Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović za agenciju Beta rekao je posle sastanka predstavnika te asocijacije i čelnika opština u kojima se uzgaja malina, da je jedna francuska kompanija ponudila veću otkupnu cenu za maline.

"Francuzi su ponudili 158 dinara za kilogram, ali su proizvođači sa juga Srbije već prodali deo malina po cenama od 80 do 120 dinara", rekao je Radović.

Radović je rekao da se na poziv Asocijacije malinara Srbije predsednicima opština gde se uzgaja malina, da dođu na jučerašnji sastanak od 30 čelnika odazvalo osam i oni, prema njegovim rečima, podržavaju protest.

"Asocijacija malinara je donela odluku da se hitno uputi zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije, da ispita da li na tržišu postoji monopol vlasnika hladnjača koji se dogovaraju o jedinstvenoj ceni", rekao je Radović.

Vlasnici hladnjača su pre par dana na sastanku u Privrednoj komori Srbije tvrdili da malinu ne mogu da plate po ceni koju traže proizvođači, jer po toj ceni ne mogu da je prodaju na svetskom tržištu.

Prošle godine kilogram maline prodavao se po ceni 220 do 240 dinara.

Izvor: www.b92.net

Prvi put posle desetak godina proizvođači višanja, berači i otkupljivači na jugu Srbije, zadovoljni su cenom.

Za kilogram prve klase oblačinske višnje proizvođači dobijaju od 80 do 90 dinara.

Prvi put posle desetak godina proizvođači višanja, berači i otkupljivači na jugu Srbije, zadovoljni su cenom tog voća. Za kilogram prve klase oblačinske višnje proizvođači dobijaju od 80 do 90 dinara.

Berba višanja u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu i na temperaturi od 35 stepeni u punom jeku. Proizvođači ne pamte da je nekada kilogram višanja imao skoro istu cenu kao kilogram malina.

Pored proizvođača dobru zaradu imaju i sezonski berači koji za kilogram ubranih višanja dobijaju od 20 do 22 dinara.

Otkupljivači i hladnjačari takođe zadovoljni jer su već obezbedili prodaju u nekoj od zemalja Evropske unije.

Pre godinu dana višnjari su za kilogram roda dobijali samo 40 dinara.

Izvor: www.b92.net

NOVI SAD -Cenu pšenice formira tržište, ali država će pomoći i ministarstvo poljoprivrede je već predložilo robnim rezervama da krenu sa interventnim otkupom, po ceni koju smo mi predvideli od 18 dinara, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je nakon sastanka sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika, koji je održan u Pokrajinskoj vladi, rekao da se nada da će u narednim danima sve biti u proceduri.

"Nadam se da će u narednim danima biti otkupljena interventna količina pšenice kako bi se regulisalo tržište kako ne bi došlo do pokušaja eventualnog pravljenja monopola ili nekog sličnog ponašanja", rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, sa druge strane, imaju aktivnu komunikaciju sa Komisijom za zaštitu prava konkurencije.

"To je jedini ovlašćen organ da rešava pitanja o tome da li postoje monopoli, karteli ili slično ponašanje I nemojte imati nikakvu dilemu, sve alate koji nam sroje na raspolaganju mi ćemo iskoristiti I za ovu I za druge vrste proizvoda", kazao je Nedimović.

Nedimović je rekao da je ove godine posejano manje pšenice, ali da će je biti dovoljno za srpske prilike, da će sigurno biti i oko million tona za izvoz, te da je tržište to koje mora da opredeli stvari.

"Mi smo pripremili i zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, jedan sistemski način da jednom za navek rešimo problem ko je proizvođač, ko je proizvođačka grupacija, ko je otkupjivač i ko može pod kojim uslovima da se bavi određenom delatnosću, a ne da se svako bavi čime stigne i da pušta deplasirane informacije baš uoči svake žetve i branja", kazao je Nedimović i istakao da će tome ministarstvo stati na put.

Izvor: www.rtv.rs

U knjaževačkom kraju na više od 1.500 hektara višnjara u punom rodu u toku je kampanja berbe, otkupa i prerade ovog voća. Početna otkupna cena je 80 dinara po kilogramu, dok se beračima za kilogram plaća do 14 do 15 dinara. Na obnovljenim plantažama privatizovanog kombinata "Džervin" višnje se od ove godine beru uz pomoć mašina.

Dve savremene "Džervinove" mašine za berbu višanja, koje su i prve takve vrste na području istočne Srbije, počele su da rade na 26 hektara novog višnjara na potezu Boševo. Svaka od njih može da zameni više od stotinu berača, pa u kombinatu računaju da će im se investicija bzo otplatiti.

"Bere negde oko tri, tri i po do četiri hektara u toku radnog dana. Petnaest sekundi po stablu, šest radnika opslužuje mašinu", kaže Dragan Stojanović, vozač mašine za berbu višanja.

Podizanjem oko 180 hetkara novih zasada višanja i šljiva, kombinat "Džervin" počeo je obnovu voćarske proizvodnje posle privatizacije. Višnjar na Boševu opremljen je i podzemnim sistemom za navodnjavanje.

"Kad ove višnje budu bile u punoj rodnosti, sa ove plantaže od 26 hektara očekujemo i do 25 tona po hektaru. Tako visok prinos se postiže samo uz taj sistem za navodnjavanje. Dogodine planiramo da još nekih 55 do 60 hektara podignemo ili pod višnjom ili pod šljivom", kaže Vladan Trandafilović, zamenik rukovodioca biljne proizvodnje u "Džervinu".

U preradne kapacitete "Džervina" osim iz knjaževačkog kraja, višnje stižu i sa drugih područja. Otkupna cena je 80 dinara po kilogramu.

Vladimir Lazarević, proizvođač i otkupljivač Rekovca svoje višnje predao je "Džervinu". Kaže da je zadovoljan i saradnjom sa njima i aktuelnom otkupnom cenom.

"Ovogodišnji plan je nekih, prijem i prerada, tri do četiri hiljada tona. Najveći deo ide na preradu u zamrznutu višnju, manji deo se prerađuje u pogonu tople prerade u pasterizovanu višnju i kompot od višanja", kaže Bojana Pavlović, tehnolog u pogonu prerade.

Proizvodnju višnje opština Knjaževac podstiče sredstvima iz svog agrarnog fonda.

"Lokalna samouprava je pospešila još 500 hektara novih zasada i sada smo došli na površinu oko 2000 hektara zasada višnje i drgog voća, uglavnom višnje", kaže Igor Stevanović, zamenik predsednika SO Knjaževac.

Berba višanja u knjaževačkom kraju trebalo bi da bude završena početkom jula na zasadima u brdsko-planinskom području opštine.

Izvor: www.rts.rs

Malinari Srbije nisu uspeli da se dogovore s predstavnicima vlasti o otkupnoj ceni tog voća, rekao je predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović.

Malinari su u Privrednoj komori Srbije o problemima koji imaju u otkupu malina razgovarali sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i predstavnicima ministarstava trgovine, finansija i privrede i vlasnicima hladnjača.

„Ni posle dva i po sata nismo postigli nikakav dogovor. Predstavnici vlasti tvrde da na tržištu ima viška maline i da je zbog toga cena pala“, rekao je Radović.

Dodao je da su malinari pre tri dana uputili zahtev predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se i on uključi u rešavanje problema, ali do sada nisu dobili nikakav odgovor.

Radović je rekao da će malinari na sednici Upravnog odbora Asocijacije doneti odluku o „verovatno radikalnim merama“.

On je naveo da malinari traže da otkupna cena maline bude 220 dinara po kilogramu, a sada hladnjačari nude 120 dinara.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je novinarima posle sastanka da „za pet minuta nije bilo moguće postići dogovor“ i da će za deset dana ponovo razgovarati o otkupnoj ceni malina.

Predstavnici hladnjača tvrde da bi bili na gubitku ukoliko bi maline kupovali od proizvodjača po ceni od 220 dinara jer je neizvesno po kojoj će je ceni oni prodavati pošto tek sada izvoze prošlogodišnji rod.

Izvor: www.b92.net

Ovim poslom kod nas bavi se oko 600 hladnjača i najveći deo njih otkupljuje i skladišti malinu. Ove godine, po tvrdnji proizvođača, ima više razloga za sumnju da je bilo dogovaranja cena.

Da li u Srbiji ima monopola i zloupotrebe na otkupnom tržištu malina odgovor će morati da dostavi Komisija za zaštitu konkurencije.

Kako „Politika” saznaje, pre nekoliko dana održan je sastanak predstavnika komisije i Ministarstva poljoprivrede i sada se čeka da nadležni državni organi dostave tražene podatke.

Ukoliko bude opravdanih sumnji da je u ovom slučaju došlo do povrede konkurencije preduzećemo sve što je u našoj nadležnosti a u skladu sa Zakonom o konkurenciji – rečeno nam je u Komisiji za zaštitu konkurencije. U Srbiji se rat za otkupnu cenu maline ponavlja svakog leta. Do sada nije rađena ozbiljnija analiza kako su hladnjačari i otkupljivači u Srbiji skoncentrisani i da li ima zloupotrebe dominantnog položaja.

Nezvanično ovim poslom kod nas se bavi oko 600 hladnjača i najveći deo njih otkupljuje i skladišti malinu. Prema tvrdnji proizvođača, ove godine ima više razloga za sumnju da je bilo dogovaranja cena. U Srbiji se proizvode i uskladišti oko 80.000 tona ovog voća što je skoro trećina ukupne svetske proizvodnje. Karakteristično za ovu sezonu je svetska nestašica maline. Rod će biti manji ne samo kod nas već i kod dva najveća konkurenta – u Americi za 20 odsto a u Poljskoj za 50 odsto u odnosu na ranije godine. Akontna cena u Arilju, gde se i određuje cena srpske maline, trenutno je 120 dinara (po kilogramu) što je dvostruko manje u odnosu na krajnju, prošlogodišnju. Za malinare je zabrinjavajuće to što je u nekim krajevima Srbije ovo i poslednja cena koja se nudi.

Proizvodnja maline manja je i u Americi i u Poljskoj. Ako i u Srbiji krećemo sa 40 do 50 odsto sniženom proizvodnjom neka nadležni odgovore šta, osim monopola, može da utiče na toliki pad cene – kaže za naš list Dragiša Terzić, predsednik Skupštine opštine Arilje i član Udruženja malinara „Vilamet”. Ističe da otkupljivači sada pokušavaju da nametnu priču da je tržište preplavila jeftina kineska malina i da je u prodaji ima previše. Kinezi, tvrde, nisu ozbiljni proizvođači ovog voća.

Da je tako mi više ne bismo imali šta da tražimo na tržištu. Jer cena radne snage u Kini je izuzetno niska, a upravo je njen udeo najveći u ceni maline. Istina je da ovog proizvoda nema na svetskom i evropskom tržištu – tvrdi naš sagovornik. Pad cena, navodi, pravdaju i time da su u Srbiji površine pod malinjacima udvostručene u odnosu na 2000. godinu. Maline su se tada gajile na 11.000 hektara, a sada na oko 20.000 hektara.

Zaboravljaju da kažu da nije bilo zabrane uvoza zaraženih sadnica i da se polovina zasada osušilo. I još važnije, tada je prinos bio 15 tona po hektaru, a sada je pet. To znači da se površine uvećavaju ali se prinosi smanjuju – objašnjava Terzić i napominje da bi minimalna akontna cena maline ove godine morala da bude 200 dinara jer trenutno ponuđena ne pokriva ni troškove proizvodnje. On ne isključuje mogućnost da konce oko formiranja cene vuku veliki svetski otkupljivači, ali optužbe malinara više se odnose na domaće hladnjačare.  

Ako na svetskom tržištu poslednjih 20 godina cena varira samo pet odsto gore-dole, kako onda objašnjavaju to što u Srbiji padne za čak 50 odsto. U stranim supermarketima 250 grama i dalje plaćaju tri i po evra. U čemu je onda problem sa cenom naše maline – pita Terzić.

Oko 95 odsto domaće maline izvozi se kao poluproizvod – u smrznutom stanju. Na ovom poslu profitiraju uglavnom strani otkupljivači koji ovde imaju registrovane firme i koji malinu kupuju smrznutu, a na njoj kasnije višestruko zarađuju. Od srpske maline u svetu se pravi oko hiljadu različitih proizvoda i to ne samo za prehrambenu već i za farmaceutsku i hemijsku industriju. Prema informacijama iz 2002. na svetskom tržištu proizvedeno je 450.000 tona ovog voća i nedostajalo ga je oko 30 odsto. U 2014. ukupna proizvodnja pala je na 320.000 tona.

Terzić podseća da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno izneo podatak Uprave carina da je (do februara ove godine) prosečna izvozna cena maline bila 2,43 evra. Rolend (njen najkvalitetniji oblik) izvozio se za više od tri evra. Nije teško izračunati koliko novca u džep stavljaju izvoznici.

Komisija nije imala dokaze

Još 2009. godine uputio sam komisiji dopis sa potvrdom da je 13 ariljskih hladnjačara selo za sto i dogovorilo da cena maline bude 110 dinara, na šta nisu imali pravo. Ali, tada su u komisiji rekli da za njih to nije monopol. Na cenu proizvoda utiče ponuda i tražnja, ali mi nemamo slobodno tržište. Svesni smo da ne mogu da formiraju cenu, ali od države tražimo da stvore uslove za poštenu utakmicu – kaže Dragiša Terzić.

Komisija za zaštitu konkurencije već je ispitivala tržište malina u Srbiji 2009. i 2010. godine. Po zahtevu Ministarstva poljoprivrede bavili su se pitanjem da li je na tržištu otkupa maline tih godina bilo udruživanja otkupljivača (hladnjačara) i dogovaranja cena. U izveštaju komisije navodi se da su problemi malinara tada bili mnogobrojni. Iako nisu u potpunosti isključili mogućnost da je bilo određenih dogovaranja otkupne cene maline, komisija je zaključila da se (prema tada dostupnim podacima) ne može utvrditi osnovana sumnja. Odnosno, da je malo verovatno da bi se u ispitnom postupku moglo doći do konkretnih dokaza, što je presudno za eventualno okončanje postupka i donošenje rešenja o postojanju zabranjenog sporazuma.

 

Izvor: www.naslov.net

 

Na području opštine Žitorađa berba ovogodišnjeg roda višanja je u punom jeku, a trenutna otkupna cena iznosi 70 dinara za kilogram.

Proizvođači nisu zadovoljni trenutnom cenom i očekuju da će tokom berbe porasti bar na 80 dinara, što bim kako su naveli, bilo donekle zadovoljavajuće.

Prema ocenama poljoprivrednih stručnjaka, prolećni mraz i učestale kiše nisu mnogo naudile višnjarima, pa je dobar i rod i kvalitet voća. Problem sa otkupnom cenom u opštini Žitorađa imaju i malinari i proizvođači kupina, koji još ne znaju koliko će dobiti za kilogram tog voća.



U pogledu roda i otkupne cene, najbolje su prošli proizvođači jagoda iz Žitorađe za koje je ova sezona bila izuzetno dobra.

Kako je saopšteno iz Udruženja voćara i jagodara dobričkog kraja, cena jagoda je bila od 200 do 250 dinara po kilogramu, a celokupan ovogodišnji rod izvezen je u Rusiju.

Proizvođači jagoda na području opštine Žitorađa naveli su da će posle dobrog roda i otkupne cene, sledeće godine sigurno proširiti parcele sa jagodama.

Izvor: www.b92.net

Ni ovog leta, proizvođači maline nisu zadovoljni otkupnom cenom. Situaciju otežava i to što je ovogodišnji rod mnogo lošiji od prošlogodišnjeg. Ukoliko u sredu, 21. juna, ne bude dogovora s izvoznicima – a uz posredstvo Ministarstva poljoprivrede – posle tehničkih dogovora u petak, proizvođači maline bi, već za vikend, mogli da stupe u generalni štrajk. O tome za BIZLife govori Dobrivoje Radović, predsednik UO Asocijacije malinara.

Ukoliko se malinari ne dogovore s izvoznicima, koji je sledeći korak?

Nikada nismo bili jedinstveni kao danas! Obustavićemo berbu i blokirati hladnjače. Pa, kad mi propadamo, nek’ krenu našim putem i izvoznici i hladnjačari. Već su u toku mirni protesti na jugu zemlje, na štrajk su spremni i u Mačvi i Prnjavoru. Dobri smo kada glasamo, a kada treba decu da školujemo – ne postojimo. Dok se gase sela, pokušavamo i uspevamo da mlade vratimo na imanja; i doktore, i pravnike, i policajce… Pa, država je samo prošle godine od maline prihodovala 250 miliona evra!

Hladnjačari nude 120 dinara po kilogramu maline, a proizvođači traže 220 dinara. Može li da se nađe kompromis?

Prošle godine, malinu smo prodavali za 220-240 dinara po kilogramu, a ove godine, kada je rod prepolovljen, prepolovljena je i cena. Nema logike! To dokazuje da tržište ponude i potražnje ne funkcioniše, već da vladaju monopolisti koji se dogovaraju o visini otkupne cene. U Americi je rod manji za petinu, u Poljskoj je prepolovljen, pitanje je da li će imati šta da beru najesen. U Srbiji, u zavisnosti od kraja, rod je manji za 30 odsto do čak 50-60 procenata nego 2016. godine! Realna cena trebalo bi da bude i veća od 220 dinara, ali mi bismo i s njom bili zadovoljni, iako bi po toj ceni naša dobit bila tek 10 dinara po kilogramu. Sa otkupnom cenom 120-150 dinara po kilogramu ne bismo mogli da vratimo ni uloženo jer su, zbog loših vremenskih uslova, veća ulaganja. Podsetiću da je prosečna izvozna cena griza uvek odgovarala kilogramu sveže maline u otkupu. Izvozna cena griza sada je 1,83 evra, pa ispod toga ne sme da bude ni akontna cena ovogodišnjeg roda.

Zašto ne pristajete da se cena odredi na kraju berbe, kao što predlažu hladnjačari?

To samo pričaju da bi nas uvukli u veliku berbu, pa da cena ostane 120 dinara po kilogramu. Jer, kad izdaju otkupni list, nemaju više nikakvu obavezu.

Kome ste se obratili za pomoć?

Svim nadležnim ministarstvima; najpre poljoprivrede i trgovine, koji mogu mnogo da učine, kao i Ministarstvu finansija, carini i predsedniku države sa zahtevom da se ispita zašto ne funkcionišu zakoni ponude i tražnje. Tajkunima i monopolistima nije dovoljna proizvodnja u Srbiji, već hoće da zarade i na uvozu, pa miksuju sorte. Verovali smo ministru Branislavu Nedimović, ali verovatno ni on nije svestan u kakav je osinjak ušao. Veće je lobiranje pri otkupu i izvozu maline, nego na tržištu droge!

Ko štiti monopoliste?

Ne znamo mi. To treba da kaže država.  Kad se već bori protiv kriminala, neka i na ovom primeru pokaže da je jača od njega. Pre nego što je SNS došao na vlast, 2012. godine, Aleksandar Vučić je obećao da će, ako njegova stranka pobedi, rešiti problem maline za vek i vekova. Neka to sada učini.

Bilo je i dobrih godina za proizvođače maline, poput prošlogodišnje. Zašto tada ne kupite hladnjače?

Ko bi se bavio proizvodnjom, ako bismo mi kupili hladnjače? Mora neko da bude i seljak.

Šta bi, po Vama, bilo sistemsko rešenje, kako se ne bi svake godine pričalo o otkupnoj ceni maline?

Malina mora da se proglasi proizvodom od strateškog značaja, da se uvedu prelevmani, kao i geografsko poreklo, da bi se tačno znalo koliko se maline proizvodi na kom području, zatim donošenje državne strategije i zakona koji će regulisati tu oblast… Za sada, niko nije imao snage da se bori s monopolom i mafijom.

Izvor: www.naslovi.net

Poljoprivrednici Srbije traže da otkupna cena pšenice iz ovogodišnjeg roda bude 20 dinara za kilogram sa porezom na dodatu vrednost (PDV).

U slučaju da bude niža, oni traže da država izmiri razliku, rekao je predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAP) Jovica Jakšić.

On je kazao da je u tržišnoj ekonomiji nelogično tražiti da država isplati razliku između proizvođačke i tržišne cene, ali da je to opravdano jer su subvencije u Srbiji niže nego u zemljama u okruženju.

"U Bosni i Hercegovini, koja je najnerazvijenija u regionu, subvencije za pšenicu su 250 evra po hektaru, a mi u Srbiji dobijamo 4.000 dinara ili 32 evra po hektaru", rekao je Jakšić.

Dodao je da bi država isplatom te razlike pomogla poljoprivrednicima jer će ove godine rod biti prepolovljen.

"Prošle godine imao sam prinos od pet tona po hektaru a ove neće biti više od 2,5 tone", rekao je Jakšić.

Upravni odbor NAP-a doneo je prema njegovim rečima odluku da se prilikom otkupa pšenica kategorizuje jer je kod proizođača koji primenjuju sve agrotehničke mere kvalitetnija nego kod onih koji je ne proizvode pod tim uslovima.

Jakšić je istakao da će poljorprivrednici organizovati protest ako im država ne ispuni zahteve.

"Nezadovoljstvo je veliko i protestovaćemo ako nam se ne obezbedi da pšenicu prodajemo po proizvođačkoj ceni od najmanje 20 dinara po kilogramu", rekao je Jakšić.

Izvor: www.b92.net

 

Za neki dan na jugu Srbije počeće berba višanja. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika, u opštini Merošina voćari će ubrati i dve trećine manji rod od prosečnog.

Vladimir Dinić zabrinuto gleda u svoj višnjik. Aprilski mraz ostavio je tragove. Grančice, nekada crvene od roda, sada nose tek poneki plod.

“Prošle godine ovaj višnjar je rodio 4.500 kilograma, ove neću imati ni hiljadu, znači, šteta je 70 do 80 odsto”, kaže Vladimir Dinić, proizvođač višanja iz Oblačine.

I u voćnjaku njegovog komšije Nenada Garića ista slika.

“U odnosu na prošlu godinu 25-30 odsto. Jedne noći mraz i katastrofa. Mi ne možemo da pokrijemo troškove, nafta je skupa, sredstva, prskamo šest-sedam puta”, kaže Nenad Garić, proizvođač višanja iz Oblačine.



“Oblačinska višnja gaji se na 2.000 ha na teritoriji opštine Merošina. Prosečan prinos je od 1.000 do 1.500 vagona, ove godine 200-300, eventualno 400 vagona”, kaže Hranislav Stojanović, stručni saradnik za poljoprivredu opštine.

Zbog slične situacije i u Evropi, tražnja premašuje ponudu, pa proizvođači očekuju znatno višu cenu u odnosu na prošlogodišnju, kada su za kilogram dobijali tek oko 30 dinara.

“Imajući u vidu rod koji neće preći više od 20 odsto predviđenog, sve ispod 90 do 100 dinara biće gubitak za proizvođače jer neće moći da nastave kvalitetno da obrađuju voćnjek kako bi sledeće godine očekivali dobar rod”, navodi Dušan Miladinović, direktor Zadruge "Oblačinska višnja".



Oblačinska višnja od ove godine ima zaštićeno geografsko poreklo. Ipak, ostaje višegodišnji problem - opština u kojoj se proizvode najveće količine najkvalitetnije višnje nema ozbiljne prerađivačke kapacitete.

“Krenuli smo u program izgradnje hladnjače unutar zadruge koja će pomoći da se roba zadrugara tu skladišti, prerađuje i dalje prodaje i tako ćemo smanjiti pritisak na tržište i izbeći sutaciju da proizvodjači pet dana pred berbu ne znaju koja će biti cene, i što je još gore, da li će cena moći da nadoknadi uložene troškove”, kaže Miladinović.

Svake godine u ovo vreme iz cele jugoistočne Srbije u ovaj kraj dođe između sedam i osam hiljada berača koji branjem višanja ostvare solidnu zaradu. Ove godine i oni će biti u minusu jer će posla biti tek za trećinu od tog broja berača.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30