Istraživački institut za organsku poljoprivredu (FiBL) i IFOAM - Organics International predstavio je najnovije svetske podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta na vodećem svetskom sajmu organske hrane, BIOFAH u Nirnbergu u Nemačkoj. Prema raspoloživim podacima 2018. godina je bila još jedna rekordna godina za globalnu organsku poljoprivredu. Najnovije istraživanje FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, ukazuje da je organsko poljoprivredno zemljište  povećano za 2,0 miliona hektara, a organska maloprodajna prodaja je takođe nastavila rast, dostigavši još jedan maksimum, što pokazuju i podaci iz 186 zemalja (podaci na kraju 2018. godine).

Organska farma ovaca u Engleskoj

U 21. izdanju studije „Svet organske poljoprivrede“, koju su objavili FiBL i IFOAM - Organics International, pokazuje nastavak pozitivnog trenda koji je viđen poslednjih godina. Ovo godišnje istraživanje o organskoj poljoprivredi širom sveta podržavaju Švajcarski državni sekretarijat za ekonomska pitanja (SECO), Međunarodni trgovinski centar (ITC), Fond za održivost Coop Svitzerland i NurnbergMesse, organizatori sajma BIOFACH.

 

Širom sveta postoji 2,8 miliona organskih proizvođača

 

Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (1,149,000), a slijede je Uganda (210,000) i Etiopija (204,000). U 2018. godini prijavljeno je 2,8 miliona organskih proizvođača širom sveta. Globalno organsko tržište nastavlja da raste, prelazeći 100 milijardi američkih dolara.

Kompanija za istraživanje tržišta, Ecovia Intelligence, procenjuje da je globalno tržište organske hrane prvi put u 2018. godini premašilo 100 milijardi američkih dolara (gotovo 97 milijardi evra). SAD je vodeće tržište sa 40,6 milijardi evra, a slede Nemačka (10,9 milijardi evra) i Francuska (9,1 milijardi evra). U 2018. godini su mnoga velika tržišta nastavila da pokazuju dvocifren rast, a francusko organsko tržište poraslo je za više od 15%. Danski i švajcarski potrošači su najviše potrošili na organsku hranu (312 evra po glavi stanovnika u 2018. godini). Danska je imala najveći udeo na organskom tržištu sa 11,5% ukupnog tržišta hrane.

 

Indija ima najvi[e proiyvo]a;a organske hrane 

 

 

Stali rast organskih poljoprivrednih površina širom sveta   

Na kraju 2018. godine organski je gajeno na 71,5 miliona hektara, što predstavlja rast od 2,9 procenata ili dva miliona hektara u odnosu na 2017. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,7 miliona hektara), a sledi Argentina (3,6 miliona hektara) i Kina (3,1 miliona hektara). Zbog velike površine organskog poljoprivrednog zemljišta u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je u Okeaniji (36,0 miliona hektara). Evropa ima drugu najveću površinu (15,6 miliona hektara), a sledi je Latinska Amerika (8 miliona hektara). Organska poljoprivredu je poraširena na svim kontinentima u odnosu na 2017. godinu. Deset ili više poljoprivrednih površina je organsko u 16 zemalja.

U globalu, 1,5 odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće učešće. Zemlje s najvećim organskim udjelom u svom poljoprivrednom zemljištu su Lihtenštajn (38,5 posto), Samoa (34,5 posto) i Austrija (24,7 posto). U čak šesnaest zemalja 10%  ili više od celokupnog poljoprivrednog zemljišta je organska proizvodnja.

Austrija je jedna od država sa najvećim učešćem organske poljoprivrede 

Globalna organska statistika pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Prema dr. Moniki Rubiolo iz SECO-a, „pristup kvalitetnim podacima o organskoj poljoprivredi ne samo da pomaže u merenju uspeha ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja, već i da orijentiše donosioce odluka i ostale zainteresovane strane duž celog lanca vrednosti.“ Joseph Vozniak iz ITC veruje da „Ova publikacija pruža ključni uvid onima koji pridaju značaj okolinskim uslovima za proizvode proizvedee u njihovim zemljama ili koji se prodaju u prodavnicama njihove zemlje.“ „Globalna organska statistika pokazala se korisnom za razvojne programe i strategije za organsku poljoprivredu i tržišta. Ona je presudna za praćenje uticaja ovih aktivnosti smatraju ugledni stručnjaci.

 

Organska malina u Srbiji sve više zauzima površine u Valjevu i okolini

Ova publikacija pokazuje naš stalni angažman u pogledu transparentnosti u organskom sektoru “, kažu Louise Luttikholt, izvršna direktorica IFOAM-a - Organics International i profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a.

Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako u Srbiji.

Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskupljenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkupljivači za „miker” plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet” od 190 do 200.

– Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastupljenija sorta „heritidž” plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo – izjavio je Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji.

Leposavić je istakao da je prošle godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastupljen trend pada proizvodnje. Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već poljuljane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da „za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju”.

– Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci. Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalje proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlje prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom – rekao je Leposavić za naš list.

Kako je prenela agencija Rina, Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlja najveći problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Ta agencija prenosi da je berba druge po zastupljenosti sorte „miker” takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša.

Aleksandar Leposavić nedavno je na konferenciji Regionalnog saveta za jagodičasto voće upozorio da skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445971/Svetske-nestasice-pogurale-cenu-maline

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je danas opštinu Kovačica tačnije gazdinstva u Padini i Debeljači i zemljoradničku zadrugu „Plugarul“ u Uzdinu. On je razgovarao sa poljoprivrednicima o merama agrarne politike i ponovio da će vakcinacija na svinjsku kugu biti ukinuta.
"Od ponedeljka više nema vakcinacije na klasičnu svinjsku kugu. Krećemo jednim putem gde više nema nazad, otvaramo evropsko tržište, ulazimo u monitoring od strane Evropske komisije i mislim da smo zatvorili ovu stranicu jednom za svagda. Naravno, obezbeđena su sredstva za slučaj vanrednih okolnosti. Ima još jedna dobra stvar, mi ćemo verovatno u toku sledeće nedelje odjaviti afričku kugu svinja i objavićemo da Srbija više nije ugrožena od te bolesti", rekao je ministar Nedimović.

Ministar je sa poljoprivrednicima iz Opštine Kovačica razgovarao o aktuelnim problemima i pogodnostima koje mogu ostvariti. Kovačica je poljoprivredna opština, i to je glavna privredna grana. Oni su i jedni od najvećih korisnika državnih subvencija.

"Iz opštine Kovačica 2900 zahteva je predato za državne subvencije u toku 2019. godine i oko 3 miliona evra će biti isplaćeno poljoprivrednicima iz opštine Kovačica. Mislim da je to velika cifra", saopštio je Nedimović.

Poljoprivrednicima su najveći problem cene poljoprivrednih proizvoda.

"Male su cene poljoprivrednih proizvoda, visoke cene repromaterijala, semena, nafte i to nas najviše muči. Što se tiče subvencija za mehanizaciju sa tim smo zadovoljni. Ministar nam je obećao da će se od iduće godine znati kad krenemo sa setvom koje će biti cene poljoprivrednih proizvoda pa se nadamo da će to biti bolje", rekao je Jan Mikulaš, poljoprivrednik iz Padine.

"Saznali smo dosta toga, izneli smo problem koji imamo, imamo obećanje da će se raditi na tome pa ćemo videti šta će biti", izjavio je Jan Pavel poljoprivrednik iz Padine.

Ministar je istakao da je u narednom periodu važno regulisati status poljoprivrednih proizvođača kao i rešiti problem dugovanja za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-sa-poljoprivrednicima-u-kovacici-o-aktuelnim-problemima-i-pogodnostima_1075912.html

U Hrvatskoj je svinjetina poskupela zbog afričke svinjske kuge koja je pogodila stočare u Kini, koja je najveći proizvođač svinja i ujedno i najveći potrošač te vrste mesa.Pretpostavlja se da će u Hrvatskoj, kao članici EU, cena svinjetine i dalje ići naviše jer izvoz za Kinu iz zemalja EU ide u velikim količinama. A čim raste potražnja, skaču i cene proizvoda.

Dešavanja na tržištima susednih država obično se vremenom odraze i na domaće prilike, a kako i kada, ostaje da vidimo. Vlasnik Industrije mesa „Đurđević” Milenko Đurđević kaže da je u Sremu kilogram žive vage svinja trenutno 170 dinara, što je, kako navodi, 20 odsto više nego u ranijem perodu. Paralelno s poskupljenjem živih svinja, i meso je u maloprodaji skuplje, što je, kako naglašava Đurđević, dovelo do pada prometa od deset odsto.

Po njegovim rečima, rastu cena svinja doprinela je afrička svinjska kuga u Kini, gde sada idu ogromne količine svinjetine iz EU, koja, srazmerno potražnji, diže cene svinjskog mesa.

– Videćemo u narednom periodu kakve će biti cene na domaćem tržištu jer se ukida vakcinisanje svinja protiv klasične svinjske kuge i treba da krene izvoz naše svinjetine Kinezima, pošto je naša zemlja nedavno potpisala sporazum o tome. Do sada je naša zemlja imala prolaznost u okolnim zemljama koje nisu članice EU – kaže Đurđević.U Industiriji mesa „Matijević” ističu da je domaća svinjetina jeftinija 15 odsto nego u EU, ali direktor „Agrara Matijević” Zoran Matijević naglašava da se to poskupljenja neće značajnije odraziti na domaće tržište jer su cene, gledajući decembar 2018. i decembar 2019, već više deset do 15 odsto. Kilogram žive vage svinja othranjenih na farmi sada košta oko 165 dinara, dok kilogram svinje utovljene u poljoprivrednim domaćinstvima staje 150 dinara.

– Domaći stočari se nadaju da će tokom decembra svinje biti skuplje, ali se to neće desiti, već će u januaru biti i jeftiniji – smatra Zoran Matijević.

Agrarni analitičar Milan Prostran navodi da se na domaćem tržištu već godinama pojavljuju ciklusi u pogledu cena svinja, kada kilogram žive vage svinja varira od 110 do 190 dinara.– Jedino bi izvoz mogao pogurati skok cena domaće svinjetine, ali do trgovanja na drugim tržištima pa i kineskom, treba da prođe vremena jer Kinezi treba da kod nas urade proveru domaće klanične industrije, izdaju sertifikate pa da tek onda naše svinje krenu za Kinu – objašnjava Porstran.

Dok se to ne dogodi, on kaže da će tokom decembra kupovina svinjetine opasti zbog sviljokonja te da će taj pad prodaje svinjskog mesa potrajati do marta, pa je realno očekivati da cene svinjetine na domaćem tržištu do tada miruje.U mesarama cena svinjskog mesa je razičita. Kilogram svinjskog buta može se kupiti za 509 dinara, ali može i za 569. Svinjski kare košta od 409 dinara, pa i do stotinu više – 509. Svinjski vrat s kostima staje 479 dinara, ali ima mesara koje ga nude kupcima i za 519.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/svinetina-malo-poskupela-tu-ce-i-stati-07-12-2019

Novi zakoni iz oblasti poljoprivrede regulisaće, između ostalog, cene poljoprivednih proizvoda, odrediti ko su profesionalni poljoprivredni proizvođači, referentne cene proizvoda, a Izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu prvi put, posle 20 godina, stočari će moći da dobiju zemlju na deset godina.
O svemu ovome ministar poljoprivede Branislav Nedimović razgovarao je jutros s poljoprivrednicima u gazdinstvima u Opštini Bečej, zajedno sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Vukom Radojevićem."Mi ćemo prvi put da izađemo sa očekivanim cenama u 2020, 2021. i 2022. godini za 20 kultura koje se najčešće sreću u srpskoj poljoprivredi. To je na bazi istraživanja tržišta u okruženju, tržišta Evropske unije, ali i tržišta Ruske Federacije, kada je, na primer, u pitanju voćarstvo. To će biti cene ispod kojih ne bi trebalo da budu“, rekao je Nedimović.

On smatra da je najveći problem domaćih poljoprivrednika to što nemaju iskustva da istražuju tržište, primećujući da je takav stav "zaostavština od 1945. do 1990. godine, kada je država u poljoprivedi garantovala za sve, pa se izgubio preduzetnički duh“.

Nedimović je naglasio da je izuzetno važno odrediti ko je profesionalni poljoprivrednik.

"Nama je neophodan propis koji će reći ko je to profesionalni poljoprivrednik, ko se poljoprivredom ne bavi usput, već se njom aktivno bavi. To je važno zbog različitog tretmana poreskog, bankarskog sistema i sistema subvencija, da bi ti ljudi imali neku vrstu prednosti i nagrade u odnosu na one koji mogu svoja prava da ostvare na drugi način, poput penzijskog i invalidskog osiguranja. Kad ste zaposleni, vama su ti doprinosi plaćeni, ne morate to da plaćate od profita iz poljoprivrede. Ovi ljudi koji se 24 sata bave poljoprivredom, moraju od svega što zarade da izdvoje i za to“, kaže Nedimović.

On kaže da je neophodno definisati ko su otkupljivači, formirati registar otkupljivača.

"Kada budemo imali registar otkupljivača, onda će svaki poljoprivrednik znati s kim može da sarađuje. Ako odluči da prodaje nekome ko nije u javnom registru, sam će morati da snosi posledice, ako ih bude“, kaže Nedimović.

Govoreći o izmenama zakona o PIO, dugovanjima i saradnji sa Svetskom bankom u vezi sa tim, on je ocenio da je u tom smislu, što se tiče dugovanja, "situacija danas nenormalna“.

"Mi trenutno radimo kako da rešimo problem od 1,8 milijardi evra dugovanja, da napravimo sistem za budućnost. Nenormalna je situacija danas. Da imaš jedan ili sto hektara i plaćaš iste doprinose. To je relikt drugog nekog sistema i moramo ući u reformu, zato smo zatražili pomoć Svetske banke. Poljski sistem nam je blizak. To je najbolnija stvar koju ćemo morati da uradimo, da menjamo filozofiju postupanja prema poljoprivrednicima u vezi s tim ko će imati penzijsko i invalidsko osiguranje“, rekao je Nedimović.

Ministar kaže i da će prvi put, posle 20 godina, stočarima biti data zemlja na deset godina.

"Moraćemo ograničiti maksimalne količine zemlje koje će stočari moći da dobiju da bi bilo zemlje za sve. Da ne mogu veliki kombinati dobijati ogromnu količinu zemlje sa različitim eskiviranjem propisa. To ćemo rešiti izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu“, rekao je Nedimović tokom posetu domaćinstvu u Bačkom Petrovom Selu, nakon kojeg je bio i u poseti firmi "Agropolje“ Pavla Gučunskog u Bačkom Gradištu.

Nedimović i Radojević obišli su poljoprivredna gazdinstva Tibora Soboa u Bačkom Petrovom Selu i Pavla Gucunskog u Bačkom Gradištu, u opštini Bečej.

Poljoprivredno gazdinstvo porodice Sabo, u čijem posedu je 100 hektara obradive zemlje i farma ovaca, bavi se povrtarstvom, voćarstvom i vinogradrstvom, a gazdinstvo i firma „Agropolje“ porodice Gucunski, raspolaže sa 700 hektara zemljišta i bavi se ratarstvom i voćarstvom.

Reč je o reperezentativnim poljoprivrednim gazdinstvima koja svoju proizvodnju zasnivaju na modernim tehnologijama, a uz punu primenu stručnog znanja, što im obezbeđuje odličan kvalitet, saopštila je Pokrajinska vlada.

Radojević je istakao , nakon obilaska ovih porodičnih gazdinstava, da je razgovor sa poljoprivrednicima na terenu, najbolji način da se uoče njihove potrebe i nađu prava rešenja u okviru prilagođavanja i poboljšanja mera agrarne politike.

Radojević je rekao da su ove posete ujedno prilika da se pošalje poruka o tome da su agrarni podsticaji resornog sekretarijata dostupni svim poljoprivrednicima i da oni treba iskoriste tu šansu.

Sekretar je naveo da su gazdinstva u opštini Bečej, koja je danas posetio sa republičkim ministrom, primeri dobre prakse jer se pored ekstenzivne ratarske proizvodnje bave i intenzivnim linijama poljoprivredne proizvodnje.

Radojević je podseti da je upravo gazdinstvo Sabo iskoristilo na konkursu bespovratna sredstva u okviru startap programa za mlade poljoprivrednike, dok je porodica Gucunski u protekle tri godine podsticaje Pokrajine, u visini od 7,6 miliona dinara, iskoristila za nabavku opreme za navodnjavanje, protivgradne mreže, mehanizaciju i opreme za hladnjače.

„Za tri godine od kako je formirana ova Pokrajinska vlada, imamo zajednički realizovano preko 210 miliona dinara investicija sa poljoprivrednicima sa teritorije opštine Bečej. Značajno je bilo interesovanje kada je reč o mlađim poljoprivrednicima od 40 godina, kojima je po tom osnovu opredeljeno blizu 42 miliona dinara. Pored toga, najveće interesovanje je bilo za nabavku sistema za navodnjavanje, takođe preko 40 miliona dinara, kao i po blizu 30 miliona dinara za nabavku nove mehanizacije i opreme za hladnjače“, podsetio je Radojević prilikom ove posete.

Radojević je istakao izuzetnu saradnju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu sa opštinom Bečej u okviru koje je u istom periodu realizovano blizu 400 miliona dinara investicija u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, uređenje atarskih puteva i otresišta, uređenje kanalske mreže i uklanjanje divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/nedimovic-u-beceju-pripremaju-se-novi-zakoni-o-poljoprivredi_1058628.html

Američka vlada treba da nametne tarife u vrednosti od 7,5 milijardi dolara (6,1 milijarda funti) na izvoz hrane iz EU i Britanije u eskalirajućem trgovinskom ratu. Spor se vodi oko subvencija Evropske unije vazduhoplovnom gigantu Airbusu koji ima proizvodna sredstva u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Velikoj Britaniji. Predsednik Donald Tramp tvrdio je da su subvencije u suprotnosti sa trgovinskim pravilima i dobio je podršku STO (Svetske trgovinske organizacije) za nametanje godišnjih tarifa po stopi od 25%. Od Velike Britanije se očekuje da preuzme veliki deo ukupnog iznosa ako se tarife primene 18. oktobra, kako je planirano. Trampova administracija našla je široku paletu britanske robe, uključujući: svinjetinu, sir, jogurt,  puter, keks, a tu su i vuneni proizvodi, voće povrće, viski.

Prema Nacionalnoj asocijaciji za svinje (NPA), SAD je drugi najveći proizvođač svinjskog mesa koji nije iz EU, nakon Kine. U prvih sedam meseci 2019. godine, Velika Britanija je izvezla 6.768 tona svinjetine u SAD i tarife će britanskim proizvođačima dodati neželjene troškove, navodi NPA. Škotski viski takođe je ciljan u onome što se smatra potezom "tit-for-tat" posle tarifa EU na američki burbon prošle godine. Tramp tarifa će biti uvedena za viskije proizvedene u Škotskoj, na koje se godišnje u SAD troši oko 370 miliona funti od ukupnog izvoza od 1,2 milijarde funti. Industrija podržava stotine uzgajivača škotskog ječma, a NFU Škotska (NFUS) izrazila je zabrinutost zbog potencijalnih posledica. Predsedavajući sindikata, Ian Sands, rekao je da je prolećni slad ječam najveća kultura koja se uzgaja u Škotskoj i ključni sastojak industrije viskija.

"Prošle godine, sladari su kupili skoro 850.000 tona škotskog ječma od slada, od čega je 96% bilo jesenjeg ječma, a ekvivalentno proizvodnji od oko 150.000 ha", rekao je g. Sands.

„S obzirom na to da su SAD najveće pojedinačno tržište viskija, neophodno je da se ovi štetni tarifni predlozi ukinu  u narednih nekoliko nedelja“, upozorio je Sand. Predsednik odbora za svinje NFUS-a Jamie Villie dodao je: „Ovo izgleda kao loša vest za škotsku industriju svinja. Izvoz iz Velike Britanije u SAD je skoro u potpunosti sveža svinjetina, ali većina je vrhunskog, visoko vrednog porekla “ Gospodin Villie sugerisao je da iako je količina izvoza u SAD činila samo 5% ukupnog izvoza svinjskog mesa, vrednost bi bila nesrazmerno veća zbog kvaliteta. „Glavne kompanije koje su uključene u trgovinu sa SAD-om su su pretežno iz Škotske i vlada velika zabrinutost da bi ukoliko ne bude dogovora u vezi trgovinskog spora, ova situacija mogla uticati na ceo sektor svinjarstva.

“Mlečni sektor će takođe biti pogođen, a vreme i trud u uspostavljanju tržišta za sir sada bi mogli biti izgubljeni, izjavio je menadžer za politiku NFUS-a Stuart Martin „Vreme, novac i trud uloženi su u uspostavljanje tržišta visokih vrednosti za škotski sir do Severne Amerike. „Vođen Škotskim odborom za rast mlečnih proizvoda [SDGB], atributi zemlje porekla, priče o brendu i jedinstvene tačke razlike bili su od presudne važnosti za otvaranje vrata ciljnim zemljama koje konzumiraju sir kao što su SAD.“ U međuvremenu, Odeljenje za međunarodnu trgovinu (DfIT) saopštilo je da radi na ublažavanju situacije. "Vlada Velike Britanije je jasna da pribegavanje tarifama nije u interesu Velike Britanije, EU ili SAD", rekao je portparol DfIT-a. „Blisko sarađujemo sa američkim i evropskim partnerima da podržimo nagodbu. „Takođe tražimo potvrdu od STO-a da se Velika Britanija u potpunosti pridržavala presuda STO-a u vezi sa podrškom Airbusu i da zbog toga ne bi trebale biti obuhvaćena tarifama“, dodao je portparol.

Generalni sekretar Copa-Cogece Pekka Pesonen rekao je: „Duboko žalimo što poljoprivredni sektor još jednom plaća račun za političku odluku o trgovini koja nema nikakve veze sa poljoprivredom. „Stvaranje nestabilnosti u međunarodnoj trgovini moglo bi biti kratkovidno i kontraproduktivno - ne samo za međunarodnu trgovinu, već i za ključne izazove sa kojima će se poljoprivredne zajednice EU i SAD morati suočiti u borbi protiv klimatskih promena i za bezbednost hrane. „Poljoprivrednicima sa obe strane Atlantika potrebna je stabilnost i poverenje kako bi dugoročne investicije ostale konkurentne i atraktivne. Pozivamo donosioce odluka da stvore predvidivije trgovinsko okruženje, u korist poljoprivredne zajednice i potrošača širom sveta. “

Prolamaju se i crvene ovih dana tezge na gradskim pijacama od paprika i paradajza. „Smeše” se iz kamiona, kutija i džakova buduće „članice” tegli – „kurtovke”, „amande”, „somborke”... ali i predstavnici čuvene voćne vrste dospele iz južne Amerike koju kod nas već uveliko smatraju povrćem – paradajz. Iz gajbica viri – „novosadski jabučar”, „volujsko srce”, „roma”, „maraton”, „medeno srce”...

Zavodnički izazivaju domaćice da što pre otvore novčanik i izbroje i poslednji dinar za zimnicu.

– Ove godine paprika je dosta dobra. Jeste bilo suše, bilo je doduše i grada, ali srećom to nije puno uticalo na rod. Paprika je dosta dobra, mesnata, zdrava, nije vodena, a i cena je prihvatljiva. Robe ima za svakog, a cena za svačiji džep – kaže Nenad Stanković iz Prokuplja koji već 15 godina sa Nikolom Dragičevićem iz Velikog Drenova prodaje na vidikovačkoj pijaci.

Kod njega se može naći „kurtovka-dugme” jedna od paprika najviše traženih za ajvar. Mogu se pazariti na kutiju, ali i na biranje.

Na kamionu do njega komšija Đorđe iz Trstenika prodaje između raznih vrsta i papriku „amandu”. Reč je žućkastoj paprici „protkanoj” ljubičastim tragovima. Odlična je, kaže Đorđe, za barenje, turšiju, za peglanu papriku. Njena cena je 70 dinara po kilogramu na veliko.

Za one koji ne žele samo da ih peku, već hoće da prave ajvar i to ljuti na svakom ćošku ima i papričica. Ljute kao otrov, tvrde prodavci, mogu se kupiti na kilogram ili na komad.

One male crvenkaste i žućkaste prodaju se na meru, dok one duguljaste mogu i na komad.

– Ove male su ljuće. Neke su toliko ljute da para izlazi na uši kad je zagrizete – kaže jedan od prodavaca.

I kao što svaki muškarac ima svoj tim za fudbalsku reprezentaciju tako svaka domaćica ima svoj recept za ajvar. Naravno najbolji. Dok mnoge pod ajvarom podrazumevaju smo onaj pripremljen isključivo od pečenih paprika ima i onih koje ajvaru od barenih paprika daju prednost.

I u jedan i u drugi, može da se stavi patlidžan. Njegova cena slična je uglavnom na svim pijacama, ali boje nisu. I dok su jedni navikli samo na „ljubičasti” patlidžan ima i poljoprivrednika koji pomeraju granice. Jedan od njih je iz Velikog Sela, 13 kilometara udaljenog od centra Beograda.

On na svojoj tezgi na Zelenom vencu prodaje rozikasti i beli patlidžan.

– Ovaj beli prodajem već pet, šest godina. Seme uvozim, a domaćice ga baš traže. On ne gorči, mekan je i ukusan, ko piletina – kaže ovaj palilulski poljoprivrednik.

Poslednji je voz da se pazare šljive. Na pijacama ima onih krupnijih poput „stenlejki”. Bidon sa smesom za džem od drenjina košta 800 dinara, od šipurka 600, kajsije 700, a šumskog, bobičastog voća 800 dinara. Litar i po paradajz sosa košta 250 dinara.

Za one domaćice koje ne žele da prave ajvar na tezgama može da se nađe gotov. Tegla ajvara od mlevenih paprika je 600 dinara, a od cepkanih 700.

Cene paprike po kilogramu:

* Manja i stnija od 50 do 60 dinara

* Na kutiju ili džak 70 do 80 dinara

* Leskovačka kurtovka 90 dinara

* Paprika na biranje od 100 do 150 dinara

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438804/Tezge-pucaju-pod-paprikama

Kilogram grožđa na pijacama u Srbiji košta od 40 do 250 dinara, u zavisnosti od sorte i grada, što je na nivou prošlogodišnjih cena.

Berba grožđa u domaćim vinogradima je u punom jeku, kako kažu vinogradari, s obzirom na velike kiše pa suše, godina je solidna, manje je roda, ali je kvalitet dobar. I pored slabijeg roda nego prošle godine, cena nije otišla naviše.

- Rod je u srednjem Banatu prepolovljen, najviše zbog obilnih kiša, pa i sitnog grada koji je tukao na nekim mestima. Muskat otonel i šardone najgore su prošli zbog neravnomernog cvetanja. Rajnski i italijanski rizling su lepo rodili i tu će biti kvalitetnog vina. Cena vinskih sorti je trenutno oko 50 do 60 dinara po kilogramu i to se neće puno menjati - rekao je Janko Janošik, predstavnik Udruženja vinogradara i vinara Aradac.S druge strane, vinogradari u smederevskom i aleksandrovačkom vinogorju kažu da im je godina išla naruku, poprilično je izdašna, zrno je krupno i ukusno. U smederevskom vinogorju je rod ove sezone smanjen za petinu u odnosu na prethodne godine, ali je grožđe izuzetno dobrog kvaliteta.Obilne padavine, a posle visoke temperature, pomerile su berbu nešto ranije nego prošlih godina, rane sorte su već obrane, a trenutno je u većini naših vinograda berba negde na sredini. S druge strane, u Vršcu očekuju prosečan rod, nešto bolji nego kod kolega sa severa, ali lošiji od onih sa juga. U srpskoj Provansi, na Fruškog gori, ova godina pamtiće se po vrhunskom sovinjonu.

- Na Fruškoj gori prinos je manji za nekih 20 do 30 odsto, ali kvalitet grožđa je dobar, tako da možemo oceniti kako je ovo solidna berba. Bele sorte su lepo rodile, sovinjon će biti odličan. Godina je bila jako teška, mnogo kiše, pa velike temperature tokom jula i avgusta sa simptomima suše. Na kraju treba da smo zadovoljni. Šardone je ove godine slabo rodio u celoj Srbiji, a koliko vidim, i kod merloa će biti problema sa rodom - kaže Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.Utisci kod šumadijskih vinogradara kažu da je kvalitet dobar, a rod nešto smanjen, jedino su vinogradi sa dobro urađenom zaštitom imali dobar prinos kao i ranijih godina. U Jagodini se očekuju odličan kvalitet grožđa, gde možda malo bude problema sa kiselinama jer je prikupljanje šećera dobro, ali je zbog visokih temperatura gubljenje kiselina naglo, no ne u velikim količinama.

- Rod nije loš, sa berbom kasnimo samo desetak dana, što i nije ništa tragično. Beremo šardone i sovinjon blan, posle idu druge sorte. Nema boljeg tla za proizvodnju vina u Srbiji od našeg. Jedino je danas problem pronaći radnike, berače, pa se snalazimo na razne načine. Tražimo ih i preko Fejsbuka - kaže Slobo Đurić, negotinski vinogradar.Očekuje se da će ovogodišnja berba potrajati do oktobra, kada će biti skinute i poslednje kasne sorte grožđa.Kilogram grožđa u marketima košta od 80 do 100 dinara. Na novosadskim pijacama grožđe je od 90 do 150 dinara u zavisnosti od vrste, a na beogradskim cene su paprenije i kilogram može da ide do 250 dinara.

Stone sorte kao što su hamburg, italija i moldavija na oglasima se prodaju od 40 do 60 dinara. Kilogram belog grožđa za proizvodnju vina, na veću količinu, košta između 45 i 55 dinara. Sorte za roze i crno vino nešto su skuplje, od 40 do 70 dinara po kilogramu.

Sovinjon blan i merlo su 60 dinara po kilogramu, župljanka i frankovka 50 dinara, a hamburg 70 dinara. Kilogram prokupca je 40 dinara, vranca i tamjanike 55, rajnskog rizlinga 40, a portogizera 60 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/vino-kao-biznis-rod-slabiji-kvalitet-bolji-a-cena-ista/n1p8cqp

Cene mesa variraju otkada je kriza sa svinjetinom uzdrmala Evropu. Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja registrovan je za sada u Poljskoj – više od 1.500, sledi Rumunija sa nešto više od 1.000 slučajeva, pa Mađarska i baltičke zemlje. U Evropi je od početka godine zabeleženo više od 4.500 slučajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja. U Grčkoj je cena svinjskog mesa skočila 30 odsto. Evropski zavod za statistiku „Evrostat” objavio je pre nekoliko dana da su potrošači u Austriji prošle godine 46 odsto više plaćali sveže meso u odnosu na prosek Evropske unije, a onda slede kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji. Sa druge strane, cene mesa u Poljskoj i Rumuniji bile su 37 odsto niže u odnosu na prosečnu cenu, pa su oni uz kupce iz Bugarske i Litvanije kupovali najjeftinije meso u Evropi.

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa (samo prošle godine uvezli smo 29.000 tona). Prema procenama imamo oko tri miliona svinja u uzgoju što nije dovoljno za domaću potrošnju. Razlika se nadomešćuje uglavnom uvozom mesa za prerađivačku industriju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog svežeg i zamrznutog mesa, u odnosu na 2017. godinu, povećan je devet odsto. Po zvaničnoj statistici, najviše smo ga uvozili iz Španije i Nemačke, a manje količine stizale su i iz Holandije, Mađarske i Hrvatske. Izvoz je u istom periodu pao oko 30 procenata.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije kaže da upravo to što smo veliki uvoznici svinjskog mesa govori da je u ovom trenutku našim klaničarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom .

– U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom položaju, jer kada kreću u tov svinja neizvesno je koliko će biti krajnja cena. Cena koja je danas 170 dinara, vrlo lako za dva meseca može da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis zato i jeste tako neizvestan, ne u smislu proizvodnje, nego kontinuiteta koji je potreban za izvoz na velika tržišta poput Kine ili Rusije – kaže Budimović.

On dodaje da Srbija nije iskoristila prednost i činjenicu da životinje hranimo hranom koja nije GMO i zato što ovu prednost nismo popularisali, dodaje, sami smo krivi.

– Na cenu mesa utiče i obim trgovine sa EU, kao najvećim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo. Razlog je što svinje i dalje vakcinišemo protiv svinjske kuge (od 1. oktobra trebalo bi da se to prekine). I bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom svežeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne možemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput Španije, Belgije, Danske, Nemačke – objašnjava Budimović.

Cene mesa u Evropskoj uniji, prema mišljenju Vukoja Muhadinovića, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola”, generiše kinesko tržište, a samim tim to utiče i na nas, jer zavisimo od spoljašnjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tržištu, koja je trenutno blago pala. Pojava afričke kuge svinja jedan je od razloga, ne izvozi se, manja je tražnja i to se reflektuje i na sirovine. Očekujemo da će se to stabilizovati, a nadamo se i povećanju cena kada se tržište stabilizuje – kaže Muhadinović za naš list.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da razvijene zemlje imaju visoke subvencije i proizvođači u tim zemljama mogu komotnije da se ponašaju, da budu konkurentniji na svetskom tržištu. Srbija, sa druge strane, ima velikih problema sa stočarskom proizvodnjom još od ulaska u tranzicioni period.

– Subvencije su ograničene, ne poštuje se Zakon o dobrobiti životinja posebno zoohigijeni. Mi trenutno nemamo mogućnosti da budemo značajni izvoznici niti partner na svetskom tržištu kada je reč o stočarskoj proizvodnji. To ne znači da nemamo potencijal i da ne možemo proizvodnju da razvijemo za šta su potrebna značajnija sredstva – kaže Stanković.

Prema najnovijim podacima u Srbiji se po stanovniku troši manje od tri kilograma junećeg mesa, oko 14 kilograma svinjetine, a raste jedino potrošnja pilećeg, odnosno živinskog mesa, što je prema rečima Stankovića, indikator siromaštva. U EU sa druge strane troši se 15 kilograma junećeg mesa po stanovniku, čak 30 kilograma svinjetine i oko 20 kilograma živinskog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436892/Kuga-poremetila-cene-svinjetine

Minimalnu potrošačku korpu za tročlano domaćinstvo, zaista, moglo bi da ponese troje ljudi pošto u nju ulazi, recimo, kilogram i po pasulja, 400 grama junećeg mesa bez kostiju, 1,4 kilograma paradajza, 900 grama mortadele, po 200 grama viršli i mlečne čokolade...

Dok traju pregovori o povećanju minimalne plate sporadično se i to, pre svega, od strane predstavnika radnika spominje minimalna potrošačka korpa kao reper. Kako tvrde sindikati, još na prošlogodišnjem socijalno-ekonomskom savetu predstavnici radnika, Vlade i poslodavaca dogovorili su se da od 1. januara 2021. godine minimalna plata bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Inače, minimalnca cena rada trenutno iznosi 27.280 dinara dok je vrednost minimalne potrošačke korpe 37.253 dinara.

A šta sve obuhvata ova korpa za tročlanu porodicu? Hranu i bezalkoholna pića odnosno komunalije u najvećoj, dvotrećinskoj meri, prema poslednjem izveštaju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Kada je reč o hrani, zanimljivo da je za tročlanu porodicu kao minimum na mesečnom nivou predviđeno 300 grama jetrene paštete, 400 grama junećeg mesa bez kostiju, pola kilograma oslića...U takvoj raspodeli minimalne potrošačke korpe praktično nema prostora za rekreaciju, kulturu i obrazovanje, a kamoli za letovanje i zimovanje. Za takve aktivnosti minimalnom potrošačkom korpom predviđeno je mesečno ukupno 1.630,66 dinara.

Predsednik Nacionalne asocijacije za zaštitu potrošača Goran Papović ističe za “Blic” da je minimalna potrošačka korpa relativna kategorija."Ta korpa je urađena na osnovu evropskih standarda po preporuci Crvenog krsta. Tu se dao akcenat na kaloričnim vrednostima, ali prava istina je da je minimalna potrošačka korpa u Srbiji različita u ruralnoj u odnosu na urbanu sredinu. Drugačije potrebe ima tročlana porodica sa kućom na selu i imanjem i tročlana porodica u gradu koja, na primer, plaća stan i komunalije", naglašava Papović.Kako kaže, zbog toga je Srbiji neophodna socijalna karta.

"Uz pomoć te socijalne karte tačno bi se znale sve potrebe i navike u svim ruralnim i urbanim sredinama i na osnovu toga bi mogla da se donese znatno realnija minimalna potrošačka korpa. Takođe, ne treba zaboraviti da je potrošač socijalno biće i da ima potrebu da kupi novu odeću, belu tehniku, da ode u bioskop ili pozorište, na večeru, letovanje", podvlači Papović.

Šta čini minimalnu potrošačku korpu

Sastojak Iznos u dinarima Učešće u %

Hrana i bezalkoholna pića 16.627 dinara 44,63 %

Alkoholna pića i duvan 3.006 8,07

Stanovanje, voda,struja, gas i druga goriva 7.221 19,39

Nameštaj, opremanje domaćinstva i održavanje 1.611 4,33

Zdravstvo 1.408,50 3,78

Transport 2.369 6,36

Komunikacije 891 2,39

Rekreacija i kultura 1.228 3,3

Obrazovanje 124,02 0,33

Restorani i hoteli 278,64 0,75

Ostala dobra i usluge 1.298 3,48

Ukupno 37.253 dinara

Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” Zoran Stojiljković tvrdi da bi minimalna potrošačka korpa trebalo da bude ekstremna kategorija.

"Ta korpa bi trebalo da predstavlja minimum minimuma odnosno granicu pukog preživaljavanja. Ako pogledate, na tom nivou nema kvalitetne ishrane niti socijalnog i kulturno-obrazovnog života. Nažalost, takav način života kod nas nije izuzetak nego pravilo pošto je 350.000 radnika na minimalcu koji nije još ni blizu minimalne potrošačke korpe", kaže Stojiljković.

Namirnica Kilograma

pirinač 1 kilogram

beli hleb 22

testenine 1

kupus 5,5

paradajz 1,4

pasulj 1,5

šargarepa 0,8

krompir 7,5

jabuke 5

juneće meso bez kostiju 0,4

svinjsko meso bez kostiju 1,8

pileće meso 2,8

kobasica od svinjskog i mešanog mesa 0,5

viršle 0,2

mortadela 0,9

jetrena pašteta 0,3

morska riba oslić 0,5

sveže mleko 13

jogurt, kiselo mleko, kefir i sl 3

beli sir 2

mlečna čokolada 0,2

šećer 2,5

jestivo ulje 3

sirće 0,2

kafa 0,6

prirodni voćni sok, bistar, negaziran 2

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/400-grama-junetine-i-15-kilograma-pasulja-evo-sta-cini-minimalnu-potrosacku-korpu-za/3h1kq30

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29