Za rešavanje velikog broja problema u vinogradarstvu država je procenila da je potrebno 10 godina, a nakon toga očekuje se da će se površine pod grožđem utrostručiti u odnosu na sadašnje, koje su samo 6.700 hektara. Pored toga, preduslov za veću proizvodnju grožđa je i ukrupnjavanje vinograda, čija je površina sada samo 28 ari.

Vlada Srbije nedavno je usvojila i Strategiju razvoja vinogradarstva i vinarstva u narednih deset godina, kojom je predviđeno da se za mere podsticaja iz republičkog budžeta i IPARD fondova izdvoji blizu 500 miliona evra, kako bi se unapredila proizvodnja i na svetskom tržištu napravio prepoznatljiv brend.

Da bi se do toga došlo potrebno je vreme ali i novac kako bi se uočeni nedostaci iz Analize postojećeg stanja, koju je uradilo Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Udruženjem vinogradara vinara Srbije, otklonili. A tih nedostataka je mnogo a da bi se otklonili Srbija će iz budžeta izdvojiti 215 miliona evra a pomoć od 285 miliona evra pružiće EU preko IPARD fondova.Taj novac uložiće se u povećanje površine za uzgoj vinove loze, koje su nesrazmerno male u poređenju sa izuzetno povoljnim agroekološkim i geomorfološkim karakteristikama za razvoj vinogradarstva, školovanje kadrova ali zaštitu srpskog tržišta od nekontrolisanog uvoza grožđa i vina. Pored toga, pet miliona evra na godišnjem nivou, biće usmereno i na marketinšku prezentaciju domaćih vina, koja je do sada bila neadekvatna zbog čega su izuzetno kvalitetna srpska vina ostajala neprepoznatljiva na mapi vinopija u svetu.

Realizacijom ovih ali i drugih mera prevazišla bi se siva slika u ovoj oblasti koja je evidentirana u Analizi postojećeg stanja.

- Na godišnjem nivou od 2014. godine proizvodnja vina se smanjuje za tri posto. Srbija je 2018. godine proizvela 291.000 hektolitar vina što je od 1,3 do čak 9 i po puta manje nego što je u zemljama regiona. Prisutan je i nekontrolisan uvoz vina koja na srpskom tržištu imaju udela blizu 60 posto i neadekvatan marketing za domaća vina zbog čegadomaća vina nisu prepoznata na širem evropskom tržištu. Ta neprepoznatljivost se odražava i na cenu koja na svetskom tržištu niska i u proseku iznosi 1,59 evra po litru. Primera radi, prosečna izvozna cena crnogorskih vina je 2,35 evra a hrvatskih čak 3,03 evra- stoji u Analizi stanja.Vinari kažu da su zadovoljni što je usvojena Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva jer će se ovim dokumentom značajno otkloniti nedostaci u ovoj oblasti.

- Strategija je vrlo obiman dokument koji se kroz osamnaest “poluga” dotiče svake sfere vinskog života, od povećavanja površina pod vinovom lozom, ukrupnjavanja vinograda, komasacije, unapređenja školstva u kome su uočeni mnogi nedostaci, marketinškog nastupa, isticanja geografskog porekla. Ima još mnogo posla, ali u novu godinu ulazimo rasterećeniji. Usvajanje strategije u ovoj godini omogućava planiranje aktivnosti i budžeta za 2021. - navodi Marko Malićanin predsednik Saveza vinogradara i vinara Srbije.

On dodaje da će rezultati biti vidljivi u narednih nekoliko godina.

- Rezultat implementacije ove strategije treba da bude povećanje kvaliteta vina, povećanje potrošnje, edukacija potrošača, suzbijanje sive ekonomije, postavljanje zdrave osnove za stvaranje našeg kvalitetnog sadnog materijala, i uopšte pretvaranje vinarstva u ozbiljnu, veliku privrednu granu. Potencijali su ogromni. Država je to prepoznala i mi sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da sada idemo napred u jedan nezaustavljiv razvoj. Razvoj vinske kulture inplicira i razvoj kulture jedne zemlje. Vino je oduvek bilo i predstavljalo kamen međaš između kulturnih civilizacija i varvara - kaže Malićanin.I Ljubinka O Konor, vinogradarka iz Rajca ima sličan stav.

- Zaštita domaćeg tržišta mora da bude još uređenija jer 60 odsto konzumacije vina u Srbiji su strana. Država jeste preduzela mere za regulisanje uvoza od 2021. godine, ali poželjno je da one budu i oštrije i da se po ugledu na francusku i druge države, prodaja domaćih vina konsekventno podržava -kaže O Konor.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/litar-vina-iz-srbije-u-svetu-kosta-manje-od-2-evra-a-iz-hrvatske-vise-od-3-svake/9b9pg6m

Potencijal i interes mladih u Srbiji za rad u industriji proizvodnje hrane postoji, a na obrazovnom sistemu je da im pomogne i usmeri da nađu svoje mesto na tržištu, ocenili su učesnici onlajn panela za projekat “Budućnost srpske industrije hrane.

Kako je navedeno u saopštenju, trenutni utisak mladih proizvođača je da podrška postoji, ali da je potrebno više podrške i usmeravanja mladih proizvođača kako bi se odlučili za karijeru u ovoj industriji.

“Interes postoji i raste, a primer je industrija proizvodnje zanatskog piva, gde je primetan entuzijazam kod proizvođača kraft piva u smislu inovativnosti, prepoznatljivosti proizvoda i novih receptura”, rekao je Viktor Nedović, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Udruženja prehrambenih tehnologa Srbije.

Osim Nedovića, na panelu su govorili Dragan Jonić iz Centra za negu čoveka i prirode AMA, Boško Jovanović ispred porodične kompanije Polo Čačak, kao i Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane.

Kao zaključak istraživanja projekta “Gajimo odgajivače”, sprovedenog u Srbiji i Hrvatskoj, navodi se da su mladi poljoprivrednici ranjiva društvena grupa, sa najvećom podrškom u okviru porodice, dok je država tu kao garant, investitor i izvor obrazovanja.

Ova panel diskusija namenjena opštini Čačak bila je osma i poslednja u nizu radionica koje su zbog trenutne pandemije održane onlajn.

Projekat je održan u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/raste-broj-mladih-u-srbiji-koji-%C5%BEele-da-se-bave-poljoprivredom

Zbog opšteg pada tražnje za junećim mesom na svetskom, ali i domaćem tržištu, za čak 70%, država je odlučila da pomogne uzgajivačima kroz interventni otkup tovne junadi vredan 2 mil EUR, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

U resornom ministarstvu navode da je obezbeđena dobra otkupna cena junadi od gotovo 2,15 EUR po kilogramu.

Iako je ponovo počeo izvoz za Kinu i Tursku, odluka o otkupu je doneta da bi se zbog svih negativnih posledica korona virusa na tržište mesa sačuvala proizvodnju junadi u Srbiji, navode u Ministarstvu poljoprivrede koje će sprovoditi tu pomoć.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2997201/ministartsvo-poljoprivrede-ce-pomoci-uzgajivacima-kroz-interventni-otkup-tovne-junadi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je ova godina bila dobra za poljoprivredu, da su malinari zadovoljni cenom maline, a da je najviše problema bilo sa višnjom.

Vučić je kazao da je država pomagala i da će nastavi dodatnim merama da pomaže poljoprivrednike.

"Malina ove godine ima odličnu cenu, zato ste malinare slabo čuli, ali malina je vredan proizvod i srećan sam što tri ili četiri srpska sela malinama pokrivaju 90 odsto tržišta Skandinavije", rekao je Vučić za TV Prva.

Najviše problema je bilo sa višnjom iz Merošina i u Prokupačkom kraju, kaže Vučić i dodaje da im je država pomogla, ali da to nije bilo dovoljno.

Ocenio je da poljoprivredna proizvodnja svake godine raste i da svake godine imamo više roda kukuruza, pšenice, soje u odnosu na svaku prethodnu godinu.

Ove godine, dodaje, bilo je uglavnom problema sa rodom breskvi i kajsija, zbog grada, iako je, kaže, ispaljeno više raketa nego dosad.

"Suštinski kada gledate situaciju u poljoprivredi u celoj Srbiji imamo dobru situaciju", rekao je Vučić.

Predsednik je odgovarao i na pitanja građana, a jedno od njih bilo je zašto ne mogu da nađu posao, na šta je Vučić odgovorio da se država svakog dana bori za nove investitore."Mi možemo da zapošljavamo ako dovodimo nove investitore", rekao je on i dodao da Srbija sada ima najnižu stopu nezaposlenosti koja je oko 10 odsto što je, ističe, na nivou EU.

Konstatovao je da je ta stopa nezaposlenosti ostala na istom nivou čak i sada u vreme krize izazvane pandemijom virusa korona i dodao da druge evropske zemlje beleže rast stope nezaposlenosti.

Govoreći o novim investicijama, Vučić je najavio da će biti dobrih vesti i za građane na severu Srbije, ali i širom centralne Srbije.

Važno je, dodaje, da država nastavi da ulaže u infrastrukturu, u puteve, pruge, vodovod i kanalizaciju.

Naveo je da će u Srbiji početi izgradnja postrojenja za prečišćavanje vodovodne mreže za celu Srbiju, da se gradi Moravski koridor, autoput Sremska Rača - Kuzmin, autoput Ruma-Šabac i brza saobraćanica ka Loznici.

Vučić je rekao da se uskoro očekuje potpisivanje ugovora za početak izgradnje Furškogorsko koridora, kao i da će se raditi autoput do Požarevca, a onda i brza magistrala do Golupca.

"Kada sve to gledate, mnogo toga nas čeka, zato govorimo optimistično o BDP-u, privlačenju investitora i zato ulažemo u domaće investitore, kao što smo to sada učinili sa hotelima, ali i minimalcima za sve kompanije", zaključio je Vučić.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3518683/vucic-stanje-u-poljoprivredi-svake-godine-sve-bolje-drzava-ce-nastaviti-da-pomaze

Dva javna poziva koje je objavila Uprava za agrarna plaćanja radi dodele podsticaja vinarima i vinogradarima ozbiljan su pomak u dosadašnjoj praksi subvencionisanja tih grana poljoprivrede i pokazuju ozbiljnost države u namerama da potpomogne i ubrza razvoj vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma u Srbiji.– Ipak, podsticaji su samo nagoveštaj pomoći, koja nas, u skladu s nedavno usvojenom desetogodišnjom Strategijom razvoja vinarstva, čeka do 2030. godine – kaže za „Dnevnik” predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić.

Po pomenuta dva konkursa država je obezbedila 450 miliona dinara.

Po rečima našeg sagovornika, subvencionisanje sadnje novih vinograda je neophodno da bi se površine pod zasadima približile onima koje su, u ne tako davnoj prošlosti, postojale u Srbiji.– Povećana proizvodnja domaćeg grožđa će smanjiti zavisnost vinske industrije od uvoza i uticati na poboljšanje kvaliteta vina, kao i na ubrzanu afirmaciju autohtonih i novonastalih domaćih sorti vinove loze – ističe Bašić. – Pošto je moderan pristup preradi jedini put od grožđa do dobrog vina, pomoć države po te dve konkursne linije kroz subvencionisanje izgradnje novih vinarija, rekonstrukciju postojećih kao i pri njihovom opremanju znatno će povećati i modernizovati kapacitete domaćih vinara, koji će, samim tim, postati konkurentniji i po količinama i po kvalitetu proizvedenog vina. Mogućnost predviđena pravilnikom – da država subvencioniše i izgradnju prostora za promociju vina uz svaku vinariju – zapravo je motor za razvoj vinskog turizma, a samim tim i povećanje ukupne turističke ponude u Srbiji.

U Srbiji trenutno postoji 13 regionalnih udruženja, okupljenih u Savez vinara i vinogradara Srbije, od kojih je sedam uspelo da završi elaborate za zaštitu geografskog porekla.

– Po informacijama kojima raspolažemo, u Srbiji ima oko 370 registrovanih vinarija. Prošle godine izvezli smo 13.350.000 litara vina i dobili približno 19 miliona evra. Po zvaničnoj statistici, kada se uzme u obzir višegodišnji prosek, proizvodnja vina iznosi oko 30 miliona litara. Najviše izvozimo u Rusku Federaciju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, ali to ne ne znači da su manje važni, po brojevima skromniji izvoz u zemlje Evropske unije i SAD – naglašava Bašić.. On ističe da je najveći teret domaćeg vinarstva diskontinuitet nastao nakon Drugog svetskog rata.– Većina naših vinara ne može se pohvaliti iskustvima prethodnih generacija koje su postavile standarde i obezbedile stogodišnje neprekidno prisustvo na tržištu. Pošteno govoreći, to je bio teret i ostalih susednih balkanskih zemalja, ali su se one uglavnom ukrcale u voz ka EU i, udružujući se i koristeći evropske fondove koji su im bili, a i sada su, na raspolaganju, dobili dodatni stimulans i pogon koji je ubrzao razvoj vinarstva. To pokazuje, iako se diskontinuitet ne može zakrpiti, da uz dodatnu pomoć države nije nemoguće ubrzano nadoknaditi bar deo propuštenog – naglašava Bašić.

U proteklih dvadesetak godina vinarstvo i vinogradarstvo u Srbiji doživeli su ubrzani razvoj, istakao je Bašić, i naveo da je Fruška gora, sama po sebi, predodređena za vinogradarstvo, a samim tim i vinarstvo.

– Udruženje okuplja 60 vinara koji su prepoznali prednosti udruživanja i značaj geografske identifikacije na putu ka uzdizanju i vraćanju starog sjaja Fruškoj gori na vinskoj sceni – rekao je Bašić.Predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić kaže da će u fazi razvoja i planirane ekspanzije vinogradarstva i vinarstva preduzetnicima biti potrebna pomoć domaće nauke, ali i da će tu imati pomoć od države.

– Formiranje modernog instituta, koji je planiran u Sremskim Karlovcima, smanjiće nam lutanja, koncentrisati istraživanja, pomoći da proizvedemo najbolje grožđe uz najmanji trošak i neizvesnost, i da to grožđe pretvorimo u vino koje bismo s ponosom mogli izneti na svaki sto u bilo kojoj evropskoj i svetskoj prestonici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/imacemo-svoje-vino-i-domace-sorte-grozda-10-08-2020

U proteklih godinu i po dana od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca, angažovano je 37.000 sezonskih radnika.
To je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 miliona evra, odnosno oko 390 miliona dinara.

Novac uplaćen u budžet po osnovu prijave radnika je do primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika u poljoprivredi, cirkulisao u sivoj zoni, jer poslodavci nisu plaćali obaveze ni državi ni radnicima.

Ranije projekcije nadležnih su da će u naredne tri godine visina prihoda po osnovu plaćenih poreza i doprinosa za sezonske radnike premašiti 15 miliona evra.

– Pre početka primene ovog zakona i softvera, procena je da je i do 80.000 sezonskih radnika radilo u poljoprivredi potpuno ilegalno. Ako znamo da je za nešto više od godinu i po dana, skoro 40 hiljada ljudi prijavljeno na ovaj način, to je dosta dobra statistika – kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.

Prema podacima NALED-a, tokom rada na sezonskim poslovima, polovini od 80 hiljada koliko se procenjuje da ih ima u poljoprivredi, prvi put je omogućeno da im budu plaćeni porezi i doprinosi tokom angažovanja.

– Na ovaj način su ovi radnici ušli u legalne tokove što znači da su poslodavci platili poreze i doprinose za njihovo angažovanje, što do sada nije bio slučaj. Ukupna vrednost naplaćenih poreza i doprinosa do danas je oko 3,3 miliona evra. Samo na račun poreza naplaćeno je blizu 900.000 evra u dinarskoj protivvrednosti – navodi Čaušević za Tanjug.

U Srbiji je u jeku rad na poljima, u voćnjacima i postrojenjima za preradu, a brojke NALED-a pokazuju da više od 400 poslodavaca koristi elektronski sistem prijave sezonskih radnika.

„Oko dve trećine poslodavaca su pravna lica, dok su čak jedna trećina fizička lica, poljoprivredna gazdinstva koja vode fizička lica, a koja do uvođenja ove reforme uopšte nisu imala pravo da na legalan način da angažuju sezonske radnike“.

U ovom momentu, dodaje Čaušević, nije zahvalno praviti poređenje statistike za prvih šest meseci ove godine sa istim periodom prethodne, obzirom da je početkom 2019. počela primena e-prijave sezonaca, a u aprilu i maju ove godine bilo je ograničeno kretanje zbog korone.

Ipak, kaže, u ovoj godini se beleži blago povećanje broja prijavljenih radnika putem aplikacije.

Za sada, putem aplikacije se prijavljuju radnici angažovani za poslove u poljoprivredi, ali postoji interesovanje i drugih sektora da se ovakvo rešenje primeni i kod njih.

Sezonci su najviše angažovani na pripremi poljoprivrednog zemljišta, branju povrtarskih ili voćarskih plodova, na njihovom sortiranju…

Iz NALED-a poručuju da bi voleli da vide na koji način bi ovaj sistem mogao da se dalje razvija, obzirom da su poslodavci koji trenutno angažuju sezonce uglavnom poljoprivredna preduzeća i gazdinstva, a da potreba postoji i u drugim granama ekonomije.

Izvor:https://www.vesti-online.com/sezonci-uneli-33-miliona-evra-u-drzavnu-kasu/

Državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Bogdan Igić, posetio je Ivanjicu,gde je obišao poljoprivredne useve koji su stradali nakon nevremena koje je nedavno pogodili ovu opštinu.

Predstavnik resornog ministarstva sagledao je situaciju, a naredne nedelje Ivanjicu će posetiti i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

„Tokom današnjih i jučerašnjih razgovora u Ivanjici i Arilju, odredili smo prioritete koji će pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Ministarstvo poljoprivrede je na današnjem sastanku dogovorilo da će prioritet biti sadni materijal koji ćemo dodeliti poljoprivrednim proizvođačima kao i razgovor i posredovanje u razgovorima poljoprivrednih proizvođača i osiguravajućih kuća koje bi trebalo da pokriju ove štete’’, rekao je Igić.

Prema rečima sekretara Igića, u realizaciju onoga što je danas dogovoreno sa predsednicima opština i predstavnicima poljoprivrednih proizvođača, krenuće se nakon formiranja vlade.

„Sve ono što je danas prezentovano biće tema razgovora prilikom dolaska ministra Nedimovića u Ivanjicu i tada ćemo imati konkretne informacije u kom smeru će ići pomoć poljoprivrednim proizvođačima na našoj teritoriji’’, kazao je predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović.

Lazović je podsetio da je opština Ivanjica i u prethodnom periodu, imala razumevanja i pomoć od strane ministarstva poljoprivrede i vlade republike srbije, ali i od ostalih ministarstava.

Inače, Ivanjicu je u prethodnih mesec dana dva puta pogodilo olujno nevreme, praćeno kišom i gradom, pa su štete na poljoprivredi i infrastrukturi nezapamćene.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/737277/Poljoprivrednicima-iz-Ivanjice-stize-pomoc-od-drzave/

Vlada Srbije trebalo bi danas da proglasi stanje elementarne nepogode u opštinama i gradovima koje su pogođene poplavama i u kojima je na snazi vanredna situacija, kažu u Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima.

To se odnosi na 27 opština i gradova na zapadu i jugu zemlje koje su pogodile poplave.

Zamenica direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandra Nedeljković rekla je za Tanjug da u pojedinim slučajevima stanje elementarne nepogode neće biti proglašeno na teritoriji cele opštine, nego u određenim njenim delovima koji su pogođeni, što će biti precizirano u vladinoj Odluci o proglašenju elementarne nepogode.

Pravo na pomoć imaju građani kojima je oštećen stambeni objekat u kojem primarno žive, čiji su vlasnici.

Pomoć se ne daje za vikendice i pomoćne objekte.

Poziv građanima da prijave štetu će biti objavljen neposredno po stupanju na snagu Odluke o proglašenju elementarne nepogode.

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima je u saradnji sa Odeljenjem za civilnu zaštitu grada Kraljeva kreirala sistem za onlajn procenu štete, odnosno članovi lokalnih komisija će od sutra moći na licu mesta u oštećenom objektu da popune putem pametnog telefona onlajn formulare i dodaju fotografije.

Time se, kažu, ubrzava proces procene štete, a i podatke automatski ima Kancelarija i nadležni u upravi jedinica lokalne samouprave radi brže izrade Rešenja o dodeli državne pomoći.

Kada rešenje postane pravnosnažno, ono stiže u Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima koja zatim pruža pomoć građanima.

Nedeljković je rekla da je proglašenje stanja elementarne nepogode prvi korak kada se aktivira Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode aktivira i kada Kancelarija kreće sa procesom obnove.

Za svaki pojedinačni slučaj oštećenog stambenog objekta, lokalne samouprave izdaju rešenja u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, kojima se utvrđuje pravo na pomoć, kao i visina pomoći koja je u neposrednoj vezi s utvrđenom kategorijom štete na objektu.

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima vrši terensku verifikaciju procenjene štete na objektima, kao i isplatu pomoći po rešenjima jedinica lokalne samouprave, po nastupanju pravosnažnosti tih rešenja.

Kancelarija ne pruža pomoć poljoprivrednim gazdinstvima, jer Zakon o obnovi ne pokriva štetu koja je prethodno mogla biti osigurana.

Država za poljoprivrednike daje i do 70% subvencija za osiguranje useva od elementarnih nepogoda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2926010/ko-ce-imati-pravo-na-pomoc-drzave-za-naknadu-stete-od-poplava

POVRTARIMA u Srbiji na račun su legle pare od države, na ime jednokratne novčane pomoći poljoprivrednim gazdinstvima. Za njihovu pomoć ukupno je isplaćeno oko 410 miliona dinara. Bez ikakvih posebnih prijava, na osnovu podataka o registrovanim gazdinstvima, novac je uplaćen još pre desetak dana. Tokom sledeće nedelje, novčana sredstva dobiće male mlekare i pčelari stariji od 70 godina.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, uskoro će posebnom merom biti obuhvaćeni i cvećari. Pare su zasada uplaćene povrtarima, a ostalima bi trebalo tokom sledeće nedelje.

U resornom ministarstvu objasnili su nam da je novac uplaćen svima po automatizmu, svim gazdinstvima koja su ispunila uslove. Država je izdvojila 25 dinara po kvadratnom metru, upisane površine pod gajenjem povrća u plastenicima, a maksimalno do 90.000 dinara po gazdinstvu. Po grlu krave izdvojeno je 3.000, a najviše 30.000 dinara. Za ovce i koze po 500, a maksimalno 20.000 dinara, a pčelari, stariji od 70 godina, dobijaju 800 dinara po košnici, a najviše do 20.000. Pare su mi za plastenike, bez ikakve prijave, legle na račun još pre 10 dana - ispričao nam je Goran Daničić, povrtar iz sela Svoljak kod Uba. - To ću sigurno iskoristiti za nabavku nekog repromaterijala. Neke zaostatke ću nadoknaditi, ali teško sve. Gubitak je veliki. Evo i sad sa cenom mladog kupusa. Prodajemo ga na kvantašu od 10 do 20 dinara za kilogram, a prošle godine je cena bila oko 40 dinara. Ne znam zbog čega je tako niska cena. Teško se i prodaje. Najviše zbog velikih količina uvoznog, koji se prodavao po marketima, dok pijace još nisu radile.

Za realizaciju ove pomoći, država je izdvojila 1,15 miliona dinara. Zajedno sa usvojenom Uredbom o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima, kroz olakšan pristup korišćenja kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije, u vrednosti od 1,45 miliona dinara, poljoprivrednicima će ukupno biti na raspolaganju 2,6 miliona dinara.

Poljoprivrednici u Srbiji nisu morali da budu u sistemu PDV, da bi konkurisali za pomoć države. Bilo je dovoljno samo da su u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Čak ni za meru uzimanja kredita.

KREDITI, po povlašćenim uslovima, sa jedan odsto kamate, na tri godine, može da se dobije za razvoj stočarstva, nabavku životinja, plaćanje premije osiguranja ili kupovinu hrane za stoku, mehanizacije, opreme ili razvoj ratarstva, vinogradarstva, cvećarstva i voćarstva. Kako se navodi u Uredbi, pojedinac ili preduzetnik može da uzme kredit do šest miliona dinara, a firma do 18 miliona dinara. Iznos kredita za likvidnost je do tri miliona dinara.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:863735-Drzava-isplatila-410-miliona-povrtlarskim-gazdinstvima-uskoro-pomoc-stocarima-i-pcelarima-Pare-na-racunu-i-bez-prijave

Pravo na fiskalne olakšice i bespovratnu direktnu novčanu pomoć države u iznosu minimalca za isplatu zarada tokom tri meseca, pored privrednih društava, imaju i srpski ratari, stočari, povrtari i voćari.
"Fizička lica koja imaju status preduzetnika poljoprivrednika u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, bez obzira na to da li su PDV obveznici, imaju pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom ukoliko ispunjavaju ostale propisane uslove", piše na veb sajtu Privredne komore Srbije, preko kojeg su upućivana pitanja vezana za poslovanje i druga pitanja u okolnostima epidemije virusa korona.Dobijena državna sredstva za isplatu zarada se, međutim, ne mogu koristiti za izmirivanje drugih obaveza iz tekućeg poslovanja, već isključivo za plate, objašnjava se u odgovorima.

Privatni poslodavac koji ne iskoristi dobijenu finansijsku pomoć države za plate mora taj novac da vrati u budžet.

Na pitanje da li se radniku koji nema tekući račun može zarada dati "na ruke", odgovor PKS je kratak i jasan - ne.

Dakle, poslodavac je dužan da zarade isplaćuje isključivo na tekući račun zaposlenih, što znači da radnici koji do sada nisu otvorili tekući račun to treba pod hitno da učine.

Poslodavce koji su, pre stupanja Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednicima u privatnom sektoru, isplatili radnicima plate za mart bez umanjenja, interesovalo je da li sada neće imati pravo na tri već na dva meseca direktne pomoći države za zarade.

Njih će obradovati odgovor PKS - pravo na isplatu direktnih davanja u visini minimalne zarade ostvarivaće u maju, junu i julu.

"Ukoliko ispuni ostale uslove predviđene Uredbom, poslodavac koji je pre stupanja na snagu Uredbe već isplatio zaradu za mart 2020. godine, može da ostvari pravo na direktna davanja za sva tri meseca ukoliko odgovarajuću PPP-PD prijavu za zarade za april podnese do kraja aprila 2020. godine sa označenim datumom plaćanja 04.01.2021. godine", precizira se u odgovoru.

Jedna od nedoumica među privatnim poslodavcima vezana za dobijanje državne finansijske pomoći odnosi se i na uslov da ne otpuštaju radnike za vreme vanrednog stanja.

Taj uslov se, kako piše na veb sajtu PKS, ne odnosi na lica koja su angažovana po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, kao ni na ostala lica koja su angažovana van radnog odnosa.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/i-paori-imaju-pravo-na-minimalac-od-drzave_1114841.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31