Ruska tradicionalna medicina smatra cveklu za jedan od najboljih prirodnih lekova. Zato i ne čudi što je cvekla glavni sastojak čorbe boršč, ruskog nacionalnog
jela. Cvekla (lat. Beta vulgaris) je povrće poreklom sa obala Sredozemlja, a najčešće se jede koren koji je karakteristične crvene boje, okruglog ili cilindričnog oblika. Još su stari Grci i Rimljani znali za lekovita svojstva cvekle. Grci su je koristili za snižavanje telesne temperature, a postojalo je i verovanje da ako muškarac i žena podele cveklu, ona će ih vezati da se međusobno zaljube.  Ova tvrdnja nikada nije potvrđena, ali je nesporno da konzumiranje cvekle utiče
na jačanje imuniteta i zdravlja. Skoro da ne postoji mineral koji cvekla ne sadrži. U svežoj cvekli koncentracija mineralnih materija je 627,3 mg/100g, a bogata je gvožđem, kalijumom, kalcijumom, natrijumom, fosforom, magnezijumom…
Cvekla ima i obilje vitamina C, B1 i B2, kao i vitamin B 12, koji se vrlo retko može naći u biljnim namirnicama. Crvenu boju koren cvekle duguje visokom
sadržaju antocijanina koji štiti eritrocite i čini da krvni sudovi budu elastičniji, pa samim tim utiče da srce bolje pumpa krv. Cvekla ima i adenin, koji održava visoku koncentraciju leukocita, zato je i poznata kao lek protiv malokrvnosti. Malo je poznato da i list cvekle sadrži hranljive elemente i najčešće se koristi u salatama, ili kao varivo.
Prema statističkim podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 20 odsto trudnica pati od anemije, jer beba u majčinom stomaku „koristi“ njeno gvožđe,
pa se trudnicama preporučuje da jedu sirovu ili piju sok od cvekle. Britanski naučnici su pak ustanovili, da 25 odsto odrasle muške populacije pati od nekog oblika hipertenzije, a istraživanja su pokazala da cvekla utiče na regulisanje povišenog krvnog pritiska. Zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudsko zdravlje cvekla fascinira naučnike, pa se rade brojna istraživanja koja su pokazala da ima pozitivan uticaj na lečenju malarije, akutnih plućnih bolesti i gripa.
Povoljno utiče na nerve i rad mozga, pospešuje rad želuca, creva i žuči, pročišćava jetru, leči anemiju, poboljšava otpornost organizma i jača libido. Cvekla je dobra za prevenciju mišićne degeneracije, poboljšava cirkulaciju, ojačava kolagen kože, poboljšava imunitet… Stručnjaci kažu da cvekla može da se uzima u neograničenim količinama bez ikakvih štetnih posledica.
Koren cvekle se vadi u jesen, a čuva se u umereno toplim prostorijama i može da ostane sveža i po nekoliko meseci. Sok od cvekle u kombinaciji sa medom izuzetno je lekovit, a od kilograma ovog povrća dobija se čak 750 grama soka. Kuvanjem cvekla gubi svoju lekovitost, pa stručnjaci preporučuju da je najbolje jesti je presnu.
Umereno sa šargarepom
Cvekla se „dobro slaže“ sa šargarepom, a kombinacijom ova dva povrća bilo u salati ili kao sok dobijate pravu „vitaminsku bombu“. Šargarepa (lat. Daucus carota) je dvogodišnja povrtarska biljka. Poreklom je iz centralne Azije, ali se vremenom proširila i danas se gaji u celom svetu. U ishrani se koristi koren vretenastog oblika narandžaste boje. Seje se u rano proleće, stablo domaćih vrsta obično raste do 20- 40 cm, cvetovi su beli i skupljeni u štitaste
cvasti. Šargarepa se koristi u svežem stanju, kuvana, konzervirana (kisela), suva kao začin… Karakterističnu narandžastu boju ima zbog obilja beta-karotena, koji se u organizmu ljudi metaboliše u vitamin A. Šargarepa je bogata i vitminima B i C, alkaloidima eteričnim i masnim uljima, te organskim kiselinama, vlaknima, antioksidansima, mineralima.
Osim što je veoma ukusna namirnica, poseduje i mnoga lekovita svojstva. Žvakanje šargarepe u sirovom stanju ubija štetne materije u ustima, čisti zube, eliminiše naslage, sprečava krvarenje desni i pojavu karijesa. Kompleks vitamina B, prisutan u šargarepi, reguliše cirkulaciju krvi, obezbeđujući srcu i plućima normalan rad, pa je dobra preventiva protiv kardiovaskularnih oboljenja, a pomaže i u snižavanju visokog krvnog pritiska. Konzumiranje sveže šargarepe pojačava proizvodnju pljuvačke i ubrzava probavu, sprečava nastanak čira na želucu i druge poremećaje u varenju. Sok od sveže ceđene šargarepe idealan je za grčeve, upalu slepog creva, čisti creva od parazita, utiče na zdravlje nervnog sistema, smanjuje visok holesterol, usporava starenje…
Verovali ili ne, sveže ceđeni sok od šargarepe je dobar antiseptik, a ukoliko mu dodate med i ceđeni limun, dobićete efikasan napitak za lečenje bolesti respiratornih organa (astme i bronhitisa). Međutim, iako šargarepa poseduje mnoga lekovita svojstva, njena prekomerna upotreba može dovesti do pojave stanja nazvanog karotenodermija, odnosno kada dlanovi, stopala i drugi delovi tela poprime narandžastu ili žućkastu boju zbog visokog nivoa beta- karotena u krvi. Osim toga ukoliko se šargarepa konzumira u velikim količinama i duži vremenski period, mogu se javiti simptomi kao što su mučnina, vrtoglavica, povraćanje i glavobolja, koji ukazuju da je došlo do hipervitaminoze vitamina A. Zato stručnjaci preporučuju da se dnevno pojede najviše tri do četiri šargarepe srednje veličine.
Uostalom, umerenost u jelu oduvek je bila vrlina, a to sugerišu i zagovornici zdrave ishrane i danas.

Izvor:Agrobiznis magazin

Kompanija Dunav osiguranje  je sa Greeny d.o.o. u Orašcu kod Aranđelovca na prvoj ovogodišnjoj radionici zaključila polisu osiguranja u vrednosti od 1,7 miliona dinara kojom će u narednih godinu dana od brojnih nepogoda i rizika biti osigurana proizvodnja jabuka na površini od 15 hektara. 

Greeny d.o.o. je kompanija koja se bavi proizvodnjom jabuke na 30 hektara, dok na tri hektara ima zasade trešnje. Od 2014. godine ova firma se bavi i proizvodnjom prirodnog soka od svog voća bez dodataka šećera i aditiva. 

“Mi kao ozbiljna kompanija koja ima proizvodnju voća na otvorenom prostoru rešili smo da svoju proizvodnju zaštitimo i osiguramo preko najveće osiguravajuće kompanije  u Srbiji Dunav osiguranje. Dunav je domaća kompanija koja pokriva oko 50 odsto poljoprivredne proizvodnje i to je jedan od razloga zbog čega smo se odlučili za Dunav osiguranje”, rekla je Danijela Komatina, direktorka firme Greeny. 

Komatina dodaje da poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštite usevi.

U opštini Aranđelovac registrovano je 4.710 poljoprivrednih gazdinstava, a osgurano je samo devet do 12 odsto. U šumadijskom okrugu najviše se gaje šljive , višnje, jabuke, kruške, breskve i trešnje. 

“Žene  u agrobiznisu, konkretno vlasnica i direktorka Greeny-a prepoznale su potrebu za osiguranjem useva kao najboljim načinom da zaštite svoju proizvodnju. One razmišljaju o svojoj proizvodnji na dugoročnoj osnovi, a to je jako važno i za Dunav osiguranje”, kaže direktor glavne filijale “Dunav osiguranja” u Kragujevcu Miloš Milosavljević.

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje premije za osiguranje useva i plodova već godinama unazad, a na ovom području  subvencije iznose 40 odsto iznosa od ukupne premije osiguranja, rekao je državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović: “Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je Dunav osiguranje na neki način spona i veza sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

 

Aranđelovačko područje spada u VI gradobitni razred, odnoosno najveći razred. Grad na ovom području pada gotovo svake godine i nanosi velike štete, posebno usevima, rekao je zamenik predsednika opšttine Aranđelovac Miladin Jakovljević: “Veoma mi je drago što se sve ovo dešava u Aranđelovcu, jer imamo podatke da je veoma mali broj zasada na našoj teritoriji pokriveno osiguranjem, tako da naši poljoprivrednici nisu još dovoljno edukovani, pa je ova radionica jako važna”, Jakovljević. On je rekao da je u toku prošle godine Aranđelovac pogodilo dva puta velike elementarne nepogode, gde je u selima  uništeno i do 80 odsto zasada.

 Kompanija Dunav je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta od čak 96,31 odsto, što je vrlo bitno za osiguranike.

Direktor glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević rekao je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i dodao da su žene naročito interesantna ciljna grupa: „Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguravajuće delatnosti, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Kompanija „Dunav“ je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta, čak 96,31 odsto, što uliva dodatnu sigurnost našim osiguranicima. Favorizujemo žene u agraru preko podsticaja u osiguranju, a motivišemo ih i da se bave poljoprivredom. Sada već tradicionalno, naši osiguranici su gosti kompanije na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Za taj događaj tradicionalno odobravamo komercijalne popuste za zaključivanje polisa za osiguranje useva, plodova i stoke, a bavimo se i edukacijom u segmentu osiguranja. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao neophodnu agrotehničku meru – ističe Milosavljević.

U zasadima Greeny-a trenutno se radi rezidba jabuke

Ostvarena premija u osiguranju useva i plodova na srpskom tržištu 2018. godine iznosila je nešto više od 18 miliona evra i za tri odsto je veća nego 2017. godine. Međutim, štete su u odnosu na 2017. godinu veće za 22,5 odsto i biće, takođe, oko 18 miliona evra.

Najveći rizik za poljoprivredu jesu vremenske neprilike. Poljoprivrednici često ulože veliki trud, znanje i sredstva, a u roku od 10 do 15 minuta ostanu bez ičega jer nisu bili osigurani. I pored toga, veoma mali procenat poljoprivrednika je zaštitio svoju proizvodnju.

Gratis polisa „čuvar kuće“ za osiguranje imovine

„Greeny“ d.o.o. raspolaže sa dosta objekata i „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje poklonilo polisu „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Životno osiguranje  u kompaniji iz godine u godinu kontinuirano raste. U ovom momentu kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima.  Iz “DUNAVA” podsećaju da imaju preko pola miliona osiguranika, što kroz vidove ličnih što kolektivnih osiguranja ističu u ovoj kompaniji.

Foto: Aleksandar Mijatović

Cvekla (Beta vulgaris ssp.vulgaris var.vulgaris) je korenasto povrće, koje bi s obzirom na njene nutritivne vrednosti i značaj za poboljšanje zdravstvenog stanja trebalo da ima značajan udeo u ishrani ljudske populacije. Skoro da nema dijete ili recepta za popravljanje zdrastvenog stanja, a da u njoj nema cvekle, ili njenih prerađevina. Najčešće je to sok. Iskustva govore da je sok od cvekle, pored lekova, bio česta preporuka i lekara. Iako može da ima ukus zemlje, to je samo privremeno i kratkotrajno. Korist cvekla je mnogo veća. Sada dolazimo do proizvodnje cvekle. Trend je u svetu, da se traži kvalitet, da se jasno zna na koji način se proizvodi i ko je proizveo, kao i kako se čuva i prerađuje određeni proizvod.

Prošlo je vreme da se poljoprivredni proizvodi, naročito oni koji se dosta koriste u raznim vrstama dijeta i za zdravu ishranu, proizvode i prerađuju na način, koji ne daje bezbedno ispravnu hranu. Pristalica sam proizvodnje povrća za svoje potrebe i na način, koji izbegava korišćenje pesticida i mineralnih (veštačkih) đubriva u većoj meri. Ta proizvodnja zahteva više ljudskog rada i svakodnevno prisustvo u povrtnjaku, ali se na kraju isplati, dobije se zdrav i ukusan proizvod. Pesticide koristiti samo po savetu stručnih lica za zaštitu bilja, a primenu đubriva prilagoditi savetima i preporukama dobijenim nakon urađene agrohemijske analize zemljišta.

Cvekla je biljka koja traži plodna, duboka zemljišta, koja su dobro obezbeđena humusom. Kada se ovo napiše tada se misli
na černozem i aluvijalna zemljišta. Na zemljištima koja su teška, zbijena možemo proizvoditi cveklu, koja neće biti tog kvaliteta, kao na odgovarajućem (neujednačen, deformisan koren) i smanjenog
prinos, ali takva zemljišta se koriste uglavnom za sopstvenu proizvodnju i mogu se koliko toliko popraviti. Cvekla reaguje i na vrednost pH zemljišta i najviše joj odgovaraju ona čija je vrednost od 6,5
do 7,0. Kod nas ispod Save i Dunava, u Šumadiji, zemljišta su većinom kisela sa smanjenim sadržajem humusa, tako da u proizvodnju cvekle, treba ući tek posle urađene agrohemijske analize zemljišta i
preporuke stručnog lica, za ratarstvo i povrtarstvo. Osnovna obrada se obavlja u jesen do početka zime, na dubinu od 25 do 30 cm.

U proleće se zemljište priprema i vrši se predsetvena priprema zemljišta. Pre setve treba primeti mineralno đubrivo i to NPK i deo azotnog (najbolje UREA, ako to dozvoljava pH) i pri međurednoj obradi 200 kg/ha KAN-a. Kada se dovoljno razvije lisna masa, primeniti i folijarnu prihranu, u razmaku od 10 do 14 dana, 2 do 3 puta. Prolećna setva se obavlja od polovine marta do kraja maja (najčešće u prvoj polovini aprila) sa sejalicama, koje su prilagođene za seme i način setve cvekle. Preporuka, je da se setva obavlja u zemljište sa mrvičastom strukturom na dubinu 2 do 3 cm. Razmak između redova je za bašte od 20 do 30 cm, a u njivskoj proizvodnji od 50 do 60 cm. Praktikuje se i setva u trake.

Za setvu koriste se kako sorte, tako i hibridi, a zbog toga treba za količinu semena i broj biljaka po jedinici površine, obavezno konsultovati proizvođača ili zastupnika semenske kuće. Posle nicanja obavezno proređivati biljke na razmak od 5 do 6 cm u redu, zatim se vrši međuredna obrada, po potrebi navodnjavanje i po savetu stručnog lica sprovodi se zaštita biljaka od korova i štetočina.
Kao drugi usev u praksi se seje posle kultura, koje se ranije skidaju, ali kod nas je uobičajeno da to bude posle strnih žita. Obrada i priprema zemljišta se izvodi, odmah posle ubiranja prerthodnog useva.

Nikako ne ulaziti u postrnu setvu cvekle bez mogućnosti da se navodnjava. Mnogo je rizično i skupo započinjati postrnu setvu, bez navodnjavanja.

Vađenje cvekle izvodi se u vreme kada dostigne veličinu pomorandže, ili u prečniku 4 - 5 cm. Koren, ako se ne proda za industrijsku preradu, može se čuvati duži vremenski period, u podrumima ili posebnim prostorijama.

Prinosi cvekle su do 20t/ha u našim uslovima, dok retko kada dostigne 30t/ha. Cveklu naročito treba proizvoditi u organskoj proizvodnji, nije lako, ima bolesti i štetočina, ali uz savet stručnjaka može da
se postignu dobri rezultatu i tada nema problema sa plasmanom.

Sok i koncentrat od cvekle
Sok od povrća je proizvod dobijen preradom svežeg ili smrznutog povrća, doradom kaše od povrća ili bistrog matičnog soka od povrća, kao i razređivanjem koncentrisanog soka od povrća koji je prethodno konzervisan fizičkim postupkom. Prema sadržaju nerastvorljivih sastojaka povrća, sok od povrća može biti: bistar, mutan ili kašast. Koncentrisani sok je proizvod dobijen koncentrisanjem soka dobijenog iz svežeg ili smrznutog povrća ili koncentrisanjem sirovog ili matičnog soka koji je prethodno konzervisan fizičkim postupkom.

Pasterizovana cvekla
Prema sadržaju sirćetne kiseline razlikuju se slabe i jake marinade. Slabe marinade sadrže sirćetnu kiselinu do 1,5% , a jake su sa sadržajem iznad ove granice. Cvekla se kod nas gotovo isključivo konzerviše kao slaba marinada i predstavlja veoma traženi proizvod na našem, kao i na stranom tržištu.

Sušena cvekla
Cvekla se suši kao ostalo korenastokrtolasto povrće, sečena na kocke, listiće ili rezance. Biraju se sorte sa što intenzivnijom bojom jer se ovako sušena i u prah pretvorena cvekla može koristiti kao bojena materija za popravke boje kod mnogih proizvoda.

Ovaj tekst je još jedan poziv, da cilj naših proizvođača bude proizvodnja zdrastveno bezbednog ispravnog proizvoda koji imamaksimalno moguć pravilan oblik, boju i ukus i za taj proizvod uvek će se naći kupac po odličnoj ceni.

Iz Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci preporučuju sorte Bikor, Detroit, Palanačku crvenu.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

ŠTETOČINE

Lisne vaši (Aphididae)

Cveklu i blitvu, u toku razvoja, mogu napasti crna repina vaš i zelena lisna vaš. Kolonije ovih vaši, nalaze se uglavnom na naličju lišća. Napadnute biljke zaostaju u porastu, kržljave i, u većini slučajeva, sasušuju se. Vaši su nežne, sitne, živih boja, krilatih i beskrilnih formi, mnoge vrste na kraju trbuha s leđne strane, imaju dve cevčice za lučenje voštanih materija, radi odbrane od neprijatelja. Luče mednu rosu, dok im je usni aparat u vidu rilice, kojom isisavaju sokove iz raznih biljnih delova. Mnoge lisne vaši, razvijaju se na kulturnim biljkama, i nanose veliku štetu u poljoprivredi i voćarstvu. Pošto ima više generacija, isisavanjem isrpljuju biljke koje podbacuju u prinosu i propadaju.

Buvači (Phyllotreta spp)

Mlade tek iznikle biljčice, posebno cvekle, buvači mogu znatno da unište i prorede usev. Na jednoj biljci, može da se pojavi više odraslih sitnih crnih insekata. Kod malo razvijenijih biljaka, lišće može biti znatno oštećeno. Štete prave odrasli insekti, koji izgrizaju brojne rupe na lišću, a za vreme jačeg napada, mogu biti izgriženi svi listovi, što dovodi do potpunog propadanja biljke.

Lisne sovice (Mamestra brassicae)

Lisna sovica je vrsta noćnog leptira, i veoma je opasna štetočina kupusa, ali se redovno javlja na šećernoj i stočnoj repi i cvekli. Veoma je proždrljiva, i u jačem napadu izaziva pravi golobrst. Aktivna je samo noću, dok se danju skriva u zemljištu, u neposrednoj  blizini korena cvekle. 

Korenove nematode (Heterodera rostochiensis)

Korenove nematode napadaju paradajz, krompir, šećernu i stočnu repu, blitvu i mnoge druge kulture, pa i korovske biljke. Napadnute biljke cvekle stagniraju u porastu, a kada se iščupaju koren, im je bradavičast, a lišće hlorotično. Prinos useva koji je napadnut drastično je smanjen.

 

BOLESTI

Pegavost lišća (Cercospora beticola)

Simptomi: Na starijem, prizemnom, lišću pojavljuju se sitne okruglaste pege sivkaste boje oivičene mrkocrvenom bojom. Pege se postepeno šire, međusobno spajaju i zahvataju skoro celu lisnu površinu, zbog čega se lišće sasušuje. Pege se s donjeg lišća, šire na mlađe listove, dok ne zahvate čitavu lisnu masu. Prve pege se pojavljuju krajem juna, a masovno tek u avgustu.

Razvoj bolesti: Gljivica Cercospora beticola na zaraženom lišću, u okviru pega, formira rasplodne organe (konidiofore sa konidijama) pomoću kojih se bolest širi u toku vegetacije. Gljiva takođe formira i organe za prizemljivanje (stromatična telašca), koji predstavljaju osnovni izvor zaraze u narednoj godini. Sušni period u toku leta potpomaže širenju bolesti, a kišne kapi su najvažniji prenosilac infekcija tokom vegetacije. Bolest se, iz godine u godinu, pored toga što se zadržava u biljnim ostacima, širi i semenom.

Štetnost: Kada je lišće napadnuto, koren cvekle se slabo razvija, a usled sušenja lišće se obnavlja (retrovegetacija), što znatno utiče na kvalitet korena. Zato je pegavost lista najopasnija bolest cvekle i svih drugih useva koje ta vrsta napada.

Mere borbe: Kada se blagovremeno otkriju prve pege na lišću, njihovo širenje je lako sprečiti. To zahteva često obilaženje useva i upotrebu preparata za zaštitu lista. Kao veoma efikasni, preporučuju se Betafen-60, Brestanid, Benfungin, Baycor EC-300, Dakogal WP-50 i WP-75, Galofungin, Brestan-60, Mankogal-S, Punch 10 EC i 40 EC i Zarpak-125. Ukoliko se istovremeno pojave i lisne vaši, tada izabrane preparate treba pomešati kako bi se uštedela jedna radna operacija.

Na lišću cvekle i blitve, veoma retko, može se pojaviti i rđa lista koju izaziva gljivica Uromyces betae. Bolest se ispoljava rđastim pegama na naličju lišća. Javlja se znatno ranije od pegavosti, tako da udružene te dve bolesti predstavljaju veliku opasnost za proizvodnju cvekle. Ova bolest suzbija se istim preparatima koji su preporučeni za suzbijanje Cercospora beticola.

Pored ovih bolesti, na lišću cvekle i blitve, može se pojaviti i pepelnica, koju izaziva gljiva Erysiphe betae. Na lišću cvekle formira se bela skrama nalik brašnu. Obolelo lišće počinje da žuti, i da se sasušuje. U brašnastoj navlaci, formiraju se rasplodni organi, pomoću kojih se bolest održava i širi tokom vegetacije biljke. U slučaju pojave, za njeno suzbijanje treba koristiti jedan od preparata, kao što su Anvil, Systane 12E, Systhane MZ, Impact, Sumiosam WP-12,5, Punch 40EC, Topaz 100EC, Folicur BT, Bayleton EC-125 i Bayfidan EC-250. Za suzbijanje pepelnice može se koristiti i Kosan, kvašljivi sumpor i kolosul. Od pepelnice treba štititi samo semensku blitvu.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.198 tona robe. Najviše se trgovalo: jabukom (316 t), kupusom (276 t), šargarepom (166 t), krompirom (88 t), crnim lukom (73 t), pomorandžom (66 t), cveklom (33 t) i spanaćem (24 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: jabuke (251 t → 316 t), kupusa (84 t → 276 t), šargarepe (129 t → 166 t), krompira (59 t → 88 t), crnog luka (31 t → 73 t) i cvekle (10 t → 33 t), dok je promet: pomorandže (80 t → 66 t) i spanaća (27 t → 24 t) bio manji. Cene (po kilogramu): krompir 20 - 30 din. kupus 20 - 30 din. crni luk 15 - 20 din; prošle nedelje 17 - 25 din. šargarepa 15 - 45 din. spanać 50 - 90 din; prošle nedelje 80 - 100 din. cvekla 20 - 30 din. pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) jabuka 15 - 65 din. pomorandža 35 - 85 din. banana 90 - 120 din. limun 50 - 90 din.

Najviše se trgovalo: kupusom (625 t), jabukom (223 t), grožđem (158 t), šargarepom (146 t), paprikom (136 t), paradajzom (135 t), crnim lukom (78 t), krompirom (62 t), mandarinom (58 t) karfiolom (54 t), bundevom (39 t), krastavcem (28 t), bananom (27 t), cveklom (27 t), tikvicom (27 t) i plavim patlidžanom (25 t),

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (608 t → 625 t), jabuke (185 t → 223 t), paprike (134 t → 136 t), crnog luka (61 t → 78 t), mandarine (25 t → 58 t), bundeve (28 t → 39 t), krastavca (24 t → 28 t), banane (15 t → 27 t) i cvekle (13 t → 27 t), dok je promet: grožđa (162 t → 158 t), šargarepe (167 t → 146 t), paradajza (182 t → 135 t), krompira (92 t → 62 t), karfiola (63 t → 54 t), tikvice (28 t → 27 t) i plavog patlidžana (35 t → 25 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

  • krompir 20 - 35 din.
  • kupus 20 - 25 din.
  • crni luk 17 - 25 din.
  • šargarepa 20 - 60 din.
  • paradajz 30 - 100 din.
  • paprika 50 - 110 din.
  • krastavac 40 - 90 din.
  • tikvica 80 - 100 din.
  • plavi patlidžan 40 - 60 din.
  • karfiol 50 - 70 din.
  • cvekla 25 - 30 din.
  • bundeva 25 - 30 din.
  • pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
  • grožđe 40 - 75 din.
  • jabuka 30 - 75 din.
  • mandarina 70 - 100 din.
  • banana 100 - 130 din.
  • limun 50 - 150 din.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30