Ko želi da pripremi ručak samo od svežeg povrća i voća za dve osobe, mora da izdvoji od 150 do 600 i više dinara.

Rano voće i povrće i dalje drži visoku cenu na pijacama, pa je tako, recimo, kilogram mladog krompira od 160 do 250 dinara, tek 30 odsto jeftiniji od svinjetine, koja je oko 350 dinara.

Ko želi da pripremi ručak samo od mladog voća i povrća, mora da pripremi podebeo novčanik. Na primer, ako se odlučite za jednu zelenu salatu koja u proseku košta 40 dinara, jednu vezu luka od 40, vezu rotkvice od 30 dinara, miks vezu za supu, koja je 70 dinara, i najjeftiniji mladi krompir od 160 dinara, potrebno je 340 dinara.U slučaju da hoćete ručak od prvog paradajza, koji je 200 dinara, krastavaca od 70 i boranije od 300, potrebno vam je ukupno 570 dinara.

Najjeftinija varijanta je salata i luk, uz spanać ili tikvice od 80 dinara, za šta je potrebno 150 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/rucak-za-dvoje-600-dinara-paprene-cene-na-pijacama-mladog-povrca-i-voca/418bg25

Za domaće uzgajivače jabuke 2019. dolazi kao konačno otrežnjenje jer Rusija za njih više nije obećana zemlja odakle su godinama ubirali milionske prihode.

Cena jabuka najniža je u poslednjih 13 godina, a uz to će nažalost i velike količine ovog voća završiti u industriji za oko četiri dinara – što je jeftinije od plastične kese u supermarketima. Šta je uzrok ovakve krize koja je mnoge proizvođače naterala da krče voćnjake u cvatu jer od prodaje ne mogu da izvuku ni za troškove proizvodnje?

– Dosta je niska cena za industrijsku klasu. Proizvođači su uplašeni. Uredba o izvozu voća i povrća na rusko tržište takođe je dosta doprinela tome jer sada imamo značajno manji broj izvoznika. Možda treba razmišljati o suspendovanju tog propisa. Sa druge strane, ni proizvođači nisu vodili računa o strukturi sortimenta i kvalitetu jabuka – kaže profesor Zoran Keserović, s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Još prošle godine se moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu. Prihod od 103 miliona evra oboren je na oko 78 miliona. Negde u to vreme zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila i revidira spisak izvoznika.

Istovremeno, Rusija je rešila da smanji zavisnost od uvoznih jabuka tako što će podizati sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti. Iako postoje i mišljenja da zbog klimatskih uslova ne mogu da dostignu najviši kvalitet jabuke, njihova prednost su niska cena zemljišta i energenata tako da svoj cilj polako ostvaruju i uvoz je već gotovo prepolovljen.

– I pored toga što se tako nešto naslućivalo niko nije očekivao da će se ovo dogoditi. Moramo da otvaramo nova tržišta, naše institucije moraju ozbiljno da rade na tome – ističe naš sagovornik.

Ova godina još je karakterističnija jer smo u januaru izvezli više jabuka u Rusiju nego u istom mesecu prošle godine. Problem je što je ostvareni prihod bio značajno niži. Rusko tržište je godinama bilo jedini cilj domaćih proizvođača gde je naša jabuka postizala cenu i 60 do 70 evrocenti, a sada je od 22 do 25 evrocenti u proseku. Sortiment će, kaže Keserović, biti ključan u budućnosti ali i ispunjavanje standarda kvaliteta država Evropske unije.

– Sorta gala i dalje se visoko kotira kao i „crveni” i „zlatni delišes”. Treba da se skoncentrišemo i na klupske sorte, kao što je „pink lejdi”. Problem je što kod pojedinih proizvođača i 50 odsto roda odlazi u industrijsku proizvodnju, a tu su cene izuzetno niske – smatra on.

Sada se pokazalo da je problem što je proteklih godina svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i pojedine zemlje Evropske unije. Do 2017. najveći kupci srpskih jabuka na evropskom tržištu bili su: Mađarska, Nemačka i Italija ali prošle godine i ovde smo imali pad prodaje. Izvoz u Nemačku je sa 6.918 tona pao na 538 tona. Interesantno je da smo manje količine jabuka izvozili i van evropskog tržišta (Maldivi, Malezija, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija, Kina). Jasno je da je favorizovanje isključivo ruskog tržišta bila greška koju su svojevremeno skupo platili i Poljaci. Kada su, zbog embarga, iznenada ostali bez šanse da svoj najvredniji poljoprivredni proizvod prodaju Moskvi. Sorte jabuka koje su namenski gajili za rusko tržište nisu imale prođu u Evropskoj uniji. Među stručnjacima nema ni malo optimizma da će u narednim godinama biti bolje. Profesor Zoran Keserović već neko vreme zastupa stav da bi marokansko tržište za nas moglo da bude dobra prilika. Ističe da je došlo vreme i da se prilagođavamo evropskom tržištu i da s konvencionalne prelazimo na integralnu, organsku proizvodnju kao što radi cela Evropa.Nikola Kotarac, iz zemljoradničke zadruge „Voćar” iz Slankamena, kaže da su domaći proizvođači jabuka u ogromnom problemu i da se ova sezona može smatrati propalom zbog drastičnog pada cena ovog voća i slabijeg izvoza za Rusiju.

– Uredba je uvedena za izvoznike a ne i za uvoznike, čime je napravljena velika greška. Oko 70 odsto izvoznika je eliminisano, a oni koji sada imaju dozvolu za izvoz u Rusiju fizički ne mogu da postignu. Cene su drastično pale u odnosu na prošlu godinu tako da je ova sezona upropaštena za proizvođače jabuka – kaže Kotarac i ističe da sada imamo apsurd da se u našim radnjama prodaju jabuke iz Poljske i drugih država dok naša jabuka, koja je prošle godine išla za Rusiju po ceni od 50 ili 60 evrocenti za prvu klasu, nema plasman.

– Prvu klasu nakupci sada plaćaju 30 do 40 dinara. Izvoznici su se udružili i plaćaju na 90 do 120 dana. U velikim smo problemima. Država je proteklih godina uložila u subvencije, navodnjavanje, mehanizaciju i mreže i sada se postavlja pitanje zašto je to rađeno – ističe naš sagovornik i dodaje da su voćari, koji su se zadužili, izvukli najdeblji kraj.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/428644/Ko-ce-kupovati-srpske-jabuke

Krompir skuplji od banana! Ovo zvuči neverovatno, ali je istinito. I to u zemlji Srbiji, nekada čuvenoj po proizvodnji ovog povrća, koji se godinama prodavao džab džabe, ili su proizvođači, nemajući kome da ga prodaju, bacali krompir na smetlište. Zato ga sada nema dovoljno - proizvođači su odustali od gajenja ovog povrća, a Srbija je prinuđena da ga uvozi.

U marketima širom zemlje cena prošlogodišnjeg ili starog krompira ide do neverovatnih 150 dinara za kilogram. I u zemljama poznatim po proizvodnji ovog povrća, kao što su Holandija, Poljska, Nemačka, rod je lane drastično podbacio, čak i do 30 procenata, pa ga gotovo i nema na tamošnjem tržištu, ili je papreno skup. Zato, prvi put u istoriji, Srbija ovih dana uvozi krompir iz Rusije, ali i Belorusije i Litvanije. Da nije tog uvoznog krompira, plaćali bismo ga i po znatno višim cenama.

"Neverovatno zvuči, ali kilogram krompira u Rusiji je sada oko 35 dinara, upola jeftinije nego kod nas. U Srbiji se krompir na veliko prodaje po 45, a u trgovinama u zapadnoj Srbiji ide i do 80 dinara", kaže jedan od najvećih proizvođača krompira.

Posle niza godina gubitaka, bacanja krompira čuvanih u skladištima, proizvođači su ove godine prvi put ostvarili ekstra profit. Ipak, prethodne godine, koje su bile nepovoljne po krompiraše, ostavile su nesagledive, kobne posledice, na proizvodnju ovog povrća, jer su mnogi ili odustali od uzgoja, ili su smanjili zasade pod krompirom.

Nekada su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara, odnosno upola manje. Te količine, sa prosečnim prinosima od osam do 12 tona po hektaru, nažalost, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa je Srbija svake godine morala da uvozi krompir, i to najviše iz zemalja Beneluksa, Nemačke...U brdskim krajevima sve je manje ljudi, pa tako nema ni onih koji hoće da se bave ovom proizvodnjom, a pored toga proizvođači su, vođeni ranijim iskustvom, destimulisani.

"Ratari u Evropi uskoro će krenuti u novu setvu na znatno većim površinama, privučeni dobrom zaradom, i zbog toga će doći do velikog uvećanja proizvodnje. Deo te robe preliće se kod nas i ugroziti domaće ratare. Ili čak uništiti domaću proizvodnju. Mi ne tražimo zabranu uvoza, već samo da nas naša država zaštiti od dampinških cena."

Mladi krompir koji ovih dana stiže na tezge u marketima ili na pijace, dostigao je cenu i do 350 dinara po kilogramu. Ta cena je kratkog daha, pa će se uskoro, objašnjavaju proizvođači, stabilizovati. Neverovatno je da se u ruskim prodajnim objektima mladi krompir prodaje za oko 115 dinara, a on stiže čak iz Egipta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krompir-skuplji-od-banana-uvoz-iz-rusije-obara-srpske-cene/vjzhzwy

Dok cene zeleniša vrtoglavo rastu, voće je jeftinije 12 odsto u odnosu na 2018, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Većina vrsta povrća, u odnosu na isti period prošle godine, skuplja je od 20 do 30 odsto dok su cene nekih poljoprivrednih proizvoda i udvostručene, pokazuje istraživanje „Potrošača”.

Među rekorderima su krompir koji je pre tačno godinu dana koštao 35 dinara, a sada ga na Kvantaškoj pijaci u Beogradu prodaju za 60 dinara po kilogramu, kao i krastavac koji je tada bio 110, a sada košta 160 dinara. Verovatno je najveće iznenađenje praziluk koji je prošle godine mogao da se pazari za 55 dinara dok mu je trenutna cena čak 160 dinara. Interesantno je da su cene mladog povrća koje je u ovo doba godine najtraženije (luk, zelena salata, rotkvice) gotovo jednake kao početkom proleća 2018. Na ove veleprodajne cene treba dodati još najmanje 20 do 30 odsto, koliko je povrće skuplje na pijacama i u radnjama.Informacije s najveće gradske tržnice potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji daju širu sliku o kretanjima potrošačkih cena. Prema poslednjoj statistici, za februar, povrće u Srbiji bilo je 33,7 odsto skuplje nego u istom periodu 2018. U isto vreme voće je pojeftinilo 12 procenata.

Šta je tačno uzrok ovolikog rasta cena na pijacama, koji iznenađuje i istraživače? Stručnjaci ističu da cena semena u samoj proizvodnji nikako nije mogla da utiče na povećanje cena povrća. Gledajući na količinu semena u prometa, može se zaključiti da se domaća proizvodnja smanjuje i to može biti deo razloga za rast cena. Takođe, sagovornici „Politike” kažu da je i sve teže naći proizvođače koji su spremni da uđu u semensku proizvodnju. Uticaj na rast cena povrća sigurno ima i problem s nedostatkom radne snage. Značajni broj poljoprivrednika ima probleme da nađe radnike posebno u Vojvodini, mada je slično i u centralnoj Srbiji. Iako je sve ovo na kraju moglo dovesti do poskupljenja povrća, većina naših sagovornika prst upire i u uvoznički lobi koji diktira visoke cene, ali i to što su značajne količine poljoprivrednih proizvoda izvezene dok je potražnja ostala na istom nivou.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425847/Ekonomija/Povrce-i-do-30-odsto-skuplje-nego-prosle-godine

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je juče da će sledeće nedelje biti održana sednica Saveta za maline, na kojoj će između ostalog biti izneti i podaci o troškovima proizvodnje.

"Nisam čarobnjak iz Oza da mogu da obećam cenu koja će sve zadovoljiti. Moj posao je da razgovaram i sa hladnjačarima i sa malinarima, da pokušam da te prirodno suprotstavljene stavove nekako približim", rekao je Nedimović.

Dodao je da prethodne dve godine za malinare nisu bile dobre, za razliku od ranijih godina.

"Činjenica je da smo 2011. godine imali 11.900 hektara maline, prošle godine 23.000 hektara maline, a tržišta su ista", rekao je Nedimović, napominjući da je trenutno situacija takva da je ponuda veća od potražnje.

On je dodao da je posao države da otvara tržišta za malinare i istakao da će uskoro razgovarati sa predstavnicima japanske privredne komore, te da je juče razgovarao sa delegacijom iz Egipta u kojoj su i vlasnici lanaca hotela, kako bi kupili neku količinu maline za svoje potrebe.

Nedimović je najavio da će sledeće nedelje biti održan Savet za malinu, na kojem će se izaći sa konkretnim pokazateljima koliko košta kilogram maline u proizvodnji, na plantažama do jednog hektara, kao i sa konkretnim merama.

"Mi imamo 59.000 gazdinstava koji imaju do jednog hektara maline, to je jako važan sociološki problem, sa aspekta populacione politike", rekao je Nedimović.

On kaže da je porast cene radne snage veliki problem jer proizvodnja kilograma maline košta 100 dinara.

"Ako ne rade samo članovi domaćinstva, ako tražite radnike sa strane, onda tu nema biznisa", rekao je Nedimović.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest370055.html

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Vlada Srbije u četvrtak doneti odluku o vraćanju subvencija na gorivo za poljoprivrednike. On je rekao da je odlučeno da se vrati mera subvencionisanja prilikom kupovine goriva za poljoprivrednike i da će tu odluku usvojiti Vlada Srbije u četvrtak. Predsednik je, obraćajući se građanima Vršca, obećao da će država u narednom periodu još više podržavati sektor agrara i ulaganje u poljoprivredu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/vlada-vraca-subvencije-na-gorivo-za-poljoprivrednike_990829.html

U jeku pripreme prolećne setve, poljoprivrednici uveliko računaju kako najjeftinije da nabave seme i repromaterijal. Plaćanje rodom nakon žetve se ne isplati. Zato mnogi rešenje vide u zaduživanju. Od 27 banaka, 12 ima ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede o subvencijama za kredite poljoprivredi, a svega njih sedam daje zajmove za agrar.

Prilikom nabavke repromaterijala, sa kešom u rukama, može da se dobije dobar rabat i druge pogodnosti, pa poljoprivrednici koji nemaju svoja sredstva uzimaju kredite iako su kamate od četiri do šest odsto.

"Da bi napredovali, neophodan je novac za ulaganja u dugoročna investiranja tako i u kratkoročna, gde banke izlaze u susret", kaže poljoprivrednik Vukašin Ristić.

"Gazdinstvo sa tim kreditom ne ide u neizvesnost ranijih modaliteta sklapanja ugovora na zeleno, gde se čekala cena u oktobru, gde je bila velika neizvesnost i obično je to išlo sve na njegovu štetu", kaže Nenad Grgić iz OTP banke. 

Kamate na kredite koje država subvencioniše jesu od jedan do tri odsto. Budući da su sredstva ograničena i da su poljoprivrednicima na raspolaganju samo šest meseci, dve trećine agrarnih kredita su komercijalni. Na njih su kamate daleko više, ali ne mogu svi da ih dobiju.

"Veliki broj učesnika u Srbiji – malih poljoprivrednika, koji često nemaju uknjižene ni sve nekretnine, ne mogu da stave hipoteku, ne mogu da daju neke garancije, zatim naša porodična gazdinstva ne vode knjigovodstvo", kaže Zorica Vasiljević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Minimalni uslov za kredit je da gazdinstvo ima makar jednu proizvodnu sezonu, kako bi banke znale s kim posluju i u odnosu na rizik odredile cenu novca koji pozajmljuju. Koliko god da je taj novac skup, modernoj poljoprivredi je neophodan.

"Vrlo je jasna težnja da stalno investiraju, dakle gde god da se pojavi zemlja koja je na prodaju, oni pokušaju da dođu do nje, takođe vrlo su voljni da obnavljaju mehanizaciju", kaže Zoran Ristić iz Unikredit banke.

"Primetno je da se kod mnogih beleži rast, da su njihove proizvodnje sada i raznovrsnije i više okrenute ka izvozu", Đorđe Radulović iz Banke Inteza.

Na zajam za investiranje u agraru banke naplaćuju kamatu od tri do četiri i po procenta godišnje.

Poljoprivrednici su veoma poželjni klijenti, kažu bankari. Dugove vraćaju na vreme, a često i pre isteka roka, kreditnu sposobnost nikada ne koriste do kraja. Zadužuju se samo onoliko koliko je neophodno. 

Izvor: RTS

Autor: Marija Miladinović Lisov 

Početak nove godine obeležile su primene novih pravilnika i uredbi koje stupaju na snagu od prvog januara. Među njima je i ona koja se odnosi na mleko o čemu smo ranije pisali. Ovome treba dodati novi pravilnik koji se odnosi na subvencionisanje tova. Uprkos činjenici da postoje svega dve registrovane farme činčile u Srbiji pažnja koju su pokazali mediji u Srbiji pretvorila je ovu perifernu temu u "sudbonosnu". Eh, gde bismo bili kada bismo se ovako temeljno edukovali kao o farmama činčila. 

U ovom broju mi se, ipak, bavimo važnijim temama kao što su uništavanje korova uz pomoć vrele vode i smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi. Za vas smo istražili kakva su iskustva proizvođača oraha, na primer kod turske sorte ČENDLER. Predstavljamo vam, ovom prilikom, mlado ali ambiciozno gazdinstvo VOŽDOVE JAGODE, iz Stojnika kod Aranđelovca. 

I u ovom izdanju čitajte savete našeg stručnjaka Ninoslava Stevanovića, iz oblasti navodnjavanja. Predstavljamo i dobitnike nagrada Intesa Farmer za 2018. godinu. Za prvo izdanje Agrobiznis magazina u 2019. godini govori i potpredsednik Delta agrara sa kojim smo razgovarali na skupu Hrana za Evropu.

Nadamo se da ste lepo proveli praznike i da se polako pripremate za narednu sezonu. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

 

PRETPLATITE SE I UŠTEDITE!

 

Konditori i proizvođači dečje hrane i sladoleda uštedeće 700.000 evra u ovoj godini, vest je koju su preneli svi mediji. Proizvođači dečje hrane u Srbiji, kao i proizvođači sladoleda i konditori, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, od 1. januara oslobođeni su dažbine za mleko u prahu, što će im u 2019. godini doneti uštede veće od 700.000 evra.

Međutim nameće se pitanje, da li je ovakva odluka i zaslužena imajući u vidu da su isti ti konditori smanjli gramažu svojih proizvoda. Tako sada umesto nekadašnjih 100 grama, čokolade u Srbiji, u većini slučajeva iznose 80 i 90 grama, a pakovanja od 200 grama sada nisu veća od 160 grama. Nameće se realno pitanje zašto su konditorima odobrene ove pogodnosti sem za potrebe proizvodnje hrane za decu?

Proveravali smo na policama Evropske Unije gramaža čololada ne samo da je 100 grama za čokolade već se sada po istoj ceni može dobiti i dodatnih 20 grama gratis. Mi smo našli primere čokolada od 93 grama pa čak i 75 grama!

U obrazloženju odluke navedeno je da se mera preduzima radi povećanja konkurentnosti domaće industrije. Nameće se konkretno pitanje: hoće li konkurentniji konditori sada sniziti cene proizvoda pošto im je država izašla u susret zahtevu.

Setimo se samo činjenice da je, jedna od glavnih sirovina u ovoj industriji, šećer jeftiniji duplo nego pre 5 godina kada je cena bila preko 100 dinara. Da li ste od tada do danas videli da je i jedan slatkiš pojeftinio? Ako uzmemo za primer krem banana kompanije SOKO ŠTARK pre dve godine u većini radnji bila je 10-11 dinara danas je možete kupiti eventualno na akciji za manje od 15 dinara.

Ako bi smo bili šaljivi možda konditori vode računa o našem zdravlju i vitkom stasu takoda sada snižavaju gramažu ali ne i cene.

Kako ovaj članak samo može da iznervira već revoltirane potrošače ne ostaje nam niša drugo do da čitamo deklaracije i nosimo digitrone tako da znamo ko je povoljniji.

 

Izvor informacija o cenama pojedinih artikala www.cenoteka.rs 

Kao i svi proizvođači i poljoprivrednici se sreću sa izazovom - kako formirati cenu proizvoda koji prodaju? Iako izgleda lako, odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Ukoliko podcene svoj proizvod poljoprivredni proizvođači mogu imati gubitne, a opet ako ga precene nastaje problem kako robu plasirati na tržište, odnosno kako je prodati? Po definiciji cena je iznos novca za proizvod koji je ponuđen na prodaju. Uključuje baznu, odnosno osnovnu cenu proizvoda i sve privremene ili trajne troškove ka krajnjem kupcu. To što imate kvalitetan proizvod nije garancija da ćete ga i prodati, ukoliko nemate dobro određenu cenu. Kako tvrde stručnjaci tajna uspeha svakog biznisa leži upravo u određivanju prave cene proizvoda.

Na osnovu koji parametara se određuje cena, šta savetuju stručnjaci i kao se to radi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31