Nostalgija za “pravom južnjačkom paprikom”, ali i želja da svoje učenike u Japanu upozna sa kulturom Srbije, inspirisali su Nišlijku Jelenu Mladenović da u školskoj bašti u Tonomiju zasadi “kurtovku”. Seme je dobila od iskusnog povrtara iz okoline Aleksinca sa kojim se konsultovala i oko sadnje, uzgoja i branja. Paprika je preživela i pakleno leto i poplave, a ajvar se dopao deci iako je bio blago ljut.

Jelena se iz Niša odselila u Japan pre dve godine, a 2018. je počela da predaje engleski jezik u školi koja je i za osnovce i niža srednja, a nalazi se u gradu Hofu, u mestu Tanomiju. U bašti oko zgrade uzgaja se voće i povrće o kojima se najviše brinu deca jer je to, objašnjava Jelena, dobra prilika da nauče kako sami da proizvode hranu.Iako kaže da voli japansku hranu, objašnjava da je bila frustrirana jer nije mogla uvek da spremi jela na koja je navikla, jer je vrlo teško, pa i nemoguće, pronaći namirnice. Kaže da se japansko voće i povrće dosta razlikuje od srpskog i da generalno koriste drugačije namirnice.Većina domaćinstava ima male "tost rerne" u kojima ne mogu da se spremaju jela. Ali meni lično je najviše nedostajala srpska paprika koja je barem na jugoistoku Srbije nešto kao "staple food" ili deo standardne ishrane i dosta se koristi. U Japanu uglavnom koriste "babure" ili japanske male paprike tanke kože koje beru dok su još zelene pa imaju pomalo gorak ukus - priča Jelena.

Pomislila je da bašta može da se iskoristi i za srpske proizvode i predložila da zasade nešto čega nema u Japanu i to uvrste u program školskog projekta "Global Communication". Tako je iz nostalgije došla na ideju da to bude baš srpska “kurtovku”. Njena ideja je divno prihvaćena, ističe, a kada je na početku prošle školske godine posetila Niš nabavila je i seme.Stupila sam u kontakt sa prijateljicom od čijih roditelja smo porodično kupovali paprike za spremanje ajvara svake godine kako bih nabavila seme. Po povratku u Japan, seme smo poslali na Institut agrikulture u grad Šimonoseki i nakon 2 dana ga dobili natrag sa sertifikatom da je sigurno za korišćenje - priseća se Mladenovićeva.

Živorad Rajković već godinama sadi ovo povrće u "paprikarskom kraju", Vukašinovcu kraj Aleksinca i kaže da je bio počastvovan što će njegovo seme stići do Japana. Posebno je bio ponosan što je ocenjeno kao izuzetno zdravo, a ima savet i kako da svako izabere ono najbolje iz svake paprike.

Mi kad ostavljamo seme peremo ga i svo koje je teško ono padne na dno, ono koje je lako je neupotrebljivo i bude na površini vode - kaže Rajković.Nakon što su zasadili papriku, počeli su da je navodnjavaju, a Jelena ističe da su sve te faze prošli u konsultaciji sa čika Žikom koji im je dosta pomogao savetima za odgoj.Posebno je bilo zanimljivo odgajati papriku za ajvar u specifičnim klimatskim uslovima. Ipak, “kurtovka” je uspela, a sve zahvaljujući kvalitetnom semenu.

Klima u Japanu se dosta razlikuje od one u Srbiji, posebno po pitanju visokog procenta vlage i letnje kišne sezone koja kod nas ne postoji. Ali seme koje smo dobili je zaista bilo visokog kvaliteta da su biljke uz veliki trud svih u školi uspele da prežive pakleno leto pa i poplave koje su zadesile Japan 2018. - ističe Jelena.

Jelena kaže da nije imala iskustva sa gajenjem paprike, ali su joj upomoć priskočili i lokalni farmeri koji su seme zasadili u svojim povrtnjacima.Paprike iz školske bašte i one koje su dobili na poklon od farmera iskoristili su za čas pravljenja ajvara. Nišlijka je ovaj srpski specijalitet iskoristila da Japance upozna sa srpskom kulturom.

Kad je došlo do degustacije, sačekalo nas je iznenadjenje jer je ajvar iako vrlo ukusan ispao malo ljut. Kasnije sam saznala da velika vrućina može da promeni sastav paprike i da plod dobije ljut ukus. S obzirom na vreli talas koji je dugo trajao tog leta ova omaška je imala smisla. Ipak, deca nisu odbijala drugo pa ni treće parče krekera sa namazom od ajvara kako smo odlučili da poslužimo ovo jelo. Ajvar je inače među njima dobio i nadimak “džem od paprike” iako se pre kuvanja nikome nije dopao izgled sadržaja teglice koju smo kupili u gradskoj suvenirnici - priča Jelena.Živodrad koji je pomagao u odgajanju paprike hiljadama kilometara daleko, dobio je i poklon od mališana koji su učestvovali u ovom procesu.

Svako dete je uzelo po jednu papriku tu crvenu "kurtovku" svežu i nacrtalo je svako kako vidi tu papriku. Na poleđini su napisali “Thank you Živorad” i potpisali se. Njih je 9 u odeljenju, svako od njih posebno je to nacrtao, uz potpis i na japanskom. Onda su se zajedno slikali sa paprikom i čestitkom, ćerka mi je to uramila i donela, ganut sam bio time - priča Rajković.

Nišlijka kaže da joj je tokom ovog procesa bila jako zabavna reakcija farmera, koji su hteli da im poklone sav rod "kurtovke", jer nisu znali šta sa njom da rade.Crvena paprika se u japanskoj kuhinji ne koristi i nema jela koja se od nje prave. U projekat su ušli iz radoznalosti i izazova da probaju da odgoje sortu povrća sa kojom ranije nisu imali iskustva - dodaje Jelena.

Iako je projekat u školi završen, nastavlja se u Tanomiju, gde je jedan od lokalnih farmera ove godine zasadio veću baštu pod staklenikom. Plan je da uz pomoć Opštine grada Hofu organizuju i godišnji festival ajvara u ovom mestu.Ovo mesto je inače vrlo malo i poznato je po plaži kraj Seto mora i radionicama u kojima se uči "aizome", tradicionalna veština bojenja materijala plavom indigo bojom prirodno dobijenom od indigo biljke. Stanovnici ovog mesta se uvek trude da nađu nove načine da privuku posetioce a ideja koju imamo je jedan od njih - ističe Mladenovićeva.

Reči hvale ima i za japanske farmere koji su vrlo kreativni i trude se da dobiju najbolji mogući kvalitet i ne plaše se da eksperimentišu. Tako ona na pijaci često nalazi njihove proizvode koji ne postoje nigde do u Japanu, jer im je originalnost jako važno, kao i prezentacija proizvoda, kojom ukazuju dosta poštovanja i proizvodu i kupcu.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nislijka-otkrila-Japancima-ajvar-paprika-kurtovka-uspela-i-na-Dalekom-istoku.sr.html

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se slavi Isusov povratak u život- vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti tj. prve nedelje posle Velikog petka. Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod pravoslavaca Vaskrs se najranije slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska pravoslavna crkva koja se drži julijanskog kalendara. Ove godine se poklapaju, odnosno na isti dan 16. aprila se slavi katolački i pravoslavni Vaskrs.

 Ovo je praznik kome se najviše raduju decu zbog šarenih vaskršnjih jaja koja su simbol začetka novog života. Legenda kaže da se jaja farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (verna Isusova sledbenica koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz Hrista tokom stradanja i kojoj se Isus prvo javio po vaskrsenju) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. Ona je posetila cara Tiberija, u znak pažnje mu poklonila crveno jaje i pozdravila ga rečima:’Hristos Vaskrse’. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer nema vaskrsenja bez stradanja i smrti.

Vaskrsu prethodni sedmonedeljni post, a pripreme za praznik počinju na Veliki četvrtak koji je dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom kada je Isus odlukom rimskog prokuratora Pontija Pilata razapet i umro na krstu na jerusalimskom brdu Golgota. Tog dana sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara kako bi je vernici celivali. Na Veliki petak se ne služe liturgije, to je dan strogog posta kada se ne konzumira mast i mrsna hrana, a u domaćinstvu se obustavljaju svi poslovi. Na Veliki petak se farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Prvo ofarbano crveno jaje je čuvarkuća i čuva se do sledećeg Vaskrsa kao zaštitnik porodice i doma. I dok su naše bake za farbanje jaja koristile lukovinu i razne biljke, savremene domaćice radije posežu za industrijskim bojama, a jaja ukrašavaju sličicama, ukrasnim folijama i nalepnicama. Posle Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti koji je Isus, po predanju, proveo u Hadu, pa ga vernici provode u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje proslava Vaskrsa.

Kao i kod ostalih crkvenih praznika i za Vaskrs se običaji razlikuju od kraja do kraja, od sela do sela u Srbiji. U većini krajeva običaj je da se ukućani ujutru pre odlaska na liturgiju umiju vodom u kojoj je stavljeno vaskršnje jaje, grančica drena, zdravac i bosiljak kako bi bili zdravi. U nekim krajevima majke crvenim jajetom trljaju obraze deci da tokom godine budu zdrava i rumena. Po povratku iz crkve svi sedaju za sto, a ukućani se prvo omrse vaskršnjim jajima. U Pomoravskom okrugu, recimo, pored farbanih jaja mesi se i poseban kolač od belog brašna, sa jajetom u sredini i otiskom krsta na četiri strane kolača što simbolizuje četiri strane sveta. Na Vaskršnjoj trpezi pored šarenih jaja obavezna je pečenica, obično mlado jagnje ili prase. U nekim selima pomoravskog okruga ostao je običaj da se jaje zakopa u vinograd radi boljeg roda i zaštite od nepogoda. Vaskršnja jaja se ne daju pastirima, kako bi se stoka zaštitila od bolesti. Na Vaskrs svi se kucaju (tucaju) jajima što simbolizuje probijanje opne ovozemaljskog Hristovog života i njegovo uskrsnuće na nebo. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. Ovi pozdravi preuzeti iz staroslovenskoj jezika i zadržali su se do danas. Vaskrs se slavi u krugu porodice uz bogatu trpezu. Nekada su domaćice na sto iznosile najbolje domaće proizvode: sir, kajmak, šunku, pršutu, domaće sezonsko povrće. Danas je to svečani ručak uz obavezna farbana jaja, pečenje, kolače ili torte, a sve zavisi od umešnosti domaćice. Vaskrs se praznuje tri dana i, kako kažu stari, valja ustati rano, ali ne valja ići na spavanje pre ponoći, jer će do narednog Vaskrsa takav čovek biti pospan i lenj. Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i posvećen je mrtvima. Tog dana treba obići grobove umrlih srodnika i predaka, izneti farbana jaja što simbolično predstavlja da ih nismo zaboravili na ovaj veliki praznik.

U hrišćanskom svetu Vaskrs se slavi na različite načine, a svima su zajednička šarena, vaskršnja jaja kao simbol ovog praznika. U Belgiji, recimo, u subotu pred Vaskrs zvona na crkvama ne zvone već se kaže da su ‘otišla su’ u Rim. U Češkoj se od vrbinog granja na poseban način isprepletu  ‘pomlazke’ (kao korbači) kojima na Pobusani ponedeljak momci simbolično ‘šibaju’ devojke. Veruje se da svakom ko je dobio pomlazkom to donosi mladost, zdravlje i plodnost. Nekada su seljaci pomlazkama šibali svoju stoku i sve ukućane. U Norveškoj veruju da će se na Vaskrs rešiti ubistva, pa se na televiziji prikazuju detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, a čak i kartoni mleka imaju priče o nerešenim ubistvima. Norvežani imaju i zanimljivu tradiciju koju dele s Dancima - na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba umotanog u belo platno kako bi ga pojeli u ponoć. Običaj je bio čest u vikinško doba, a Vikinzi su nosili sa sobom zimzelene bobice koje simbolišu život. U Španiji u tekuću vodu se spuštaju mali splavovi sa figurama iz biblijske priče o Vaskrsu, a slavi se uz povorke i gozbe. U Bugarskoj i Ruminiju se na Veliku subotu u prozore stavljaju brašno, so, kvasac i bojena jaja, a od tih sastojaka se na Pobusani ponedeljak zamesi hleb i blagosilja se kako bi godina bila plodna. U Brazilu u pokrajini Minas na Veliku subotu ljudi džepove pune komadićima kvarca koji se na Vaskrs ostavlja kod kuće - za sreću. U Americi se održavaju parade, a u dvorištu ispred Bele kuće u Vašingtonu svake godine se održava najveća ceremonija kotrljanja jaja prilikom koje se porodica predsednika uz zvuke limene muzike druži s decom građana. U Rusiji na Veliki petak je strogi post, niko ne peva, smatra se neumesnim bilo kakvo smejanje ili radovanje. U nedelju niko ni sa kim ne sme da bude u svađi, pa svi svima sve opraštaju ili mole za oproštaj. Ljubljenje je pri tome obavezno.

Hristos Vaskrse! Srećan Uskrs!

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30