Oko 60 proizvođača cveća i sadnica predstavilo je svoje proizvode juče na prvoj prolećnoj Novosadskoj cvetnoj pijaci, a Novosađani će i danas imati prilike da kod platoa, ispred Spensa, pronađu sve što im je potrebno za uređenje bašti, balkona i domova.Prolećni ciklus Novosadskih cvetnih pijaca organizuje Pokret gorana Novog Sada, a građani će, osim cveća i sadnica, moći da kupe i opremu za hortikulturu, dok će 13 proizvođača meda i hrane predstaviti svoje proizvode. Osim toga, prisutno je i nekoliko izlagača umetničkih zanata, a Sonja Kosović iz Pokreta gorana Novog Sada za „Dnevnik” ističe zadovoljstvo brojem dosadašnjih kupaca, uprkos lošijim vremenskim uslovima.

– Svaka sledeća pijaca će imati bolju ponudu i više izlagača – kazala je naša sagovornica. – Ove godine je Cvetna pijaca započela malo ranije, ali većini uzgajivača cveće dobro napreduje i ima ga dosta. Najviše je zastupljeno sezonsko cveće, zbog kojeg i posetioci najviše dolaze, a očekujem da će svaka sledeća pijaca biti još lepša, veća i mirisnija.

Da je jučerašnje oblačno i vetrovito vreme uticalo na Cvetnu pijacu potvrđuje prodavačica iz rasadnika „Loc” iz Budisave. Violeta Loc kaže da vremenske okolnosti znatno određuju kakva će biti prodaja cveća.– Kada je dan sunčan i lep, ima mnogo šetača, ljudi su prosto pozitivni i imaju veću želju i volju da kupuju, ali verujemo da će i vreme uskoro biti lepše – istakla je Violeta Loc. – Što se tiče asortimana, stvarno ima svega, od muškatli, koje imamo svake godine i koje se najviše pazare i kupuju, pa sve do petonija i medovine. Trudimo se da kupcima pomognemo u odabiru biljke, konsultujemo se o svemu i dajemo savete za sadnju, prihranu, zaštitu, kao i za cvetanje i samouzgajanje biljaka. Mislim da je to stvarno lepa i dobra manifestacija, na kojoj Novosađani na jednom mestu mogu da kupe sve što im treba.

Kada su u pitanju cene, tri petunije, kao i begonije se mogu kupiti za 100 dinara, dok bakopa košta 400. Za ukrasnu koprivu potrebno je izdvojiti oko 200 dinara, za krasulu 300, dok nevestin veo košta oko 250 dinara. Postoji veliki izbor različitih kaktusa, pa se mogu kupiti za 150 dinara, ali i za 600, dok agava košta 500 dinara. Popularne muškatle koštaju od 150 do 200 dinara, dok je za puzave potrebno izdvojiti oko 250.Nama su privukle pažnju jagode, koje koštaju od 100 do 150 dinara, dok sadnice čeri-paradajza koštaju 50 dinara. Kada je u pitanju začinsko bilje, za bosiljak je potrebno izdvojiti 120 dinara, za mentu 150, majčinu dušicu 150, peršun 120, dok sadnica lovora košta 500 dinara.

Naredna „Cvetna pijaca” održaće se sledećeg vikenda, 12. i 13. aprila, a danas je za najmlađe organizovana radionica „Sasvim prirodna subota” s početkom u 10.30 časova.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/novosadska-cvetna-pijaca-veliki-izbor-cveca-i-sadnica-06-04-2019

Da li znate da u Srbiji postoji internet platforma koja na jednom mestu povezuje proizvođače sadnog materijala, projektante i izvođače u oblasti hortikulture i pejzažne arhitekture? U pitanju je Green Net portal, prvi ove vrste u regionu koji će olakšati rad svima iz oblasti hortikulture.

Šta je Green Net?

Iako je prvenstveno namenjen onima koji se profesionalno bave ovim  poslom, Green Net nudi zanimljive i korisne informacije,  sa ciljem da se podignu standardi u oblasti hortikulture. Idejni tvorac i suosnivač Veroljub Radoja,  objašnjava da je ovakve internet portale viđao u inostranstvu, ali ih do sada kod nas nije bilo.

„Baveći se hortikulturom u Gras Gardenu,  godinama sam obilazio rasadnike širom Evrope i sveta. Primetio sam da oni već 20 godina imaju standardizaciju biljaka,  koja omogućava bolju i lakšu trgovinu sadnim materijalom. Tako sam došao na ideju da tu standardizaciju rasada nekako oživim i kod nas. I ne samo to. Umrežavanjem proizvođača,  kupci će moći na jednom mestu da vide šta ima u ponudi i kupe sadni materijal u Srbiji, a ne da ga uvoze iz inostranstva“, kaže za Agrobiznis magazin,  Veroljub Radoja.

Prema nekim podacima u Srbiji postoji oko 300 registrovanih rasadnika, ali su oni mahom raštrkani po ruralnim predelima naše zemlje. Većina nema veb sajtove, niti kataloge.

„To u praksi izgleda ovako – pejzažni arhitekta napravi plan kako određena zelena površina treba da izgleda. Da bi kupio potreban sadni materijal,  on mora da prođe Srbiju uzduž i popreko, a pri tome ne zna da li će uopšte naći ono što mu je potrebno.To je bespotrebno gubljenje vremena i novca, pa većina pribegava kupovini biljaka iz uvoza. I svi su tu na gubitku, pre svega proizvođači sadnog materijala“ – kaže Radoja i ističe:

„Gradsko zelenilo u Beogradu je u protekle dve godine napravilo ugovor za kupovinu sadnica i ozelenjavanje površina u vrednosti od dva miliona evra. Pitanje je koliko je tog sadnog materijala kupljeno u Srbiji? Verovatno je više od 90 odsto biljka iz uvoza. Da li smo mogli da prodamo nešto iz Srbije? Verovatno da jesmo, ali sve do sada nismo imali na jednom mestu kompletnu ponudu, kategorizaciju i cenu sadnog materijala koji se nudi u našoj zemlji“ – dodaje naš sagovornik.

Upravo to je cilj Green neta da ubrza, olakša i pomogne kupcima da  pronađu ono što im je potrebno, a proizvođačima da lakše, brže i bolje plasiraju svoju robu.

 

Važnost standardizacije

Ali, da bi se sve to postiglo moramo i sami da se menjamo i da shvatimo koliko je standardizacija sadnog materijala važna.

„Ovo je jedna vrlo delikatna oblast, jer ako ne radite po standardima,  pitanje je da li ćete za pet ili deset godina, koliko je potrebno jednom drvetu da poraste, svoj proizvod moći da prodate. Nas cilj je da pomognemo proizvođačima sadnog materijala,  da shvate koliko je važno da rade po određenim standardima, jer samo tako imaju mogućnost da svoj proizvod plasiraju,  ne samo na naše, već i da konkurišu na evropsko tržište, što i jeste naš cilj“ – napominje Radoja.

Zato će svi korisnici Green Net sajta morati da ispune određene uslove,  kako bi mogli da svoju robu prikažu na ovoj platformi. Potencijal postoji, samo je potrebno da se proizvođači sadnog materijala malo više obrazuju i shvate koliko im to može pomoći u poslu.

O važnosti standardizacije u hortikulturi,  govorila je i predsednica Udruženja pejzažne hortikulture Srbije,  dr Dragana Skočajić. Ona je istakla da struka na ovome radi već godinama, jer određeni standardi su garancija kvaliteta isporučene robe. Oni nisu obavezujući, ali donose benefite proizvođačima.

Tehnološka inovacija i izuzetno zahtevan softver koji stoje iza Green Net portala,  omogućiće korisnicima jednostavan, brz i lak način komunikacije. Prilikom ulistavanja i opisivanja svoje ponude proizvođači koriste unapred generisane standarde i detaljne opise za svoje proizvode. Na drugoj strani, kupac jednostavnom kataloškom pretragom dobija listu aktuelnih ponuđača sa jasnom specifikacijom proizvoda, cena i raspoloživih količina.

Najveći značaj portala Green Net,  je to što će na jednom mestu objediniti, sistematizovati i oglasiti domaću ponudu u sektoru hortikulture i povezati je sa delatnostima pejzažnog, arhitektonskog i urbanističkog projektovanja, gradnje i održavanja, koje se ovde prirodno snabdevaju.

Svako dvorište i bašta pored ukrasnog šiblja, cveća i drveća imaju i manji ili veći broj staza koje zajedno sa njima čine skladnu celinu. Bilo da je reč o novoj stazi ili već izgrađenoj neophodno je da znate određena pravila kako biste postigli pun efekat u vašem vrtu. Ukoliko je situacija takva da staza u vrtu već postoji, pre svega je potrebno da je očistite od prljavštine biljnih ostataka i eventualnih oštećenja nastali usled vremenskih prilika. Ukoliko želite da osvežite staru stazu možete joj zameniti ivice ili ih popraviti. Za ove svrhe može da vam posluži cigla ili kamen, takođe nešto kraćeg vremena trajanja mogu biti i ivice napravljene od drveta, cepanica ili recimo od niza bambusovih stabljika. Za izradu upletenih ivica možete koristiti pruća  od vrbe ili leske. Tokom izrade staze potrudite se da ona bude iskošena u jednu stranu kako bi se slivala voda jer njeno zadržavanje prouzrokuje brže propadanje materijala a u zimskom periodu staza će biti klizava. Za osvežavanje staza možete koristiti i parčiće grnčarije koje ćete zacementirati u stazu.

Vrt u vašem dvorištu možete osvežiti i pravljenjem rustičnih stepenica. Za ovo vam mogu poslužiti dve cepanice ili oblice prečnika 10 cm i dužine 75 cm. Takođe vam trebaju dve letve 25x25 cm.

Prilikom ovih radova najteže je napraviti prvi stepenik. Postupak ukratko izgleda ovako: Zasecite osnovu nagiba do visine jedne stepenice i zakucajte dva štapa, nakon toga stavite dve oblice i podsecite štapove. Zatim dve poprečne daske zakucajte sa strane, dodajte na površinu sloj materijala kojim ćete ispuniti stepenik i dobro ga sabijte. Naredni korak je da napravite čelo od naredne stepenice na isti način kao i prethodno s tim što treba da obezbedite dovoljno materijala za popunu gazišta. Ukoliko vam se to uklapa možete materijal sa gornjeg stepenika prebacivati u donji a zatim na površinu staviti sloj materijala koji će služiti za gaženje.

Za dugotrajne i izdržljive staze treba prvo napraviti čvrst temelj kako bi staza bila stabilna i ne bi tonula. Pre izlivanja temelja potrebno je da iskopate plići rov, poravnate grabuljama i zatim dobro sabijete zemlju. Za izradu staze najbolje je da koristite samovezujući šljunak ili suvo betoniranje. Naš predlog je da stazu napravite od starih cigala tako što ćete između izlivenih coklica naneti 3 do 5 cm sloja peska na koji ćete ređati cigle po šablonu i redu koji se vama najviše dopada. Razmak između svake ivice cigle od naredne cigle treba da bude 1 cm. Kada ste poređali cigle na stazu sipajte mešavinu za suvo betoniranje u odnosu pesak cement 4 prema 1. Metlicom rasporedite smešu između cigala, a potom blagim prskanjem operite stazu. Vrlo brzo beton i cigla će se vezati ali vi nemojte stazu koristit barem dva dana da ne bi došlo do pomeranja cigala. Poželjno je da ovaj posao izvedete kada znate da neće biti padavina barem jedan dan. Ovakvu stazu možete napraviti od kamena i drugog pločastog materijala. Potrebno je da obratite pažnju na to da staza ne bude suviše glatka jer je u zimskom periodu ovakva staza izuzetno klizava.

 Ukoliko imate manju baštu možete praviti vijugave staze koje će dati utisak da je bašta veća. Kod većih površina pravite krivine i u njihove lukove posadite krupnije dekorativno bilje kako bi se stekao utisak da staza vodi u neko skrovito mesto. To će probuditi maštu kod ljudi da otkriju šta se iza nalazi. Ukoliko vam prostor dozvoljava pored staze stavite klupu, mali sto ili stari bicikl koji ćete restaurirati. U korpu za bicikl stavite muškatle, a na zadnji branik možete staviti saksije sa puzavicama.

Imajući u vidu, da je većini nas poznato da je Holandija svetska sila u proizvodnji hrane i cveća, svako od nas se barem jednom zapitao kako može da izgleda život na selu u ovoj zemlji. Zahvaljujući podršci Ministarstva za kulturu i informisanje, četiri novinara je u okviru projekta koji sprovodi Agropress, posetilo Holandiju, iz prve ruke vam prenosimo utiske.

Kao što se moglo pretpostaviti, prvo selo koje smo posetili zove se Gardenren, i u svakom smislu ovo selo ima puno pravo da da nosi ovo ime. Svaki metar kvadarni u svakom dvorištu uređen je tako kao da ovo selo uređuju najbolje pejzažne arhiktekte. Prosto ne znate gde pre da uperite pogled, ka hrizantemama čiji su cvetovi veličine rukometne lopte, prelepih boja i koje su ispunile brojne kutke ovdašnjih dvorišta, ili možda da ga zadržite kod stabala duda, čije grane formiraju najrazličitije oblike, koje vešti Holanđani dobijaju zahvaljujući specijalnim konstrukcijama za razvođenje grana. 

Opširnu reportažu iz ovog prelepog holandskog sela možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin

Na sednici Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Udruženja za biljnu proizvodnju PKS pokrenute su dve nove inicijative za stvaranje povoljnijeg ambijenta za poslovanje ove sve profitabilnije privredne grane. Definisani su i konkretni podsticaji za investicije za nabavku novih mašina i opreme za primarnu proizvodnju cveća.

Na sednici je ukazana potreba za dodatnim subvencijama jer je u toku donošenje Uredbe za raspodelu sredstva iz budžeta u 2019. godini, kao i Nacrta pravilnika za realizaciju iste. Predsednica Udruženja pejzašne hortikulture Srbije, prof. dr Dragana Skočajić pokrenula je inicijativu za sprečavanje zabrane donošenja odluke izvoza za 39 rodova karantinski štetnih organizama.

Sednicom je predsedavao predsednik Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Milan Topalović. Sekretar Udruženja Aleksandar Bogunović je prisutne upoznao sa uslugama PKS i vidovima podrške članicama.

Dr Danica Micanović, koordinatorka rada Grupacije, informisala je prisutne o aktuelnoj situaciji i spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti proizvodnje cveća i ukrasnog bilja. Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja za šest meseci 2018. godine iznosila je 7,4 milion EUR (4.346 t). Vrednost izvoza za šest meseci 2018. godine manja je za 2% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je vednost uvoza manja za 10,5%, što je uticalo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita za 21%, koji je iznosio 1,9 mil. EUR, a u istom periodu 2017. godine 2,4 mil. EUR.

Najveće učešće u izvozu imala je grupa živo cveće – 91% (2,5 mil EUR), dok je najviše je izvezeno cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU: Holandiju, Sloveniju, Nemačku, kao i u Rusku federaciju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju. U uvozu dominira sadni materijal – 39% ukupnog uvoza, sečeno cveće – 32% i živo cveće – 22% dok su ukrasno bilje i seme cveća bili zastupljeni sa 3%. Najveći uvoz realizovan je iz Holandije, Nemačke, Slovenije, BiH, Crne Gore, Kenije i Turske.

Uzimajuci u obzir povoljne klimatske i geografske uslove za gajenje cveća i ukrasnog bilja, i potencijal u ovoj oblasti, definisani su i predlozi za unapređenje ove privredne grane.

Predstavnice Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Kolinda Hrehorović i Ana Radojčić, informisale su skup o statusu aplikacija za podsticaje kao i o procedurama koje su u toku, a u vezi sa donošenjem novih pravnih rešenja, izrade Uredbe i Pravilnika. Predstavnica Uprave za zaštitu bilja Danijela Stojanović informisala je prisutne o aktivnostima na izradi Zakona o semenu i sadnom materijalu.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici akademske i naučne zajednice. Predstavnica Instituta za zemljište, dr Dušica Delić, istakla je podršku kroz usluge ispitivanja i analize zemljišta. dr Sandra Stević, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je podršku kroz učešće predstavnika u radu Grupacije i kroz oplemenjivanje ukrasnog suncokreta, i edukacije u semenskoj proizvodnji cveća koje se pokazalo profitabilnijom od povrća.

Profesori cvećarstva sa Šumarskog i Poljoprivrednog fakulteta daće svoj doprinos kroz edukativne programe. Istaknut je značaj standardizacije u proizvodnji koja je uradjena za ukrasno drveće i žbunje, ali koja još uvek nije obavezna za proizvođače. Na sednici je predstavljena i platforma za sadni materijal Green Net, i poziv za saradnju IAAS medjunarodne asocijacije privrednim društvima za obavljanje studentske prakse.

Prisutni su se saglasili da je neophodno raditi na afirmaciji ove oblasti, povećanju površina i intenziviranju proizvodnje, primeni novih tehnologija i transferu znanja, iznalaženju načina za nove vidove podrške kroz studijska putovanja, edukaciju, i apliciranje za zajedničke projekte nauke i privrede, uzimajući u obzir veliko interesovanje naučnih radnika za učešće u radu Grupacije.

Izvor: http://www.pks.rs 

Raj na zemlji čeka vas u Amsterdamu, glavnom gradu Holandije, gde svoj dan možete provesti okruženi različitim umetnostima, od remek dela holandskog slikarstva preko pozorišta, fotografije i filma do savremene umetnosti. U ovom gradu je više od pedeset muzeja, a svaki od njih vam nudi posebnu priču i doživljaj.

Grupa novinara iz Srbije prilikom učestvoranja na Kongresu Ifaj-a, posetila je i muzej lala.

Muzej lala u Amsterdamu će vas upoznati sa posebnom i uzbudljivom istorijom ovog cveta. Dok šetate muzejom, čini se kao da putujete kroz vreme, prateći avanturistički put ovog cveta. Saznaćete nešto više o mestima odakle potiče lala i kako je završio u Holandiji. Zahvaljujući verodostojinim fotografijama u ovom muzeju, imaćete utisak da ste i sami deo tog fantastičnog putovanja.

U muzeju ćete provesti najmanje 20-25 minuta, a oni koji se odluče da detaljno pregledaju sve slike i video snimke, zadržaće se i oko sat vremena. U obilasku muzeja će uživati i deca. Puno boja i zanimljivih opisa će podstaći njihovu maštu.

Dok se lale obično povezuju sa Holandijom, ovaj cvet nije autohtona vrsta ove zemlje. Najvažnije stanište lala je u centralnoj Azije, ili tačnije, severno podnožje Himalaja. Odavde potiče ne manje od 60% svih divljih lala.

Stručnjaci danas raspoznaju oko 100 različitih vrsta divljih lala. Brojevi na mapi pokazuju regije u kojima se i dan danas mogu naći divlje lale.

Prvi fanatici kada su u pitanju lale su bili sultani Otomanskog carstva, čiji je zenit bio tokom 16. i 17. veka, i prostiralo se od Kavkaza do Maroka. U svojim raskošnim palatama duž Bosfora u Istanbulu, sultani su skupljali i prikazivali velike količine lala.

Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina

Trud da se sakupe nove lale iz divljina počela je tokom vladavine Sulejmana Veličanstvenog. (needle – igla, needle tulips – lale u obliku igle, duguljaste i slično??) (duguljaste)Lale bademastog oblika su bile omiljene su istaknute kao motivi u rukopisima i na pločicama i keramici iz tog perioda.

Lale su došle u Holandiju oko 1600. Holandska trgovina je procvetala i Holandija je bila jedna od najbogatijih zemalja u Evropi. Od početka, lale su bile popularne među bogatima. Ovaj cvet je izazivao divljenje svojim varijacijama (svojom raznolikošću) u boji i obliku.

Ljudi su pokušavali da nadmaše jedni druge prikupljajući najneobičnije oblike. Kuća bogatih trgovaca ne bi bila kompletna bez kolekcije lala i umetnosti povezane sa lalama.

Ljudi radničke klase su na lale gledali kao na priliku za lak profit. Oni koji su imali sreće da prikupe izvanredne sadnje su mogli da naprave mnogo novca. Ubrzo se trgovina pretvorila u čisto nagađanje. U zimu 1637 pomahnitala trgovina je podigla cene lala do vrtoglavih visina. To nije potrajalo.

Nakon kolapsa tržišta, proizvodnja lala se većinom krenula od stanovnika u gradovima ka poljoprivrednicima na selu. U ranim godinama 20. veka, moderni načini transporta su omogućili izvoz lukovica lala širom sveta. Lala postaje najpoznatiji izvozni proizvod Holandije.

Uzgajivač lala iz 17. veka bi bio zadivljen veličinom holandske industrije lala i stotinkom varijacija koje su danas dostupne.

Iskorišćavajući prednost savršene kombinacije klime i zemlje, Holandija je lale pretvorila u svetsku ikonu. Pogledajte neke od mnogih sorta lala koje se danas uzgajaju u komercijalne svrhe.

Selo za primer

jul 20, 2019

Imajući u vidu, da je vićini nas poznato da je Holandija svetska sila u proizvodnj hrane i cveća, svako od nas, se barem jednom zapitao kako može da izgleda život na selu u ovoj zemlji. Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, četiri novinara je u okviru projekta koji sprovodi Agropress, posetilo Holandiju, i iz prve ruke vam prenosi utiske. Kao što se moglo predpostaviti, prvo selo koje smo posetili, zove se Gardenren, i u svakom smislu ovo selo ima puno pravo da nosi ovo ime. Svaki metar kvadratni u svakom dvorištu, uređen je tako kao da ovo selo uređuju nabolje pejzažne arhitekte. Pogled prosto ne znate, da li da uperite ka hortenzijama, čiji su cvetovi veličine, rukometne lopte, prelepih boja, ispunile ispunile brojne kutke ovdađnjih dvorišta, ili da se možda zadržite kod stabala duda, čije grane formiraju različite oblike, koje vešti holanđani, dobijaju zahvaljujući specijalnih konstrukcija za razvođenje grana.

Da bi došli u Gardenren, bilo nam je potrebno 24 h vožnje kroz, Mađarski, Austriju, Nemačku. Poput Srbije i ove zemlje nisi u pri kraju sa žetvom, jer ih je omela žetva. Uprkos činjenici da je u Garderenu sve pod konac, nije nam promakla ni poneka njiva koja odudara od savršeno uređenih sela, pa i korov na njoj. Takođe smo primetili da u selu ima značajan broj radnji u koji se mogu kupiti proizvodi,, sa kućnog praga“. Isprd pojedinih kuća nalaze se tezge sa kojih se možete poslužiti proizvodima i za njih ostaviti novac.

U selu se mogu kupiti raznorazni specijaliteti od mesa i mleka, ali i pekarski proizvodi, što je zanimljivo za pekaru da u njoj nema veliki izbor slanih proizvoda, kako što se kod nas može kupiti, već najviše ima različitih vrsta kolača. Od slanog programa jedino možete kupiti zemičke, hleb i kroasane. Dok će vam na usta poći voda kada vidite šta je to sve od kolača u ponudi, pažnju nam je privukla i kigla napunjena vanil kremom. Međutim, našem oku nije promakla ni činjenica da je prodavačica usluživala kupce bez upotrebe rukavice, tačnije svojim rukama je dodirivala svaki proizvod, a potom i naplaćivala. Za ovakav postupak u Srbiji, bi reagovale inspekcija, i to sve po propisim EU, gde je Holandija punopravna članica, a i jedna od najuticajnihih zemalja kada je u pitanju kada je u pitanju vođenje poljoprivrede.

Interesantan je i koncept koji nudi turistima mogućnost da uzivaju u ovakvim ambijentima, naime u selu postoji nekoliko kampusa, koje čini nekoliko stotina kuća. Svaka od tih kuća može se iznajmiti po ceni od oko 300 evra za proženi vikend, četvoročlane porodice. Ovakve kuće su potpuno opremljene za život, imaju sve što je potrebno, čak i nešto što nema svaka kuća u kojoj se živi. Putevi su uređeni, a staze su popločane ciglom. Na samom ulazu nalazi se recepcija, kroz koju se može proci ako posedujete kodirani ključ. A posetiocima se na početku posete naglašava da su došli u mesto mira i tišine, te u skladu sa tim tako treba i da se ponašaju. U selu se nalazi savremljeno opremljenja vatrogasna stanica, a posetiocima se pruža mogućnost da šetaju uređenim šumskim stazama, ili se provozaju biciklom. Na ovakvom mestu odmor će vam sigurno trajati i duže jer u letnjem peridu, mrak neće pasti pre 22 i 30.

Slobodanu Džagiću (23) u pravom smislu reči cvetaju ruže već dve godine. Po završetku Srednje poljoprivredne škole u Šapcu, smer hortikultura, odlučio je da se posveti zanatu za koji se obrazovao, verujući da to može biti unosan biznis i danas pristojno živi gajeći ruže na komadu zemlje svog pradede.

- Iako već treća generacija porodice živi u gradu, ja sam voleo selo i još kao dečak zamišljao sam da ću se vratiti ovde, gde je moj pradeda, poznati kalemar, proizvodio sadnice šljiva, krušaka, trešanja, kajsija, dunja i oraha - priča Slobodan, sada već uspešan ružar.

Ružarstvo, kojim se bavi Slobodan, isplati se u Srbiji bez obzira da li je reč o rezanom cveću ili sadnicama koje uglavnom završe u izvozu.

Slobodan snabdeva Šabac i Rumu, a planira da proširi tržište na Sremsku Mitrovicu, Loznicu i Beograd.

- Ne mogu da proizvedem koliko mogu da prodam. Ovo je posao od kog svakog dana i cele godine stiže novac. Do prvih prihoda potreban je komad zemlje i ulaganje od oko 3.500 evra. Plastenik košta 2.000 evra, za sadnice je potrebno oko 1.000 evra i još 500 evra za sredstva za održavanje i prehranu. U prvoj godini se pokriju troškovi, a već u drugoj mogu se očekivati dve prosečne plate. Dalje sve zavisi od sposobnosti - priča mladi cvećar.

Dodaje da je u prvoj godini zasadio 1.300 sadnica ruža.

- Ubrzo sam proširio, tako da sada imam 3.300 sadnica koje režem. Početkom ove godine zasadio sam još 3.000 koje ću uskoro kalemiti kako bih dogodine imao 6.300 - objašnjava Slobodan. On je podigao dva plastenika znajući da samo tako može dobiti vrhunski kvalitet.
- Kada su ruže u plasteniku, one su zaštićene od kiše i vetra. Deluju negovano i imaju duže drške. Ta roba ima svog kupca i kod takve proizvodnje nema velikog škarta - objašnjava on.

Slična zarada je i od sadnica ruža. Da bi se proizvodile sadnica ruža na 50 ari, potrebna je podloga za 25.000 sadnica, koja se u prvoj godini postavlja na 25 ari jer je reč o dvogodišnjem ciklusu proizvodnje, i ona košta 750 evra. Sistem za zalivanje za pola hektara, koji ostaje trajno, u proseku je oko 500 evra. U prvoj godini radi se kalemljenje koje je oko 600 evra. Za freziranje i okopavanje još oko 200 evra. Zarada se ostvaruje u jesen iduće godine.

Proizvodnja je oko 15.000-20.000 ruža za prodaju. Minimalna cena na veliko je 40 do 50 centi, što je oko 6.000 do 7.000 evra. Kada se oduzmu ulaganja, za dve godine ostaje između 4.000 i 5.000 evra.

Procenjuje se da Srbija godišnje proizvede oko osam miliona sadnica ruža. Gotovo petinu gaje meštani Lipolista kod Šapca. Sadnice ruže ovde se proizvode na oko 30 hektara, a uzgaja ih 15 domaćinstava.

U ružičnjaku Milana Topalovića cveta oko 200.000 pupoljaka koje neguje već treća generacija. Šest hektara obrađuje za ovu namenu da bi svake godine imao proizvodnju.

Glavno tržište im je Rusija, gde izvoze polovinu proizvodnje. Ostatak ide u bivše jugoslovenske republike, Poljsku i u druge evropske zemlje. Ne poljima u ovom kraju ima oko 300 različitih sorti.

- Ako je crvena i ako je još mirisna, onda je pun pogodak. Na drugom mestu uglavnom su žute. Traže se šatirane, roze, bele... Postoje i crne. Pupoljci su crni, poput "barkarole", "švarc madone" i slično. Kasnije, kada se pupoljak otvori, one su tamnokadifaste crvene - objašnjava proizvođač iz Lipolista.

Uzgajivači ruža u šali kažu da je jedina mana ovog posla što grehe ne mogu da iskupe poklanjajući suprugama ruže.

- Ta priča sa "101 ružom" kod moje žene, koja sa mnom radi u ružičnjaku, ne pali. Kod drugih žena možda - priča kroz smeh Goran Mijailović, predsednik Udruženja "Ruže Lipolista" i jedan od proizvođača ruža.

www.blic.rs 

Korisni saveti o ružama: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3716-jednostavni-saveti-za-najlepse-ruze 

Najbliža rođaka popularne lekovite biljke žalfije, skriva vrlo prijatna iznenađenja: pored toga što mirisom obogaćuje livade, veoma je korisna kao lek, ali i u kulinarstvu. 

Ovaj cvet je među retkim biljkama koje unose život u vrt, kuću i na terasu, razbijajući jesenje i zimsko sivilo. 

Erikama se nazivaju zimzelene drvenaste biljke koje su ponajviše cenjene zbog toga što cvetaju zimi, kada ostalo rastinje uglavnom spava. 

Prilikom kupovine, birajte biljku u saksiji koja nije premala, zdravog i urednog izgleda, bogatu cvetom. Ako je posuda mala u odnosu na biljku, presadite je odmah u nešto veću saksiju koju ste napunili univerzalnom mešavinom, vodeći računa o tome da ne oštetite busen. 

Eriku redovono zalivajte i stavite je na osunčano mesto, u blizini prozora, ali dalje od izvora toplote. Jednom nedeljno, u vodu za zalivanje dodajte dohranu za biljke cvetnice. Ako listovi počnu da se suše i opadaju, to znači da je vazduh u kući previše suv - povećajte vlažnost u zoni biljaka - jednostavno ih grupišite jedne uz druge, da biste im obezbedili optimalnu mikroklimu. 

Izvor: magazin cveće i voće

 

Božićna zvezda - kako je negovati i razmnožavati?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3448-bozicna-zvezda-kako-je-negovati-i-razmnozavati

 

 

Ovako intenzivan kolorit retko srećemo u ovo doba godine kod višegodišnjih saksijskih biljaka pa vam stoga predstavljamo jedan od najčešćih i najlepših božićnih ukrasa. Božićna zvezda Euphorbia pulcherrima je biljka iz porodice Euphorbiaceae, poreklom iz Meksika. Botaničko ime euforbija je dobila po Euphorbusu, omiljenom doktoru numidijskog kralja Jube koji je, prema predanju, prvi upotrebio otrovan sok božićne zvezde kao lek. Još je zovu i poinzecija po Robertu Poinzecu koji je prvi doneo ovu biljku u Severnu Ameriku.

Božićna zvezda u prirodi raste kao grm visine do 3 metra, a kao saksijska biljka poraste na visinu 30-45 cm i znatno je gušća. U svetu je opšte prihvaćena kao jedan od simbola božićnog praznika iako do hrišćanskog sveta nije došla sve do 18. veka. U Meksiku je uzgajana stotinama godina pre toga. Prema još jednom verovanju prastanovnika Centralne Amerike, božićna zvezda svoj privlačan izgled duguje astečkoj boginji, kojoj je zbog neuzvraćene ljubavi prepuklo srce. Legenda kaže da je iz kapljica njene krvi izrastao vatreni cvet žarkocrvene boje okružen tamnozelenim listićima.

Ono što mi nazivamo cvetovima u stvari su listići – brakteje (lažni cvetovi crvene, žute, narandžaste, bele i krem boje dugi i do 25 centimetara) koji okružuju gotovo neprimetne cvetove. Cvet je vrlo mali i sastoji se od zelenih ili žutih bobica, sakupljenih u štitastu cvast na kraju grane, okruženih vencem listova koji u vreme cvetanja dobijaju sjajnu i intezivnu crvenu boju. Uloga brakteja je da različitim bojama privuku insekte koji oprašuju biljku.

Biljka kratkog dana

Božićna zvezda kao fotoperiodična biljka zahteva karakterističnu i dugotrajnu negu, idealna temperatura na kojoj raste je 12-25 °C, a optimalna temperatura za vreme cvetanja je između 15-18 °C. Potrebna joj je velika vlažnost vazduha, stoga valja prskati svaki dan zeleni deo biljke pazeći da brakteje i cvetovi ostanu neprskani. Da bi procvetala, zahteva najmanje 12 do 14 sati tame svake večeri pa zato i kažu za nju da je biljka kratkog dana. Da bi se unapredilo cvetanje krajem oktobra biljku treba prekriti tamnim platnom, kutijom ili nekim sličnim tamnim neprozirnim materijalom u trajanju od najmanje 14 sati dnevno (od podneva do narednog jutra) svakog dana. Ovako skraćivanje dana treba vršiti svakodnevno oko 8 nedelja. Ukoliko do biljke dopre i tračak svetla narušiće proces formiranja crvenih listova.

Poinzecija voli mekanu, dobro nađubrenu, humusnu zemlju uz dodatak malo peska. Traži dosta svetlosti, ali joj najviše odgovara fi ltrirana svetlost, jer direktni sunčevi zraci mogu oštetiti listove. Zahteva visoku vlažnost vazduha i drži se u podmetaču s vlažnim kamenčićima, ali bi trebalo voditi računa da ne bude ni preobilno zalivana. Kada jednom procveta ne bi je trebalo mnogo pomerati sa mesta na kome se nalazi, jer se lako može dogoditi da sama biljka odbaci cvetove, čak i listove.

Orezivanje i razmnožavanje reznicama

Posle opadanja brakteja božićnu zvezdu treba ostaviti da miruje oko 2 meseca na nešto nižoj temperaturi (12-16 stepeni), kako bi biljka mogla cvetati i sledeće zime. U periodu mirovanja zalivati oskudno, dopuštajući da se kompost gotovo isuši. Kada Božićna zvezda završi sa cvetanjem i krene da otpada (negde u martu) sve grane skratite oštrim nožem na oko 10-15 cm ili na jednu trećinu njene ukupne visine, iznad korenovog čvora (mesto grananja), da bi se omogućilo cvetanje sledeće godine, zato što se cvet formira na jednogodišnjim granama. Stavite je na malo hladnije mesto (najniže na oko 10-15 °C), sklonite sa direktnog sunca i smanjite zalivanje.

Božićna zvezda se lako razmnožava iz pelcera, najbolje u junu. Pelcere veličine oko 10 cm bi trebalo do polovine potopiti u vruću vodu i tako držati 3-4 sata kako bi se sprečilo isticanje mlečnog soka jer on se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice tako da žile ne mogu da poteraju pa takve reznice propadaju. Odsečeni delovi se mogu ožiliti u mešavini zemlje i šljunka na temperaturi od 21 °C, pod folijom ili staklom. Ožiljavanje traje 2-3 nedelje i preporučuje se korišćenje fitohormona za ožiljavanje u malim saksijama, obavezno ih redovno zalivajte i prskajte listove. Ubrzo po presađivanju pojaviće se mladi izdanci. Ponovo je presadite 4-6 nedelja pre cvetanja. Na glavnoj biljici, sa koje su uzeti pelceri, mlečni sok treba odmah posuti pepelom od cigarete, suvim peskom ili prašinom drvenog uglja. Gubitak soka oslabljuje biljku, pa ukoliko ga je mnogo isteklo ne postiže se ponovo cvetanje. Ovo je neophodno i kako bi se ostatak biljke zaštitio od infekcije. U periodu dok su brakteje crvene ne treba dodavati đubrivo, jer tada biljke ne rastu.

Izvor: www.agroplod.rs

 

Kako se neguje Božićni kaktus? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3414-kako-se-neguje-bozicni-kaktus

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31