Padavine ovog leta najteže podnose poljoprivrednici. Čak i oni koji imaju dobar rod, teško dolaze do svojih njiva i voćnjaka. Nestašice pojedinih kultura su, međutim, kratkrotrajne, kao i skokovi cena. Iako je pijaca građanima uvek skupa, i prodavci i nadležni tvrde da se cene ne razlikuju od prošlogodišnjih.

Obilne kiše i grad nisu ubili samo kvalitet, već i zaradu. Tako se jedino roba koja je izdržala vremenske prilike prodaje po punoj ceni. A ona se, kažu prodavci, ne razlikuje od prošlogodišnje.

"Niže su cene i kvalitet nije dobar uopšte", kaže jedna prodavačica na pijaci.

Prodavci kažu da je kiša unazadila sve u poljoprivredi.

"Ovo pod najlonom što ima, od toga će biti nešto, a na otvorenom slabo", navodi prodavačica.

Voću i povrću nisu prijali ni kasni prolećni mrazevi, što se videlo u berbi jagode i kajsije. Iako su prinos i kvalitet bili manji, u Privrednoj komori tvrde da kupce to ne pogađa.

"S jedne strane, imamo negativne efekte u određenim regionima, ali s druge strane imamo nove površine koje daju nove prinose, tako da u količinama nema velikih oscilacija – tako da ni cena nije drastično varirala", kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

Varira vreme koje traži svakodnevnu primenu agrotehničkih mera, jer vlaga i česte smene sunca i kiše pogoduju bolestima i štetočinama.

"Na primer, sad jabuke treba da se štite posle svake kiše, i onda rokne pljusak i nema ništa", navodi prodavac.

"S druge strane, imate velike probleme u jagodarskoj proizvodnji, ne možete da priremate zasade za narednu godinu, kada je reč konkretno o sadnji i postavljanju folija", rekao je Goran Đaković iz Agrobiznis magazina.

Problema neće biti u ratarskoj proizvodnji. Njen najveći neprijatelj je suša.

"Kukuruza će biti verovatno u izobilju, suncokreta, soje. Na interentu možete videti fotografije naših poljoprivrednika koji su maltene niži nego što je njihova soja", dodaje Đaković.

Očekuju se i rekordi u prinosu šljive i jabuke. 

"Po pravilu, kada imate povećan prinos cena je niža ali to će tržište definisati i videćemo u septembru, oktobru", navodi Bogunović.

Kupci će tada osetiti i kako klima utiče na cenu zimnice.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3217030/kako-klima-utice-na-rod-i-cenu-voca-i-povrca.html

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 2.042 tone robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (474 t), krastavcem (316 t), dinjom (223 t), krompirom (153 t), breskvom (149 t), paradajzom (144 t), crnim lukom (98 t), kupusom (69 t), jabukom (58 t), paprikom (50 t), humusom (49 t), tikvicom (43 t), kukuruzom (31 t), šljivom (27 t) i šargarepom (24 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenica (249 t → 474 t), crnog luka (75 t → 98), kupusa (68 t → 69 t), humusa (46 t → 49 t), šljive (12 t → 27 t) i šargarepe (18 t → 24 t), dok je promet: krastavca (422 t → 316 t), dinje (297 t → 223 t), krompira (225 t → 153 t), breskve (188 t → 149 t), paradajza (181 t → 144 t), jabuke (74 t → 58 t), paprike (78 t → 50 t), tikvice (110 t → 43 t) i kukuruza (40 t → 31 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              30 - 60 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                35 - 45 din; prošle nedelje 40 - 60 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    30 - 50 din.

paradajz                      40 - 60 din.

tikvica                          60 - 80 din.

paprika                        30 - 80 din.

šargarepa                   45 - 90 din.

kukuruz                       70 - 80 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 90 din.

breskva                       60 - 100 din.

šljiva                            50 - 70 din.

dinja                            25 - 30 din.

lubenica                      13 - 20 din; prošle nedelje 20 - 30 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          140 - 200 din.

 

Republika Srbija po broju direktnih stranih investicija u top 15 zemalja u Evropi

 

  • Republika Srbija privukla rekordni broj stranih direktnih investicija u 2017. godini – rast od 157% u odnosu na 2016. godinu
  • Srbija je popravila svoju poziciju na rang listi Evrope po broju direktnih stranih investicija, za 8 mesta i sada je 14. rangirana zemlja za 2017. godinu
  • Iz direktnih stranih investicija u Republici Srbiji u 2017. godini stvoreno više od 20,000 novih radnih mesta

 

Beograd, 12. jun 2018. godine -  Prema  rezultatima istraživanja o atraktivnosti evropskog tržišta („European Attractiveness Survey 2018“) koje je sprovela revizorsko – konsultantska kompanija EY, direktne strane investicije (SDI) upućene ka Evropi dostigle su rekord 2017. godine sa 6,653 zabeleženih SDI projekata (godišnji porast od 10 odsto). U Republici Srbiji za 2017. godinu zabeležen je rast u broju direktnih stranih investicija, pa se tako Srbija po prvi put nalazi na listi top 15 zemalja u Evropi po broju SDI. U protekloj godini, iz SDI u Evropi otvoreno je 353,469 novih radnih mesta (19 odsto više u odnosu na prethodnu godinu), od čega je 20,103 u Republici Srbiji, što čini 6 odsto od ukupno novostvorenih radnih mesta u Evropi za 2017. godinu.

 

„Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija EY ukazuju na to da je region Centralne i Istočne Evrope drugi najpoželjniji region po broju direktnih stranih investicija u Evropi. Rast od 157 odsto u odnosu na prethodnu godinu predstavlja najveći rast od svih zemalja koje su bile predmet analize. Uz navedeni rast Republika Srbija se po prvi put našla na listi top 15 zemalja u Evropi po broju SDI“, izjavio je Ivan Rakić, rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Velika Britanija (1,205), Nemačka (1,124) i Francuska (1,019) su tri najpopularnije evropske zemlje kojima je tokom 2017. godine upućena polovina (50 odsto) priliva evropskih SDI, što gotovo u potpunosti preslikava sliku od prethodne godine.  Francuska je napredovala i zabeležila spektakularan rast od 31 odsto u odnosu na prošlu godinu sa 1.019 projekata SDI u 2017. godini, zatvarajući jaz između Nemačke i Velike Britanije, jer su investitori odgovorili na reformski program Francuske vlade.

Zemlje Centralne i Istočne Evrope i dalje privlače više direktnih stranih investicija od svojih partnera iz Zapadne Evrope članica Evropske Unije. Tako je na primer, Rusija napredovala i sada se nalazi na petom mestu, beležeći solidnu stopu rasta direktnih stranih investicija od 16 odsto. Među svim evropskim zemljama, Srbija, koja se prvi put pridružuje ovoj rang listi, zabeležila je rast od preko 150 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U zemljama Zapadne Evrope, nakon veoma pozitivnog učinka u 2016. godini, Španija je za  jednu poziciju niže i na šestom mestu, beležeći negativan rast SDI od -23% u odnosu na isti period prošle godine. Holandija (-17%), Irska (-4%) i Rumunija (-5%) takođe su se pridružile grupi zemalja koje su zabeležile negativan rast među prvih 15 zemalja po SDI.

Američki investitori i dalje predstavljaju najveće investiture u Evropi

Sa izvedenih 1,381 investicionih projekata (21 odsto ukupnih investicija), kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država potvrdile su svoje mesto kao najveći investitori u Evropu u 2017. godini. Projekti direktnih stranih investicija iz SAD-a u 2017. godini porastao je za 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, najveći deo direktnih stranih investicija upućenih Evropi je domaćeg karaktera (unutar evropski), a Evropske zemlje čine 56 odsto projekata SDI u 2017. godini. Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija EY, pokazali su da su nemačke kompanije vodeće, naročito u proizvodnji  gde su projekti SDI porasli za 17 odsto u odnosu na prošlu godinu. Pored toga, strana ulaganja britanskih kompanija porasla su za 35 odsto prošle godine, posebno u Nemačkoj (110 projekata, 83%) i Francuskoj (79 projekata, 46%). Strane investicije u finansijski sektor od strane britanskih kompanija porasle su za 93 odsto, uz 54 projekta.

Digitalna ekonomija se javlja kao ključni pokretač budućeg rasta

Više od jedne trećine (34 odsto) investitora veruje da će  digitalna ekonomija u narednim godinama biti najznačajniji pokretač ekonomskog rasta u Evropi. Sa 1,172 projekta SDI, digitalni sektor je već u vođstvu kao najviše rangiran između 10 najboljih evropskih sektora za projekte SDI, čineći 18 odsto udela tržišta. Ovaj rezultat predstavlja godišnji rast od 33 odsto i drugi je najbrže rastući sektor, odmah iza farmaceutskog, koji ostvaruje 78 odsto godišnjeg rasta. Digitalni sektor takođe je drugi po rangu u odnosu na broj radnih mesta nastalih usled SDI sa više od 37,000 kreiranih poslova.

Top 15 zemalja prema SDI projektima

2016

2017

Promena u rangu vs. 2016

Udeo (2017)

% Promena

Broj radnih mesta

% Poslova/
zemlja

 

Ujedinjeno Kraljevstvo

1,138

1,205

-

18%

6

50,196

14%

 

Nemačka

1,063

1,124

-

17%

6

31,037

9%

 

Francuska

779

1,019

-

15%

31

25,126

7%

 

Holandija

409

339

-

5%

-17

8,541

2%

 

Rusija

205

238

+2

4%

16

25,788

7%

 

Španija

308

237

-1

4%

-23

13,685

4%

 

Turska

138

229

+3

3%

66

13,078

4%

 

Belgija

200

215

 

3%

8

5,838

2%

 

Poljska

256

197*

 

3%

-

24,000

7%

 

Finska

133

191

+1

3%

44

4,300

1%

 

Irska

141

135

-2

2%

-4

8,961

3%

 

Republika Češka

110

134

+1

2%

22

14,490

4%

 

Rumunija

132

126

-1

2%

-5

16,490

5%

 

Srbija

46

118

+8

2%

157

20,103

6%

 

Mađarska

107

116

-1

2%

8

17,017

5%

 

Ostale zemlje Evrope

876

1,030

-

15%

18

74,819

21%

 

Ukupno

6,041

6,653

-

100%

10

353,469

100%

Napomena: ovi rezultati odražavaju viđenje onih koji su intervjuisani, a ne odražavaju nužno stavove kompanije EY.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 2.105 tona robe.    

Najviše se trgovalo: krastavcem (444 t), paradajzom (423 t), krompirom (246 t), tikvicom (173 t), crnim lukom (122 t), jabukom (115 t), šargarepom (100 t), trešnjom (100 t), breskvom (79 t), kupusom (76 t), lubenicom (62 t), paprikom (56 t), pomorandžom (38 t) i dinjom (35 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: krastavca (300 t → 444 t), paradajza (394 t → 423 t), krompira (214 t → 246 t), tikvice (145 t → 173 t), crnog luka (74 t → 122), trešnje (83 t → 100 t), breskve (30 t → 79 t), lubenica (6 t → 62 t), paprike (40 t → 56 t), pomorandže (33 t → 38 t) i dinje (3 t → 35 t), dok je promet: jabuke (139 t → 115 t), šargarepe (227 t → 100 t) i kupusa (79 t → 76 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              30 - 60 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                50 - 70 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    25 - 35 din.

paradajz                      60 - 120 din.

šargarepa                   40 - 80 din.

tikvica                          25 - 35 din.

paprika                        50 - 140 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

breskva                       60 - 100 din.

dinja                            50 - 70 din.

lubenica                      45 - 55 din.

trešnja                         60 - 120 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          100 - 140 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

 

Najviše se trgovalo: šargarepom (283 t), krompirom (244 t), paradajzom (206 t), tikvicom (119 t), jabukom (110 t), crnim lukom (102 t), krastavcem (89 t), trešnjom (77 t), kupusom (71 t), pomorandžom (32 t), zelenom salatom (31 t), jagodom (29 t), humusom (27 t), prazilukom (27 t) i paprikom (21 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: šargarepe (223 t → 283 t), krompira (217 t → 244 t), paradajza (180 t → 206 t), tikvice (70 t → 119 t), krastavca (81 t → 89 t), trešnje (52 t → 77 t), zelene salate (30 t → 31 t), dok je promet: jabuke (128 t → 110 t), crnog luka (160 t → 102), kupusa (120 t → 71 t), pomorandže (33 t → 32 t), jagode (66 t → 29 t), humusa (29 t → 27 t), praziluka (52 t → 27 t) i paprike (24 t → 21 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              60 - 90 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                60 - 70 din; prošle nedelje 70 - 80 din.

crni luk                        30 - 40 din.

praziluk                       30 - 40 din; prošle nedelje 35 - 50 din.

krastavac                    40 - 60 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

paradajz                      70 - 140 din.

šargarepa                   20 - 60 din.

tikvica                          40 - 50 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

paprika                        120 - 180 din.

zelena salata              180 - 250 din.

humus                         15 - 20 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

jagoda                         120 - 150 din.

trešnja                        70 - 100 din.

pomorandža               45 - 60 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Razvoj poljoprivrede i prehrambena sigurnost prvenstveno domaćeg tržišta predstavlja okosnicu privrednog razvoja, ekonomske i društvene stabilnosti zemlje. Potreba za održavanjem odgovorajućeg životnog standarda stanovništva u ruralnim područjima, kao i unapređenje razvoja u seoskim srednima ima za cilj da se poveća produktivnost i konkurentnost agrarnog tržišta čime se doprinosi unapređenju profitabilnosti i očuvanju resursa u korist domaćih poljoprivrednih proizvođača. Uzimajući u obzir značaj poljoprivrede kao strateške privredne grane na kojoj se temelji celokupan društveni razvoj, podsticajne mere razvoja agragrnog tržišta moraju da imaju nacionalni okvir, uz učešće važnih privrednih subjekata koji mogu da doprinesu ekonomskom jačanju agroindustrijske proizvodnje.
Podrška poljoprivrednicima je u svakom vidu dobro došla, posebno u periodu intenzivnih poljoprivrednih radova. Priprema i obrada zemljišta za sadnju iziskuje upotrebu adekvatne mehanizacije, a kao značajna stavka u budžetu paora zauzimaju troškovi održavanja poljoprivrednih agregata što uključuje i izdatke za gorivo. Kao podsticaj razvoju poljoprivreda, NIS, kao vodeća kompanija na domaćem tržištu naftnih derivata, već petu godinu zaredom obezbeđuje mnogobrojne pogodnosti za poljoprivrednike, korisnike NIS Agro kartice. Popusti od 5 dinara po litru evrodizela, odnosno od 3 dinara po litru gasnog ulja 0,1 dostupni su uz NIS Agro karticu u okviru najveće mreže benzinskih stanica u Srbiji tokom cele godine gde je potrošačima na raspolaganju visokokvalitetno gorivo Evro 5 kvaliteta domaće proizvodnje uz širok izbor proizvoda iz dopunskog asortimana. Dodatne pogodnosti NIS je obezbedio na akumuliranu potrošnju u zavisnosti od količine kupljenog gasnog ulja, odnosno evro dizela, a popusti koje na ovaj način mogu da ostvare korisnici NIS Agro kartice kreću se do čak 12 dinara po litru standardnog i premijum dizel goriva, odnosno 8 dinara za gasno ulje 0,1. Pored nižih cena derivata, poljoprivrednici uz NIS Agro karticu ostvaruju popust do 30 odsto na asortiman NISOTEC ulja i maziva kao i 20 odsto na robu široke potrošnje, a zahvaljujući saradnji kompanije i osiguravajućeg društva „DDOR Novi Sad“, imaju i pravo na 10 odsto popusta u slučaju zaključenja osiguranja poljoprivrede kod DDOR-a.

Značaj podrške koju poljoprivrednom razvoju pruža vodeća naftna kompanije u Srbiji prepoznalo je više od 130 hiljada korisnika NIS Agro kartice što pouzdano potvrđuje da podsticajne mere u izvesnoj stepeni mogu pozitivno da utiču na razvoj domaće poljoprivredne proizvodnje.

Još niže cene goriva u maju

Kompanija NIS je obezbedila za poljoprivrednike dodatne pogodnosti, a u zavisnosti od ukupne količine kupljenog gasnog ulja, odnosno evro dizela, korisnici do kraja maja uz NIS Agro karticu mogu da kupe gasno ulje po ceni koja je niža do čak 11 dinara po litru derivata, odnosno 15 dinara za litar standardnog i premijum dizel goriva.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 856 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (243 t), šargarepom (139 t), krompirom (92 t), crnim lukom (89 t), jabukom (68 t), pomorandžom (44 t), prazilukom (27 t), zelenom salatom (23 t) i cveklom (20 t). 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (146 t → 243 t), šargarepe (117 t → 139 t), krompira (58 t → 92 t), crnog luka (86 t → 89), jabuke (62 t → 68 t), praziluka (18 t → 27 t), zelene salate (16 t → 23 t) i cvekle (11 t → 20 t), dok je promet: pomorandže (62 t → 44 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

crni luk                        25 - 35 din.

praziluk                       50 - 65 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

cvekla                         35 - 40 din.

zelena salata              150 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

Kriza kozjeg sira : Industrijski eksperti upozoravaju na nedostatak širom Velike Britanije

Niska ponuda i povećana potražnja izazvaće povećanje cene kozijeg sira ove zime u Engleskoj. Eksperti u industriji upozoravaju da je nedostatak snabdevanja kozijeg sira preti širom Velike Britanije. Potražnja za sirem je obično na najvišem nivou tokom prazničnog perioda, ali isporuke iz evropskih stada su donekle iscrpljene, naveli su trgovci iz magazina The Grocer. Njihovo upozorenje dolazi nakon što je više od 50.000 trudnih koza i ovaca moralo biti povučeno širom Evrope 2010. zbog izbijanja Q groznice, bakterijske bolesti koja se potencijalno može širiti na ljude. Niži nivoi proizvodnje su rezultat povećanja troškova proizvodnje kozijih sireva zbog čega su neki poljoprivrednici odlučili da prestanu da uopšte gaje koze. Specijalista za pravljenjnje sira Eurilait izjavio je časopisu: "Neizbežno će se ulagati dodatna sredstva kako bi se obezbedilo delimično snabdevanje kupaca, ali ne i ono što bi u idealnom slučaju želeli." Rival Bradleis ponovio je ovu izjavu, dodajući: "Trgovci na malo bi trebalo platiti više za proizvode koze ili rizikovati da budu uskraćeni.'' "Jedan ili drugi će se uskoro obistiniti - ili cena ili dostupnost."

Praćenje ovakvih vesti u svetu trebalo bi da probudi svest naših proizvođača i prerađivača da pod hitno unaprede proizvodnju i nadomeste nedostake na probirljivim tržištima poput Velike Britanije. Vreme je da se svi trgnemo, zajedno sa državom, i postanemo aktivniji u potrazi za novim izvoznim potencijalima i realizujemo proizvodnju koja svakako donosi dobru zaradu. Očigledno je da ova situacija u Velikoj Britaniji neće biti brzo rešena, a teško i da će ostati usamljeni primer smatraju stručnjaci Agrobiznis magazina i Farmneta. Oni navode da koziji proizvodi takođe imaju dobru tražnju i na domaćem tržištu.

 

Još zanimljivih priča o kozama na linku:

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3401-valjevci-dosli-na-najvecu-farmu-koza-i-ovaca-u-ceskoj 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/3294-zasto-se-koze-obezrozavaju 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 671 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (150 t), pomorandžom (106 t), jabukom (93 t), crnim lukom (85 t), šargarepom (76 t) i krompirom (35 t).  

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (149 t → 150 t), pomorandže (76 t → 106 t) i crnog luka (81 t → 85 t), dok je promet: jabuke (112 t → 93 t), šargarepe (81 t → 76 t) i krompira (61 t → 35 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       80 - 110 din.

limun                          60 - 120 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 01. 01. DO 07. 01. 2018. GODINE.

 

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 710 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (149 t), jabukom (112 t), crnim lukom (81 t), šargarepom (81 t), pomorandžom (76 t), krompirom (61 t), prazilukom (28 t) i bundevom (25 t). 

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: pomorandže (54 t → 76 t), krompira (59 t → 61 t), praziluka (22 t → 28 t) i bundeve (16 t → 25 t), dok je promet: kupusa (156 t → 149 t), jabuke (151 t → 112 t), crnog luka (116 t → 81 t) i šargarepe (115 t → 81 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 30 din.

praziluk                       40 - 50 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

bundeva                     30 - 35 din.

pomorandža               40 - 120 din.

mandarina                  40 - 90 din.

banana                       80 - 110 din.

limun                          60 - 120 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Sve što niste znali o sušenom voću

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3497-sve-sto-niste-znali-o-susenom-vocu

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30