Cene mesa variraju otkada je kriza sa svinjetinom uzdrmala Evropu. Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja registrovan je za sada u Poljskoj – više od 1.500, sledi Rumunija sa nešto više od 1.000 slučajeva, pa Mađarska i baltičke zemlje. U Evropi je od početka godine zabeleženo više od 4.500 slučajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja. U Grčkoj je cena svinjskog mesa skočila 30 odsto. Evropski zavod za statistiku „Evrostat” objavio je pre nekoliko dana da su potrošači u Austriji prošle godine 46 odsto više plaćali sveže meso u odnosu na prosek Evropske unije, a onda slede kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji. Sa druge strane, cene mesa u Poljskoj i Rumuniji bile su 37 odsto niže u odnosu na prosečnu cenu, pa su oni uz kupce iz Bugarske i Litvanije kupovali najjeftinije meso u Evropi.

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa (samo prošle godine uvezli smo 29.000 tona). Prema procenama imamo oko tri miliona svinja u uzgoju što nije dovoljno za domaću potrošnju. Razlika se nadomešćuje uglavnom uvozom mesa za prerađivačku industriju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog svežeg i zamrznutog mesa, u odnosu na 2017. godinu, povećan je devet odsto. Po zvaničnoj statistici, najviše smo ga uvozili iz Španije i Nemačke, a manje količine stizale su i iz Holandije, Mađarske i Hrvatske. Izvoz je u istom periodu pao oko 30 procenata.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije kaže da upravo to što smo veliki uvoznici svinjskog mesa govori da je u ovom trenutku našim klaničarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom .

– U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom položaju, jer kada kreću u tov svinja neizvesno je koliko će biti krajnja cena. Cena koja je danas 170 dinara, vrlo lako za dva meseca može da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis zato i jeste tako neizvestan, ne u smislu proizvodnje, nego kontinuiteta koji je potreban za izvoz na velika tržišta poput Kine ili Rusije – kaže Budimović.

On dodaje da Srbija nije iskoristila prednost i činjenicu da životinje hranimo hranom koja nije GMO i zato što ovu prednost nismo popularisali, dodaje, sami smo krivi.

– Na cenu mesa utiče i obim trgovine sa EU, kao najvećim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo. Razlog je što svinje i dalje vakcinišemo protiv svinjske kuge (od 1. oktobra trebalo bi da se to prekine). I bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom svežeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne možemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput Španije, Belgije, Danske, Nemačke – objašnjava Budimović.

Cene mesa u Evropskoj uniji, prema mišljenju Vukoja Muhadinovića, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola”, generiše kinesko tržište, a samim tim to utiče i na nas, jer zavisimo od spoljašnjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tržištu, koja je trenutno blago pala. Pojava afričke kuge svinja jedan je od razloga, ne izvozi se, manja je tražnja i to se reflektuje i na sirovine. Očekujemo da će se to stabilizovati, a nadamo se i povećanju cena kada se tržište stabilizuje – kaže Muhadinović za naš list.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da razvijene zemlje imaju visoke subvencije i proizvođači u tim zemljama mogu komotnije da se ponašaju, da budu konkurentniji na svetskom tržištu. Srbija, sa druge strane, ima velikih problema sa stočarskom proizvodnjom još od ulaska u tranzicioni period.

– Subvencije su ograničene, ne poštuje se Zakon o dobrobiti životinja posebno zoohigijeni. Mi trenutno nemamo mogućnosti da budemo značajni izvoznici niti partner na svetskom tržištu kada je reč o stočarskoj proizvodnji. To ne znači da nemamo potencijal i da ne možemo proizvodnju da razvijemo za šta su potrebna značajnija sredstva – kaže Stanković.

Prema najnovijim podacima u Srbiji se po stanovniku troši manje od tri kilograma junećeg mesa, oko 14 kilograma svinjetine, a raste jedino potrošnja pilećeg, odnosno živinskog mesa, što je prema rečima Stankovića, indikator siromaštva. U EU sa druge strane troši se 15 kilograma junećeg mesa po stanovniku, čak 30 kilograma svinjetine i oko 20 kilograma živinskog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436892/Kuga-poremetila-cene-svinjetine

Minimalnu potrošačku korpu za tročlano domaćinstvo, zaista, moglo bi da ponese troje ljudi pošto u nju ulazi, recimo, kilogram i po pasulja, 400 grama junećeg mesa bez kostiju, 1,4 kilograma paradajza, 900 grama mortadele, po 200 grama viršli i mlečne čokolade...

Dok traju pregovori o povećanju minimalne plate sporadično se i to, pre svega, od strane predstavnika radnika spominje minimalna potrošačka korpa kao reper. Kako tvrde sindikati, još na prošlogodišnjem socijalno-ekonomskom savetu predstavnici radnika, Vlade i poslodavaca dogovorili su se da od 1. januara 2021. godine minimalna plata bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Inače, minimalnca cena rada trenutno iznosi 27.280 dinara dok je vrednost minimalne potrošačke korpe 37.253 dinara.

A šta sve obuhvata ova korpa za tročlanu porodicu? Hranu i bezalkoholna pića odnosno komunalije u najvećoj, dvotrećinskoj meri, prema poslednjem izveštaju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Kada je reč o hrani, zanimljivo da je za tročlanu porodicu kao minimum na mesečnom nivou predviđeno 300 grama jetrene paštete, 400 grama junećeg mesa bez kostiju, pola kilograma oslića...U takvoj raspodeli minimalne potrošačke korpe praktično nema prostora za rekreaciju, kulturu i obrazovanje, a kamoli za letovanje i zimovanje. Za takve aktivnosti minimalnom potrošačkom korpom predviđeno je mesečno ukupno 1.630,66 dinara.

Predsednik Nacionalne asocijacije za zaštitu potrošača Goran Papović ističe za “Blic” da je minimalna potrošačka korpa relativna kategorija."Ta korpa je urađena na osnovu evropskih standarda po preporuci Crvenog krsta. Tu se dao akcenat na kaloričnim vrednostima, ali prava istina je da je minimalna potrošačka korpa u Srbiji različita u ruralnoj u odnosu na urbanu sredinu. Drugačije potrebe ima tročlana porodica sa kućom na selu i imanjem i tročlana porodica u gradu koja, na primer, plaća stan i komunalije", naglašava Papović.Kako kaže, zbog toga je Srbiji neophodna socijalna karta.

"Uz pomoć te socijalne karte tačno bi se znale sve potrebe i navike u svim ruralnim i urbanim sredinama i na osnovu toga bi mogla da se donese znatno realnija minimalna potrošačka korpa. Takođe, ne treba zaboraviti da je potrošač socijalno biće i da ima potrebu da kupi novu odeću, belu tehniku, da ode u bioskop ili pozorište, na večeru, letovanje", podvlači Papović.

Šta čini minimalnu potrošačku korpu

Sastojak Iznos u dinarima Učešće u %

Hrana i bezalkoholna pića 16.627 dinara 44,63 %

Alkoholna pića i duvan 3.006 8,07

Stanovanje, voda,struja, gas i druga goriva 7.221 19,39

Nameštaj, opremanje domaćinstva i održavanje 1.611 4,33

Zdravstvo 1.408,50 3,78

Transport 2.369 6,36

Komunikacije 891 2,39

Rekreacija i kultura 1.228 3,3

Obrazovanje 124,02 0,33

Restorani i hoteli 278,64 0,75

Ostala dobra i usluge 1.298 3,48

Ukupno 37.253 dinara

Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” Zoran Stojiljković tvrdi da bi minimalna potrošačka korpa trebalo da bude ekstremna kategorija.

"Ta korpa bi trebalo da predstavlja minimum minimuma odnosno granicu pukog preživaljavanja. Ako pogledate, na tom nivou nema kvalitetne ishrane niti socijalnog i kulturno-obrazovnog života. Nažalost, takav način života kod nas nije izuzetak nego pravilo pošto je 350.000 radnika na minimalcu koji nije još ni blizu minimalne potrošačke korpe", kaže Stojiljković.

Namirnica Kilograma

pirinač 1 kilogram

beli hleb 22

testenine 1

kupus 5,5

paradajz 1,4

pasulj 1,5

šargarepa 0,8

krompir 7,5

jabuke 5

juneće meso bez kostiju 0,4

svinjsko meso bez kostiju 1,8

pileće meso 2,8

kobasica od svinjskog i mešanog mesa 0,5

viršle 0,2

mortadela 0,9

jetrena pašteta 0,3

morska riba oslić 0,5

sveže mleko 13

jogurt, kiselo mleko, kefir i sl 3

beli sir 2

mlečna čokolada 0,2

šećer 2,5

jestivo ulje 3

sirće 0,2

kafa 0,6

prirodni voćni sok, bistar, negaziran 2

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/400-grama-junetine-i-15-kilograma-pasulja-evo-sta-cini-minimalnu-potrosacku-korpu-za/3h1kq30

Prvu turu ajvara prate visoke temperature, ali i naložena peć spremna za sezonu proizvodnje ajvara. Ovih dana debata je oko cene paprike, ali i oko najboljih vrsta povrća za najomiljeniji domaći specijalitet.

Pijačne tezge prepune su paprika, tu su dobro poznate sorte - slonovo uvo, šilja, rog, vezanka, dukat, babura i kurtovka. Ajvar se može napraviti skoro od bilo koje crvene paprike, međutim proizvođači uvek umeju da pronađu vrhunsku papriku od koje će dobiti vrhunski ajvar. Nisu sve vrste pogodne za proizvodnju ajvara, kod nas se najčešće koristi domaća kurtovka ili dukat paprika.

"Najbolja je crvena, što je mi ovde zovemo makedonka ili kurtovka. Kod nje nema mnogo otpada, nije puna vode i nema puno semena. Prvi dan je oljuštimo, cedimo celu noć i sutradan dodajemo zejtin i pržimo. Kada se dobro uprži, jedno tri sata, sipamo u vruće tegle i vakuumiramo. Proces je jednostavan, ali je rad težak. Da napravim 25 tegli treba mi dva dana, a on 50 kila paprike dobijem do 22 tegle", kaže Sara, proizvođačica paprike iz Niša.Kako dodaje, proizvođači čekaju da cena paprike padne, ali već sledeće nedelje većina će, bez obzira, krenuti u proizvodnju. Trenutno je u Nišu kilogram ove paprike od 70 do 100 dinara, a prošle godine je bio od 40 do 60 dinara. Tako bi ajvar na jugu Srbije sa 500 do 600 dinara po tegli mogao da skočiti i na 700 dinara.

I cene drugih vrsta paprike su visoke. Kilogram babure u marketima i pijacama je od 90 do 140 dinara, a šilje od 150 do 240 dinara.Proizvođači kažu da je najvažnije da paprika bude mesnata i suva. Kada se stavi na vatru da ne pušta mnogo tečnosti, već se polako peče i zadržava sve sokove i ukuse. Dobro je i ako je pljosnata, jer se lako peče samo sa dve strane i samim tim i lako ljušti.Ljiljana Milenković iz poljoprivrednog gazdinstva "Ajvar Tornado" kao najbolju vrstu za proizvodnju ajvara ističe domaću sortu dukat.

"Paprika je narandžaste boje, što daje lepu boju ajvara. Homogena je i mnogo miriše. Sa ajvarom od ove paprike već pet godina pobeđujemo na međunarodnim takmičenjima. Dukat se lako ljušti, brže isparava i brže se ukuvava. Nema puno bacanja. Pošto traži uzgoj na otvorenom, poljoprivrednici je ređe sade. Svaki proizvođač pored svima poznatih recepata ima i neku svoju caku i tajnu, tako i mi. Zato je i svaki ajvar drugačiji", rekla je Milenkovićeva.Pored originalnog ajvara od slatke crvene paprike, tu je i ajvar sa ljutim papričicama, kako ga ljudi zovu ljutenica, u koji ide i paradajz i beli luk. Verzija bez ljute papričice, samo sa belim lukom i paradajzom, naziva se pinđur. Za puniji ukus neko u ajvar dodaje i plavi patlidžan. Ajvar od zelenih paprika i plavog patlidžana zovu i malidžan. Naravno, svako mesto u Srbiji ima svoju varijantu ajvara, u čemu je i njegovo bogatstvo.Prema podacima Privredne komore Vojvodine, prosečna površina pod paprikom u Vojvodini u 2018. godini iznosila je 1,4 hiljade hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu znatno smanjena površina za čak 2,2 hiljade hektara, odnosno za skoro dve trećine.

Prosečan prinos paprike u Vojvodini u 2018. godini iznosio je 14,9 tona po hektaru, što je za 14 tona manje u odnosu na ostvareni evropski prosek.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cene-skocile-pijace-prepune-paprika-a-evo-koje-su-najbolje-za-ajvar/b5zjrdm

U Ivanjici je održan sastanak predstavnika Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije sa delegacijom Ministarstva poljoprivrede i Komisijom za zaštitu konkurencije. Povod je sumnja da postoji dogovor pojedinih otkupljivača o visini otkupne cene ovog voća što u znatnoj meri ugrožava konkurenciju.Zbog toga je po rečima predsednika Asocijacije, Dobrivoja Radovića, neophodno da Komisija za zaštitu konkurencije u narednim danima obiđe otkupna mesta i utvrdi da li se radi po zakonu.

Trenutna otkupna cena kupina je od 30 do 50 dinara dok se za kilogram malina plaća između 140 i 160 dinara. Zoran Stojanović predstavnik poljoprivrednih proizvođača i voćara iz Ražnja, kaže da već tri godine posluju sa gubitkom i da su izvozne cene duplo više od onoga što se nudi voćarima Srbije. Članovi Komisije za zaštitu konkurencije, po rečima Dobrivoja Radovića, narednih dana obilaziće otkupna mesta i utvrditi realno stanje. To će, nada se Radović, uticati da se izjadnači otkupna cena malina na teritoriji Srbije i ponudi realna otkupna cena kupina.

Izvor:https://infoliga.rs/2019/08/07/komisija-za-zastitu-konkurencije-obilazi-otkupljivace-u-ivanjici-i-okolini-video/

U Srbiji se u proseku godišnje baci oko 250.000 tona hrane, najviše voća i povrća, zatim piletine, ribe, mlečnih i pekarskih proizvoda, pokazuje izveštaj Svetske organizacije za prirodu (WWF).

Bacanje hrane predstavlja veliki socijalni i ekološki problem ne samo u našem regionu, već globalno, a podaci WWF pokazuju i da se u Evropskoj uniji baci čak 90 miliona tona hrane godišnje.

Predstavnica WWF Adria Milena Dragović za Tanjug kaže da oko 50 miliona tona bačene hrane u EU čini samo voće i povrće iz razloga što je, kako navodi, neodgovarajuće veličine i oblika.

„Reč je o ispravnoj hrani koja može da se iskoristi, ali veliki supermarketi i drugi trgovinski lanci žele da kupcima ponude voće i povrće pravilnog oblika misleći da će ga tako pre prodati. Zbog toga bacanje hrane predstavlja socijalni problem, jer, s jedne strane imamo ogromnu količinu hrane koja se baci, a s druge strane imamo milione ljudi širom sveta koji su i dalje gladni”, navela je Dragović.

Najnoviji izveštaj Ujedinjenih Nacija pokazuje da je u svetu oko 800 miliona gladnih ljudi.

Dragović ističe da bacanje hrane predstavlja i ekološki problem sa više stanovišta.

Pre svega, objašnjava ona, hrana koja završi kao otpad na deponijama predstavlja izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte, a istovremeno, navodi, zarad novih poljoprivrednih zemljišta krče se šume ili druge površine koje su prirodna staništa brojnih divljih životinja i biljaka.

„Takođe, za proizvodnju hrane koristi se ogromna količina vode i energije, štaviše, od ukupne potrošnje vode na svetu 70 odsto se potroši za navodnjavanje poljoprivrednih zemljišta”, ukazala je Dragović.Na pitanje da li u Srbiji postoji praksa doniranja hrane onima kojima je potrebna, Dragović objašnjava da je zakonska regulativa oko doniranja hrane u našoj zemlji vrlo komplikovana.

„U saradnji sa hotelima na novom projektu WWF Adria o sprečavanju bacanja hrane, saznali smo od hotelijera da ne postoji mogućnost da oni doniraju hranu koja im nije potrebna, jer su jako stroga sanitarna pravila i u Srbiji se time bavi isključivo Banka hrane”, navela je Dragović.

Navodi da je to zakonska regulativa koju bi trebalo menjati kako bi nadležne institucije pronašle način kako da preduzetnici višak hrane na najlakši način, a poštujući sve standarde bezbednosti hrane, doniraju onima kojima je najpotrebnija.

Posle sprovedenih istraživanja, WWF je izdala izveštaj u kojem je zaključila, kaže Dragović, da je potrebno menjati čitavu svetsku prehrambenu industriju, od proizvodnje hrane, do njene distribucije i skladištenja.

„Tu dolazimo i do ličnog momenta, šta bismo mi kao pojedinci mogli da uradimo, tako da WWF osim insistiranja da se menja prehrambena industrija na nivou vlada država i velikih kompanija, insistiraju da pojedinci pametnije kupuju hranu i da je iskoriste pre isteka roka upotrebe”, rekla je Dragović.

Govoreći o projektu „Food waste”, koji WWF Adria sprovodi u regionu u saradnji sa jednim hotelom u Beogradu i jednim u Zagrebu, Dragović objašnjava da on ima za cilj smanjenje bacanja hrane u hotelima.

„Projekat se svodi na to da hoteli pametnije isplaniraju kako će pripremiti obrok, a da otpad svedu na minimum. Takođe, radimo i na tome da taj otpad ne završi na deponiji već da ga hoteli proslede kompanijama ili preduzetnicima koji njega mogu dalje da obrađuju”, navodi Dragović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434560/U-Srbiji-se-godisnje-baci-oko-250-000-tona-hrane

Krompir je najskuplji u Sremskoj Mitrovici i Beogradu, a jabuke najjeftinije u Vranju. Svake godine variranje cena postaje redovna pojava. Cena se formira na osnovu ponude i potražnje, transporta i kupovne moći stanovništva.Zavod za statistiku uporedio je cene poljoprivrednih proizvoda u prodavnicama i na pijacama i utvrdio da je najjeftiniji krompir u Vranju – 40 dinara, a u Beogradu je najskuplji – 80 dinara po kilogramu, prenosi RTS.

Cena crnog luka u Nišu je 60 dinara a najskuplji je u Sremskoj Mitrovici gde je 110 dinara po kilogramu.

Vlada Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da se cena formira na osnovu ponude i potražnje. Proizvodi su, pritom, jeftiniji tamo gde nastaju. Na to potom moraju da se dodaju troškovi transporta i ostali troškovi.

Uticaj na cenu ima i kupovna moć stanovništva. Tako je u južnim delovima Srbije niža kupovna moć, i očekivano je da i cene budu niže."Variranje cene u Srbiji je redovna pojava. Ukoliko uporedimo varijacije u Srbiji u odnosu na EU, primetićemo da su variranja na tim lokacijama izraženija, kao i vremensko variranje cene, ako pratimo u toku jedne godine", naveo je Kovačević.

Faktor koji utiče na cene je i struktura poljoprivrednih proizvoda i struktura gazdinstava.

"U Srbiji dominiraju mala gazdinstva, prosek je 5,4 hektara, koja najčešće nisu udružena. To je iscepkana ponuda, proizvođači proizvode malu količinu koju mogu izneti samo na lokalno tržište", ukazao je Kovačević.

U Vojvodini su nešto krupniji proizvođači i više su udruženi nego na jugu.

"Ukoliko je kooperativa kao u EU, vrlo lako se iskoristi cenovna razlika i brzo se dopreme proizvodi na tržište poput beogradskog, i tako se brzo izjednačavaju cene", rekao je Kovačević.

I cena jabuka varira, od 40 dinara u Vranju do 80 u Beogradu. Jedemo uglavnom domaće jer je Srbija značajan proizvođač jabuka, kaže Kovačević.

Izvor:http://mondo.rs/a1207530/Info/Ekonomija/Cene-povrca-i-voca-razlicite-po-Srbiji-zasto.html

Potrošači zaključuju da su cene više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo ako se uzmu u obzir troškovi koje imaju proizvođači. Cene povrća na prestoničkim pijacama u odnosu na prošlu godinu su znatno više. „Tezge pune, ali malo kupaca”, rečenica je kojom bi se moglo opisati stanje na beogradskim pijacama. Kilogram paradajza u proseku staje 120 dinara, dok je prošle godine prosečna cena iznosila 100 dinara. Van pijaca, ulični prodavci prodaju paradajz po istoj ceni kao na pijaci. Mnogi od kupaca pitaju zašto paradajz toliko košta, ali prodavci samo odmahuju glavom i odgovaraju: „Pa toliko košta, takve su cene.”

Kako se neke domaćice već pripremaju za pravljenje zimnice, oko tezgi s paprikama baburama, takođe je gužva. Babure staju po kilogramu 150 i 130 dinara, za razliku od prošle godine, kada je u ovo vreme kilogram ovog povrća mogao da se kupi za 120 dinara. Paprika šilja staje takođe 150 dinara po jednom kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Dok biraju tikvice, kojih na pojedinim prestoničkim pijacama i nema mnogo, kupci nervozno odmahuju glavom, jer kilogram tikvica iznosi 100 dinara, za razliku od prošle godine, kada je jedan kilogram u proseku koštao 70 dinara. Veliko i ne baš prijatno iznenađenje jeste i cena plavog patlidžana, koji se ove godine kreće od 100 do 150 dinara, dok je prošle mogao da se pazari za 100 dinara po kilogramu. Kupus je, za pravo čudo, na nekim prestoničkim pijacama jeftiniji nego što je bio prošle godine – umesto prošlogodišnjih 80 i 100 dinara, za jedan kilogram potrebno je izdvojiti 60 ili 70 dinara. Krastavci, primera radi, prošle godine u julu su koštali 70 i 80 dinara po kilogramu, dok su ove godine od 70 do 100 dinara. Cvekla se takođe može videti na tezgama i teško da se može naći po ceni nižoj od 100 dinara, dok je prošlog leta mogla da se pazari i za 80 dinara po kilogramu. I dok potrošači zaključuju da su cene drugačije, to jest više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo. Porast cena, prema njihovim rečima, može se objasniti razumnim razlozima. Na tezge, kako objašnjavaju, dolazi finalni proizvod, a sve ono što je potrebno da bi se posadilo povrće nije nimalo jeftino.

– Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, to jest svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, recimo paradajza, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta – kaže Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da nam se nije učinilo da na tezgama ima nešto manje nekih namernica nego inače, što takođe utiče na cene, svedoči i sagovornik „Politike”. Došlo je do povećanja izvoza, prema rečima Ilina, a kada se to desi, opada ponuda, a cene rastu. Treći i možda glavni razlog, kako objašnjava on, jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, prema rečima Ilina, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434137/Cene-povrca-nikako-da-padnu

Cene hrane i bezakoholnih pića u Srbiji bile su prošle godine 22 procenta niže od proseka u Evropskoj uniji, navodi evropska statistička služba - Evrostat.Naime, nivo cena uporedive korpe proizvoda, u kojoj su hleb i cerealije, meso, mleko, sir i jaja, iznosio je 2018. godine u Srbiji 78 odsto od proseka EU, pri čemu je 100 uzet kao bazni indeks, pokazuju rezultati istraživanja objavljeni na zvaničnoj internet-stranici Evrostata.

U poređenju sa zemljama u regionu, hranu i bezalkoholna pića smo plaćali jeftinije od građana Hrvatske i Slovenije, gde je nivo cena tih prozvoda iznosio po 97 odsto od proseka u EU, kao i od žitelja Albanije (79%), Mađarske (85%) i Grčke (106%).Međutim, ove namirnice su u Srbiji bile skuplje nego u Bosni i Hercegovini (76% od proseka EU), Severnoj Makedoniji (62), Bugarskoj (76) i Rumuniji (66 odsto), dok su u Crnoj Gori bile na istom nivou kao kod nas (78%).

Posmatrano po pojedinačnim proizvodima, lani smo jeli jeftiniji hleb i žitarice (indeks 70% u odnosu na EU) nego komšije u Crnoj Gori (74), BiH (71), Sloveniji (104), Hrvatskoj (103), Grčkoj (114) i Madjarskoj (77).

Još niže cene tih artikala nego kod nas imali su Makedonci (57%), Bugari (62) i Rumuni (54%).

U Srbiji je prošle godine meso, sa indeksom cena 67 odsto od EU-proseka, bilo povoljnije kupovati nego u Hrvatskoj (85%), BiH (69), Albaniji (71), Sloveniji (97), Madjarskoj (75) ili Grčkoj (91%), a najpovoljnije cene su imali Crnogorci i Makedonci (62%).

Cene mleka, sira i jaja u Srbiji su, prema rezultatima komparativnog istraživanja Evrostata kojim je bilo obuhvaćeno 37 evropskih zemlja, takođe bile niže u odnosu na evropski prosek (indeks 87%).

Ove namirnice smo plaćali jeftinije nego Bugari (98%), Hrvati (96), Grci (134), Mađari (93), Slovenci (102) i Albanci (94), a skuplje nego Crnogorci (83), Makedonci (71) i građani BiH (81).

Nivo cena alkohola u našoj zemlji iznosio je lani 84 odsto od proseka u EU, a duvana 42 procenta. U regionu su alkoholna pića najskuplja bila u Grčkoj (133%), a najjeftinija u Severnoj Makedoniji i BiH (72), dok su cene duvana u regionu najviše bile u Sloveniji (68), a najniže u Severnoj Makedoniji - 29 odsto od proseka u EU.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=27&nav_id=1559474

Cena hleba u Srbiji, poslednjih nekoliko meseci, porasla je od 10 do 20 odsto. Bela vekna, koja je u Srbiji i dalje najtraženija, uglavnom je skuplja za nekoliko dinara.

Najveće iznenađenje za potrošače su takozvane specijalne vrste hlebova napravljene od mešavine različitog brašna. Iako se uglavnom prodaju u pakovanju od 300 do 500 grama, kada se preračuna po kilogramu, cena ovog hleba pojedinih proizvođača (od 350 do 500 dinara) dostiže cenu svinjskog mesa.

Šta je dovelo do ovakve neuobičajene pojave na domaćem tržištu?

– Uzrok poskupljenja osnovne vrste hleba od belog brašna, takozvanog „sava”, može biti aktuelna cena pšenice. U julu prošle godine bila je 17,5 dinara po kilogramu a sada je i to već dugo 23 dinara. Takođe i ponuda pšenice je mala a kvalitet problematičan – kaže za „Politiku” Zdravko Šajatović, predsednik „Žitounije” i dodaje da je normalno da se takva situacija na tržištu žitarica odražava i na cenu brašna koja je (u poslednjih desetak meseci) povećana oko 30 odsto, za brašno „Tip-500”. Objašnjava da brašno prati cenu pšenice ali da ono ima relativno mali udeo, svega trećinu u ceni hleba.

– To bi značilo da je prihvatljivo da vekna poskupi pet do šest odsto. Kod specijalnih vrsta hlebova postoji suverenitet potrošača. Imamo one koji mogu ili ne mogu da plate hleb napravljen od mešavine brašna, produžene svežine i uz to isečen, spakovan u celofan. Svakako monopol u ovom sektoru ne postoji jer imamo oko 3.000 pekara pa će tržište regulisati cenu – ističe naš sagovornik i naglašava da ne veruje da je proizvođačka cena vekne veća od 30 dinara, kod većine proizvođača, što znači da bi preostalo mogla da bude trgovinska marža.

Podsećamo, prve naznake o poskupljenju hleba krenule su u februaru ove godine kada je država, posle devet godina, ukinula Uredbu o takozvanom socijalnom hlebu. Maloprodajna cena belog hleba sve to vreme bila je ograničena na 46 dinara što je dovelo do stagnacije cena. Zbog velike konkurencije mnoge pekare u Srbiji prodavale su veknu i znatno jeftinije od toga, što je ugrožavalo celokupan sektor. Trgovinske marže su, takođe, uredbom bile propisane na 8,2 odsto (za beli hleb) ali ni ova granica više nije na snazi. Sa trgovinskim sistemima uglavnom rade veće industrije hleba, koje mahom proizvode specijalne vrste hlebova. Da li ukidanje ove uredbe i rast marži može biti uzrok poskupljenja ovih proizvoda?

Zoran Pralica, iz Unije pekara, smatra da ukidanje uredbe nema nikakve veze sa cenom specijalnih vrsta hlebova jer je ona i ranije bila slobodna. Kako objašnjava, u međuvremenu je uveden pravilnik po kome za te vrste vekni ne mogu da se koriste smeše koje u osnovi najvećim delom imaju pšenično brašno.

– To brašno, koje sada treba da bude dominantno, poput raži, heljde, spelte, ječma… jeste skuplje. I sam proces proizvodnje je skuplji a došlo je i do rasta cena drugih inputa poput energenata – objašnjava moguće razloge poskupljenja Zoran Pralica iz Unije pekara. Na pitanje da li je bilo rasta trgovačkih marži on kaže da u većim industrijama najčešće nerado govore o ovoj temi jer je smatraju poslovnom tajnom.

– Ono što mogu da kažem jeste da su previsoke trgovinske marže bile glavni povod kada smo 2009. godine inicirali uvođenje uredbe o hlebu. Tada je proizvođač zarađivao dinar do dva po vekni a trgovci od 14 do 17 dinara. Da bi cena hleba bila niža tada smo morali da sputamo trgovce – kaže Pralica.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430600/Kilogram-hleba-kao-kilogram-mesa

Ko želi da pripremi ručak samo od svežeg povrća i voća za dve osobe, mora da izdvoji od 150 do 600 i više dinara.

Rano voće i povrće i dalje drži visoku cenu na pijacama, pa je tako, recimo, kilogram mladog krompira od 160 do 250 dinara, tek 30 odsto jeftiniji od svinjetine, koja je oko 350 dinara.

Ko želi da pripremi ručak samo od mladog voća i povrća, mora da pripremi podebeo novčanik. Na primer, ako se odlučite za jednu zelenu salatu koja u proseku košta 40 dinara, jednu vezu luka od 40, vezu rotkvice od 30 dinara, miks vezu za supu, koja je 70 dinara, i najjeftiniji mladi krompir od 160 dinara, potrebno je 340 dinara.U slučaju da hoćete ručak od prvog paradajza, koji je 200 dinara, krastavaca od 70 i boranije od 300, potrebno vam je ukupno 570 dinara.

Najjeftinija varijanta je salata i luk, uz spanać ili tikvice od 80 dinara, za šta je potrebno 150 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/rucak-za-dvoje-600-dinara-paprene-cene-na-pijacama-mladog-povrca-i-voca/418bg25

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30