Iako je sredina zime i čini se da je do proleća ostalo još dosta vremena pravo je vreme za planiranje koje cveće možete da posadite u svojoj bašti na proleće. Ako pitate iskusne baštovane oni često predlažu da svoj vrt oplemenite dnevnim ljiljanom poznatom i pod imenom grančica. U pitanju je prelep cvet na elegantnoj, dugačkoj stabljici koji će svojom lepotom oduševiti i najprobirljivije ljubitelje cveća. Izuzetno je dekorativan u bašti, a jedina mana mu je što cvet traje samo jedan dan, otuda mu i ime dnevni ljiljan. Ali, bez brige već narednog jutra  otvoriće se novi pupoljak.

Poreklo i ime

Dnevni ljiljan (lat. Hemerocallis sp.) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Asphodelacea. Ime je dobio po grčkoj reči hemera (dan) i kallos (lepota). Vrlo je prilagodljiva biljka, odlično podnosi letnju sušu i ne zahteva posebnu negu. Raste od Evrope do istočne Azije, a ukrštanjem su nastale brojne sorte koje se razliku po veličini i boji cveta. Kod nas su najčešće zastupljene biljke sa raskošnim narandžastim cvetovima, koji mogu biti i žuti, tamno crveni, nežno ljubičasti i pink, kao i kombinacije dve boje. Cvetovi su krupni, veličine do deset santimetara i bez mirisa. Dnevni ljiljan cveta tokom juna i jula. Biljka je bokorastog rasta, a listovi nalik na šaš, lako povijeni, uski, nejednake širine, dok se na cvetnim granama nižu pupoljci. U zavisnosti od sorte odrasla biljka može da dostigne visinu i do 1,5 metara i 80 santimetara u širinu o čemu treba voditi računa tokom sadnje i ostaviti dovoljno prostora između mladica za bokoranje. Prirodno raste na rubovima šuma, voli sunce pa je najbolje zasaditi je na osunčanom mestu u bašti. Ređe se sadi u saksijama, a u tom slučaju birajte što veće kako bi biljka imala dovoljno mesta za rast i razvoj. Kako raste gusto predstavlja dobru zaštitu od vetra, a širi se nizom podzemnog korenja koje u blizini matične biljke stvara nove lisne rozete. Zahvaljujući tome nije ih teško razmnožiti, bez obzira na godišnje doba. Ipak, najbolje je odabrati kraj vegetacije, odnosno sredinu jeseni kada listovi požute i kada se biljke priprema za mirovanje.

Mlade biljke koje su narasle tokom proleća i leta sredinom jeseni dovoljno su snažne i velike, pa ih bez problema možete izvaditi iz zemlje, nežno odvojiti korenje i presaditi na novo mesto u bašti. Važno je samo da svaka nova sadnica ima dobro razvijen korenov sistem i nadzemne delove. Dnevni ljiljan se đubri samo u proleće, a tokom leta traži dosta vode da bi biljka mogla da cveta i razvija nove pupoljke. Kako bi se produžilo vreme cvetanja iskusni baštovani preporučuju redovno uklanjanje osušenih cvetova i lišća. Tokom jeseni kada se završi vegetativni period preporuka je da se biljka oreže kako bi lakše podnela zimu, da bi u proleće nikli novi izdanci i listovi.

Preventiva i lečenje bolesti

Tokom godina bokori dnevnog ljiljana mogu da postanu previše gusti, pa je dobro prorediti i presaditi mladice. Ovo je i  preventiva zbog mogućih bolesti koje se najčešće javljaju tokom zime. Iako važi za otpornu biljku i dnevni ljiljan mogu da napadnu bolesti. Najčešće se javlja pegavost listova. Bolest se manifestuje u obliku crveno – smeđih mrlja na  listovima po dužini. To vremenom dovodi do odumiranja listova, a potom i stabljike i cele biljke. U pitanju je gljivična infekcija koja se brzo i lako prenosi po vlažnom vremenu. Da bi se izbegla ova bolest treba voditi računa prilikom zalivanja da se listovi ne kvase previše, jer to pogoduje razmnožavanju gljivica. Nije loše, savetuju baštovani, povremeno prorediti listove kako bi vazduh mogao da struji. Obolelo lišće treba odmah ukloniti kako se bolest ne bi širila dalje. Druge posebne mere nisu potrebne jer će se biljka vrlo brzo oporaviti.

Iako je dnevni ljiljan cvet bez mirisa može biti meta raznih insekata. Najčešće ga napada repičin sjajnik. U pitanju su sićušni insekti koji se javljaju u vreme cvetanja repice. Međutim, kad prođe vreme cvetanja repice u potrazi za novim domom traže sličan cvet, pa dnevni ljiljan, posebno žuti, napadaju zbog jarkih boja cveta. U pitanju su insekti koji ne pravi neku posebnu štetu na biljkama, ali su dosadan i najčešće sami nestaju krajem leta.

Dnevni ljiljan najčešće služi za ukras, a malo je poznato da je u pitanju i jestiva biljka. Mladi izdanci mogu da se koriste kao salata, dok se cvetovi beru i suše, a potom lagano izmrve i služe kao začin.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Kao što proleće ima svoje cvetne vesnike, tako bašte i u jesen  ožive u raskošnim bojama hrizanteme. Samo ime ovog cveta potiče od grčke rečima Chrys - "zlatni" i Аnthemon - "cvet", što znači zlatni cvet. Kinezi smatraju da ovaj cvet simbolizuje sreću, pa svoje vrtove bogato ukrašavaju hrizantema. Ovaj cvet se nalazi  na japanskom grbu, a u ovoj zemlji ima i svoj dan – Festival sreće. U japanskoj kulturi hrizantema simbolizuje večni život, moć, sreću i bogatstvo i nosilac je jang energije. Kako je u pitanju jesenje cveće koje cveta do prvog mraza hrizantemu zovu i jesenja ruža.

 Poreklom iz Azije

Hrizanteme vode poreklo iz Azije, a u baštama u Evropi prve žute hrizanteme su posađene u 17. veku. Zbog karakteristične boje cveta botaničar Karl fon Line hrizantemu je nazvao “zlatni cvet“. U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočike. Raste u obliku žbuna sa naizmenično raspoređenim listovima,  vole rastresitu i peskovitu zemlju, trpe i senku i polusenku, a najlepše se osećaju kada su na suncu. Gaje se tokom cele godine, ali cvetaju samo u jesen. Cvetovi su raspoređeni u gustim glavicama uglavnom na zajedničkoj cvetnoj osnovi, mogu biti različitih boja sa prečnikom od deset santimetara, dok sama biljka može da izraste i do metar visine. Hrizantemu je neophodno redovno proređivati, a raskošni cvetovi mogu biti u najrazličitijoj paleti boja od bele, preko žute do ružičaste i jarko crvene.

Hrizantema je izuzetno otporna biljka koja ne zahteva previše nege i cveta sve do kasne jeseni, dok ne stegne prvi mraz i  ne zabeli se sneg. Ipak, potrebna joj je zaštita od niskih temperatura pa ukoliko je posađena u bašti potrebno je biljku podseći skoro do zemlje i pokriti je najlonom da ne promrzne tokom zime. Ukoliko je hrizantema posađena u saksije ili žardinjere, unesite ih u podrum ili neku drugu hladnu prostoriju gde je temperatura između pet i osam stepeni, ali gde ima svetlosti. Zemlju održavajte vlažnom tokom zime, ali ne preterujte i biće dovoljno zalivanje jednom nedeljno tokom mirovanja biljke.

U proleće, kada se hrizantema probudi iz zimskog sna i prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, potrebno je orezati suve grančice na dva do tri santimetra iznad zemlje. Da biste imali lep oblik, vrlo je važno uraditi pinciranje. To je podsecanje vrhova iznikle biljke i najbolje je obaviti ga u aprilu ili maju.  Potom hrizanteme zalivati i prihranjivati, kako bi se formirale loptaste forme, ali i krupni svetovi jarkih boja. Kako ističu stručnjaci dovoljno je dohranjivati ih jednom do dva puta mesečno kako bi cvetovi bili što gušći.

Bolesti i kako ih zaštititi

Iako važe za izuzetno izdržljive biljke kojima nije potrebna posebna nega i hrizanteme napadaju bolesti i štetočine. Najčešće ih napada pepelnica, smeđa i bela rđa, kao i pegavost lista . Pepelnica na hrizantemi najčešće se javlja u vidu beličaste navlake koja napada sve zelene površine. Oboleli delovi lista nisu u mogućnosti da vrše fotosintezu, vremenom se suše i otpadaju. U slučaju ove bolesti stručnjaci preporučuju tretman fungicidima. Kada je u pitanju smeđa rđa karakteristični simptomi ove bolesti su tamne fleke i izrasline na lisnoj površini. Širenje zaraze se može sprečiti redovnim provetravanjem u plastenicima, to jest smanjenjem vlažnosti vazduha. Od hemijskih sredstava mogu se koristiti Ridomil gold i Dithane.

Bela rđa se prenosi se sadnim materijalom i manifestuje se na licu listovima u vidu žućkastih pega, dok se na naličju pojavljuju bele pege što dovodi do sušenja lista. Hrizanateme mogu da obole i od pegavosti lista. Prvi simptomi su u vidu okruglastih mrkih do crnih pega koji se javljaju na listu nižih spratova. Bolest se veoma brzo razvija i širi u zasenčenom prostoru pri obilnoj vlažnosti vazduha i slabom provetravanju. Zaštitu treba izvesti fungicidima na bazi bakra i captana, a ukoliko je bolest već uznapredovala, obolele biljke treba odstraniti i spaliti kako se bolest ne bi prenosila na ostalo sveće.

I dok je širom sveta hrizantema simbol sreće, poštovanja i ljubavi u Srbiji je zove „grobljansko cveće“. Razlog za to je vrlo jednostavan. Naime, tokom jeseni se češće izlazi na groblje posebno za miholjske i mitrovske zadušnice. Nekada, kada nije bilo cvećara, u jesen je bilo teško doći do cveća, a osim hrizantema ostalo cveće je već prestalo da cveta. Zato su se na groblje nosile hrizanteme za koju se veruje se da donose mir i spokoj dušama umrlih.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

 Jesen je vreme kada sezonsko, letnje cveće polako nestaje, pa većina bašta ostaje pusta. I dok je ponuda letnjeg cveća iz godine u godinu sve veća i raskošnija, malo se zna da postoji cveće koje se sadi u jesen i dobro podnosi hladnoću, čak i kada se temperatura spusti ispod nule. Božur se presađuje u jesen da bi procvetao već u martu sa prvim toplijim danima. Spada u omiljeno cveće u Srbiji opevano u pesmama, a i u narodu je  poznat i pod imenima arapče, duhovska ruža,  kraljev cvet…

 Najlepši cvet

Božur (lat. Paeonia) je višegodišnja zeljasta ili poludrvena biljka sa podzemnim krtolasto zadebljalim stablom. Raste u umerenim klimatskim uslovima Evrope, severozapadne Amerike i Azije. Legenda kaže da su prve božure u Englesku donele rimske legije još 1200. godine. U Evropi se gaji već više od 600 godina, a u botaničkim knjigama prvi put je opisan 1636. U početku je ukrašavao bašte bogataša i carske vrtove, zbog čega se još zove i carski cvet. Ime božura potiče od kineske reči sho yu, što znači najlepši. Božur je u Kini simbol bogatstva, lepote i časti, verovatno zbog njegove crvene boje, i zajedno sa cvetom šljive tradicionalni simbol Kine. U kineskoj umetnosti božur se koristi simbolično, a motivi ovog, naročito crvenog, se mogu naći na poznatim kineskim svilama, posuđu, kao i na drvenim rezbarijama. Božur je prihvatio i Japan gde slovi za simbol dobre sreće i mira, naročito kada se prikazuje u punom cvatu.

Božur je cveće koje uspeva na plodnom zemljištu slabo kisele reakcije i umerene vlage. Otporan je na niske temperature i mraz, pa u našim klimatskim uslovima dobro prezimljava. Razmnožava se deljenjem korena i sadnjom mladih reznica u dobro pripremljenu zemlju isključivo u jesen, od sredine septembra do sredine oktobra. Posebnu pažnju treba obratiti na dubinu sadnje. Mladi pupoljci se pokrivaju slojem zemlje od tri do pet santimetara, dok razmak između sadnica mora da bude 50 do 70 santimetara kako bi biljka mogla da se širi i razvija.

S obzirom na to da je božur višegodišnja biljka, zemljište u koje se sadi mora se dobro pripremiti dodavanjem organskih (stajnjak) i mineralnih đubriva. Iako dobro podnosi hladnoću stručnjaci za baštovanstvo savetuju da se cveće pre zime pokrije kako bi u proleće brže i lakše isteralo novo izdanke. Božur je vrlo zahvalno cveće jer ne traži posebnu negu, a godinama može da poraste i do metar visine sa bogatim prelepim cvetovima.

 Zaštita od bolesti

Božur cveta od marta do maja. Cvet je krupan, pojedinačan, polusimetričan, crveno-roze ili jarko crvene boje. Cvetovi božura božanstveno mirišu i pogodni su za raskošne, elegantne bukete. Dugo može da opstane na jednom mestu, a kada potroši hranljive sastojke iz zemlje biljka zakržlja što je znak da je treba presaditi na drugo mesto. Iako nije zahtevan kada je u pitanju nega i božur je sklon raznim bolestima na koje treba obratiti pažnju. Ovaj cvet može da napadne prstenasta pegavost koja se ispoljava u vidu žućkastih prstenova po listovima  ili linearnim šarama. Uzrok je infekcija virusom prstenaste pegavosti koji utiče i na cvetove koji su manji i zakržljali. Ova bolest, nažalost, ne može da se leči pa je najbolje ukloniti kompletnu biljku da se zaraza ne bi prenela i na ostale. Prilikom presađivanja treba voditi računa i birati samo mlade i zdrave izdanke.

Božur može da napadne i pegavost listova koja se javlja u vidu smeđih i smeđe-ljubičastih pega po ivicama ili vrhovima listovima, dok se sa donje strane javljaju braonkaste naslage gljivica. U pitanju je gljivična infekcija koja se javlja usled preteranog zalivanja i vlažnosti korena biljke. Ova bolest brzo se širi naročito u vlažnim klimatskim uslovima, zato ne treba božur saditi zbijeno već poštovati preporučenu udaljenost od 70 santimetara među biljkama. Valja znati da božur ne podnosi zemlju natopljenu vode, pa je propusnost izuzetno važna prilikom sadnje, a opet ne voli ni isušeno tlo sa manjkom vlažnosti. Božur zahteva i izbalansirano đubrenje, pa ako ste đubrivo stavljali prilikom sadnje u jesen, sledeće ne bi trebalo da bude pre jula. Ovaj cvet voli sunce pa i o tome treba voditi računa prilikom izbora mesta gde ćete posaditi svoj božur, a on će vam uzvrati na najlepši način raskošnim cvetovima koji ulepšavaju svaku baštu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Šajkaški rasadnik cveća Đurendić pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već 17 godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.

Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

- Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne - kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

Njan suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 m2.

- Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo - kaže Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

- Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne - ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

- Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. Ljudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama - objašnjava Duško.

- Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama - kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Кako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

- Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru - kažu Đurendići.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3089361/sajkas-odlicna-sredina-za-proizvodnju-cveca

Šajkaški rasadnik cveća „Đurendić” pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već sedamnaest godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne, kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

NJen suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Šajkaš je veoma dobro mesto za proizvodnju, priča Duško.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 kvadrata.

Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo, veli Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne, ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Što više na fakultetu učim o biljkama, sve me više zanimaju, kaže dvadesetjednogodišnji Đorđe.

Kako kaže, neke stvari dodatno istražuje, ali i sam studijski program je takav da se izučavaju predmete koji se tiču biljaka, oboljenja, virusa, a to će mu kasnije mnogo značiti.

Zbog toga sam i upisao taj smer, da bih naučio što više jer želim da pomognem roditeljima i planiram da nastavim ovaj posao, kaže Đorđe.Kako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru.Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. LJudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama, objašnjava Duško.

Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama, kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Kako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/sajkaski-rasadnik-cveca-durendic-zivot-u-cvecu-od-cveca-nije-bajka-28-11

 

Mandevila (lat. Mandevilla) je cvetna letnja penjačica koja će vas ostaviti bez daha raskošnim bojama cvetova od bele preko nežno ružičaste, žute do tamno crvene. Ime je dobila po čuvenom engleskom diplomati Henriju Mandevilu koji je u 19 veku, pored ovog cveta, doneo mnoge egzotične biljne vrste iz Brazila u Evropu.  Poznata je i pod imenom dipladenija ili brazilski jasmin. Idealna je terasu kada iz žardinjera pada kao cvetni slap koji se može peti uz rukohvate i gelendere, a pravi je izbor za osunčane terase jer odlično podnosi jako, letnje sunce.

 Raste do pet metara

Mandevila je višegodišnja biljka iz porodice zimzelenovki. Vodi poreklo iz tropskih predela južne Amerike gde raste kao žbun iz koga se puštaju vitice koje se kače za čvrstu  podlogu i pretvaraju u raskošne penjačice. Može da poraste i do pet metara u visinu. Voli jako sunce i peskovitu, dobro dreniranu zemlju bogatu humosom, a može se gajiti i u saksijama. Loše podnosi hladnoću i mraz, pa ukoliko je imate na terasi obavezno je unesite na toplo čim spoljna temperatura padne ispod sedam stepeni.

Ramnožava se poluzrelim reznicama u avgustu uz obavezno korišćenje hormona za ožiljavanje drvenastih biljaka. Dobro je da reznice nakon skidanja potopite u toplu vodu (oko 32 stepena Celzijusa) dok ne prestane da curi mlečni sok. Tada reznice naprašite hormonom i stavite u sterilan pesak na temperaturu iznad 22 stepena Celzijusa. Reznice će se ožiliti za nekoliko nedelja. Stručnjaci za cveće preporučuju da se sadi u tresetne supstrate, i što je još važnije zemlja mora da ima dobru propusnu moć, jer ovo cveće ne voli preterano zadržavanje vode oko korena. Orezujte se u rano proleće kada se saksije iznesu na terasu kako biste uklonili odumrle grane. Listovi su jajastog oblika, sjajni, kožasti, tamnozelene boje dužine do 6 santimetara, pri vrhu zašiljeni i raspoređeni jedan naspram drugog. Već sa prvim toplim danima cveta u obliku privlačnih trubica prečnika 10 do 12 centimetara. Imaju spiralno uvijenu krunicu, a u zavisnosti od vrste ili nemaju nikakav miris ili fini, prijatan miris koji je najintenzivniji u večernjim satima. Cvet proizvodi i plodove, male čaure prepune semena, ali iz njih retko kad može da iznikne i formira se nova biljka.

Mandevila nije zahtevna biljka za uzgoj, a kako je u pitanju klasična puzavica morate joj obezbediti stabilan oslonac kao što je ukrasni štap ili ograda uz koju će se zakačiti. Brzo raste i za vreme intenzivne vegetacije potrebno je češće je zalivati, ali vodite računa da se voda ne zadržava u tacni od saksije, jer vrlo lako dolazi do truljenja korena a samim tim i do propadanja biljke. Redovno treba uklanjati uvele cvetove kako bi se napravio prostor za nove cvetne izdanke. 

Zbog bujnog i obilnog cvetanja neophodna je prihrana kako bi biljka zadržala bujnost tokom cele sezone. Zalivati biljku kada je zemljište suvo na dodir. Iskusni baštovani preporučuju da se zaliva ustajalom vodom (ako može držite vodu u otvorenim staklenim posudama) u koju se dodaje vodorastopivo đubrivo. Po površini se mogu posuti i granule sporootpuštajućeg đubriva koje šest meseci polako otpušta hranljive sastojke tokom zalivanja.

 Kako je zaštiti od bolesti?

Kao i sve biljke i mandevila je sklona raznim bolestima od sive plesni do biljnih vaši. Prvi znaci bolesti vide se na listovima koji postaju deformisani i lepljivi. Ako malo bolje pogledate uočićete sitne bele tačkice biljnih vaši koje sisaju biljne sokove i izlučuju metljiku. Pažljivo operite biljku vodeći računa da se oko korena ne zadržava voda. Najbolje je da uzmete manji, mekani sunđer i s njim nežno operete listove. Orežite oštećene delove, a kada se lišće prosuši isprskajte neki insekticid u spreju kako biste sprečili povratak biljni vaši. Oko izbora se konsultujte sa fitoapotekarom u biljnoj apoteci koji vam može preporučiti koji insekticid da kupite. Ukoliko niste ljubitelj hemije i želite da izbegnete ovakvu vrstu  zaštite vašeg cveća, onda nabavite bubamare. One su prirodni predatori biljnih vaši s kojima se hrane i vrlo brzo će očistiti vaše cveće od dosadnih bubica koje uništavaju biljke.  Ako se prilikom pomeranja listova iznad biljke podigne oblak belih mušica, to je znak da je mandevilu napala bela leptirasta vaš. Ovi insekti mogu da budu prava napast, a najbolje se razvijaju u toploj i suvoj sredini. Odrasle jedinke polažu jaja na ivicama lista. Na naličju lista se mogu naći larve koje izgledom podsećaju na male štitaste vaši. Hrane se isisavanjem sokova iz biljke, pri čemu izlučuju lepljivu tečnost, "mednu rosu", na kojoj se razvijaju gljive čađavice. Ukoliko bolest nije zahvatila veći deo lišća leptiraste vaši je moguće oprati mlakom sapunicom, ali nemojte zaboraviti da deterdžent sperete toplom vodom. U ovu svrhu može da posluži tečnost za pranje sudova. Ukoliko se leptirasta vaš baš nakotila onda je jedino rešenje primena insekticida. Zanimljivo je da leptirovu vaš privlači žuta boja i naseljava samo dobro održavano cveće.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Prema pisanju medija, Novak Đoković je u svoj jelovnik uvrstio i cveće, što su odmah prihvatili svi oni koje privlače gastronomski eksperimenti, a sveži cvetovi za jelo su se pojavili i u pojedinim prodavnicama. Međutim, važno je znati da nije svako cveće jestivo.Cveće u ishrani svakako nije novina, već se ponovo „vraća u modu“. Još pre nekoliko hiljada godina jelo se u Starom Rimu, a takođe je karakteristično i za kulturu Kine, Bliskog Istoka i Indije.Cveće kao poslastica na trpezi je naročito bilo popularno u vreme kraljice Viktorije u Evropi, ali i Severnoj Americi, naglašava gost Jutarnjeg programa, profesor Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta.

„Cveće se koristi bilo za dekoraciju ili da popravi ukus hrane, ali može da bude i hrana. Đurđevak sigurno nećete staviti na trpezu iako lepo izgleda, jer je to otrovna biljka, kao i cvetovi narcisa“, naglašava profesor.

Poznato je da oleander ili lijander nikako ne treba konzumirati jer je bogat kardičnim glikozidima i alkaloidima koji su jako otrovni.Takođe, vrlo je važno znati koji delovi cveta su jestivi, jer nekada mogu da se jedu čitavi cvetovi i čitave cvasti, kao na primer kod brokolija, ali ima biljaka kod kojih su jestive samo cvasti.

„Ukoliko niste alergični, poznato je da polen obiluje hranljivim materijama. U njemu možete naći neke proteine, aminokiseline i neke druge materije koje su vrlo hranljive. Takođe, u cvetu se nalazi i nektar, koji je veoma ukusan i ima izbalansirane ugljenehidrate. A jedu se i latice, kao na primer od nevena koji je bogat vitaminima, kao i ruža koja je bogata vitaminom Ce“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Kako stoji na etiketama pakovanja cvetova koji se mogu naći u našim prodavnicama, cvetovi se mogu dodavati u razna jela ili mešati sa salatama, bilo sveži, sušeni ili kandirani, ali mogu biti i deo recepta za kolače, umake, sirupe, čajeve i aromatizovana pića.„Cveće se može konzumirati sveže, ali treba obratiti pažnju iz kog izvora dolazi. Nikako iz cvećare i nikako iz saksije, osim ako nije gajeno u nekim uslovima koji su biološki prihvatljivi, odnosno ako nije tretirano pesticidima, insekticidima i slično. Važno je dobro oprati cveće jer neki cvetovi na sebi mogu imati i salmonelu, bakteriju koja izaziva ozbiljne probleme“, napominje profesor.

Takođe, važno je pravilno čuvati cvetove. Preporuka je da budu u frižideru na temperaturi od dva do četiri stepena Celzijusa, ali najviše dva do tri dana kako bi sačuvalo svoje hranljive gradivne elemente. Može se jesti i suvo, kao u čaju, ali je najbolje jesti sveže.

Prilikom branja birati najlepše cvetove koji nisu oštećeni i na kojima nema insekata ili drugih živih organizama. Cveće se bere tokom hladnijih dana jer tada sadrže najbolju kombinaciju hranljivih materija.Žalfiju, menta, ruzmarin, neven ili različak većina već koristi kao začin.

Postoje podaci u etno-botanici da je maslačak bio redovno zastupljen u ishrani i na ovim prostorima, a kamilicu, koja ima ukus jabuke, slobodno možemo jesti i svežu, a ne samo kao čaj. Begonije imaju citrusni ukus, dok je kalendula ljutkasta.

Minđušica ili fuksija, saksijska biljka koja ne raste na našim prostorima, veoma je bogata cinkom i vitaminima, a uz to je i veoma ukusna, naglašava profesor Janićijević.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4121548/jestivo-cvece-otrovno-nacin-cuvanja.html

 

Peruanski ljiljan ili alstromerija (lat. Alstroemeria aurea), poreklom je iz južne Amerike gde ima oko 60 vrsta ovog prelepog cveća. U pitanju je višegodišnja ukrasna biljka koja ne zahteva posebne uslove za negu. Sadi se u baštama, ali kako ne voli vetar treba birati mesta koja su zaštićena od vetra, na sunčanoj strani ili u blagoj senci. Egzotični, nežni cvetovi peruanskog ljiljana često se koriste kao dodatak buketima i u vazi mogu potrajati i više od dve nedelje.

Kako se sadi?

Peruanski ljiljan raste kao divlje cveće širom južne Amerike, a ime alstromerija dobila je u čast švedskog botaničara Klausa von Alstroemera, koji je doneo njeno seme u Evropu u 18. veku. Kao i većina ljiljana razmnožava se deljenjem. Sadi se u zemlju  bogatu humusom i dobre drenaže, uz neutralan do blago kiseli pH faktor tla. Biljka najbolje uspeva u mešavini ilovače, treseta i peska jer joj je potrebna dobro drenirana podloga. Pre sadnje, u rupu koju smo iskopali, treba staviti organsko đubrivo kako bi se  biljka što bolje privikla na nove uslove. Ukoliko želimo da imamo prelepi žbun ljiljana treba ga ostaviti na istom mestu nekoliko godina.

Ovom cveću najviše prija sunčana pozicija u bašti, a ako je sadite u saksije birajte što veće jer dostiže visinu i do jednog metra pa vrlo brzo preraste saksiju. Ima osetljiv koren koji se sporo obnavlja ukoliko je oštećen o čemu treba voditi računa prilikom presađivanja. Takođe, neophodan je razmak od bar 70 santimetara između sadnica kako bi biljka lepo napredovala i razvijala se.

Osetljiva je na zimu i mraz, pa se preporučuje da se biljka na jesen pokrije suvim lišćem ili malčem od bar 20 santimetara kako bi se sačuvala od smrzavanja. Ako nemate malč pri ruci kao zaštita može da posluži sasušeno lišće, piljevina koja se naspe preko orezane biljke i sve se dobro utopli najlonom. Ukoliko se sadi u predelima gde su oštre i jake zime, onda se preporučuje da se biljka izvadi i tokom hladnih dana i čuva u zatvorenom gde temperatura ne pada ispod 10 stepeni. Retko se razmnožava iz semena koje ima sporu klijavost, a mladice se sade tek kad prođu zimski mrazevi.

Alstromerija razvija podmladak iz kojeg se razvija korenje, a kasnije cvetne stabljike s uskim listovima. Na dugačkoj drški stabljike cvetaju trubasti cvetovi raznih boja od nežno roze, bele, narandžaste, ljubičaste i crvene boje do šarenih. Cveta od kasnog proleća do kraja leta. Sunce i letnja žega neće prouzrokovati veće probleme ovom cveću, a zalivanje vodom obogaćenom đubrivom sa fosforom će produžiti period cvetanja. Ipak, treba voditi računa da se ne zaliva previše, a stručnjaci preporučuju da se zaliva pri korenu u kasnim popodnevnim satima kako bise lišće osušilo na suncu u slučaju da ste i njega pokvasili. Na tržištu su dostupne sadnice različitih boja i nijansi, ali i patuljasti peruanski ljiljan koji duže cvata.

Bolesti i kako je zaštiti?

Cvetovi peruanskog ljiljana cenjeni su kao rezano cveće jer se mogu održati u vazi i više od dve nedelje. Za što duže i lepše cvetove u vazni potrebno je sa stabljike ukloniti lišće. Kada cvet uvene u bašti potrebno je ukoliniti ne samo cvetnu glavicu na vrhu, već celu stabljiku sa cvatom, čime se potiče rast novih cvetova.

Alstromerija je u principu otporna biljka, ali je napadaju puževi i biljne vaši, dok previše zalivanja može dovesti do pojave gljivičnih bolesti.

Jedan od prvih znakova da je vaša biljka bolesna je pegavost listova. U pitanju je gljivična infekcija koja se brzo širi. Prvi znak je odumrlost vrhova lišća po kome se sporadično pojavljuju branom fleke slične pegama. Ubrzo list počinje da se suši i potrebno je odmah ga ukloniti. Da bi se izbegla ova bolest treba voditi računa da zasadi budu suvi. U slučaju dugotrajnog kišnog i vlažnog vremena kod peruanskog ljiljana može da se pojavi i siva plesan. Ovo gljivično oboljenje manifestuje se sivkastom prevlakom po lišću i cvetovima. Nastaje i kada su biljke gusto posađene jedna pored druge, pa je potrebno razrediti ih. Budući da se ovo gljivično oboljenje brzo povlači po sušnom i toplom vremenu dovoljno je ukloniti delove biljke koji su se sasušili i vaš ljiljan će se bez problema oporaviti.

Zbog specifičnog prijatnog mirisa peruanski ljiljan je često  na meti puževa i raznih insekata. Ukoliko primetite da su listovi izgrickani po ivicama obavezno biljku isprskajte nekim od sredstava za zaštitu protiv štetočina.

I za kraj savet stručnjaka koji upozoravaju da treba biti oprezan sa ovim cvećem, jer može da izazove alergijske reakcije. Zato, obavezno koristite rukavice bez obzira šta radite oko ove biljke, posebno prilikom sadnje mladica, kako biste se zaštitili od moguće alergije.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Kadifica (lat. Tagetes) je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici suncokreta. Vodi poreklo iz srednje Amerike, ali se uzgaja širom sveta. Ne zahteva posebnu negu, pa spada u red omiljenog cveća koje se sadi u našim baštama ili u saksijama za terase, a može da se koristi i kao rezano cveće. Cveta u zlatnoj, narandžastoj i beloj boji sa bordo detaljima, pa će oplemeniti svaki prostor u kome se nađe. Njeni raskošni cvetovi mogu da potraju do kasne jeseni i prvih mrazeva, što je još jedan razlog više da zasadite kadificu i tokom celog leta uživate u lepoti ovog cveta.

Nije zahtevna za uzgoj
Postoje brojne vrste kadifice čija veličina varira od 30 santimetara do čak dva metra. Čuvena francuska kadifica najčešće poraste u obliku manjeg žbuna do 30 santimetara, dok afrička vrsta istog cveta može da dostigne visinu i više od metar. Bez obzira na sortu kadifica dobro raste u gotovo bilo kojoj vrsti zemljišta. Najbolje uspeva u zemljištu bogatom gvožđem i kiselosti do 6 PH vrednosti. Ima dobru toleranciju na sušu, pa se preporučuje da se sadi u zemlju sa dobrom drenažom. Voli sunce, pa je najbolje posaditi na mestu koje je direktno izloženo suncu ili u manjoj polusenci, dok senku ne podnosi nikako. Ne zahteva puno vode i stalno zalivanje, pa je bolje raste i sveta u zemlji koja je suvlja nego previše vlažna. Kadifica se razmnožava iz semena. Duge, crne semenke mogu
se posaditi u bašti čim prođu prvi mrazevi, ali za najbolje rezultate i ranije cvetanje seme treba posejati u zatvorenom prostoru šest do osam nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza.
Seje se vrlo lako tako što seme pokrijete vlažnim, prosejanim kompostom u tankom sloju. Klija već posle pet do sedam dana, jedino je važno da temperatura u prostoriji bude od 21 do 23 C do izbijanja mladice. Sadnice možete presaditi u baštu sa razmakom od 30 – 38 santimetara, dok se u saksiju sade kad
mladica dostigne visinu oko 5 santimetara. Držite zemlju ravnomerno vlažnom i zaštitite sadnice od punog sunca dok kadifica ne poraste do 15 santimetara i tada je možete izneti na terasu. Malo posnija i suvlja zemlja u koju se sadi uticaće da ima bujnije cveće, a manje lišća. Da biste podstakli njen žbunasti rast
redovno uklanjajte bočne grančice, a ukoliko skidate vrhove biljka će biti više žbunasta sa nešto manjim cvetovima.

Bolesti i borba protiv štetočina
Iako važi za izuzetno otpornu biljku, kadificu uvek zalivajte pri dnu nikako od vrha, jer ukoliko voda dospe na listove i cvetove, oni mogu da istrule. Seme ove biljke se nalazi u čauri i lako ga je skupiti nakon cvetanja tako da dobijate seme za narednu sezonu. Ukoliko je sadite u bašti dobro će doći za obrube vrta i
formiranje raznih cvetnih ukrasa, a kombinacijom boja možete dobiti jedinstvenu cvetnu šaru u svojoj bašti. Kada je u pitanju prihrana poželjno je tokom intenzivnog cvetanja u vodu za zalivanje svaki treći put dodavati specijalno đubrivom za cvetajuće biljke.
Kadifica ima opor miris koji privlači noćne leptire koji je oprašuju. Međutim, uprkos svom oporom mirisu kojim se brani od štetočina spada u omiljenu hranu noćnih puževa, pa treba voditi računa gde je sadite ili stavljate saksije kako bi bile van domašaja ovih štetočina. Kada su u pitanju bolesti ovo cveće
napada siva plesan i pegavost listova. Sivu plesan izaziva gljivica botrytis koja se u vlažnim uslovima brzo širi.
Manifestuje se kao sivkasta skrama koja prekriva uglavnom starije listove i precvetale cvetove, a vremenom može da izazove mokru trulež. Da biste sprečili ovu bolest vodite računa prilikom zalivanja da ne pokvasite lišće i cvetove, a uvele delove biljke odmah uklonite. Pegavost lista se uočava na osnovu okruglih,
smeđih pega po listovima koji pre vremena venu i odumiru. Uzrok bolesti su gljivice koje se razmnožavaju u vlažnim i toplim uslovima, pa i ovde važi preporuka da se vodi računa kako se cveće zaliva i da se oštećeno lišće odmah ukloni.
Lekovitost kadifice
Malo je poznato da se ovo cveće koristi u lekovite svrhe. Kadifica se preporučuje za probleme digestivnog trakta, uključujući loš apetit, gasove, bol u želucu, kolike, crevne parazite i dizenteriju. Koristi se i za kašalj, prehladu, zauške, izbacivanja viška tečnosti iz organizma, jer izaziva znojenje. Žene koriste kadificu da bi podstakle početak menstruacije, kod tretiranja bolnih grudi (mastitis) prilikom dojenja bebe, a poznato je da štiti od pobačaja. Ponekad, dovoljno je staviti list direktno na kožu za lečenje čireva, dok se cvetovi zbog oporog mirisa koriste protiv komarce. Sok od lišća se nanosi na kožu za lečenje ekcema. Ulje kadifice se koristi spolja na koži za lečenje rana od crva.
Esencijalno ulje kadifice je antibiotik, ima antimikrobna, anti-parazitska, antiseptička, anti-spazmatična dejstva, to je i sredstvo za dezinfekciju, insekticid i sedativ. Lekovitost kadifica potiče od sastojka ove biljke koji mogu pomoći u smanjenju otoka, upala i grčeva, smiruju nerve i smanjuju krvni pritisak.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pod sloganom "Bašta u srcu grada" u Hali 3 i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma, od srede 17. do subote 20. juna 2020. godine odvijaće se najmirisnija manifestacija - 25. Međunarodni sajam hortikulture BeoPlantFair.

Kako kažu organizatori, "biće to, u ovom trenutku za sve nas tako potreban doživljaj za oko i dušu", obogaćen sa još tri tematske izložbe – 23. Izložba lekovitog bilja i preparata od meda Darovi prirode, 8. Izložba baštenskih i parkovskih mašina i prateće opreme MotoPlantExpo i 4. Izložba organske proizvodnje Organic Fest.

- BeoPlantFair je već godinama zaštitni znak prolećnog sajamskog kalendara, cvetni događaj koji okuplja ljubitelje prirode, zelenila i raznovrsnog cveća, i donosi savremen pogled na estetiku življenja u skladu sa prirodom. Ovaj povratak u normalne životne i društvene tokove, prilika je da se još jače i čvršće povežemo sa prirodom, njenim blagodetima i plodovima. Sajam hortikulture upravo je mesto inspiracije i ideja za uređenje terasa, balkona, bašti i ozelenjavanje vrtova - navedeno je u saopštenju.

Na sajmu će moći da se izabere iz bogatog izbora sadnica cveća, četinara i ukrasnog bilja,kaktusa, sezonskog cveća, začinskih i aromatičnih biljaka, i kupi odabrano direktno od proizvođača.

BeoPlantFair je tradicionalno odlična prilika za sve male proizvođače i domaćinstva da izađu izvan lokalnih tržišta i uspostave nove kontakte u prilog budućih saradnji.

Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede je pokrovitelj manifestacije.

Ulaz za posetioce je besplatan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909876/medjunarodni-sajam-hortikulture-beoplantfair-17-juna-na-beogradskom-sajmu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28