Neuobičajen fenomen, da u celom svetu maslac dostiže rekordne cene, prva je u aprilu primetila Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Time se počela odmotavati priča koju poslednje vreme vrte evropski mediji o tome da su u celoj Nemačkoj u jednoj godini cene mlečnih proizvoda porasle za 13 odsto, da u Francuskoj sledi skok cena kroasana, da u Velikoj Britaniji već danas računaju da bi moglo biti nestašice maslaca za Novu godinu. 

Sada i Financial Times piše da celoj Evropi predstoji nestašica maslaca. A u pozadini svega stoji odluka EU-a iz 2015. da liberalizuje trgovinu mleka. Preko noći se dogodilo da je ponuda jako nadmašivala potražnju, što je značilo da su cene mleka i mlečnih proizvoda pale, da bi na kraju farmeri i seljaci sve brže stali odustajati od daljeg uzgoja krava muzara.

Financial Times dalje napominje da potrošnja maslaca već godinama širom sveta, posebno Zapada, stalno raste, a kako je reč o namirnici koju se ne može skladištiti, ili barem nimalo jednostavno, svet će ove godine, prema predviđanjima FAO i Financial Timesa, trebao biti gladan maslaca koji će zato biti sve skuplji.

Uzroci su klimatske promene, nedovoljno krava koje daju mleko, ali i dve političke odluke EU-a, prenosi Express.hr.

Izvor: www.naslovi.net

Reč je o sorti "lohnes" na području Rekovaca, a sav rod ide u izvoz, izjavio je direktor Fonda za razvoj poljoprivrede ove opštine.

Na području Levča, opština Rekovac, počela je berba kupina, cena je odlična i kreće se od 230 do 250 dinara, izjavio je danas Tanjugu direktor Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Rekovac Đorđe Stanojević.

Reč je o sorti "lohnes" i sav rod ide u izvoz, na tržište Ruske Federacije, istakao je Stanojević.

On je dodao da ove sorte na području Levča, "nema mnogo". 

Stanojević je istakao da "domaći hladnjačari još nisu istakli cenu, možda zbog toga što je berba tek počela, a poljoprivrednici koji gaje domaće sorte, na primer "čačanku", očekuju da cena bude 50 do 80 dinara".

Na području opštine Rekovac, pod kupinom je oko 150 hektara, a zasade ima oko stotinu proizvođača koji kupinu gaje na hektar i više i još toliko koji gaje na manjim površinama.

Izvor: www.novosti.rs

Kasno je za sastanak malinara i predstavnika Vlade Srbije jer je suša uništila rod, rekao je predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

On je za agenciju Beta rekao da se delegacija proizvođača maline, predstavnika države i vlasnika hladnjača, koja je pre dva dana otputovala u Poljsku da proveri kolike su cene tog voća, juče vratila u Beograd. 

"Danas bi trebalo da imamo novi sastanak u Vladi Srbije ali je suša uništila dobar deo roda malina i za branje je još preostalo deset do 20 odsto", rekao je Radović. 

On je istakao da je na njegovoj plantaži preostalo da se obere desetak odsto tog voća i da će se sada videti da li će ekstremno smanjena ponuda da podigne cenu malina ili će i dalje biti minimalne zato što su se tako dogovorili hladnjačari. 

Slična je situacija i sa kupinama, jer iako je berba počela ovih dana vlasnici hladnjača još ne nude otkupnu cenu. 

Predsednik Udruženja proizvođača kupina za istočnu Srbiju Goran Stančić rekao je da se do sada obrane kupine predaju vlasnicima hladnjačama bez ikakve ugovorene cene. 

"Berba je počela pre sedam dana i kupine moramo da predamo vlasnicima hladnjača jer ne možemo na drugi način da ih sačuvamo, a oni se još dogovaraju koju cenu da nam ponude i kažu da ćemo čekati još bar nedelju dana", rekao je Stančić. 

Na kupinama može da se zaradi, kako je rekao tek ako cena bude oko jedan evro za kilogram, posebno ove godine zbog povećanih troškova za zalivanje. 

On je rekao da uzgaja kupine na tri hektara i da mora da ih zaliva svaki drugi-treći dan. 

Prošle godine kupine su se prema njegovm rečima prodavale po ceni od 20-30 dinara za kilogram zbog čega je 50-60 odsto roda propalo jer proizvođači nisu želeli da prave novi trošak na branju. 

"Proizvodnja kupina se 2015. godine proširila ali su zasadi prošle godine zbog niskih cena krčeni i to se tako radi u krug", rekao je Stančić. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je u tridesetak zemalja pa čak i Australiju izvezeno nešto više od 22.000 tona kupina i ostvaren je devizni priliv od 27 miliona evra. 

Srbija je 2014. godine izvezla preko 21.000 tona kupina i ostvarila devizni priliv od 30 miliona evra od čega je u Nemačku izvezeno 7.044 tone što je vredelo 8,7 miliona evra. 

Od poslednje tri godine najbolja je bila 2015. godina jer je stranom tržištu prodato 26.000 tona što je vredelo 36 miliona evra, od čega najviše Nemačkoj, 8.200 tona za deset miliona evra.

Izvor: www.b92.net

Oko 120 predstavnika iz preko 40 udruženja proizvođača malina okupljenih u Asocijaciju „Malinari Srbije“ okupilo se u Arilju na sastanku sa kolegama iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Jedina tema prvog međudržavnog skupa proizvođača, bili su aktuelni problemi u proizvodnji i prodaji ovog voća.

 Proizvođače iz BiH predstavljala su tri delegata koje je predvodio Edin Mameledžija, predsednik Asocijacije „Zajedno za BH malinu“.

- Potpisan je predugovor o tehničkoj saradnji između dve asocijacije, dok se njegovo zvanično parafiranje očekuje ovih dana na jednom od graničnih prelaza između Srbije i Bosne. Biće to posle 23 godine nakon rata, prvi "saveznički pakt" koji će pokazati da možemo zajedno pronaći rešenje problema malinara sa obe strane Drine. Veoma je važno da budemo zajedno, jer smo u sred pokušaja pljačke proizvođača - rekao je Edin Mameledžija.

Mameledžija kaže da su problemi malinara u BiH i u Srbiji potpuno identični. Bosanska malina poslednjih godina beleži značajan porast proizvodnje, a najviše se gaji u Unsko-Sanskom, Srednjebosanskom i Zeničko –Dobojskom kantonu i Republici Srpskoj. Sa oko 4.000 hektara pod ovim voćem 2014. godine, površine su danas učetvorostručene.

- Mogu slobodno reći da smo sastavili dve države za jedan sto i to je jako dobro. Dogovorili smo se da još jednom pozovemo nadležna ministarstava da nam pomognu u rešavanju problema pre svega otkupa, a dotakli smo se i teme moguće zajedničke protivgradne zaštite na teritorijama dve države - dodaje Mameledžija.

 

Predsednik Asocijacije „Malinari Srbije“, Dobrivoje Radović koji je predsedavao skupom u Arilju, rekao je posle sastanka da su učinjeni prvi važni koraci u saradnji proizvođača iz ove dve države, a dogovoreno je i konkretnije zajedničko delovanje. Prema njegovim rečima, čeka se povratak radne grupe Vlade Srbije iz Poljske, koja je u ovu zemlju otputovala pre nekoliko dana sa ciljem da se na licu mesta upoznaju sa načinom formiranja slobodne otkupne cene ovog voća.

Prema Radovićevim rečima, stav radne grupe se očekuje do petka, a ukoliko ne bude pomaka, uslediće radikalnije mere i blokade sa obe strane Drine.

Peticija za cenu malina

Asocijacija „Malinari Srbije“, danas je inače započela i potpisivanje peticije u kojoj se od proizvođača na čitavom području Srbije, traži da se izjasne da li se slažu da otkupna cena maline ove godine bude 1,83 evra. Potpisi u Ivanjici prikupljani su u centru grada, dok predstavnici Asocijacije potpise proizvođača sakupljaju i na terenu po mesnim zajednicama.

Pogledajte šta prećutkuje proizvođač borovnice: https://www.youtube.com/watch?v=B7bnIsDyK58 

 

Izvor: http://www.blic.rs 

Ovogodišnji rod kajsije je odličan, ali proizvođači ovog voća nisu zadovoljni cenom.

Zbog toga su sve prilike da će mnogi preći na proizvodnju stonih sorti, koje su namenjene izvozu, prevashodno Rusiji.

"Trenutna cena kajsije za preradu, koja se u 90 odsto slučejeva koristi za rakiju, iznosi 25 dinara, što je ispod višegodišnjeg proseka. Proizvođači sigurno nisu zadovoljni, ali moj savet im je da pređu na proizvodnju komercijalnih sorti koje imaju prohodnost i ka inostranom tržištu", rekao je predsednik Organizacionog odbora ispred udruženja "Miokovačka kajsija" i Mesne zajednice Miokovci, Predrag Radovanović. 

Mi otkupljivači, naveo je Radovanović, potrudićemo se da u narednim danima utičemo na prerađivače da se ta cena makar malo podigne i kaže da je "cena branice i dalje od 80 do 85 dinara". 

Zamenik gradonačelnika Čačka, Radoš Pavlović, izjavio je da je cena "padalice" niska i zbog obilnog roda u smederevskom kraju, Vojvodini i na neki način zbog zasada po agroekološkim područjima koja nisu namenjenena kajsiji. 

"Tu se vidi nedostatak reonizacije poljoprivredne proizvodnje. U narednom periodu smo predvideli da se razvoj poljoprivrede u čačanskom kraju odvija u dva pravca, reonizacija i viši stepeni obrade. Želimo da se stvaraju mala porodična gazdinstva koja će na sopstvenom gazdinstvu pakovati svoje proizvode ili da imaju poluproizvod ili čak gotov proizvod. Tako će uz adekvatnu ambalažu postići veću cenu", zaključio je Pavlović.

Izvor: www.b92.net

"Odlazak u Poljsku je rezultat zajedničkog dogovora proizvođača, hladnjačara i predstavnika države koji je postignut na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić, kako bi se utvrdilo tačno stanje na tržištu malina u Poljskoj, koja je, pored Srbije, jedan od najvećih proizvođača tog voća", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu poljoprivrede.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predstavnici proizvođača malina i hladnjačara dogovorili su se na sastanku 6. jula u Beogradu da naprave radno telo koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve u Srbiji.

 Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je agenciji Beta da očekuje da će se posle povratka delegacije iz Poljske na sastanku u Vladi Srbije naći rešenje prihvatljivo i za proizvođače, i za otkupljivače.

"Domaći proizođači od otkupljivača zahtevaju otkupnu cenu od 1,83 evra ili 220 dinara za kilogram", rekao je Radović.

On je rekao da otkupljivači tvrde da su proizvođači malina zadovoljni cenom od 130 do 140 dinara, koliko sada košta kilogram malina u Srbiji, ali da to nije tačno.

Izvor: www.naslovi.net

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, razgovarali su danas sa predstavnicima proizvođača malina i predstavniicma hladnjačara i posredovali u pokušaju uspostavljanja dogovora o prihvatljivoj ceni otkupa malina.

Na sastanku je dogovoreno da se formira Radno telo, koje će činiti predstavnici Vlade Srbije, predstavnici proizvođača malina i hladnjačara, koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve.


Kako prenosi Agencija BETA predsednik Upravnog odbora Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je danas da su malinari zadovoljni razgovorom sa premijerkom Anom Brnabić i da očekuje da će do četvrtka sledeće nedelje imati i konkretne rezultate o ceni malina.

On je agenciji Beta rekao da će biti formirana radna grupa sa ciljem da u narednih nedelju dana ispita kako se formira cena maline u evropskim zemljama.

Radović je dodao da će radna grupa ispitati koja je cena maline u Poljskoj i da će u tu zemlju za dva do tri dana otputovati predstavnici vlade, hladnjačara i malinara.

"Nakon toga ponovo ćemo se sastati sledećeg četvrtka i tada bi trebalo da utvrdimo cenu. Najvažnije je da bude formirana akontna cena maline na teritoriji cele Srbije", rekao je Radović.

Radović je rekao da je to udruženje tražilo da prosečna cena bude 1,83 evra ili 200 dinara za kilogram malina. Sada je cena od 100 do 125 dinara, ponegde do 150 dinara.

Podsećanja radi, malinari su prošle nedelje zatražili da se do 7. jula sastanu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, inače će radikalizovati protest.

 

Kako Agrobiznis magazin saznaje, nova premijerka Srbije Ana Brnabić,  sastaće se sa predstavnicima proizvođača malina danas, 6. jula 2017. godine u 14 sati u zgradi Vlade Srbije, Nemanjina 11.

Snimateljima i fotoreporterima biće omogućeno snimanje početka sastanka, nakon kojeg će medijima biti prosleđeno saopštenje.

Kakve su prognoze za ovogodišnji rod maline i šta je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poručio malinarima, pročitajte na linku ispod: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2629-malinari-ocekuju-sastanak-sa-predsednikom-i-premijerkom

 

Sve su šanse da se uživanje u duvanskom dimu na terasama kafića u Francuskoj znatno smanji, ali ne zbog zakonske zabrane već zbog poskupljenja cigareta sa sedam na deset evra po paklici, koliko predlaže premijer Eduard Filip (Édouard Phillippe) kao način da se promeni statistika koja beleži 80.000 smrtnih slučajeva u zemlji povezanih sa duvanom. "Nema opcije da se ništa ne uradi" rekao je Filip, dodajući da je vreme da prestane francuska navika javne potrošnje, obećavši smanjenje troškova u narednih pet godina i obuzdavanje dugova koji su, po njegovim rečima, na neprihvatljivo viskokom nivou.

Francuzi već plaćaju jednu od najviših cena cigareta u EU - jedino u Britaniji i Irskoj su skuplje. Oko 80% cene paklice ide vladi u vidu poreza, što znači prihod od 14 milijardi evra godišnje.  Procenjuje se da u Francuskoj barem povremeno puši 16 miliona ljudi ili oko trećina populacije stare između 15 i 85 godina.

Premijerova najava je u duhu onoga što je novi francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) označio kao ključne ekonomske reforme - smirivanje potrošnje i budžetskog deficita - koje će povratiti poverenje Nemačke, njegovog partnera u Evropskoj uniji i ubediti Berlin da prihvati reforme i time ojača blok. Govereći u parlamentu, Filip je rekao: "Francuzi su navučeni na javnu potrošnju. I kao svim zavisnicima potrebni su im volja i hrabrost za odvikavanje", dobivši aplauz poslanika. Argumentujući potrebu za promenama, on je rekao da Nemačka od svakih 100 evra od poreza potroši 98, dok je u Francuskoj taj odnos drugačiji - potroši se 125 evra od 117 skupljenih od poreza. "Veruje li neko da je takva situacija održiva?", upitao je Filip u parlamentu.

Francuska vlada je za svoj program dobila komotnu većinu pri glasanju o poverenju. U donjem domu u kojem dominira Makronova Republika u pokretu ( La République En Marche!) 370 poslanika je glasalo u korist Vlade, dok je 67, uglavnom kranjih levičara i desničara - glasalo protiv, uz 129 uzdržanih. 

Prošle sedmice, francuska nezavisna oditorska kuća je objavila da će u ovogodišnjem budžetu manjak biti viši od osam milijardi evra i predvidela deficit koji će ponovo biti iznad granice u EU od 3% nacionalnog dohotka.

Predsednik Makron je i u kampanji za parlamentarne izbore i nakon njih insistirao na trima ključnim reformama: ekonomskoj, koja uključuje i zakon o radu gde ga verovatno čekaju problemi sa moćni sindikatima, zatim čišćenje politike od mita i zloupotrebe položaja i podizanja nivoa bezbdenosti zemlje koja je u više navrata bila žrtva terosrističkih napada.

Izvor: EurActiv.com

Predstavnici udruženja malinara sastali su se u Beogradu sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i ministrom trgovine Rasimom Ljajićem, a sastanku su prisustvovali i hladnjačari. Na sastanku je zaključeno da do kraja nedelje treba da bude zakazan sastanak sa predsednikom i premijerkom na kojem bi se razgovaralo o otkupnoj ceni maline.

Proizvođačke grupacije su, prema rečima malinara, preuzele rizik na sebe zbog situacije na tržištu i očekuju da se donese strategija malinarstva do kraja godine.

Otkupna cena maline u ovom trenutku u Arilju je od 145 do 163 dinara. Malinari su podsetili ministra poljoprivrede da Komisija za zaštitu konkurencije treba da ispita monoploski položaj na tržištu, a na pitanje koliku cenu traže, kažu da bi bili zadovoljni sa 200 dinara po kilogramu.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije "Malinari Srbije", kaže da predsednik i premijerka treba da reaguju pre 7. jula, za kada su malinari najavili radikalizaciju protesta ukoliko se problemi ne reše do tada.

Istovremeno predstavnik hladnjačara Duško Radulović kaže da odnosi idu u smeru razumevanja, ali da kao izvoznici nemaju parametre da formiraju cenu, već da je u ovom trenutku jedini parametar cena koju je neko spreman da plati.

Ministar Nedimović je rekao da se ovog puta nije pričalo istim tonom kao prošli put. Ponovio je da tržište diktira cene, ali da 270 miliona evra izvoza u prošloj godini obavezuje Ministratstvo da se pozabavi ovim pitanjem. Očekuje organizaciju sastanka na višem niovu, ali podseća da tržište određuje pravila igre i da će Komisija za zaštitu konkurencije ispitati da li postoji poremećaj na tržištu.

Izvor: www.naslov.net
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30