Osiguranje pčelinjih društava od sada će biti omogućeno pčelarima u Crnoj Gori, pošto je osiguravajuća kuća Sava spremna da im pruži tu uslugu, saopšteno je iz Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore. Kako navode, to do sada nije bilo moguće ni kod jedne osiguravajuće ku'e. Osiguranje pčelinjih društava od sada će biti omogućeno pčelarima u Crnoj Gori, pošto je osiguravajuća kuća Sava spremna da im pruži tu uslugu, saopšteno je iz Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore. Kako navode, to do sada nije bilo moguće ni kod jedne osiguravajuće kuće koja posluje u našoj zemlji. Na nedavno održanom sastanku u Kući meda,
predstavnici Saveza pčelarskih organizacija i Sava osiguranja su razgovarali o modelima osiguranja. - Rezultat ovog sastanka je ponuda koju smo dobili od predstavnika osiguravajuće kuće. Podsjećamo da Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja učestvuje do 50% u pokrivanju troškova polise tako da bi pčelari imali 50% regresa što je i navedeno u ponudi - saopšteno je. Iz Saveza pozivaju sve pčelare da se komentarima i predlozima uključe u finalno definisanje ponude koju ćemo usaglašavati sa predstavnicima Sava osiguranja. - Koristimo priliku da se zahvalimo Sava osiguranju na partnerskom odnosu uz očekivanje da ćemo
zajednički razvijati najbolja rešenje u obostranom interesu - navodi se u saopštenju. Više informacija možete vidjeti na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore.
Izvor:ekapija.com

PODGORICA - Kampanja "Kupujmo domaće" u aprilu, u prvom mjesecu sprovođenja, nije uticala na smanjenje uvoza hrana u tom periodu, već je on povećan u ukupnom iznosu, ali i kod većine proizvoda.

Uvoz hrane u aprilu ove godine, prema podacima koje je Monstat prekjuče objavio, vrijedio je 34,5 miliona eura, dok je u istom mjesecu 2017. iznosio 31,8 miliona.

Program "Kupujmo domaće" pokrenuli su 3. aprila ministarstva poljoprivrede, ekonomije, Privredna komora i najveći trgovački lanci. Kako je tada saopšteno, cilj programa je da se poveća prodaja domaćih prehrambrenih proizvoda, proizvodnja, zaposlenost i smanji uvoz. Organizatori su zajedno obezbijedili 115 hiljada eura za marketinšku promociju i obilježavanje prostora u marketima gdje se nalaze samo domaći proizvodi. Programom je obuhvaćeno preko 3.000 domaćih proizvoda.

Uvoz živih životinja za proizvodnju hrane u aprilu ove godine iznosio je dva miliona eura, dok je u istom mjesecu prošle godine on vrijedio 2,2 miliona eura. To je jedina kategorija u kojoj je došlo do smanjenja uvoza hrane.

Uvoz mesa i mesnih prerađevina ostao je isti, odnosno na nivou od oko 7,5 miliona eura, dok je uvoz mlijeka, mliječnih proizvoda i jaja povećan sa prošlogodišnja 4,2, na 4,4 miliona eura. Uvoz ribe i prerađevina od ribe povećan je sa 0,9, na 1,3 miliona eura, a žitarica i proizvoda od žitarica sa 4,3, na pet miliona eura.

Značajno je povećana i kupovina uvoznog povrća i voća sa 4,9, na 5,6 miliona eura. Uvoz šećera, proizvoda od šećera i meda ostao je na nivou od 0,9 miliona eura. Uvoz kafe, čaja, kakaoa i začina u aprili je iznosio 2,7 miliona eura ili oko 100 hiljada eura više nego u istom mjesecu prošle godine. Povećan je i uvoz ostalih prehrambrenih proizvoda sa 3,1, na 3,3 miliona eura, kao i stočne hrane sa 1,2, na 1,8 miliona eura.

Organizatori programa "Kupujmo domaće" su početkom aprila najavili da će on biti njihovo dugoročno opredjeljenje, kojim žele da ukažu na važnost kupovine domaćih proizvoda i uticaj na crnogorsku ekonomiju. Saopšteno je i da će u nastavku programa realizovati i set edukacija i savjetodavne podrške za proizvođače u cilju unapređenja znanja i marketinške funkcije, kao i da će pred sezonu povezati turističku privredu i domaće proizvođače, kako bi domaća hrana ovog ljeta bila prisutnija i hotelima i restoranima.

"Po određenim procjenama, za svaki proizvod koji se kupi, a proizveden je u Crnoj Gori, našoj ekonomiji ostaje izmedju 80 i 85 odsto iznosa. Upravo taj novac utiče na veće plate, povećanje kupovne moći i povećanje životnog standarda građana. Međutim, najveći problemi domaćih proizvođača jesu ograničeni kapaciteti proizvodnje, nemogućnost kontinuirane isporuke i potrebne količine, nedovoljno razvijena funkcija marketinga. Mi ne možemo uticati na to koji proizvodi će se naći na policama marketa, ali smo u intenzivnoj komunikaciji sa trgovinskim lancima i zajedno radimo na stvaranju prostora za manje proizvođače", saopšteno je tada iz Ministarstva ekonomije.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore za period januar-april, prema preliminarnim podacima Monstata, iznosila je 851,6 miliona eura, što ukazuje na rast od 12,9 odsto u odnosu na isti period 2017. Izvoz robe povećan je 14,3 odsto, na 129,2 miliona eura, a uvoz 12,7 odsto, na 722,4 miliona eura, saopšteno je iz Monstata. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 17,9 odsto i veća je u odnosu na isti period prethodne godine (17,6%).

Izvor: http://rs.seebiz.eu 

Kompanija Voli u naredne tri godine investiraće oko 1,4 mil EUR a u poljoprivrednu proizvodnju na zakupljenoj parceli od 70 hektara u ulcinjskom naselju Šas.

Taj trgovinski lanac je na 15 godina zakupio zemljište u Šasu za poljoprivrednu proizvodnju na otvorenom i zatvorenom, sa mogućnošću produženja još isto tolikog perioda. Visina predviđenih investicija je blizu tri miliona, od čega je 1,4 mil EUR obavezno ulaganje, navodi Pobjeda.

Planirano je da se ove godine uloži 465.000 EUR, naredne 399.000, a u 2020. još 515.000.

Na čelu tog investicionog projekta biće direktor agrobiznis sektora u kompaniji Voli, Jaroslav Stupavski, koji je bivši zamenik Miodraga Kostića, predsednika MK grupe, lidera u srpskom agraru. Voli ga je angažovao kao eksperta iz oblasti agrara.

Stupavski je istakao za Pobjedu da je ova godina po planu predviđena za uređenje poljoprivrednog zemljišta, odnosno privođenje kulturi, jer se dugi niz godina nije obrađivalo.

- Prvo će se ukloniti šiblje i rastinje sa parcele, postaviti ograda, prokopati kanali, uraditi uzorci zemljišta, uneti đubrivo, a zatim će se pristupiti osnovnoj obradi zemljišta, oranju, tanjiranju i u toku sezone uništavanju korova. Uradićemo probnu proizvodnju povrća od jednog do dva hektara, a postavićemo i 1.500 do 2.000 metara kvadratnih plastenika, takođe za probnu proizvodnju - rekao je Stupavski.

Stupavski je naveo da proizvodnja voća i povrća na poljoprivrednim površinama lokacije u Šasu prevashodno ima za cilj snabdevanje tržišta Crne Gore proizvodima koji se u velikoj meri uvoze, kako bi se smanjio uvoz.

On je naglasio da je sada teško govoriti o količinama pojedinih proizvoda, s obzirom na to da su tek u fazi određivanja strukture useva za narednu godinu, kada će sejati i saditi.

Što se tiče prerade, to planiraju u drugoj fazi, odnosno nakon sedam do osam godina, kada budu imali dovoljno proizvoda, sirovine sa svojih poljoprivrednih površina, kao i iz otkupa.

 

izvor : https://www.ekapija.com 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30