Hladni i kišoviti dani, koji su se u kontinuitetu zaređali od 10. aprila, značajno su uticali na veliki broj poljoprivrednih vrsta, pre svega na prolazak pojedinih faza njihovog rasta i razvića, kao i na pojave prouzrokovača bolesti.

Za samo 24 sata na području Vojvodine palo je onoliko kiše koliko bi inače palo u toku tri četvrtine meseca. Zbog vremenskih uslova, posledice ove godine osetiće paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, maline... Ipak, određenim povrtarskim vrstama odgovaraju obilne padavine i relativno niska temperatura u jutarnjim časovima, te njihovi proizvođači neće imati problema, istakao je profesor Poljoprivrednog fakulteta Žarko Ilin.Količina od oko 200.000 tona ukupnog voća u našoj zemlji biće smanjena zbog grada i kiše, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović.

Stručnjaci ističu da do značajnijih nestašica voća i povrća neće doći, ali će smanjenje njihovog broja svakako uticati na njihovu cenu, a samim tim i na džepove kupaca. Takođe, troškovi finansijskih ulaganja će se povećati, posebno kada se radi o zaštiti bilja.Pored određenih vrsta voća i povrća, padavine i niska temperatura ne odgovaraju ni poljoprivrednim usevima, posebno pšenici, kukuruzu i uljanoj repici, dok mnogo vlage odgovara soji, suncokretu i šećernoj repi. Otkako postoje merenja pa do danas, u našoj zemlji najveća dnevna količina padavina registrovana je 10. oktobra 1955. godine u Negotinu - 211,1 milimetara po kvadratnom metru, dok je nakišovitija godina bila 1937. kada je izmereno čak 1.324,5 milimetara padavina u Loznici.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/slabiji-rod-zbog-kise-i-hladnog-vremena-skacu-cene-voca-i-povrca/ws01hr4

Cene povrća u aprilu bile su za 37,5 odsto veće u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveće poskupljenje ne samo kada se radi o hrani, već uopšte. S druge strane, za tih godinu dana voće je zabeležilo najveće pojeftinjenje od nekih sedam odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Neznatno jeftiniji ovog proleća su i kafa, čaj, ulje, mast, mleko, sir i jaja.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za Danas da je više razloga zbog kog je povrće sve skuplje.

– Sve manje se poljoprivrednici odlučuju na proizvodnju povrća jer nema ko da radi. Veliki je nedostatak radne snage samim tim se i manje seje. Konkretno, najviše se to oseća na crnom luku i krompiru. Na primer, ja sam sejao crni luk i cena mu je prošle godine bila duplo manja nego pretprošle – kaže Jakšić i naglašava da nije zanemarljiv ni uticaj uvozno-izvozničkih lobija.

Cena za kilogram belog krompira je u prodavnicama u Srbiji od 70 do 80 dinara, crveni krompir košta od 80 do 180 dinara, dok je kilogram crnog luka od 115 do 140 dinara.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da je povrće jedna od poljoprivrednih kultura koja ima najkraći tržišni lanac i da se tu može pronaći razlog ovakvom poskupljenju.

– Naše povrće najčešće završi na pijaci, tek manji deo u hipermarketima, koji su uglavnom rezervisani za povrće koje uzgajaju veliki proizvođači i za ono koje dolazi iz inostranstva. S obzirom na to da ima kratak vek, odnosno kratko se zadržava na tržištu, svaki podbačaj prinosa najviše se oseti upravo na ceni – napominje Galetin.

On kaže da veruje da je poljoprivednicima postalo nerentabilno da uzgajaju pojedine vrste povrća jer, pogotovo oni koji rade na manjim parcelama, nemaju dovoljno radne snage.

Veliki troškovi proizvodnje su i za predsednika Republičke unije potrošača Denisa Perinčića jedan od glavnih razloga zbog kog je povrće poskupelo.

– Troškovi proizvodnje su porasli, cena goriva takođe, pesticidi za održavanje, onda i nedostatak regresa za poljoprivrednike, sve to utiče. Osim toga, ne smemo zaboraviti i na konkurenciju, a to su proizvodi koji dolaze iz inostranstva, koji su skuplji – ističe Perinčić.

Prema podacima RZS, hrana i bezalkoholna pića poskupela su za godinu dana 5,5 odsto, a osim povrća za nijansu skuplji nego prošlog aprila su hleb, meso i bezalkoholna pića, voda i sokovi. U zdravstvu, ali i kategoriji nameštaja, kao i telefonskih i poštanskih usluga nije bilo većih oscilacija cena. Zato su, na primer, novine i časopisi kao i turistički paket aranžmani od aprila prošle do aprila ove godine poskupeli za 12,5 odsto.Potrošačke cene su u aprilu 2019. bile za 3,1 odsto veće nego u aprilu 2018, dok je povećanje u aprilu u odnosu na prethodni mesec 0,7 odsto. Republički zavod za statistiku objavio je i podatke o cenama ugostiteljskih usluga, hrana i piće su u restoranima i kafićima u Srbiji za godinu dana poskupeli za dva, najviše tri odsto, a jedino što je pojeftinilo i to za nekih šest odsto su prenoćišta.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/hrana-poskupela-55-procenata-povrce-cak-za-37-odsto/

Nestašica vode i suše sve češće pogađaju Srbiju, te to ostavlja velike posledice po poljoprivredu, tako je trenutno luk skuplji od banana, a ovo leto očekuje se slabiji prinos žitarica i uljarica.

Suše u Dunavskom regionu, kojem pripada Srbija bile su 2012, 2015, 2017. i 2018. godine, a isto se očekuje i ove, treći put zaredom, što nikada nije zabeleženo. Monitoring suše Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije kaže da su ove godine sušom najviše pogođena istočna i južna Srbija, kao i Vojvodina, stručnjaci smatraju da su poslednji kišni dani popravili situaciju sa deficitom padavina, ali ne i otklonili postojeći problem. Minule zime i ove godine kupce je tako dočekala nikad viđena situacija do sada da kilogram luka plaćaju koliko i banane, više od 150 dinara, dok i za krompir moraju da izdvoje više od 100 dinara.

- Uništena nam je skoro polovina zasađenih useva, što je znatno uticalo na cenu. Luk je prošle godine jednostavno istrulio u zemlji jer nije bilo padavina. Znam da je ljudima muka kada moraju da kupuju lošiji luk nego prošle godine, a da za to plate i četiri puta veću cenu, ali prosto ga nema. Slično je i sa krompirom, koji je barem duplo skuplji. Sada je pala kiša taman kada je krenula setva, što je dobro, samo da tako nastavi, ali dugoročne prognoze nisu obećavajuće - rekao je Dušan Leskovac povrtlar iz Bačkog Petrovca.

Deficit padavina, od oktobra prošle godine do marta ove godine bio je najizraženiji u Vojvodini. Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara po metru kvadratnom i pšenica je ostala gladna. Ekspert za strna žita prof. dr Miroslav Malešević napominje da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prehranjivanja azotom, tako da "poboljšanje vremenskih prilika ne može nadoknaditi nastalu štetu".Informacije RHMZ i podaci o zasejanim površinama govore da je jako ugrožena pšenica na oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, a manje je ugrožena na površinama od oko 190.000 hektara.Po istraživanjima Udruženja "Žita Srbije", u zavisnosti od parcele, potencijal prinosa u odnosu na prethodnu godinu manji je za nekih pet do 35 odsto. Prosečan rod pšenice mogao bi biti manji za 20 odsto nego prošle godine.

- Treba biti objektivan i reći da je prošla godina po prinosima pšenice bila rekordna, pa i ako ova bude za 20 odsto manja, to će biti na nekom petogodišnjem proseku. Do pre pet dana suša je bila osnovni problem, čitava Srbija je bila pod jakom ili srednjom sušom. No, kiša je padala nekoliko dana i to je još uvek brojka ispod prosečnih padavina, ali je dobro došla pšenici, ječmu i uljanoj repici. Da li će se projekcije tih 20 odsto manjih prinosa povećavati ili smanjivati, zavisi od padavina narednih meseci - rekao je Vukosav Saković, direktor udruženja, dodajući da je do 2012. bilo uobičajeno da svake pete godine imamo sušu. No od te godine, ona nas pogađa svake dve godine.Ekstremna suša zabeležena je 2012. godine na većem delu teritorije Srbije, a zatim tri godine posle ponovo smo imali intenzivnu sušu, umerena do ekstremna registrovana je u julu i avgustu. Leto 2017. godine bilo je jedno od najsušnijih i drugo najtoplije ikada do sada u Srbiji. Ekstremna suša pokrivala je veći deo zemlje. Slične vremenske neprilike nastavljene su prošle i ove godine.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cene-povrca-skacu-zbog-suse-luk-je-skuplji-od-banana-a-najgore-tek-sledi/4j4z7ch

 

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 3.240 tona robe.

Najviše se trgovalo: krastavcem (471 t), krompirom (310 t), paradajzom (260 t), tikvicom (171 t), dinjom (150 t), breskvom (135 t), jabukom (105 t), crnim lukom (103 t), paprikom (97 t), kupusom (91 t), trešnjom (42 t), lubenicom (51 t), pomorandžom (50 t) i šargarepom (23 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: dinje (35 t → 150 t), paprike (56 t → 97 t),  krompira (246 t → 310 t), breskve (79 t → 135 t), krastavca (444 t → 471 t), pomorandže (38 t → 50 t) i dok je promet: šargarepe (100 t → 23 t), trašnje (100 t → 42 t) i  jabuke (115 t → 105 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              40 - 60 din.

kupus mladi                50 - 70 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    25 - 40 din.

paradajz                      60 - 90 din.

šargarepa                   40 - 80 din.

tikvica                          30 - 45 din.

paprika                        50 - 140 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         40 - 100 din.

breskva                       60 - 100 din.

dinja                            30 - 50 din.

lubenica                      45 - 55 din.

trešnja                         100 - 150 din.

pomorandža               80 - 120 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          120 - 200 din.

Vreme sezonskih poslova je u zaletu. Radnici se sve više traže u Srbiji, ali ih traže i komšije u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj... Krenula je berba jagoda, uskoro će i malina, trešanja, višanja, bresaka, zatim stižu jabuke. Turistička sezona uzima maha, tako da se u Srbiji, ali i u Crnoj Gori, Grčkoj i Hrvatskoj traže sobarice, konobari, kuvari, ali i zidari i moleri.

Sezonci će ove godine baš biti na ceni, kako u Srbiji, tako i u okruženju. Koliko će velika potražnja za sezonskim radnicima podići cenu nadnice – ostaje da se vidi.

Rad „u nadnicu” je težak. Dnevno se radi 10-12 sati, s tim što poslodavci obezbeđuju hranu i smeštaj.

Poslednjih godina berači voća u Srbiji, u zavisnosti od regiona, dnevno su mogli da zarade od 1.800 do 2.300 dinara. U ariljskom kraju, kažu upućeni, dnevnica berača malina ove godine biće od 2.000 dinara, za one kojima se obezbeđuje hrana i konak, do 3.400 dinara ako sami obezbeđuju hranu i noćenje. Najviše se zaradi na branju borovnica, dnevnica je od 3.000 do 4.000, a isto toliko ove godine bila je i dnevnica za orezivanje voća.

Krajem aprila završena je javna rasprava o Nacrtu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Novi zakon trebalo bi da obaveže poslodavce da sezonskim radnicima uplaćuju za svaki dan rada doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali u slučaju da su nezaposleni neće biti izbrisani sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, niti će im se obustavljati isplata novčane naknade. Sezonci bi imali i pravo na zdravstveno osiguranje, ali samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Bilo je reči da bi ovaj zakon trebalo da bude usvojen u junu, ali bi njegova primena trebalo da počne šest meseci od dana stupanja na snagu.

U agencijama za zapošljavanje kažu da će naši građani od ove godine mnogo lakše moći da konkurišu za posao u Hrvatskoj. Manjak sezonskih radnika kod komšija iz godine u godinu je sve veći. Njihovi su otišli u zemlje Evropske unije, pa ih zovu iz Bosne i Hercegovine, ali traže i one iz Srbije. U Crnoj Gori je predviđeno zapošljavanje više od 10.000 radnika sa evidencije nezaposlenih za sezonski rad, a poslodavci nude zarade od 300 do 800 evra, saopšteno je sredinom aprila iz crnogorskog Zavoda za zapošljavanje. Traže se menadžeri domaćinstva, recepcioneri, sobarice, higijeničarke, radnici u vešeraju, konobari, barmeni, kuvari, pomoćni kuvari, pomoćni radnici u kuhinji, poslastičari, radnici za nabavke, magacioneri i računovođe.

Prema pisanju hrvatske štampe, hrvatska vlada je odlučila da ukupna godišnja kvota dozvola za zapošljavanje stranaca u toj zemlji za ovu godinu iznosi 31.000, dok je lani bila 7.026 dozvola. Za produženje već izdatih dozvola kvota je 9.000, a za novo zapošljavanje stranaca kvota je 21.210 dozvola. Štampana je i posebna brošura za sezonce i one koji ih zapošljavaju. U njoj piše da stranci-sezonci mogu raditi u Hrvatskoj ako imaju dozvole za boravak i rad do 90 dana ili do šest meseci. Dozvola je neophodna samo građanima koji dolaze i zemalja koje nisu članice Evropske unije. Za dozvolu moraju imati valjanu putnu ispravu, ugovor o radu ili pisanu potvrdu poslodavca da ima ugovor ili će ga sklopiti, zdravstveno osiguranje i odgovarajući smeštaj.

Prema nekim procenama, u Hrvatskoj će ovog leta raditi oko 10.000 građana Srbije.

Konobari-sezonci u Srbiji mogu da računaju na 1.000 dinara dnevno, plus bakšiš. U Crnoj Gori na 300 do 500 evra mesečno, u Hrvatskoj na 800 do 1.000 evra, u Grčkoj 600-700, ali sa bakšišem navedene sume mogu da se udvostruče.

Kuvari su preko leta veoma traženi i dobro plaćeni. U Crnoj Gori mogu da računaju na 800 do 1.200 evra mesečno, pomoćni kuvari 400-500, a u Hrvatskoj kuvari 1.100 do 1.400 evra. Sobarice u ovoj zemlji leti zarađuju 500 do 700 evra mesečno, prodavci sladoleda 500-600 evra.

http://www.politika.rs

Svetske cene prehrambenih proizvoda pale su u aprilu 2017. treći mesec zaredom.

Cene su pale zbog očekivane velike ponude većine osnovnih životnih namirnica, osim mesa, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO).

Prosek FAO-vog indeksa cena prehrambenih proizvoda, koji prati medjunarodne tržišne cene pet glavnih grupa namirnica, iznosio je u aprilu 168 poena, za 1,8 odsto manje nego u martu, ali je i dalje viši nego u istom mesecu prošle godine.

Ovo smanjenje se u najvećoj meri duguje indeksu cena šećera, koji je na mesečnom nivou pao za 9,1 odsto, budući da velika izvozna ponuda iz Brazila i dalje nailazi na slabu globalnu tražnju za uvozom, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnoj internet strani FAO, čije je sedište u Rimu.

Indeks cena biljnih ulja smanjio se za 3,9 procenata prošlog meseca, na šta je uticalo slabljenje tražnje za palminim uljem i očekivan visok prinos soje i sa

U aprilu je registrovan i niži indeks cena žitarica za 1,2 odsto, usled silaznog trenda cena pšenice, iako je pirinač učvrstio vrednost na medjunarodnom tržištu.

Indeks cena mleka i mlečnih prozivoda se spustio za 3,3 posto, budući da je proizvodnja na severnoj hemisferi ušla u špic sezone.

Nasuprot tome, FAO-v indeks cena mesa je skočio za 1,7 procenata, zbog poskupljenja svinjskog mesa do kog je dovela snažna domaća tražnju u Evropskoj uniji i povećana prodaja u Kini.

FAO je ažurirao i svoje globalne prognoze o proizvodnji žitarica za 2017. godinu, podigavši procenu svetske proizvodnje kukuruza na 1.054 miliona tona, pošto će Brazil po svemu sudeći imati veći rod od očekivanog, dok je zadržao projekciju proizvodnje pirinča na 506 miliona tona, i pšenice na 740 miliona tona.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29