Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će, kao dodatna podrška proizvođačima mleka, u najkraćem roku biti isplaćene premije za mleko. On je najavio i da će od novembra nemačka kompanija Tenis početi da gradi farmu svinja i klanicu u Srbiji.

Kako se navodi u saopštenju tog ministarstva, isplata premija po hitnom postupku izvršiće se kako bi proizvođači bili zaštićeni zbog oscilacija na tržištu.

Nedimović se sastao sa proizvođačima mleka i predstavnicima najvećih mlekara na teritoriji Srbije sa kojima je razgovarao o aktuelnim problemima u pogledu cene mleka na tržištu, kao i programima podrške kako stočarskom, tako i mlekarskom sektoru.

Izvor: www.blic.rs

Očekujem da se cena maline u narednom periodu poveća, a sve činjenice na tržištu idu tome u prilog, kaže pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević.

Sastanak sa predstavnicima udruženja malinara iz Vojvodine je plod naše kontinuirane komunukacije i namera da u narednom periodu zajednički razvijamo strategiju malinarstva u Vojvodini, rekao je Radojević.

Radojević je nakon sastanka kom je prisustvovao i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao da očekuje da se cena maline u narednom periodu poveća, te dodao da sve činjenice na tržištu idu tome u prilog. 

"Na primeru maline iz Centralne Srbije vidimo kako je podignut nivo akontne cene i očekujemo da se isto tako desi i po pitanju maline u Vojvodini, a to kažem pre svega zbog toga što će se malina u Vojvodini brati do oktobra, za razliku od maline iz Centralne Srbije, koja se praktično završava u narednim danima", naveo je Radojević. 

On je podsetio da resorni sekretarijat ima niz novih podsticajnih mera, između ostalog i za nabavku elemenata za zaštitu grada, gde je posebno prepoznato jagodičasto i bobičasto voće što nije bio slučaj do ove godine. 

"Kroz naše konkursne linije po prvi put se primenjuju i mreže za zasade i značajno smo povećali sredstva za opremanje hladnjača u odnosu na prošlu godinu kada smo opredili 35 miliona dinara, sada smo izdvojili 145 miliona, a maksimalni iznos po korisniku je povećan sa tri na pet miliona dinara", kazao je Radojević. 

Po njegovim rečima u narednom periodu razmišljaće o tome da proizvođači objedinjeni u zemljoradničke zadruge imaju mogućnost da povuku više sredstava za opremanje hladnjača. 

"Tako bi bili u mogućnosti da sufinansiramo 50 odsto izgradnju hladnjače zavidnog kapaciteta, koja bi zadovoljila potrebe malinara u toj regiji", naveo je Radojević. 

Radojević kaže da prisustvo ministra Nedimovića na sastanku ukazuje na to da želi da razume specifičnost problematike proizvodnje maline u Vojvodini u odnosu na one u Centralnoj Srbiji. 

"Na današnjem, vrlo kontruktivnom sastanku smo zajednički zaključili da ćemo kroz naše mere u narednom periodu zajednički sa referentnim predstavnicima malinara u Vojvodini koji su danas prisustvovali sastanku uskladiti naše mere i podržati ih", kazao je Radojević. 

U prilog povećanju cene maline, kaže, ide i činjenica da je malina u Poljskoj u vrlo nezavidnoj poziciji u odnosu na očekivani prinos. 

"Procena je da u Vojvodini imamo oko 1.000 hektara sa tendencijom rasta i upravo iz tog razloga svi relevantni i nadležni organi u pokrajini i republici moraju da uvaže malinarstvo kao jednu od razvojnih grada poljoprivredne delatnosti i da shodno tome opredelimo mere agrarne politike", rekao je Radojević. 

Malinari će u ovoj godini, kaže, biti u jednoj meri u nezavidnoj poziciji pre svega zbog lošeg prinosa. 

"Naravno da visina prinosa utiče i na cenu koštanja u odnosu na fiksne i varijabilne troškove i u tom smislu možemo reći da nas očekuje teška godina, ali svakako da sa povećanjem akontne cene u Centralnoj Srbiji možemo očekivati i povećanje cene u Vojvodini", podvukao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu. 

Danilo Šćepanović, proizvođač iz Ratkova, kaže da je današnjim sastankom načinjen prvi korak ka nastojanju da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane, te da konačno rešenje nije postignuto. 

"Mi se borimo da dobijemo akontnu cenu, ništa konkretno nije dogovoreno, ovo je samo prvi razgovor i očekujemo da već sledeće nedelje razgovori budu nastavljeni dok ne dobijemo konačno rešenje, mi nećemo odustati jer je u pitanju naša egzistencija", rekao je Šćepanović i dodao da od države očekuje da pomogne u rešavanju problema oko cene maline i u tome da se zakoni pođednako primenjuju na celoj teritoriji Srbije.

Izvor: www.b92.net

Sa predstavnicima Vlade Srbije dogovoreno je da malina bude strateški proizvod na osnovu geografskog porekla.

To je istakao predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović, objašnjavajući da će, na taj način biti poznato koliko je malina proizvedeno u svakoj mesnoj zajednici, lokalnoj samoupravi i gradu.

Nećemo imati, kao do sada, da se plasiraju lažne informacije, da je hiperprodukcija i da ne ide izvoz”, rekao je Radović. 

On je dodao da je dijalog sa državom pokrenut sa mrtve tačke i da u prilog tome idu garancije vlade da će pratiti cene malina. 

Vlada garantuje, ne rečima, nego ćemo danas dobiti dokument, da će se kontrolisati cene po kojim su maline izvezene, a po kojim se prodaju. Na taj način znćemo da li je dobra akontna cena, odnosno da li je 220 dinara, koliko zahteva Asocijacija malinara”, rekao je Radović. 

Osim značaja osnivanja Nacionalnog saveta, koji bi se bavio problemom malinara, Radović je istakao i da uzgajivači malina ostaju pri tome da ona bude 1,83 evra. 

Predložili smo da akontna cena, dok se bude obračunavala, bude 180-190 dinara, a razlika do 220 dinara da se isplati do 1. januara ili 1. februara”, rekao je Radović. 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije rekao je i da su od Vlade zatražili i da predsednik Regionalne privredne komore Užice, Rade Ljubojević, bude smenjen. 

On ne može da bude četvrti izvoznik iz Srbije, a da vrši funkciju u privrednoj komori u Užicu. To utiče na proizvodnju i mislimo da je to sukob interesa”, rekao je Radović. 

Radović je naveo i da je predstavnicima malinara na jučerašnjem sastanku rečeno da je formirana komisija koja ispituje da li postoji monopol na trzištu malina. 

Rekli su i da će početi sve inspekcije i kontrola malih i velikih hladnjača, da se mora stati na put tom monopolu”, zaključio je Radović.

Izvor: www.b92.net

U podnorudničkim selima Vojkovci i Jarmenovci počinje berba prvih plodova kupine, čiji je rod dobar, ali se proizvođači žale na nisku otkupnu cenu.

Bojan Mijailović iz sela Vojkovci pod kupinom ima 15 ari, sorte čačanska bestrna, koja je u punom rodu i kaze da baš nikada do sada nije imao toliko plodova, ali podseća da kad je visok prinos onda je cena niska.

"Na otkupu za ovu voćnu vrstu plaća se 40 dinara po kilogramu što je jako malo", kaže Mijailović. 

Ista situacija je i u susednom selu Jarmenovci. Domaćin Saša Savić ima zasad od 25 ari već pomenute sorte. 

"Iako je ova godina dosta problematična, kupina je ponela veliku količinu izuzetno kvalitetnih plodova," izjavio je Savić. 

On se, međutim, nada da će tokom berbe koja traje skoro mesec dana cena skočiti, jer se sa trenutnom cenom, kako kaže, ne uklapaju. 

"Nije lako odnegovati kupinu, iako nemamo velike površine ipak treba dosta ulaganja, đubrivo, hemija, navodnjavanje a cena nikakva,"dodao je Savić. 

Kupine iz ovih sela putuju za Čačak odakle i vodi poreklo ova sorta, poljoprivrednici imaju ugovoren otkup sa hladnjačom koja dalje plasira plodove na englesko tržište.

Izvor: www.b92.net

Ova godina bila je pogubna za srpsku malinu. Nepovoljni klimatski uslovi, ekstremno hladne zime, vrela leta, grad i sneg prepolovili su rod crvenog zlata, a niska otkupna cena isprazniće džepove proizvođača koji tvrde da sa 135 dinara za kilogram ne mogu pokriti troškove proizvodnje i angažovanja radnika.

Stiče se utisak da glavni profit ostvaruju hladnjačari, no oni kažu da još uvek nema jasnih ugovora sa inostranim otkupljivačima pa bi viša cena bila i ogroman rizik za njih.

Činjenica je da je srpska malina doživela vrhunac u otkupu od 2008. do 2011. godine kada je za kilogram plaćano od 2,20 do 2,80 evra.

- Tada su prvi inostrani kupci došli direktno u Srbiju i mi smo prvi put dobili merodavnu cenu za našu malinu. Onda je ponovo krenuo manji pad cene, prošle godine plaćalo se od 230 do 250 dinara za kilogram, a ovo sada je totalno poniženje za svakog proizvođača malina u Srbiji - kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Ako se uzme u obzir da je prošle godine proizvedeno 83.000 tona malina u Srbiji, a ove godine rod neće biti preko 55.000 tona, postavlja se pitanje šta je uslovilo pad cena u otkupu. Malinari tvrde da je u pitanju uvoz koji ne samo da obara cenu već i kvalitet srpskih sorti vilamet i miker, koje po kvalitetu prednjače na svetskom tržištu.

- Uvozila se malina koja nije ni približnog kvaliteta kao naša i onda se mešala, recimo, polka sa našim sortama tako da smo izgubili na kvalitetu. Sada, verovatno, niskom cenom hladnjačari pokušavaju da opet postanu konkurentni na svetskom tržištu, da vrate poverenje otkupljivača koje su izgubili, a sve puca po leđima proizvođača - kaže Radović.

On je dodao da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti, a najbolji dokaz je poređenje sa Evropom gde cena može da varira do pola procenta, a kod nas i do pedeset odsto.

Radović je istakao da “oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina tako da će na ovu cenu mnogi gladni dočekati zimu”.

Sanel Dizdarević iz Prijepolja uzgaja maline na površini od pet hektara i kaže da je ulaganje oko 140 dinara po kilogramu, tako da se sa trenutnom cenom ni troškovi ne mogu pokriti.

- Ova godina je katastrofalna, vremenske nepogode uslovljavaju veće angažovanje oko malina, a samim tim i veća ulaganja. U normalnim uslovima, recimo, maline se prskaju tri, četiri puta, a sada da bismo je zaštitili tretirali smo je i do sedam, osam puta. Na sva ta ulaganja dodate i koštanje radnika, i vidite gde je proizvođač u ovoj priči.

Izvor: www.naslovi.net

Na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika malinara iz cele Srbije je dogovoreno da se cena maline poveća.

Takođe, dogovoreno je i da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara koji traju gotovo već dve decenije, a malinari su odustali od sutrašnjeg protesta.

Malinari su posle sastanka saopštili da se protest najavljen za sutra neće održati i da su zadovoljni sa pregovorima sa ministarstvom poljoprivrede, ali da ostaju pri zahtevu da otkupna cena maline bude 1,83 evra.

Država je takođe malinarima obećala pomoć kroz sadni materijal i zaštitna sredstva malinarima koji su od elementarnih nepogoda pretrpeli štetu.

Pred početak sastanka Nedimović je rekao Tanjugu da je sastanak sazvan na inicijativu ministarstva poljoprivrede uz koordinaciju sa predsednicom Vlade Anom Brnabić jer je, kako je naveo, jako važno da se na tom mestu razgovara o svim problemima koji muče jedan deo grupacije malinara, koji je organizovan u okviru asocijacije.

“Nama je ideja da, kao i prošli put, predstavimo ljudima kojim će to merama Ministarstvo poljoprivrede reagovati na probleme koji su se javili u vezi sa vremenskim uslovima, smenjenim prinosima, da povećamo kvalitet proizvodnje i da otvorimo nova tržišta u pogledu plasiranja robe”, rekao je Nedimović napominjući da Vlada apsolutno stoji na stanovištu otvorenog tržišta, koje opedeljuje cenu maline.

“Kada smo počeli da spajamo otkupljivače i malinare pre mesec dana cena je bila110 dinara, a danas već imamo taj skok koji ide 153, 158, 163 u zavisnosti od prostora, a negde čak i do 170 dinara”, naveo je ministar ističući da je jako je važnio da ta cena bude akontna.

To, kako je ukazao, znači da otkupljivači imaju obavezu da - prema ugovorima o prodaji maline na zapadno tržište - tako plaćaju razliku.

Za one pak proizvođače kojima je dnevno plaćena konačna cena “više nema pomoći jer je tu tržište odradilo svoj posao, rekao je ministar.

"Naše je da spečimo da bilo ko pokuša da izmanipuliše tržište i pokuša da na račun malinara da pribavi za sebe korist koja mu ne pripada.

To je posao države da obezbedi normalno funkcionisanje tržišta. Prilike govore da će biti kretanja naviše, ali u kranjoj liniji je tržište to koje opredeljuje sve šta se dešava", napomenuo je ministar.

Kako su ranije saopštili predstavnici malinara, oni traže da akontna cena maline bude jednaka na nivou citave Srbije i da iznosi 180 dinara

Image may contain: plant and food

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica.

Vrednosti izvoza borovnice, prošle godine bila je oko 4 miliona dolara, odnosno za 18% manje u odnosu na vrednost izvoza prethodne godine. Borovnica se prošle godine najviše izvozila u Francusku, Nemačku i Belgiju, a znatno manje u druge evropske zemlje. Dominantna cena borovnice na zelenoj pijaci tokom 2016. godine, kretala se od 800 do 1.000 dinara za kilogram po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 800 din/kg, dok je na kvantaškoj pijaci cena bila od 550 dinara do 800 dinara po mesecima. Očekuje se da će narednih 5 godina otkupna cena biti stabilna, kao i izvoz.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

Gde može da se gaji borovnica? Da li se može gajiti i u saksiji? Pogledajte školski primer iz prakse! Plantaža visoko-žbunaste borovnice, u Brestoviku nadomak Beograda, na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2705-gde-moze-da-se-gaji-borovnica

 

Proizvođači kupina zaustavili su branje tog voća zbog niskih otkupnih cena od 30 do 50 dinara za kilogram, rekao je predsednik Udruženja voćara Nektar u Knjaževcu Milan Mihajlović.

On je agenciji Beta kazao da su se udruženja proizvođača kupina cele Srbije dogovorila da odlože branje do sledeće nedelje, dok se ne dogovore da li će tražiti razgovor sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimović ili će odlučiti da blokiraju putne pravce.

„Znamo da ministar Nedimović nema uticaja na cenu kupina ali da pokušamo da zajednički nađemo neko rešenje jer u suprotnom nema smisla da država daje subvencije za nove zasade kupina ili njihovo navodnjavanje u iznosu od 40 odsto od vrednosti investicije“, rekao je Mihajlović.

Knjaževačka fabrika Džervin ove godine, prema rečima Mihajlovića, neće kupovati kupine, a manji otkupljivači kažu da su im vlasnici velikih hladanjača ponudili otkupnu cenu od 40 dinara.

Predsednik udruženja proizvođača kupina iz istočne Srbije Goran Stančić rekao je da prodaja po sadašnjim cenama vodi proizvođače u još veći gubitak nego da se to voće pusti da propadne.

„Beračima treba platiti dnevnicu između 2.000 i 2.500 dinara, a mi po sadašnjim cenama za 100 kilograma kupina možemo da dobijemo od 3.000 do 5.000 dinara. Kako da pokrijemo troškove uzgajanja i svega što sledi pre nego što kupina stigne da se bere“, zapitao je Stančić.

Dodao je da se ne isplati brati kupinu ako je otkupna cena manja od 120 dinara po kilogramu.

Vlasnici hladnjača nisu želeli da govore o tome zašto su tako niske otkupne cene kupina.

Izvor: www.naslovi.net

Premijer Slovačke Robert Fico dao je 18. jula Evropskoj komisiji i njenom šefu Žan-Klodu Junkeru rok do jeseni da počnu da rešavaju problem različitog sastava istih proizvoda za tržišta "stare" i "nove" Evrope i zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i protera zapadne namirnice iz slovačkih restorana. Fico je na primeru ribljih štapića pokazao da za istu cenu i u istom pakovanju kupac u Austriji dobije 300 grama a u Slovačkoj 280 grama, kao i da austrijski kupac dobije 65% mesa, a slovački svega 58%. "Zemlje Višegradske grupe su već ranije upozoravale na taj problem, ali mere Evropske komisije su nedovoljne. Komisija ima dovoljno informacija da, ako hoće, pripremi zakone kojima bi naredila da ko želi da prodaje proizvod u istom pakovanju, mora da ima isti kvalitet", kazao je Fico novinarima u Bratislavi.

 

Upozorenje premijera i ultimatum Evropskoj komisiji da nešto preduzme do jeseni dolaze posle velikog zvaničnog testa u susednoj Češkoj gde je, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantima za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, čime se pokazalo da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta. Češki ministar poljoprivrede Marjan Jurečka predstavio je rezultate testa na ministarskom zasedanju u Briselu, a pred zapadnim kolegama se ogorčeno razmahivao s dve kutije ribljih štapića (prerađene zamrznute ribe za prženje) za nemačko i češko tržište - proizvodima koji su na testu najgore prošli. I premijer Fico je pred obraćanje novinarima takođe obavio "mali, lični test" u kupovinu namirnica. Fico je pokazao da su ti riblji štapići istog naziva i internacionalnog proizvođača u istom pakovanju za austrijsko tržište imale 300 grama, a za slovačko 280 grama, da je austrijski kupac dobio 65% mesa, a slovački svega 58%, i sve ipak za istu cenu od 2,99 evra.

"To prerasta u veliki međunarodni skandal, istu atmosferu osećam u susednim zemljama. Ne mogu da prihvatim da od Slovaka prave neke građane nižeg reda", rekao je Fico. Slovački premijer najavio je da će se nastojanja da i Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju pođednako kvalitetne proizvode kao Nemci, i da prestanu da budu "kanta za đubre Zapada" i nadnacionalnih kompanija, naći na dnevnom redu susreta premijera Višegradske četvorke u Budimpešti 19. jula.

Fico želi da o tom problemu razgovara i sa šefom Evropske komisije Junkerom i daje EU rok do jeseni da počne nešto da preduzima, jer će u suprotnom Slovačka pribeći jednostranim merama. Takva mera, po rečima slovačkog premijera, mogao bi da bude embargo na pola godine na uvoz namirnica sa Zapada za ugostiteljske objekte, jer takva mogućnost, na određeni rok od šest meseci, postoji u propisima EU.

Nadnacionalne kompanije brane se da je za gori kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama EU kriv navodno lokalni ukus potrošača, a kod praška za pranje, Čehe je zasmejalo objašnjenje da Česi na odeći "prave drugačije fleke" nego Nemci.

 

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

https://www.euractiv.com 

Otkupna cena trenutno je za sortu čačanka do 40 dinara, a čuvena loh nes plaća se svega 50 dinara za kilogram.

To ne odgovara kupinarima, pa su u Krupnju juče obustavili berbu, jer je u ovom kraju pre dva dana kilogram čačanke bio i 20 dinara. Sve oči uprte su, opet, u hladnjačare i otkupljivače, koji, kako kažu voćari, ucenjuju sa cenom i mešetare, pišu Večernje novosti.

“Hladnjačari su se dogovorili da čačanku plaćaju 40 dinara, a obogaćenu loh nes 50 dinara za kilogram”, žali se Dejan Radulović, voćar iz Milićevca kod Čačka. 

“Otkupljivači opet ostvaruju ekstraprofit, jer je konfitura kupine, ona prve klasa, od 96 do 120 dinara. Među kupinom koja se sad bere, od 60 do 80 odsto je prve klase. To je klasična pljačka proizvođača. Otkupljivači plaćaju sve isto, a posle prodaju po klasifikovanim cenama. Svu kupinu guraju u jednu klasu, a posle to prebiraju i prodaju po kvalitetu, pa ostvaruju ekstraprofit, i do dva i po puta više u odnosu na cenu prema proizvođaču”, objašnjava on. 

Kako objašnjava Radulović, kupina u Srbiji će zamreti. Država mora da stane na put reeksportu maline i kupine. 

“Nigde ne piše na kutijama da su kupine i maline iz Poljske, već da su naše, a nisu”,upozorava Radulović. 

“Neka država pojača kontrolu, zna se tačno ko uvozi i ko to radi. Zbog svega toga, ljudi su počeli da obustavljaju berbu, jer kada je cena 40 dinara, još malo pa će morati da doplate sami sebi da bi je brali. Da bi bar malo bili zadovoljni, treba podići cenu čačanke za 10, a loh nesa za 20 dinara”, dodaje on. 

I otkupna cena kupine iz Levča, koja je pre nekoliko dana za tržište Rusije bila od 230 do 250 dinara, tokom vikenda je "spala" na 150 dinara. Prema rečima Đorđa Stanojevića, pomoćnika predsednika Opštine Rekovac, otkupljivači i hladnjačari mešetare da bi više zaradili, pa zbog toga cena varira. 

“Suša je znatno umanjila rod, ali na parcelama gde je bilo navodnjavanja prinosi su dobri”, kazao je Stanojević. 

“Problem postoji i sa radnicima koji beru kupinu. Dolaze berači iz Kragujevca i drugih mesta, a plaćeni su po ubranoj količini. Zarade dnevno od 1.500 do 2.000 dinara”,dodaje on.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31