Ova godina bila je pogubna za srpsku malinu. Nepovoljni klimatski uslovi, ekstremno hladne zime, vrela leta, grad i sneg prepolovili su rod crvenog zlata, a niska otkupna cena isprazniće džepove proizvođača koji tvrde da sa 135 dinara za kilogram ne mogu pokriti troškove proizvodnje i angažovanja radnika.

Stiče se utisak da glavni profit ostvaruju hladnjačari, no oni kažu da još uvek nema jasnih ugovora sa inostranim otkupljivačima pa bi viša cena bila i ogroman rizik za njih.

Činjenica je da je srpska malina doživela vrhunac u otkupu od 2008. do 2011. godine kada je za kilogram plaćano od 2,20 do 2,80 evra.

- Tada su prvi inostrani kupci došli direktno u Srbiju i mi smo prvi put dobili merodavnu cenu za našu malinu. Onda je ponovo krenuo manji pad cene, prošle godine plaćalo se od 230 do 250 dinara za kilogram, a ovo sada je totalno poniženje za svakog proizvođača malina u Srbiji - kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Ako se uzme u obzir da je prošle godine proizvedeno 83.000 tona malina u Srbiji, a ove godine rod neće biti preko 55.000 tona, postavlja se pitanje šta je uslovilo pad cena u otkupu. Malinari tvrde da je u pitanju uvoz koji ne samo da obara cenu već i kvalitet srpskih sorti vilamet i miker, koje po kvalitetu prednjače na svetskom tržištu.

- Uvozila se malina koja nije ni približnog kvaliteta kao naša i onda se mešala, recimo, polka sa našim sortama tako da smo izgubili na kvalitetu. Sada, verovatno, niskom cenom hladnjačari pokušavaju da opet postanu konkurentni na svetskom tržištu, da vrate poverenje otkupljivača koje su izgubili, a sve puca po leđima proizvođača - kaže Radović.

On je dodao da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti, a najbolji dokaz je poređenje sa Evropom gde cena može da varira do pola procenta, a kod nas i do pedeset odsto.

Radović je istakao da “oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina tako da će na ovu cenu mnogi gladni dočekati zimu”.

Sanel Dizdarević iz Prijepolja uzgaja maline na površini od pet hektara i kaže da je ulaganje oko 140 dinara po kilogramu, tako da se sa trenutnom cenom ni troškovi ne mogu pokriti.

- Ova godina je katastrofalna, vremenske nepogode uslovljavaju veće angažovanje oko malina, a samim tim i veća ulaganja. U normalnim uslovima, recimo, maline se prskaju tri, četiri puta, a sada da bismo je zaštitili tretirali smo je i do sedam, osam puta. Na sva ta ulaganja dodate i koštanje radnika, i vidite gde je proizvođač u ovoj priči.

Izvor: www.naslovi.net

Na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika malinara iz cele Srbije je dogovoreno da se cena maline poveća.

Takođe, dogovoreno je i da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara koji traju gotovo već dve decenije, a malinari su odustali od sutrašnjeg protesta.

Malinari su posle sastanka saopštili da se protest najavljen za sutra neće održati i da su zadovoljni sa pregovorima sa ministarstvom poljoprivrede, ali da ostaju pri zahtevu da otkupna cena maline bude 1,83 evra.

Država je takođe malinarima obećala pomoć kroz sadni materijal i zaštitna sredstva malinarima koji su od elementarnih nepogoda pretrpeli štetu.

Pred početak sastanka Nedimović je rekao Tanjugu da je sastanak sazvan na inicijativu ministarstva poljoprivrede uz koordinaciju sa predsednicom Vlade Anom Brnabić jer je, kako je naveo, jako važno da se na tom mestu razgovara o svim problemima koji muče jedan deo grupacije malinara, koji je organizovan u okviru asocijacije.

“Nama je ideja da, kao i prošli put, predstavimo ljudima kojim će to merama Ministarstvo poljoprivrede reagovati na probleme koji su se javili u vezi sa vremenskim uslovima, smenjenim prinosima, da povećamo kvalitet proizvodnje i da otvorimo nova tržišta u pogledu plasiranja robe”, rekao je Nedimović napominjući da Vlada apsolutno stoji na stanovištu otvorenog tržišta, koje opedeljuje cenu maline.

“Kada smo počeli da spajamo otkupljivače i malinare pre mesec dana cena je bila110 dinara, a danas već imamo taj skok koji ide 153, 158, 163 u zavisnosti od prostora, a negde čak i do 170 dinara”, naveo je ministar ističući da je jako je važnio da ta cena bude akontna.

To, kako je ukazao, znači da otkupljivači imaju obavezu da - prema ugovorima o prodaji maline na zapadno tržište - tako plaćaju razliku.

Za one pak proizvođače kojima je dnevno plaćena konačna cena “više nema pomoći jer je tu tržište odradilo svoj posao, rekao je ministar.

"Naše je da spečimo da bilo ko pokuša da izmanipuliše tržište i pokuša da na račun malinara da pribavi za sebe korist koja mu ne pripada.

To je posao države da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta. Prilike govore da će biti kretanja naviše, ali u kranjoj liniji je tržište to koje opredeljuje sve šta se dešava", napomenuo je ministar.

Kako su ranije saopštili predstavnici malinara, oni traže da akontna cena maline bude jednaka na nivou citave Srbije i da iznosi 180 dinara

Image may contain: plant and food

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica.

Vrednosti izvoza borovnice, prošle godine bila je oko 4 miliona dolara, odnosno za 18% manje u odnosu na vrednost izvoza prethodne godine. Borovnica se prošle godine najviše izvozila u Francusku, Nemačku i Belgiju, a znatno manje u druge evropske zemlje. Dominantna cena borovnice na zelenoj pijaci tokom 2016. godine, kretala se od 800 do 1.000 dinara za kilogram po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 800 din/kg, dok je na kvantaškoj pijaci cena bila od 550 dinara do 800 dinara po mesecima. Očekuje se da će narednih 5 godina otkupna cena biti stabilna, kao i izvoz.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

Gde može da se gaji borovnica? Da li se može gajiti i u saksiji? Pogledajte školski primer iz prakse! Plantaža visoko-žbunaste borovnice, u Brestoviku nadomak Beograda, na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2705-gde-moze-da-se-gaji-borovnica

 

Proizvođači kupina zaustavili su branje tog voća zbog niskih otkupnih cena od 30 do 50 dinara za kilogram, rekao je predsednik Udruženja voćara Nektar u Knjaževcu Milan Mihajlović.

On je agenciji Beta kazao da su se udruženja proizvođača kupina cele Srbije dogovorila da odlože branje do sledeće nedelje, dok se ne dogovore da li će tražiti razgovor sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimović ili će odlučiti da blokiraju putne pravce.

„Znamo da ministar Nedimović nema uticaja na cenu kupina ali da pokušamo da zajednički nađemo neko rešenje jer u suprotnom nema smisla da država daje subvencije za nove zasade kupina ili njihovo navodnjavanje u iznosu od 40 odsto od vrednosti investicije“, rekao je Mihajlović.

Knjaževačka fabrika Džervin ove godine, prema rečima Mihajlovića, neće kupovati kupine, a manji otkupljivači kažu da su im vlasnici velikih hladanjača ponudili otkupnu cenu od 40 dinara.

Predsednik udruženja proizvođača kupina iz istočne Srbije Goran Stančić rekao je da prodaja po sadašnjim cenama vodi proizvođače u još veći gubitak nego da se to voće pusti da propadne.

„Beračima treba platiti dnevnicu između 2.000 i 2.500 dinara, a mi po sadašnjim cenama za 100 kilograma kupina možemo da dobijemo od 3.000 do 5.000 dinara. Kako da pokrijemo troškove uzgajanja i svega što sledi pre nego što kupina stigne da se bere“, zapitao je Stančić.

Dodao je da se ne isplati brati kupinu ako je otkupna cena manja od 120 dinara po kilogramu.

Vlasnici hladnjača nisu želeli da govore o tome zašto su tako niske otkupne cene kupina.

Izvor: www.naslovi.net

Premijer Slovačke Robert Fico dao je 18. jula Evropskoj komisiji i njenom šefu Žan-Klodu Junkeru rok do jeseni da počnu da rešavaju problem različitog sastava istih proizvoda za tržišta "stare" i "nove" Evrope i zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i protera zapadne namirnice iz slovačkih restorana. Fico je na primeru ribljih štapića pokazao da za istu cenu i u istom pakovanju kupac u Austriji dobije 300 grama a u Slovačkoj 280 grama, kao i da austrijski kupac dobije 65% mesa, a slovački svega 58%. "Zemlje Višegradske grupe su već ranije upozoravale na taj problem, ali mere Evropske komisije su nedovoljne. Komisija ima dovoljno informacija da, ako hoće, pripremi zakone kojima bi naredila da ko želi da prodaje proizvod u istom pakovanju, mora da ima isti kvalitet", kazao je Fico novinarima u Bratislavi.

 

Upozorenje premijera i ultimatum Evropskoj komisiji da nešto preduzme do jeseni dolaze posle velikog zvaničnog testa u susednoj Češkoj gde je, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantima za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, čime se pokazalo da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta. Češki ministar poljoprivrede Marjan Jurečka predstavio je rezultate testa na ministarskom zasedanju u Briselu, a pred zapadnim kolegama se ogorčeno razmahivao s dve kutije ribljih štapića (prerađene zamrznute ribe za prženje) za nemačko i češko tržište - proizvodima koji su na testu najgore prošli. I premijer Fico je pred obraćanje novinarima takođe obavio "mali, lični test" u kupovinu namirnica. Fico je pokazao da su ti riblji štapići istog naziva i internacionalnog proizvođača u istom pakovanju za austrijsko tržište imale 300 grama, a za slovačko 280 grama, da je austrijski kupac dobio 65% mesa, a slovački svega 58%, i sve ipak za istu cenu od 2,99 evra.

"To prerasta u veliki međunarodni skandal, istu atmosferu osećam u susednim zemljama. Ne mogu da prihvatim da od Slovaka prave neke građane nižeg reda", rekao je Fico. Slovački premijer najavio je da će se nastojanja da i Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju pođednako kvalitetne proizvode kao Nemci, i da prestanu da budu "kanta za đubre Zapada" i nadnacionalnih kompanija, naći na dnevnom redu susreta premijera Višegradske četvorke u Budimpešti 19. jula.

Fico želi da o tom problemu razgovara i sa šefom Evropske komisije Junkerom i daje EU rok do jeseni da počne nešto da preduzima, jer će u suprotnom Slovačka pribeći jednostranim merama. Takva mera, po rečima slovačkog premijera, mogao bi da bude embargo na pola godine na uvoz namirnica sa Zapada za ugostiteljske objekte, jer takva mogućnost, na određeni rok od šest meseci, postoji u propisima EU.

Nadnacionalne kompanije brane se da je za gori kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama EU kriv navodno lokalni ukus potrošača, a kod praška za pranje, Čehe je zasmejalo objašnjenje da Česi na odeći "prave drugačije fleke" nego Nemci.

 

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

https://www.euractiv.com 

Otkupna cena trenutno je za sortu čačanka do 40 dinara, a čuvena loh nes plaća se svega 50 dinara za kilogram.

To ne odgovara kupinarima, pa su u Krupnju juče obustavili berbu, jer je u ovom kraju pre dva dana kilogram čačanke bio i 20 dinara. Sve oči uprte su, opet, u hladnjačare i otkupljivače, koji, kako kažu voćari, ucenjuju sa cenom i mešetare, pišu Večernje novosti.

“Hladnjačari su se dogovorili da čačanku plaćaju 40 dinara, a obogaćenu loh nes 50 dinara za kilogram”, žali se Dejan Radulović, voćar iz Milićevca kod Čačka. 

“Otkupljivači opet ostvaruju ekstraprofit, jer je konfitura kupine, ona prve klasa, od 96 do 120 dinara. Među kupinom koja se sad bere, od 60 do 80 odsto je prve klase. To je klasična pljačka proizvođača. Otkupljivači plaćaju sve isto, a posle prodaju po klasifikovanim cenama. Svu kupinu guraju u jednu klasu, a posle to prebiraju i prodaju po kvalitetu, pa ostvaruju ekstraprofit, i do dva i po puta više u odnosu na cenu prema proizvođaču”, objašnjava on. 

Kako objašnjava Radulović, kupina u Srbiji će zamreti. Država mora da stane na put reeksportu maline i kupine. 

“Nigde ne piše na kutijama da su kupine i maline iz Poljske, već da su naše, a nisu”,upozorava Radulović. 

“Neka država pojača kontrolu, zna se tačno ko uvozi i ko to radi. Zbog svega toga, ljudi su počeli da obustavljaju berbu, jer kada je cena 40 dinara, još malo pa će morati da doplate sami sebi da bi je brali. Da bi bar malo bili zadovoljni, treba podići cenu čačanke za 10, a loh nesa za 20 dinara”, dodaje on. 

I otkupna cena kupine iz Levča, koja je pre nekoliko dana za tržište Rusije bila od 230 do 250 dinara, tokom vikenda je "spala" na 150 dinara. Prema rečima Đorđa Stanojevića, pomoćnika predsednika Opštine Rekovac, otkupljivači i hladnjačari mešetare da bi više zaradili, pa zbog toga cena varira. 

“Suša je znatno umanjila rod, ali na parcelama gde je bilo navodnjavanja prinosi su dobri”, kazao je Stanojević. 

“Problem postoji i sa radnicima koji beru kupinu. Dolaze berači iz Kragujevca i drugih mesta, a plaćeni su po ubranoj količini. Zarade dnevno od 1.500 do 2.000 dinara”,dodaje on.

Izvor: www.b92.net

Dani srpske kajsije su po deveti put organizovani 15. i 16. jula u Miokovcima, srpskoj prestonici ovog voća. Ova manifestacija posvećena je profesionalnom voćarstvu, posebno razvoju proizvodnje kajsije, ali i ostalih vrsta koštičavih voćaka. Ovakvi skupovi su odlična prilika da se čuju najnovije informacije iz oblasti voćarstva, da se razmeni znanje i iskustava sa terena, da se proizvođači informišu o najnovim tehnologijama uzgoja kajsije, ali je ujedno i mesto gde se svi posetioci mogu upoznati sa brojnom ponudom izlagača.

U Srbiji se pod zasadima kajsije nalazi oko 5.290 ha. Posmatrano po opštinama, daleko najveće površine se nalaze u Grockoj (1949 ha), zatim u Čačku (549 ha), Smederevu (234 ha), Zrenjaninu (95 ha) i Subotici (94 ha). Visina godišnje proizvodnje tokom poslednjih godina varira od 18.510 tona u 2005. godini do 44.077 tona u 2011. godini, sa prosečnom proizvodnjom u poslednjih pet godina od 26.510 tona. Prinos varira od 4,5 do 8,7 tona po hektaru.

Za Agrobiznis magazin, gradonačelnik Čačka Milun Todorović, istakao je da se u Miokovcima svake godine povećavaju površine pod zasadima kajsije, i ona se danas uzgaja na oko 250 hektara. "Mislim da svake godine radimo bolje, idemo ka većem kvalitetu proizvoda. Krenuli smo pre devet godina skromno, sa malim brojem hektara, danas imamo više od 500 hektara u ovim našim prelepim selima Miokovcima, Milićevcima, Trbušanima, Vranićima, Gornjoj Gorevnici", podsetio je Todorović.

Pomoćnik ministra poljoprivrede, Zoran Janjatović, izjavio je da je upravo ono što rade voćari u Miokovcima strateški interes zemlje u poljoprivredi. "Da se iskoristi potencijal svih regiona i da proizvod koji ovde najbolje uspeva bude i najpametnije plasiran. Voćarstvo u Srbiji je strateška grana kojoj će ministarstvo dati veoma visoki primat. U narednom periodu pokušaćemo da pomognemo da povećate vrednost a vama treba da bude cilj da povećate prihode po hektaru, da povećate profit a to bez savremene tehnologije i savremenih zasada, pravog ciljnog tržišta i kvaliteta nije moguće", istakao je Janjatović.

Prošlogodišnje Dane kajsije organizovalo je udruženje „Miokovačka kajsija“, čiji je predsednik Vojkan Tomić bio i domaćin kajsijade. Pored toga što je ovo selo poznato po proizvodnji kajsije, od ove sezone biće bogatije za novu hladnjaču kapaciteta 300 tona zamrznutog voća. Hladnjača je formirana sa namerom da se u Miokovce voće dovozi i prerađuje, a ne samo odvozi u sirovom stanju kao što je do sada bio slučaj. Hladnjača je spratna, istog kapaciteta na obe etaže,  opremljena tunelom za brzo zamrzavanje kapaciteta 22 tone, lager komorom u koju može da stane 20 vagona zamrznutog voća, što omogućava da se voće zamrzava i prerađuje, kao i da se skladišti i sačeka  najpovoljniju cenu za prodaju.

Vlasnici hladnjače, Miroslav Nedeljković i Marko Jokić su spremno za otkup kajsije, a nakon kajsije, vršiće i otkup šljive i ostalog sezonskog voća. Jedan deo otkupljenog voća plasiraće poznatim destilerijama, dok će se drugi deo iskoštičavati, zamrzavati i spremati za izvoz.

Planovi ova dva voćara su da u prvoj fazi rada hladnjača bude skladišno – otkupna komora koja će snabdevati domaće tržište, a vremenom će se ići sve više na preradu, pa im je u planu da te proizvode izvoze na inostrano tržište, pre svega u Rusiju, pa otuda i naziv Poljoprivredni kombinat “Kalinka”.     

Početna cena u otkupu za industrijsku kajsiju prošle nedelje je iznosila 35 dinara, dok se tokom ove nedelje cena povećala na 50 dinara za industrijsku, a za konzumnu otkupna cena je 80 dinara po kilogramu. Većina voćara, kajsiju će predavati otkupljivačima, ali će značajne količine biti korišćene za pravljenje rakije

Ukupan izvoz kajsije u 2016. godini bio je 2.341tona, od čega je 87% (1.996 t) izveženo sveže kajsije. Najviše se izvozila u Rusku Federaciju 25% i Bosnu i Hercegovinu 20%. Veoma mala količina smrznute kajsije (274t) plasirana je na tržište Nemačke, Austrije i Francuske. Privremeno konzervisane kajsije je izveženo oko 66 t i svega 6 tona sušene kajsije. Ukupna vrednost izvoza kajsije je 2,1 miliona dolara.

Ukupan uvoz kajsije prošle godine iznosio je svega 713 tona, u vrednosti uvoza od 1,3 miliona dolara. Zemlje iz koji je bio najveći uvoz su Grčka 45% za svežu kajsiju i Turska 37% za suvu kajsiju, koja je uticala na visoku cenu uvoza.

Neuobičajen fenomen, da u celom svetu maslac dostiže rekordne cene, prva je u aprilu primetila Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Time se počela odmotavati priča koju poslednje vreme vrte evropski mediji o tome da su u celoj Nemačkoj u jednoj godini cene mlečnih proizvoda porasle za 13 odsto, da u Francuskoj sledi skok cena kroasana, da u Velikoj Britaniji već danas računaju da bi moglo biti nestašice maslaca za Novu godinu. 

Sada i Financial Times piše da celoj Evropi predstoji nestašica maslaca. A u pozadini svega stoji odluka EU-a iz 2015. da liberalizuje trgovinu mleka. Preko noći se dogodilo da je ponuda jako nadmašivala potražnju, što je značilo da su cene mleka i mlečnih proizvoda pale, da bi na kraju farmeri i seljaci sve brže stali odustajati od daljeg uzgoja krava muzara.

Financial Times dalje napominje da potrošnja maslaca već godinama širom sveta, posebno Zapada, stalno raste, a kako je reč o namirnici koju se ne može skladištiti, ili barem nimalo jednostavno, svet će ove godine, prema predviđanjima FAO i Financial Timesa, trebao biti gladan maslaca koji će zato biti sve skuplji.

Uzroci su klimatske promene, nedovoljno krava koje daju mleko, ali i dve političke odluke EU-a, prenosi Express.hr.

Izvor: www.naslovi.net

Reč je o sorti "lohnes" na području Rekovaca, a sav rod ide u izvoz, izjavio je direktor Fonda za razvoj poljoprivrede ove opštine.

Na području Levča, opština Rekovac, počela je berba kupina, cena je odlična i kreće se od 230 do 250 dinara, izjavio je danas Tanjugu direktor Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Rekovac Đorđe Stanojević.

Reč je o sorti "lohnes" i sav rod ide u izvoz, na tržište Ruske Federacije, istakao je Stanojević.

On je dodao da ove sorte na području Levča, "nema mnogo". 

Stanojević je istakao da "domaći hladnjačari još nisu istakli cenu, možda zbog toga što je berba tek počela, a poljoprivrednici koji gaje domaće sorte, na primer "čačanku", očekuju da cena bude 50 do 80 dinara".

Na području opštine Rekovac, pod kupinom je oko 150 hektara, a zasade ima oko stotinu proizvođača koji kupinu gaje na hektar i više i još toliko koji gaje na manjim površinama.

Izvor: www.novosti.rs

Kasno je za sastanak malinara i predstavnika Vlade Srbije jer je suša uništila rod, rekao je predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

On je za agenciju Beta rekao da se delegacija proizvođača maline, predstavnika države i vlasnika hladnjača, koja je pre dva dana otputovala u Poljsku da proveri kolike su cene tog voća, juče vratila u Beograd. 

"Danas bi trebalo da imamo novi sastanak u Vladi Srbije ali je suša uništila dobar deo roda malina i za branje je još preostalo deset do 20 odsto", rekao je Radović. 

On je istakao da je na njegovoj plantaži preostalo da se obere desetak odsto tog voća i da će se sada videti da li će ekstremno smanjena ponuda da podigne cenu malina ili će i dalje biti minimalne zato što su se tako dogovorili hladnjačari. 

Slična je situacija i sa kupinama, jer iako je berba počela ovih dana vlasnici hladnjača još ne nude otkupnu cenu. 

Predsednik Udruženja proizvođača kupina za istočnu Srbiju Goran Stančić rekao je da se do sada obrane kupine predaju vlasnicima hladnjačama bez ikakve ugovorene cene. 

"Berba je počela pre sedam dana i kupine moramo da predamo vlasnicima hladnjača jer ne možemo na drugi način da ih sačuvamo, a oni se još dogovaraju koju cenu da nam ponude i kažu da ćemo čekati još bar nedelju dana", rekao je Stančić. 

Na kupinama može da se zaradi, kako je rekao tek ako cena bude oko jedan evro za kilogram, posebno ove godine zbog povećanih troškova za zalivanje. 

On je rekao da uzgaja kupine na tri hektara i da mora da ih zaliva svaki drugi-treći dan. 

Prošle godine kupine su se prema njegovm rečima prodavale po ceni od 20-30 dinara za kilogram zbog čega je 50-60 odsto roda propalo jer proizvođači nisu želeli da prave novi trošak na branju. 

"Proizvodnja kupina se 2015. godine proširila ali su zasadi prošle godine zbog niskih cena krčeni i to se tako radi u krug", rekao je Stančić. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je u tridesetak zemalja pa čak i Australiju izvezeno nešto više od 22.000 tona kupina i ostvaren je devizni priliv od 27 miliona evra. 

Srbija je 2014. godine izvezla preko 21.000 tona kupina i ostvarila devizni priliv od 30 miliona evra od čega je u Nemačku izvezeno 7.044 tone što je vredelo 8,7 miliona evra. 

Od poslednje tri godine najbolja je bila 2015. godina jer je stranom tržištu prodato 26.000 tona što je vredelo 36 miliona evra, od čega najviše Nemačkoj, 8.200 tona za deset miliona evra.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30