U proteklih godinu i po dana od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca, angažovano je 37.000 sezonskih radnika.
To je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 miliona evra, odnosno oko 390 miliona dinara.

Novac uplaćen u budžet po osnovu prijave radnika je do primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika u poljoprivredi, cirkulisao u sivoj zoni, jer poslodavci nisu plaćali obaveze ni državi ni radnicima.

Ranije projekcije nadležnih su da će u naredne tri godine visina prihoda po osnovu plaćenih poreza i doprinosa za sezonske radnike premašiti 15 miliona evra.

– Pre početka primene ovog zakona i softvera, procena je da je i do 80.000 sezonskih radnika radilo u poljoprivredi potpuno ilegalno. Ako znamo da je za nešto više od godinu i po dana, skoro 40 hiljada ljudi prijavljeno na ovaj način, to je dosta dobra statistika – kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.

Prema podacima NALED-a, tokom rada na sezonskim poslovima, polovini od 80 hiljada koliko se procenjuje da ih ima u poljoprivredi, prvi put je omogućeno da im budu plaćeni porezi i doprinosi tokom angažovanja.

– Na ovaj način su ovi radnici ušli u legalne tokove što znači da su poslodavci platili poreze i doprinose za njihovo angažovanje, što do sada nije bio slučaj. Ukupna vrednost naplaćenih poreza i doprinosa do danas je oko 3,3 miliona evra. Samo na račun poreza naplaćeno je blizu 900.000 evra u dinarskoj protivvrednosti – navodi Čaušević za Tanjug.

U Srbiji je u jeku rad na poljima, u voćnjacima i postrojenjima za preradu, a brojke NALED-a pokazuju da više od 400 poslodavaca koristi elektronski sistem prijave sezonskih radnika.

„Oko dve trećine poslodavaca su pravna lica, dok su čak jedna trećina fizička lica, poljoprivredna gazdinstva koja vode fizička lica, a koja do uvođenja ove reforme uopšte nisu imala pravo da na legalan način da angažuju sezonske radnike“.

U ovom momentu, dodaje Čaušević, nije zahvalno praviti poređenje statistike za prvih šest meseci ove godine sa istim periodom prethodne, obzirom da je početkom 2019. počela primena e-prijave sezonaca, a u aprilu i maju ove godine bilo je ograničeno kretanje zbog korone.

Ipak, kaže, u ovoj godini se beleži blago povećanje broja prijavljenih radnika putem aplikacije.

Za sada, putem aplikacije se prijavljuju radnici angažovani za poslove u poljoprivredi, ali postoji interesovanje i drugih sektora da se ovakvo rešenje primeni i kod njih.

Sezonci su najviše angažovani na pripremi poljoprivrednog zemljišta, branju povrtarskih ili voćarskih plodova, na njihovom sortiranju…

Iz NALED-a poručuju da bi voleli da vide na koji način bi ovaj sistem mogao da se dalje razvija, obzirom da su poslodavci koji trenutno angažuju sezonce uglavnom poljoprivredna preduzeća i gazdinstva, a da potreba postoji i u drugim granama ekonomije.

Izvor:https://www.vesti-online.com/sezonci-uneli-33-miliona-evra-u-drzavnu-kasu/

Berba malina je pri kraju, a sezonu je obeležila visoka otkupna cena, ali i pad prinosa. Uzgajivači kupina u ovu sezonu ponovo ulaze sa niskom otkupnom cenom, ali za organsku je izvesno da će biti dvostruko skuplja, jer je potražnja veća od ponude.U ražanjskom kraju počela je berba kupina. Proizvođači su zadovoljni rodom i kvalitetom, ali ne i niskom otkupnom cenom, kojom ne mogu da pokriju troškove proizvodnje i uloženi trud."Posle branja ide rezarnje, prskanje, iznošenje. Ponovo prskanje, prehranjivanje, okopavanje", objašnjava Nataša Užarević, proizvođač kupina iz sela Grabovo.

"Borićemo se da bude veća cena, ako je ikako moguće. A ako ne, verovatno će berba i sve ostalo oko kupine stati", navodi Nevena Jocić, proizvođač kupina iz Ražnja.

Srbija je po proizvodnji kupina među liderima u svetu. U ražanjskom kraju nakon šest godina niske otkupne cene uticale su da mnogi odustanu, pa je kupinjaka četiri puta manje.

"S obzirom da je velika potražnja u svetu za kupinom bila i prošle godine, da je rod koji je nama plaćan 40 dinara izvezen po ceni od 190 do 250 dinara, a ove godine je još veća tražnja – tako da smo očekivali mnogo veću cenu od 100 do 120 dinara po kilogramu", ističe Zoran Stojanović iz Udruženja voćara Ražanj.

Viša otkupna cena zavisi i od sorte, ali najviše se plaća organska kupina. U Srbiji ima oko dva procenta takvih parcela.

"Pa biće ovo 'lohnes' i 'čester', to su do šezdeset, sedamdeset dinara u konvencionalnoj proizvodnji. Međutim, u organskoj je nešto drugo, puta dva je to otprilike", kaže Miro Rajković iz Prilika.

Velika ulaganja potrebna su za uzgoj borovnica, ali ovom sezonom su zadovoljni proizvođači.

"Zadovoljan sam i sa kvalitetom i sa otkupnom cenom koja će biti u proseku četiri i malo jače evra", naglašava Mladen Nikolić iz Požege.

I dok mnogi voćari beru brigu zbog otkupnih cena, sezonci sa osmehom beru crnu ribizlu u ivanjičkom kraju.

"Možda zato što se sedi, nisi savijen, a berba dosta brže ide i lakše je", objašnjava Radoje Dovijanić iz Ivanjice.

A potrebno je mnogo manje truda i ulaganja oko uzgoja crne ribizle, kažu proizvođači.

"Ribizla se kosi tri do četiri puta. Prska se tri do četiri puta. Znači, nema freziranja, nema vezivanja, nema kopanja, što sve košta", poručuje Miro Rajković iz Prilika.

Za malinu kažu da je crveno zlato, ali i sa površine od jednog hektara crnih ribizli može se ubrati 18.000 evra.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4027685/bibacasto-voce-maline-kupine-borovnice-ribizle-cena-.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30