Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović saopštio je da je danas raspisan javni poziv za kupovinu traktora snage do 60 KW.Nedimović je novinarima u Banatskom Karlovcu, gde je obišao gazdinstvo porodice Pavlović, rekao da je reč o traktorima koji su sklopljeni u Srbiji, kao i da država daje pola novca za njihovu kupovinu.

On je naveo da će konkurs biti otvoren do kraja maja.

"Mislim da je to dobra mera koja će pomoći srpskim poljoprivrednicima, s obzirom da 85 odsto njih ima traktore koji su do 60 kilovata", naveo je ministar.

Prema njegovim rečima, to je važno i za srpsku industriju jer se traktori ne uvoze, već se koriste resursi koji su sklopljeni u Srbiji.

Osim konkursa za kupovinu traktora, Nedimović je najavio da će ove godine biti objavljeni i svi konkursi koji su bili aktuelni i prethodne godine, a koje finansira država, kao i konkursi u okviru IPARD programa među kojima će novi biti za finansiranje ruralnog turizma.

Ministar je kazao da je samo iz državnog budžeta za subvencionisanje poljoprivrednika ove godine izdvojeno oko 40 milijardi dinara.

Izrazio je nadu da će se u 2020. godini nastaviti istim koracima kao i 2018. i 2019. u kojima je BDP zemlje išao napred sa aspekta poljoprivrede.

Podsetio je da je nedavno završen konkurs za grantove za mlade poljoprivredne proizvođače do 40 godina.

Objasnio je da su mladi dobijali 15.000 evra za uspostavljanje svoje poljoprivredne proizvodnje, što je, kaže, bilo sasvim dovoljno da zasade trešnje, uvedu navodnjavanje ili kupe junice da započnu biznis...

Ministar je danas u Banatskom Karlovcu obišao gazdinstvo porodice Pavlović u kojem su se okupili i drugi poljoprivredni proizvođači tog kraja, koje je ministar informisao o novim merama i subvencijama na koje ove godine mogu da računaju, ali i čuo sa kojim problemima se oni suočavaju.

"Mi u poljoprivredi nemamo vremena da praznujemo, već da obavestimo ljude kakve su im subvencije na raspolaganju i šta mogu da očekuju. Oni se polako pripremaju za prolećnu setvu i sagledavaju kakvo će biti tržište u 2020. godine", rekao je ministar.

Obavestio je poljoprivrednike južnog Banata da će se u narednih nekoliko godina u taj kraj najviše novca sliti za navodnjavanje zemlje jer je trenutno tu, kaže, najgora situacija.

On je podsetio da je planom "Srbija 2025" predviđeno 86 miliona evra za sisteme za navodnjavanje.

Vlasnik gazdinstva koje je ministar obišao, Slobodan Pavlović kaže da je njegov sin konkurisao za subvencije za kupovinu kultivatora koji će država finansirati 85 odsto.

Ističe da im subvencije znače i nada se da će subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju biti veće, kao što je i najavljeno.

Slobodanov sin završio je Poljoprivrednu školu u Vršcu, ima 19 godina i odlučio je da ostane u selu i obrađuje zemlju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/raspisan-konkurs-za-kupovinu-traktora-do-60-kw-pola-placa-drzava-03-01-2020

Država će narednih dana objaviti uslove za nabavku traktora subvencionisanu iz nacionalnog budžeta. Ova pomoć namenjena je poljoprivrednicima koji zbog malih površina koje obrađuju nisu imali mogućnost da konkurišu za kupovinu mehanizacije iz IPARD fonda.

Kako je za „Politiku” rekla Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja, u Srbiji postoje dve mere za nabavku traktora, što često zbunjuje i same proizvođače.

– Mera IPARD-a namenjena je poljoprivrednicima koji obrađuju od dva do sto hektara zemlje. Te uslove zadovoljava veliki broj proizvođača. Ali deo njih, koji takođe treba da obnove mehanizaciju, nisu mogli da konkurišu prvenstveno zbog malih površina koje obrađuju– rekla je Petrovićeva i dodala da je u toku izrada pravilnika za traktore koji će uskoro biti objavljen i bliže određuje uslove za male proizvođače koji nameravaju da se prijave za nacionalne mere. Ono što ovu podršku razlikuje od IPARD-a jeste to da se zahtev za subvenciju podnosi tek pošto je poljoprivrednik kupio mašinu. Kod IPARD-a korisnik dostavlja predračun za odobravanje podsticaja, a investiciju započinje tek kada dobije rešenje.

Na pitanje da li će mali poljoprivrednici biti motivisani ovakvim uslovima, jer su upravo ta početna ulaganja za mnoge nepremostiv problem, naša sagovornica kaže da bi „ona lično bila izuzetno motivisana”.

– Bila bih vrlo zainteresovana ako znam da će mi povraćaj novca biti 50 odsto. Odnosno, 65 za proizvođače u nerazvijenim područjima, a maksimalno 800.000 dinara. Mislim da će odziv biti veliki jer donosi korist malim proizvođačima – uverena je Petrovićeva. Kaže da je ideja da se iz budžeta subvencionišu traktori koji se sklapaju ili proizvode u Srbiji, a koji po procenama koštaju od 8.000 evra (bez PDV) do oko 20.000 evra.

Dve godine otkada je Srbija formalno ispunila uslove da koristi novac iz evropskog pretpristupnog fonda za agrar, najveće interesovanje i dalje vlada upravo za nabavku traktora. Više od 60 odsto zahteva podneto je za nabavku novih traktora. To se i dalo pretpostaviti, jer osam od deset gazdinstava u Srbiji ima sopstveni traktor, a u 83 odsto slučajeva oni su stariji od 20 godina.

Na dosadašnjih šest javnih poziva u okviru IPARD-a stigla su 1.173 zahteva, vrednosti procenjene na oko 103,6 miliona evra.

– Najveće interesovanje vladalo je za nabavku novog traktora, što je i očekivano, s obzirom na prosečnu starost ove mehanizacije i činjenicu da je ova investicija bila malo zastupljena kroz nacionalni program podrške, naročito za one veće jačine – kaže Petrovićeva. Ističe da je interesovanje zadovoljavajuće i za ostalu opremu i mehanizaciju, kao i za izgradnju objekata. Istina, primetno manje nego u slučaju traktora, jer je reč o velikim investicijama. Recimo, za izgradnju objekata upućena su 132 zahteva, vrednosti 35,2 miliona evra, što je udeo od oko 35 odsto ukupno tražene podrške.

Prema izveštaju Uprave za agrarna plaćanja, do sada je u okviru javnih poziva za korišćenje novca iz IPARD-a isplaćen iznos od 5,9 miliona evra za 141 projekat. Uz to, odobreno je ukupno 12 miliona evra za različite projekte, koji će biti realizovani po zahtevu korisnika.

– Svaki početak je težak. Zadovoljni smo, ali uvek može bolje i brže. Ako pogledamo kroz šta su prolazile druge države u okruženju, možemo reći da imamo dobre rezultate. Recimo, Makedonija je u prvoj godini isplatila svega milion evra – kaže Biljana Petrović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/444441/Traktori-najveca-zelja-srpskih-poljoprivrednika

Potencijal za veću domaću proizvodnju šećerne repe kao i za njen izvoz iz Srbije u zemlje regiona je ogroman, ali da bi se ostvario, neophodno je da se lokalni farmeri udruže i da se uz pomoć države obezbede viši prinosi ovog slatkog korena po hektaru.

Proizvodnja šećerne repe je od nacionalnog interesa, smatraju proizvođači, a uslovi i potencijal za proizvodnju šećerne repe u Srbiji su dobri. Međutim, kažu, dosta dug period niske cene šećera na svetskom tržišu oborio je cenu belog kristal šećera, što je posledično uticalo i na ovdašnje tržište."Srbija ima sve uslove za dobar uzgoj repe, odlično zemljište, dobre šećerane i izvozno tržište u najbližim susednim zemljama od minimum 650.000 tona", kaže za Tanjug direktor kompanije "Sunoko" (MK Group) Slobodan Košutić.

Međutim, tokom pola veka koliko je imala zaštićenu proizvodnju, Evropska unija je ulagala velike napore i budžete u poboljšanje i racionalizaciju tehnologija i uzgoja i prerade. Poljoprivrednici u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Austriji se, kaže, uspešno nose sa proizvođačima iz Brazila, Indije, Karipskog područja.

Podaci govore da najbolji evropski farmeri postižu prinos od 90 tona repe po hektaru, uz slast od 17,5 odsto. Prosečno, u Nemačkoj i Francuskoj se postiže oko 13 tona šećera po hektaru, a kod najboljih poljoprivrednih proizvođača čak i 14 tona.Prinosi naših farmera su skromniji, oko 55 tona šećerne repe po hektaru, što znači, dodaje Košutić, da se dobija oko 8,5 tona šećera po hektaru, a slast ne prelazi 16 odsto.

"Mi nemamo takve podsticaje, a prednost naše šećerne industrije je blizina velikog tržišta na kome srpski proizvođači imaju transportnu prednost u odnosu na najbolje evropske", navodi Košutić.

U Mađarskoj, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji nema proizvođača, što za domaće, napominje, predstavlja odlično izvozno tržište sa potencijalom za izvoz 650.000 tona šećera. Sa proizvodnjom od 870 hiljada tona šećera, bili bismo regionalni lideri u proizvodnji, ukazuje na potencijale Košutić."Da bismo ostvarili ovu ambiciju, moramo da nađemo način, da zajedno sa našim farmerima, uz podršku države, povećamo rast prinosa na između 65 i 68 tona po hektaru, kao i povećanje slasti na 16,5 odsto". U oktobru 2017. godine, u Evropskoj uniji je ukinuto ograničenje proizvodnje šećera od šećerne repe.

Takođe, zahvaljujući pogodnim vremenskim uslovima, akumulirano je čak 55 miliona tona svetskih rezervi, što je gotovo trećina godišnje svetske proizvodnje od 180 miliona tona šećera. Sve to zajedno, ukazuje Košutić, dovelo je do drastičnog pada cene šećera na globalnom niovu. Pored hiperprodukcije šećera, kaže, jedan od značajnijih faktora za obaranje cene su i visoke subvencije.

"Otkupna cena šećerne repe u Srbiji je 34 evra po toni, dok je u nekim zemljama regiona ta cena 30 evra po toni. Hrvatska ima subvencije od 980 evra po hektaru, dok ih mi ovde nemamo", ukazuje Košutić i napominje da je jedna posledica svega toga da je šećernom repom zasejano najmanje površina od kada se u Vojvodini gaji ova kultura.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/trziste-secera-u-problemu-proizvodaci-traze-pomoc-drzave/djw0fqy

Sve više mladih ljudi odlučuje se za ostanak na selu i da se bavi poljoprivredom. Ovim vrednim radnicima ništa ne pada sa neba, pa onoliko koliko oni zavrnu rukave -toliko će i zaraditi. Međutim, ono što im itekako znači jeste pomoć države i subvencije uz koje jedino mogu da obnove svoju mehanizaciju.
Predrag Kozoder živi sa porodicom u selu Teočin, obrađuje oko 20 hekatara zemlje i na njivi je od jutra do sutra. U svojoj garaži već ima dva mala traktora, ali kako bi ubrzao svoju proizvodnju bio mu je neophodan novi i veći.

"Odlučili smo da pokušamo i apliciramo za subvencije u opštini Gornji Milanovac, kojoj naše selo pripada. Dobili smo maksimalnu sumu od 400 hiljada dinara i tako uspeli da kupimo traktor koji vredi oko 30 hiljada, toliku količinu novca nikad ne bi mogli da izdvojimo iz našeg novačanika. Nov, moderan traktor će nam mnogo pomoći da smanjimo troškove i povećamo prihode u našem seoskom domaćinstvu", rekao je Predrag. Kako kaže ovaj seoski domaćin, subvencione mere su od izuzetnog značaja za razvoj poljoprivrede, jer stimulišu srpskog seljaka da radi i ostane na svom ogljištu. Dobiti subvencije od države za mnoge je bauk i komplikovana procedura, ali Predrag to demantuje i preporučuje proizvođačima da apliciraju, jer nije nemoguće dobiti podsticajna sredtsva od države kako to mnogi smatraju.
"Ja sam svu dokumentaciju predao u opštinu i za dvadeset dana, 400 hiljada dinara je bilo prebačeno na moj račun. Svi su bili izuzetno ljubazni i pristupačni i nisam imao nikakvo loše iskustvo", kaže Predrag.
Opština Gornji Milanovac iz godine u godinu ulaže sve više novca za razvoj poljoprirede. U toku 2019. godine izdvojeno je 50 miliona dinara.

"Razvoj poljoprivrede jeste jedan od ključnih faktora za razvoj cele opštine. Mi imamo mnogo mogućnosti i potencijala u toj oblasti i zato ćemo se i dalje truditi da ih maksimalno iskoristimo i da pomažemo naše sugrađane. Znamo koliko je im pottrebna nova, savremena mehanizacija kako bi poboljšali uslove u kojima rade i zato su ove subvencije za dodelu traktora pun pogadak", rekao je predsednik opštine Dejan Kovačević.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest218193.html

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je gazdinstvo porodice Cilić kod Jagodine i tim povodom najavio, na instagram profilu Budućnost Srbije, veću podršku države razvoju vinarstva i vinogradarstva.

- Mere iz Nacionalnog investicionog plana napravićemo zajedno sa strukom, samim vinarima i vinogradarima, kako bi pomoć bila usmerena na aktivnosti koje su njima potrebne - poručio je predsednik Srbije.

Vučić je naglasio da velika tržišta, kao što su evropsko, kinesko i rusko, na kojima je plasirano mnogo proizvoda, zahtevaju ozbiljnu promociju kako bi srpska vina došla do izražaja.

- Imamo vredne ljude koji su svoj trud i rad investirali u proizvodnju vina vrhunskog kvaliteta. Država će pomoći da proizvodnju pojačaju i plasiraju. U Nacionalnom investicionom planu predviđena su sredstva za razvoj vinarstva i vinogradarstva - dodao je.

Vučić je napomenuo da će biti izvojena i sredstva za razvoj infrastrukture, puteva i objekata koji su u funkciji ove dve delatnosti.

- Razmatraćemo i mogućnosti administrativnih rasterećenja, transparentnijih uslova prodaje na tržištu i drugih olakšica kako bi pomogli brži razvoj vinske industrije - istakao je Vučić na svom zvaničnom Instagram nalogu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2602902/veca-podrska-drzave-razvoju-vinarstva-vucic-najavio-administrativna-rasterecenja-za-proizvodjace-vina

Angažovanje sezonskih radnika kao novi oblik radnog angažovanja u poljoprivredi uveden od ove godine već daje rezultate, a u NALED-u smatraju da bi taj sistem mogao da se proširi i na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i kućne poslove. Objašnjavaju da je sama digitalizacija procesa prijave radnika koja je sada sprovedena u sezonskim poslovima nešto što bi moglo da se primeni i na druge oblasti koje danas predstavljaju generator sive ekonomije.

Primenom Zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima znatno je smanjena administracija za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi u odnosu na prethodni sistem gde su sezonski radnici bili angažovani po ugovori o privremenim i povremenim poslovima jer, kažu u NALED-u, više nema ugovora na papiru i postoji fiksni iznos poreza koji se plaća po danu.Više od 95 odsto sezonsko zaposlenih radnika u poljoprivredi je 2017. godine bilo potpuno neprijavljeno i nije imalo bilo kakav formalan status u svom radu, a Marko Milanković iz NALED-a kaže za Tanjug da ono što se pokazalo kao sjajno je da je danas pet puta više prijavljenih ljudi u seozonskim poslovima.

To je, navodi, direktno doprinelo sa nekih 30 miliona dinara poreskih i skoro 80 miliona dinara u drugim obavezama koje poslodavci plaćaju državi.

"Možda još važnija stvar jeste da su sezonski radnici na ovaj način prijavljivanjem i ostvarivanjem svojih prava stekli i nekakvu sigurnost, stekli mogućnost da imaju osiguranje kao i svaki drugi zaposleni danas u Srbiji, na taj način mogu i ostvarivaće svoja osnovna prava", kaže Milanković.

Suština celog ovog procesa je, naglašava, digitalizacija, a sistem koji je uspostavljen i koji bi trebalo da smanji neformalnu zaposlenost u Srbiju mogao bi vrlo jednostavno da se primeni i na druge poslovne sisteme."To su pre svega građevinarstvo, zatim ugostiteljstvo i turizam i svi poslovni ekosistemi kojima bi danas digitalizacija zapravo donela bolje formulisanje radnih odnosa i omogućila da se na pravi način prilagode i tehnološkim i drugim naprecima koji se danas dešavaju u poslovnom svetu", smatra Milanković.

Moderno vreme donosi i nove oblike zapošljavanja, a Milanković kaže da je ono što je NALED identifikovao kao najakutnije su situacije u kojima je tehnologija dovela do nekih novih radnih mesta i načina poslovanja koja država nije uspela da na pravi način isprati.

"Pre svega, mislim tu na IT tehnologije i činjenicu da danas imate puno ljudi koji rade kao takozvani frilenseri i koji rade za neke strane firme. Međutim, njihovi statusi i njihove pozicije danas nisu takve, jer ne mogu na pravi način da odgovore aktuelnom poreskom sistemu", kaže Milanković.

Postoje, dodaje, i dalje neke stvari koje bi država mogla da uradi kako bi olakšala i pojednostavila neke procese koji nisu u direktnoj vezi samo sa prijavama, već se odnose na visinu poreza koji se plaća po zaposlenom. To je, dodaje, zapošljavanje na nepuno radno vreme.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/digitalizacija-olaksala-prijavu-radnika-angazovanje-sezonaca-moguce-i-u-gradevini/l01x6r9

Država će nakon dobijanja preciznih podataka o šteti nastaloj usled poplava raditi evaluaciju i izaći sa konkretnim merama podrške.To je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, dodajući da je u toku dezinfekcija poplavljenih područja. "Održan je operativni sastanak na kojem su predstavnici ugroženih opština dobili instrukcije kako da prijave štetu da bi im država pomogla u saniranju", rekao je ministar poljoprivrede tokom gostovanja na RTS-u.

Komisije za procenu štete lokalnih samouprava proceniće štetu, a nakon dobijanja preciznih podataka država će raditi evaluaciju i izaći s konkretnim merama podrške. "Što se tiče stambenih objekata do utorka ćemo imati tačan broj koliko je objekata ošštećeno. Što se tiče poljoprivrednog zemljiššta, imamo delove tog zemljiššta koje je promenilo svoju strukturu, od nanosa mulja i blata tu višše nemate obradive površšine", kazao je ministar.

Dodao je da poljoprivrednici koji su osigurani imaju način da kompenzuju štetu, a onima koji nisu bili osigurani, pomoći će država. "Naći ćemo način za to", kazao je ministar Nedimović.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/216207/Nedimovic-Drzava-ce-pomoci-i-poljoprivrednicima-koji-nisu-bili-osigurani-tokom-poplava.html

U poljoprivredi je najvažnije da postoji kontinuitet u merama koje se sprovode u okviru agrarne politike, što država i čini radi razvoja te grane privrede, najznačajnije za ekonomski razvitak svake zemlje, rečeno pred oko 120 zemljoradnika na tematskom skupu „Finansiranje poljoprivrede uz podršku države u 2019. godini”.Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije dr Nenad Katanić kazao je da će, kao i prošle godine, u pogledu finasiranja poljoprivrede subvencije biti usmeravane ka onim poljoprivrednicima čije se investicije tiču prerade poljoprivrednih proizvoda.

Kada je stočarstvo u pitanju, istakao je, najvažnije je da je produženo važenje ugovora o slobodnoj trgovini s Turskom podizanjem izvozne kvote s 5.000 tona junetine na gotovo 10.000 hiljada tona.

Značajnu sumu novca opredelili smo za subvencionisanje u govedarstvu, i to za tovno govedarstvo, uveli nove mere i povećali iznos subvencija pa su, na primer, subvencije za umatičene krmače 15.000 dinara, za tovljenike je i dalje 1.000 dinara, kod tovnih junadi je subvencija podignuta s 10.000 dinara na 15.000, kod ovaca i koza ostala je 7.000 dinara za umatičena grla, 2.000 dinara za jagnjad i jarad isporučenu klanici, istakao je Katanić.Na insistiranje poljoprivrednika, izjavio je da će Uprava za agrarna plaćanja slati 1.200 dinara za dizel-gorivo zajedno s iznosom od 4.000 dinara po hektaru koje dobijaju za biljnu proizvodnju.

Govoreći o biljnoj proizvodnji, Katanić je predočio da su pravilnici ostali identični, ali je najavio da postoji mogućnost da subvencije u voćarskoj proizvodnji budu veće i da se tim povodom pravi računica u pogledu iznosa.Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković najavio je da će u narednih desetak dana biti objavljeni konkursi za start-ap podršku mladima u ruralnim područjima, za organsku proizvodnju, za srednje poljoprivredne škole i naučno-istraživačke institucije, a da su juče zatvoreni konkursi koji su se odnosili za podizanja voćarskih zasada, opreme za podizanje protivgradnih mreža, sisteme za navodnjavanje, za proizvodnju u zaštićenom prostoru i za opremanje stočarskih farmi.

Vladalo je veliko interesovanje, a naredne sedmice znaćemo koliko ih je ukupno bilo, kazao je Petković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/drzavni-novci-za-nivu-i-za-staju-i-za-preradu-16-03-2019

BEOGRAD - Mreža za restituciju u Srbiji pozdravlja današnju uspešnu objavu podataka o državnom poljoprivrednom zemljištu od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Uprava za poljoprivredno zemljište u okviru ovog ministarstva, ne samo da je izvršila svoju zakonsku obavezu popisivanja i evidencije državnog poljoprivrednog zemljišta, već je otišla i korak dalje obezbeđujući najširoj javnosti totalnu transparentnost u gazdovanju sa poljoprivrednim zemljištem. Izuzetno dobro softversko rešenje, za koje nije izdvojen ni jedan dinar novca građana, predstavlja pravi primer savesnog i odgovornog rada državne uprave, nakon više od 12 godina nepopisivanja i haosa sa državnim njivama po celoj Srbiji", navodi se u saopštenju Mreže za restituciju u Srbiji.

Na ovaj način, Uprava za poljoprivredno zemljište je, uz postupak naturalne restitucije, dala svoj nemerljiv, trajan i suštinski doprinos sprečavanja daljnih malverzacija sa državnom imovinom, a Vlada Republike Srbije, doprinos u transparentnosti gazdovanja sa ovom državnom svojinom, i povećanju efikasnosti ukupne privrede u Republici Srbiji, dodaje se u saopštenju.

Građani su dobili mogućnost da za svaku pojedinačnu državnu parcelu, lako izvrše uvid i ustanove da li je izdata u zakup, pa čak i da li se obrađuje u određenom vremenskom okviru.

Izvor: RTV

Link ka sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište je http://upz.minpolj.gov.rs/ 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31