Bašta Bazar će i ovog proleća napraviti privremenu zelenu oazu na dorćolskom betonu i svim sugrađanima koji žele da oplemene svoj prostor biljkama za dvorište, terasu ili enterijer po nešto, tako da će na jednom mestu biti sve, od kaktusa, sukulenata preko sezonskog cveća do sadnica citrusa.  Proleće je pravo vreme da se probudimo zajedno sa prirodom i skinemo sive boje sa ulica grada a to je najbolje uraditi ozelenjavanjem, negovanjem starih i sadnjom novih biljaka kao i usvajanjem zdravijih navika.

U oba dana posetioci na Bašta Bazaru mogu da obiđu Organski market koji će u okviru Bazara izložiti odabrane organske proizvode. Ako tražite nešto jedinstveno za sebe ili kao poklon na Bašta Bazaru se mogu pronaći i različite rukotvorine koje imaju umetničku i upotrebnu vrednost, izrađene od prirodnih materijala, inspirisane prirodom kao što su: rukotvorine od drveta, zanatski izrađeni sapuni, unikatni nakit, slatkiši po starinskim receptima, ljuti začini i ostale stvari koje se ne prodaju po hipermarketima.

Bašta Bazar će i ovog puta imati dečiji kutak za igru i kreativnost u saradnji sa studiom “Credo Casa Toys” za izradu drvenih igračaka. Posetioce očekuje puno dobrog raspoloženja i prolećnog optimizma naročito jer će moći da uživaju uz zvuke džeza u subotu popodne dok će nedelja biti posvećena hrani i konceptu “pametnije”, ekološki odgovorne ishrane.

Ako niste u mogućnosti da sadite sami a želite da doprinesete ozelenjavanju grada tokom Bazara možete, kupovinom magneta, majca i cegera “Šuma peva”, donirati sredstva za sadnice. Ovo udruženje je do sada posadilo preko 350 sadnica i u saradnji sa građanima i JKP Zelenilo Beograd i Srbijšume realizuje akcije pošumljavanja.

 

Program:

 

Subota 20.04.  

14:00-14:45h

 “Praktični saveti o nezi i uzgajanju ruža“ - proizvođač sadnica ruža i rezanog cveta, Vladan Rađelović iz rasadnika “La Rosa” će zainteresovanoj publici preneti svoje male tajne uspešnog uzgajanja ove prelepe biljke, koja je naročito cenjena zbog svoj mirisnog cveta. 

Gajenje ruža može biti lep hobi ali i izvor prihoda.  Ovo predavanje je namenjeno i onim koji  su zaljubljeni u ovaj cvet iz hobija, početnicima ali i iskusnim baštovanima koji žele da razmene iskustvo i čuju nove savete. Publika će ovo prilikom moći da se fokusirano upozna sa najvažnijim grupama ruža, načinu sadnje, orezivanja, nege, razmnožavanju ali i bolestima i štetočinama koje se mogu pojaviti na ružama. 

15:00 -16:30h 

“Šuma peva” zakuska na donacije – “Šuma peva” je društveni servis za iniciranje i realizovanje akcija koje doprinose i podstiču pošumljavanje. Tokom celog Bašta Bazara posetioci mogu da podrže akcije pošumljavanja tako što će kupiti neke od  “Šuma peva” suvenira a specijalno u subotu uz donaciju dobiti i zakusku koji su spremili članovi ove inicijative za praktično ekološko delovanje.

16:30- 20:00h

 “Jazz Matine na Bašta Bazaru” - Jazz quintet "Round the corner" sastavljen od pet mladih muzičara - Pavle Mihailović: truba, David Gegić: kontrabas, Bojan Cvetković: piano, Nikola Banović: bubanj, Ivan Klačar: saksofon, preneće svoj strast prema Jazz muzici i podići raspoloženje u drugom delu programa.

 

Nedelja 21.04.

14:00 – 14:15 h

“Eat Smart Challenge”  - Milica Čalija, iz "Anđela delicija”,  će nam predstaviti događaj koji je okupio oko 700 ljudi iz 75 zemalja, a više od četvrtine učesnika bili su iz Srbije! Saznačemo više o tome šta smo naučili iz ovog izazova i kako je to promenilo naš odnos prema hrani?

Način na koji uzgajamo, transportujemo, proizvodimo, konzumiramo i bacamo hranu ima ogroman uticaj na našu planetu. Zbog toga je Švedski Institut sa lokalnim partnerima pokrenuo izazov pod nazivom “Eat Smart Challenge” sa ciljem da svakoga od nas inspiriše da razmislimo o hrani kroz sedam izazova.

14:15-15:00h  -  “Prolećni detox”  sa Nevenom Veselinović iz “Celo zrno” ketering, će nam dati praktične savete i otvoriti vrata za prelazak na ishranu koja se bazira na svežem povrću i  voću. Dobićemo odgovore na pitanja kako možemo da savladamo prolećni umor, osvežimo organizam posle zimskog režima ishrane kao i kako da pronađemo pravu ishranu za sebe osluškivanjem svog tela. Biće praktično demonstirano kako izbalansirana ishrana ne znači samo da potiče od zdravih i nezagađenih namirnica već i da je važno da bude ekološki odgovorna.

Nevena Veselinović je stručnjak i sladokusac, specijalizovana za izbalansiranu ishranu celovitim biljnim namirnicama, kreator je Veganluk ( Veganluk.com) koncepta i osnivač pionirskog keteringa zdrave hrane Celo Zrno Ketering (CeloZrnoCatering.com). Njen princip ishrane podrazumeva kreiranje zdravih recepata kroz koje se komzumiraju kvalitetni, nerafinisanih sastojci.

15:00  - 16:00  -  „Pametniji nedeljni ručak“ na donacije – posle predavanja i demonstracije prisutni će moći da uživaju u ukusima hrane napravljene od najkvalitetnijih i pažljivo odabranih sastojaka u kuhinji „Celo Zrno Keteringa“.  Pored toga prisutni će moći da degustiraju kolače iz „Marta's Candy Wish“ -radionice ručno pravljenih kolača po starinskim receptima,  zatim  „Ljuto Ljuto“  - začine za ljubitelje stvarno ljutog kao i proizvode sa Organskog marketa.

 

Radno vreme oba dana Bašta Bazara je od 10-18h, a ulaz je slobodan.

 

Kupovinom proizvoda na Bašta Bazaru direktno podržavate male lokalne rasadnike iz okoline Beograda koji u svojoj ponudi imaju biljke za enterijer i eksterijer, kao i proizvođače unikatnih rukotvorina bilo da su u pitanju umetničke kreacije, zanatske rukotvorine ili organska hrana.

 

O konceptu Bašta Bazara

 

Bašta Bazar je manifestacija koja se dešava dva puta godišnje, ima svoje prolećno i jesenje izdanje, i daje mogućnost afirmacije svima koji inspiraciju traže u prirodi sa ciljem da doprinesu kulturi i kvalitetu života u urbanoj sredini.  Sastoji se od nekoliko tematskih  celina:

 

  1. izložbeno-prodajna: sadni materijal /biljke za enterijer i eksterijer/, dekoracija, aksesor za baštu

i gajenje biljaka, rukotvorine, zanatski proizvodi, zdrava i organska hrana

  1. edukativna: izožbe, predavanja, projekcije, radionice
  2. zabavno-kulturna: muzika, ples, sadržaji za decu, izložbe, performansi
  3. promotivna: predstavljanje proizvoda I usluga koji se uklapaju u koncept manifestacije.

 

Bašta Bazar je osmislilo ekološko udruženje Ekonaut u saradnji sa Beogradskim festivalom cveća i timom Dorćol Platza, početkom 2018. g. sa ciljem da promoviše pretvaranje zapuštenih gradskih prostora u javne bašte, radi povećanja kvantiteta i kvaliteta zelene infrastrukture grada.

Tokom manifestacije se na različite načine građani inspirišu, edukuju i podstiču da budu odgovorni prema svojoj okolini, da je unapređuju kroz negovanje biljaka, zelenih površina u svom okruženju, ne bi li na taj način lokalno  doprineli borbi protiv zagađenja i klimatskih promena..

 

O udruženju Ekonaut

 

UG Ekonaut je osnovano 2016. u Beogradu sa ciljem razvoja organizovanja i realizacije  lokalnih i međunarodnih projekata iz oblasti održivog razvoja, unapređivanja zaštite životne sredine, razvijanja ekološke svesti građana a posebno dece i mladih, promovisanje prava na zdravu životnuj sredinu, projekte razvijanja i uređenja predela i zelenih površina. Kroz delovanje u oblastima: agrokulture, prostornog planiranja, arhitekture i pejzažne arhitekture, socijalnog preduzetništva, zelene ekonomije, ekodizajna i ekoturizma.

 

O Droćol Platzu

 

Osmišljen kao kulturni centar, smešten u restauriranom prostoru nekadašnjeg  preduzeća Mineltransport u Dobračinoj ulici, u ranijem industrijskom delu Dorćola. Prostire se na površini od 1600 kvm, podeljenoj na otvoreni i zatvoreni deo, U blizini se nalaze restorani, kafići, dečija igraionica, Muzej nauke i tehnike, craft pivnica i drugi sadržaji koji su učinili da ovaj kvart Donjeg Dorćola oživi kao novi  centar kulturnog i zabavnog života Beograda. U prostoru su za protekle tri godine rada organizovani mnogobrojni : koncerti, izložbe, konferencije, festivali.

 

 

 

Da li znate da u Srbiji postoji internet platforma koja na jednom mestu povezuje proizvođače sadnog materijala, projektante i izvođače u oblasti hortikulture i pejzažne arhitekture? U pitanju je Green Net portal, prvi ove vrste u regionu koji će olakšati rad svima iz oblasti hortikulture.

Šta je Green Net?

Iako je prvenstveno namenjen onima koji se profesionalno bave ovim  poslom, Green Net nudi zanimljive i korisne informacije,  sa ciljem da se podignu standardi u oblasti hortikulture. Idejni tvorac i suosnivač Veroljub Radoja,  objašnjava da je ovakve internet portale viđao u inostranstvu, ali ih do sada kod nas nije bilo.

„Baveći se hortikulturom u Gras Gardenu,  godinama sam obilazio rasadnike širom Evrope i sveta. Primetio sam da oni već 20 godina imaju standardizaciju biljaka,  koja omogućava bolju i lakšu trgovinu sadnim materijalom. Tako sam došao na ideju da tu standardizaciju rasada nekako oživim i kod nas. I ne samo to. Umrežavanjem proizvođača,  kupci će moći na jednom mestu da vide šta ima u ponudi i kupe sadni materijal u Srbiji, a ne da ga uvoze iz inostranstva“, kaže za Agrobiznis magazin,  Veroljub Radoja.

Prema nekim podacima u Srbiji postoji oko 300 registrovanih rasadnika, ali su oni mahom raštrkani po ruralnim predelima naše zemlje. Većina nema veb sajtove, niti kataloge.

„To u praksi izgleda ovako – pejzažni arhitekta napravi plan kako određena zelena površina treba da izgleda. Da bi kupio potreban sadni materijal,  on mora da prođe Srbiju uzduž i popreko, a pri tome ne zna da li će uopšte naći ono što mu je potrebno.To je bespotrebno gubljenje vremena i novca, pa većina pribegava kupovini biljaka iz uvoza. I svi su tu na gubitku, pre svega proizvođači sadnog materijala“ – kaže Radoja i ističe:

„Gradsko zelenilo u Beogradu je u protekle dve godine napravilo ugovor za kupovinu sadnica i ozelenjavanje površina u vrednosti od dva miliona evra. Pitanje je koliko je tog sadnog materijala kupljeno u Srbiji? Verovatno je više od 90 odsto biljka iz uvoza. Da li smo mogli da prodamo nešto iz Srbije? Verovatno da jesmo, ali sve do sada nismo imali na jednom mestu kompletnu ponudu, kategorizaciju i cenu sadnog materijala koji se nudi u našoj zemlji“ – dodaje naš sagovornik.

Upravo to je cilj Green neta da ubrza, olakša i pomogne kupcima da  pronađu ono što im je potrebno, a proizvođačima da lakše, brže i bolje plasiraju svoju robu.

 

Važnost standardizacije

Ali, da bi se sve to postiglo moramo i sami da se menjamo i da shvatimo koliko je standardizacija sadnog materijala važna.

„Ovo je jedna vrlo delikatna oblast, jer ako ne radite po standardima,  pitanje je da li ćete za pet ili deset godina, koliko je potrebno jednom drvetu da poraste, svoj proizvod moći da prodate. Nas cilj je da pomognemo proizvođačima sadnog materijala,  da shvate koliko je važno da rade po određenim standardima, jer samo tako imaju mogućnost da svoj proizvod plasiraju,  ne samo na naše, već i da konkurišu na evropsko tržište, što i jeste naš cilj“ – napominje Radoja.

Zato će svi korisnici Green Net sajta morati da ispune određene uslove,  kako bi mogli da svoju robu prikažu na ovoj platformi. Potencijal postoji, samo je potrebno da se proizvođači sadnog materijala malo više obrazuju i shvate koliko im to može pomoći u poslu.

O važnosti standardizacije u hortikulturi,  govorila je i predsednica Udruženja pejzažne hortikulture Srbije,  dr Dragana Skočajić. Ona je istakla da struka na ovome radi već godinama, jer određeni standardi su garancija kvaliteta isporučene robe. Oni nisu obavezujući, ali donose benefite proizvođačima.

Tehnološka inovacija i izuzetno zahtevan softver koji stoje iza Green Net portala,  omogućiće korisnicima jednostavan, brz i lak način komunikacije. Prilikom ulistavanja i opisivanja svoje ponude proizvođači koriste unapred generisane standarde i detaljne opise za svoje proizvode. Na drugoj strani, kupac jednostavnom kataloškom pretragom dobija listu aktuelnih ponuđača sa jasnom specifikacijom proizvoda, cena i raspoloživih količina.

Najveći značaj portala Green Net,  je to što će na jednom mestu objediniti, sistematizovati i oglasiti domaću ponudu u sektoru hortikulture i povezati je sa delatnostima pejzažnog, arhitektonskog i urbanističkog projektovanja, gradnje i održavanja, koje se ovde prirodno snabdevaju.

Već u februaru divlji krokusi otvaraju svoje cvetove. Cvetni patuljci ne porastu više od pet do deset centimetara u visinu. Ali zato iz jedne lukovice nikne deset i više cvetova. U najpoznatije divlje vrste ubraja se vrsta Crocus tommasinianus, koja se pouzdano samo rasejava i vremenom obrazuje zavidnu masu. Krokusi se veoma često gaje u vrtovima, obično po rubu bašte zbog svog niskog rasta, ili u kamenim baštama (alpinetumima). Posebno se ističu ispod četinarskog drveća gde je najčešće proređena vegetacija.

Lukovice krokusa imaju razvojni ciklus, koji mnogo zavisi od niske temperature i zato treba poštovati vreme sađenja. Lukovice prolećnih krokusa treba posaditi u jesen, šest do osam nedelja pre jakih mrazeva, dok lukovice jesenjih krokusa se sade u kasno leto. Sade se na sunčana i delimično senovita mesta, u dobro drenirano zemljište, na dubinu dva puta veću od veličine lukovice. Pre sađenja zemljište treba obraditi i usitniti do dubine od oko 20 cm i dodati kompost. U glinovitom zemljištu sade se na manju dubinu, pošto se dobro prekopa i doda krupan pesak, zbog drenaže. Zbog boljeg efekta sade se na razdaljinu od 6 do 10 cm, i u grupe od oko 12 i više biljaka. Lukovice se prekriju zemljom i obilno zaliju. Doda se i 5 do 7 cm slame, piljevine ili borove kore preko mesta gde su posađene da bi se zaštitile od hladnoće, a tlo od preteranog isušivanja. Pre početka zime mogu se i prekriti, da bi se sprečilo mržnjenje zemlje, a pokrivač se uklanja krajem januara da bi se mladi izdanci probili na površinu.

Znatno upečatljiviji su krupnolisni baštenski krokusi, čiji debeljuškasti cvetovi, kada su zatvoreni, malo podsećaju na šarena uskršnja jaja. Boje cvetova ograničavaju se na belu, žutu i ljubičastu s najrazličitijim nijansama. Upečatljive su višebojne sorte i one sa crtežima, na primer ljubičasto-bela sorta „Pickwick“ koju krase štraftice, a ona više od 60 godina krasi baštu. Krokusi se mogu uzgajati i u  saksijama. Dno saksije prekrijte polomljenom crepom i sl. glinenim materijalima. Potom saksiju napunite zemljom za cveće ili podlogom za cveće. Podlogu za cveće promešajte sa malo peska (najviše 1/3). Pesak mora biti prethodno sterilisan, kako bi se sprečilo prenošenje bolesti. Napunite saksiju sa oko 15cm visokim slojem podloge za cveće. Lukovice ređate tako da vrhovi lukovica budu okrenuti ka gore. Dodajte ostatak zemlje za cveće. Na kraju dobro zalijte.

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

 

Staze, stepenice, promena nivoa

Staze su kostur bašte, pa treba pažljivo razmisliti o pravcu njihovog prostiranja i korišćenju materijala.

Dobro postavljena i privlačna staza predstavlja i ukrasni detalj. Variranje širine malterisanih spojeva omogućava kretanje po pravilno oblikovanim ciglama ili pločama.

Blago krivudav put i lepe biljke s obe strane ublažavaju izgled staze. Staze u bašti ne treba da budu samo praktične, materijali koji se biraju treba da budu usklađeni sa stilom bašte i da se slažu s postojećim kamenom i ciglama. Mesto gde staza vodi npr. trema ili terase, treba da bude obložen istim ili sličnim materijalima kako bi se stvorio utisak povezanosti i toka. A nekada su najbolje baštenske staze su napravljeni od dva različita materijala : cigala i kamenih ploča, šljunka i drvenih oblica, kamena i trave ili betona i kremena.  Uredno pokošena staza vodi kroz livadu (travnatu stazu) unosi mir i sklad.

Učinite svoju stazu jedinstvenom sa improvizovanim materijalima poput polomljenih keramičkih pločica, komadića grnčarije, delova staklenih glaša i sl. Zatim, materijali različitih dimenzija daju specifičan izgled stazi. Reciklirane materijalne možete upotrebiti za starinski izgled.

Ovih dana, na većini pijaca i u cvećarama, mogle su se videti prelepe cvetne kugle, najčešće ljubičaste i bele boje, za koje ako ste pomislili da liče na cvetove gajenog luka, niste mnogo pogrešili, samo što se ovde radi o dekorativnoj vrsti, odnosno o ukrasnom luku.

Pored toga što je dekorativan, ima i praktičnu ulogu, jer štiti od moljaca. Ova biljka interesantna je i pčelarima, jer je privlačna za pčele, a za cvetne aranžmane može poslužiti i kao sušena.

Ukrasni luk ne voli zasenjena mesta, a kako da ga gajite i razmnožavate, pročitajte u Agrobiznis magazinu za mesec jul.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30