanja ribarskim područjima.
 
U deo Dunava od mosta kod Bačke Palanke do mosta kod Beške puštena je jedna tona riblje mlađi. U kanale Hidrosistema DTD u Bačkoj je pušteno 9.600 kilograma mlađi, a u kanale u Banatu 6.400 kilograma.
 
- Reč je o lokacijama za koje su stručne službe procenile da je poribljavanje najpotrebnije. Na ovaj način biće poboljšan kvalitet ribljeg fonda u našim vodama - poručili su iz Voda Vojvodine.
 
Ribari, ali i predstavnici ribolovačkih udruženja, tvrde da se riblji fond u Dunavu smanjio nekoliko puta.
 
 
 

Da li je ribarstvo profitabilna grana poljoprivrede?

 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31