Proizvođači maline još uvek se bore za utvrđivanje veće akontne cene ovog voća, kada je u pitanju ovogodišnji rod. Naime, predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, juče su bili na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, gde se razgovaralo o aktuelnim problemima koji se odnose kako na cenu maline, tako i na nadoknadu štete usled snega, koji je proizvođače iznenadio u aprilu mesecu.

Konkretni odgovori očekuju se do 10. novembra.

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Početak formiranja malinjaka donosi pitanje kako obezbediti kvalitetne sadnice maline. Na vama je odluka šta odabrati. Sadnice maline se mogu kupiti putem ponude u oglasima, u rasadnicima, od prijatelja, poznanika, ili u ovlašćenim organizacijama. 

Malina sorte "polka", zbog dobre cene i isplative produžene sezone, jer se bere i u jesen, donosila je prethodnih godina dobar prihod valjevskim voćarima. Ove godine izostala je i cena i rod, pa malinari sa manjih parcela krče zasade.

Umesto berbe maline "polke", ovce pasu u napuštenom zasadu Predraga Savića iz Donjih Leskovica kod Valjeva. Zbog duplo manje ovogodišnje otkupne cene od 120 dinara, Predrag je odustao od berbe "polke", koja mu je prethodnih godina donosila dobar prihod.

"Ovce su opasle sad čekamo da pokrčimo, preoremo, pa ćemo spremiti zemlju za narednu godinu za malinu, a sa polkom smo definitivno završili. Ne možemo mi da pariramo Vojvodini gde ljudi beru kombajnima i oni se uklapaju u cenu od evro a mi ovde sa radnom snagom nema nas nigde," kaže Predrag Savić.

Od polke odustaje i Marko Tošić iz tog sela, kao i druge komšije. Njegova kalkulacija, uprkos manjim ulaganjima je nepovoljna.

"Znači tu nema računice ni da sa nekim svojim narodom što mogu da uradim, a već da ne pričamo za neke ljude koji imaju više pa treba da plate dnevnice, hranu, prevoz i šta sve još drugo", objašnjava Tošić.

"Polka" se ipak brala u domaćinstvu Rankovića u susednom selu koje je među retkim i ove godine imalo po desetak berača i primer je kako treba organizovati ovu proizvodnju.

"Mi ove godine da nismo imali vodu ne bi imali račun da beremo. Imamo hektar maline i po ovoj ceni se ne bi uklopili nikako, ali smo dali ovo pod organsku i tako smo na nuli. Da je manja površina ne bi imali račun da je beremo i da plaćamo radnike," kaže Dobrila Ranković iz sela Sušica.

I dok ovakvi primeri budu usamljeni, manji nerentabilni malinjaci će se, periodično u zavisnosti od cene krčiti ili obnavljati. Koliko će zasada "polke" biti manje zavisi od ustaljene prakse voćara, koji dobit vide pre svega u ceni, a ne i u prilagođavanju uslovima savremenog voćarstva.

Izvor: www.rts.rs

 

Preko nedelje radi u kompaniji, a vikendom u malinjaku

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2805-preko-nedelje-radi-u-kompaniji-a-vikendom-u-malinjaku

 

Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, navodi da se može očekivati poskupljenje finalnog proizvoda od suncokreta i za 20 posto.

Proizvodnja suncokreta ove godine manja je za 15 posto u odnosu na lane, pa stručnjaci procenjuju da će cena ulja sa dosadašnjih 135 dinara, u zavisnosti od proizvođača, moći da dostigne i više od 160 dinara po litru.

Olga Čurović iz Privredne komore Vojvodine kaže da se očekuje uvoz od 50.000 tona suncokreta, te da su sada cene uljanih kultura, već u otkupu veće u odnosu na prošlu sezonu, što bi trebalo da uslovi i poskupljenje ulja.

Računica oko poskupljenja sledi kasnije kada bude realizovan uvoz, a fabrike će odrediti cene svojih proizvoda, uvažavajući nivo svetskih cena.            

                                                                                                                                                                                                           www.telegraf.rs

Sa njom se slaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, koji je rekao da se može očekivati poskupljenje finalni proizvoda od suncokreta i za 20 posto:

Suncokret je najmanje podbacio od svih kultura, kvalitet je dosta dobar, ali je cena veća, oko 37 dinara po kilogramu, što će se i inače odraziti na cene proizvoda ove kulture. Uljari su precizni u svojoj računici. Naprave procenu cene sirovina, i prate tokove na svetskom tržištu i onda formiraju cenu. Moja slobodna procena jeste da može doći do povećanja cena i do 20 odsto - smatra Galetin.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Da li će cene na Kvantašu usporiti pripremu zimnice?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3107-da-li-ce-cene-na-kvantasu-usporiti-pripremu-zimnice

 

 

Visoke temperature leti i velike suše prepolovile su rod kupusa, pa su tako i cene skočile.

Cena kupusa skočila je u prodavnicama i na pijacama čak tri puta u odnosu na prošlu godinu. Kilogram ovog povrća prošle godine koštao je 30 dinara, a sada čak i 90 dinara. 

Znam da je bila suša, ali nisam očekivao da će kupus postati luksuz na trpezi. Čekam da na pijacu stigne futoški kupus za kiseljenje, ako bude više od 50 dinara, onda od tog posla nema ništa. Slave će nam ove godine izgleda proći bez sarme - kaže kupac sa pijace u Novom Sadu.

Prodavci kažu da se ljudi često raspituju da li će cena kupusa biti niža, a retko ko i uzme više od 50 ili 100 kilograma za kiseljenje, jer kada vide cenu "hvataju se za glavu" - kaže prodavac.

Visoke temperature leti i velike suše prepolovile su rod kupusa, pa su tako i cene skočile. Tako će porodica ove godine za kiseljenje 100 kilograma kupusa, morati da izdvoje 5.000 umesto 2.000 dinara.

Izvor: www.telegraf.rs

Ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da Vlada razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Krkobabić je istakao da bi se tim parama u potpunosti rešio problem domaćih malinara.

"To su sredstva koja bi omogućila da u jednoj godini formiramo deset velikih zadruga sa finalnom preradom. Nakon toga ne bi se više bavili pitanjem srpske maline", izjavio je Krkobabić u Kruševcu na sastanku sa predstavnicima opština i zadruga sa područja Rasinskog okruga. 

Krkobabić je istakao da je u Srbiji u poslednjih pet meseci, odnosno od pokretanja akcije "Pet stotina zadruga za 500 srpskih sela", formirano 70 novih zadruga. ; 

"Nisu sve te zadruge dobile podsticajna sredstva, dobilo ih je samo četiri. Ljudi su se organizovali jer smo razbili nepoverenje koje je vladalo među njima", rekao je Krkobabić. 

On je podsetio da se u oktobru završava prvi deo konkursa za dodelu podsticajnih sredstava zadrugama, ali da naredne godine kreće trogodišnji program sa 25 miliona evra namenjenih zadrugama. 

Krkobabić je podsetio da postojeće zadruge mogu da dobiju do 100.000 evra bespovratnih podsticajnih sredstava, a nove zadruge do 50.000 evra. 

"Novac ide za nabavku opreme i tehnike, osnovnog stada, zasada. Nećemo da pravimo nove zgrade. Njih imamo već dovoljno i hoćemo da ih stavimo u funkciju", rekao je Krkobabić. 

On je rekao da na području Rasinskog okruga postoji oko 6.000 porodičnih gazdinstava sa posedima koji su, poput republičkog proseka, veličine oko četiri i po hektara. 

"Hoćemo da ih povežemo i da od njih napravimo robne proizvođače. U nove zadruge oni ne unose svoje posede i imanja, već svoj proizvod", kazao je Krkobabić. 

Prema njegovim rečima, na području Rasinskog okruga registrovano je 56 zadruga, a njih 27 je aktivno. Krkobabić će sa predstavnicima grada Kruševca u toku dana obići zemljoradničku zadrugu "Euro-duo kalem" u selu Lazarevac.

Izvor: www.b92.net

Saveti stručnjaka za uspešnu berbu i skladištenje grožđa:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3039-saveti-strucnjaka-za-uspesnu-berbu-i-skladistenje-grozda

 

Verovali ili ne, ozbiljnije proizvodnje "srpskog univerzalnog leka" ovde nema. 

Zbog toga se čak 70 odsto ovog lekovitog povrća, koje se mnogo koristi u našim domovima, zapravo uvozi iz Kine. Da sve nije baš tako lako, za Telegraf.rs su potvrdili poljoprivrednici iz Vojvodine. Sakule je jedno od sela koje prednjači u uzgajanju belog luka. Kažu, ima bar 50 proizvođača koji beli luk gaje na površini od 4 - 5 lanaca (2 - 3 hektara).

Srbija ima samo jednog proizvođača belog luka, koji ovo povrće gaji na veliko. Zato je i cena ove namirnice, neophodne u hladnim danima koji su pred nama, kao odbrana od virusa, otišla "nebu pod oblake". 

Dok je pre mesec, dva, pa i pre desetak dana cena belog luka bila od 200 do 300 dinara, cena mu je sada duplo veća. Jedan veliki trgovinski lanac ga prodaje za 500 dinara po kilogramu! A cena će, kažu, i dalje nastaviti da skače.

Verovali ili ne, ukoliko na jednom hektaru zemlje posejete beli luk, piše agroinfotel.net, od takvog zasada možete da zaradite čak milion dinara!

Međutim, ova zarada kao da nije primamila previše domaćih povrtara, pa ozbiljnije proizvodnje ovog povrća u Srbiji nema.

1.000 DINARA ZA KILOGRAM

Nekoliko prodavaca belog luka oglašava se na portalu pijace.com, pa ga tako neki, za kilogram, prodaju i za 270 dinara. Cene su slične, kada je u pitanju luk iz Vojvodine, od 270 pa do 300 dinara, dok proizvođač iz Šapca svoj luk ceni 500 dinara.

Na pijaci na Dušanovcu u Beogradu cena za kilogram belog luka je od 600 pa do čak 1.000 dinara!, dok na pijaci u Mirijevu može da se nađe i za 300 dinara.

Selo Sakule u opštini Opovo je sinonim za proizvodnju belog luka u Srbiji. Jedan od najvećih poljoprivrednika u selu je i Zlatoje Dimitrov. Prema njegovim rečima, mnogi u ovom selu gaje beli luk, ima bar 50 poljoprivrednika. Severnije u Vojvodini, objašnjava on, dominira crni luk. On kaže da ima oko dva hektara pod belim lukom.

- Skupa je proizvodnja, prvenstveno seme, jer ako vam treba tona semena, a 3 evra je kilo, izračunajte - priča Zlatoje. On smatra da će cena belog luka nastaviti da raste. Seljaci iz Sakula su sve što su povadili sa njiva, uglavnom, prodali.

Nakupcima i prekupcima, kaže Zlatoje. Organizovanog državnog otkupa nema. Država se, prema rečima Stojana Gligorina iz Sakula, bavi samo pšenicom i kukuruzom.

Radna snaga, koje nema, je skupa, sve se radi ručno, ali sve su to dugogodišnji proizvođači. Još su bili i dobri uslovi ove godine, kako je moglo biti. Beli luk mnogo kalira, gubi na težini, pa se prodaje brzo pošto se izvadi iz zemlje - kaže Stojan i dodaje da većina poljoprivrednika ima stalne kupce.

MORA MNOGO DA SE RADI

Kako za Telegraf.rs kaže mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice u beli luk mora malo više da se uloži i treba mnogo da se radi. Luk se vadi početkom juna, jer je ozima kultura u pitanju. Od tada pa sve do oktobra ima domaćeg luka, pa nema potrebe za uvozom iz Kine ili Mađarske. Tome država pribegne, kada ponestane domaćeg luka. Sav njegov zasad, oko 8 tona, otišao je za kulen IM " Topola".

Po hektaru mora da se uloži 3.000 evra. A ceo proces oko belog luka je komplikovan, problemi su kad je sadnja u pitanju i kada počne berba, jer se ručno vadi, dok je luk u zemlji i nije toliki problem - priča on.

Prošlogodišnja berba je bila, primera radi, prepolovljena lukovom muvom.

Izvor: www.telegraf.rs

Rani aprilski mrazevi, pa suša zadali su pčelarima glavobolje i učinili 2017. jednom od najgorih godina za proizvodnju meda, koga nikad nije bilo manje.

Pčelari Republike Srpske još pamte 2015. godinu kada je ostvarena rekordna proizvodnja meda u iznosu od skoro 2.000 tona, međutim, kako sami kažu, odmah su znali da će se ta godina teško ponoviti.

Ove godine, kažu, potpuno druga priča.

Mraz u aprilu je potpuno desetkovao prve cvetove bagrema i livadskih biljaka, a vrućine koje su usledile, samo su dodatno otežale proizvodnju meda.

Pčele su preživljavale zahvaljujući prihranjivanju, zima je skroz neizvesna, a situaciju dodatno pogoršava to što im je ovo druga loša godina za redom.

Građani već strahuju da bi i med mogao doživeti sudbinu voća, povrća, mesa, mleka ali i ostalih proizvoda koji već sada drastično poskupljuju.

Međutim, Damir Barašin sekretar Saveza udruženja pčelara Republike Srpske, objašnjava da poskupljenja za sada neće biti, bar ne u Krajini.

- Godine 2016. i 2017. su katastrofalne. Sve je desetkovno još od početka godine. Situacija sa medom je loša, čak smo nekoliko puta i razgovarali na temu poskupljenja, bilo je i inicijativa, ali mislim da to nije pametan potez. Ne bi bilo fer da med poskupi, jer je finansijska situacija građana ionako loša. Med u Krajini ostaje oko 15 KM, dok je u Hercegovini nešto skuplji – objašnjava Barašin.

Dodaje da ako dođe do novih inicijativa za poskupljenje meda, ta inicijativa neće imati podršku banjalučkih pčelara.

Međutim, neke je prazna saća ipak naterala da povećaju cene.

Oni koji već dugo godina vode brigu o košnicama kažu da ne pamte ovako loše godine, tako je med u Hercegovini poskupeo nakon 15 godina.

- Med u Hercegovini je tačno 15 godina bio 15 KM po kilogramu, a pre nekoliko meseci je poskupio na 18 KM. Ne znam da li će biti većih poskupljenja, ne bi trebalo, ali opet videćemo – kaže Božo Vujović, pčelar iz Bileće.

Dodaje da je u Hercegovini med poskupio, jer je potražnja velika, te da može reći da niko u Hercegovini više nema meda.

- Ja 35 godina vodim dnevnike, pišem kakav je koji dan bio i vodim evidenciju o svemu i mogu reći da nikada nije bilo ni slično. Ovo je katastrofa. I da je najlošija godina do proleća vaga pokaže 15 kilograma, a ove godine nije bilo ništa. Eto koliko je loše – objašnjava Vujović.

Zabrinuti su i kupci, koji u svojim kuhinjama ne žele uvozne proizvode sumnjivog kvaliteta, već redovno kupuju domaći med.

- Nikada ne kupujem uvozni med, jer im ne verujem. Godinama kupujem samo domaći, od proverenih proizvođača, tako me zabrinulo to što ga nema. Neka poskupe ako treba malo, samo da ga ne nestane, jer ga moja porodica i ja svakodnevno koristimo – kaže Vera Malić iz Prnjavora.

Sudeći po svemu, vreme nije štedilo nikoga pa ni pčelare, kojima je svaki sledeći mesec neizvestan. I dok sa setom pričaju o uspešnoj 2015. godini, nadajući se da bi se nekada mogla ponoviti, pčelari se brinu za prazna saća i planiraju kako da prežive zimu.

Primorani da uvoze

Druga loša godina zaredom sa sobom donosi i lošu prodaju, a očekuje se i da dodatno poraste uvoz meda u BiH, koji je čak 80 puta veći od izvoza. Pčelari upozoravaju kupce da budu oprezni jer je kvalitet meda koji se nalazi na policama marketa, ili kesicama u kafićima, sporan, ali ga građani zbog niske cene masovno kupuju.

Izvor: www.blic.rs

Zbog niskih temperatura, poznih prolećnih mrazeva, a posle visokih letnjih temperatura mnogo je lošiji rod voća. Zbog izmrzavanja resa i muških pupoljaka, gotovo je izvesno da će ovo voće da poskupi, mada u trgovinskim lancima još nisu dobili takve najave od dobavljača.

Kao i prošle godine, zbog oštrih slana koje su u maju pogodile dosta regiona Evrope i Turske, očekuje se dosta manji rod oraha. Ove godine smo kao udruženje proizvođača imali zahteve za izvoz preko 4.000 tona oraha u januaru-martu, ali ga već krajem decembra nije bilo ni kod krupnih proizvođača, ni kod nakupaca - kaže aša Lukić, predsednik Saveza uzgajivača oraha Srbije.

Kako kaže Lukić, cenu na tržištu oraha u Srbiji ne formira pijaca, jer su u pitanju mizerne količine. Ne formiraju je krupni uzgajivači, jer je ta grana voćarstva i dalje u začetku zbog pogrešne tehnologije uzgoja i neproduktivnih tradicionalnih sorti.

Na plantažama ekstenzivnog tipa (nema obrade, samo ubiranje roda) se proizvede svega oko 500-700 tona kvalitetnog kalemljenog oraha godišnje, dok oko 95 odsto količine oraha u Srbiji nakupci otkupe od seljaka, a cene variraju i do dva puta od juga ka severu zemlje.

Reč je o samoniklom orahu neujednačenog kvaliteta, boje i ukusa, koji se prodaje isključivo kao očišćeni. Ove godine nakupci su plaćali 400-750 din/kg na veliko, dok je cena na malo na pijacama išla 500-1000 din/kg. Otkupljeni orah ide u, kako kaže Lukić, lance zdrave hrane, markete ili u izvoz.

- Ove jeseni očekujemo rast cena za oko 15-20% u odnosu na prošlu godinu u jeku sezone, zbog druge uzastopne loše berbe. Verujem da će orah na pijacama oko novogodišnjih praznika da pređe 1000-1200 din/kg - upozorava Lukić.

Prema podacima sa terena kojima raspolaže Privredna komora Srbije zasadi oraha su pretrpeli štete kako od prolećnih mrazeva, tako i od visokih temperatura tokom poslednjih meseci, što će se svakako, smatraju, odraziti na ovogodišnji rod, ali ne mora da znači, i na cenu.

- Stanje zasada po regionima je vrlo neujednačeno, od onih gde će rod biti veći nego prethodne godine, do onih gde su oštećenja i do 50%. Krajem septembra se očekuju preciznije procene roda na nivou cele Srbije i formiranje otkupne cene oraha - smatra samostalni savetnik Milada Lukešević u Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.

Agroekonomista Branislav Gulan je, ipak, ubeđen da će do poskupljenja doći.

Zakon ekonomije je takav da kad nečega nema, da će da poskupi. U ovom slučaju će cena da se formira prema našim platežnim mogućnostima. Video sam da je na pijacama trenutna cena oko 800, 900 dinara za kilogram, pa očekujem rast od 20 do 50 odsto - prognozira Gulan.

Poznati trgovinski lanac koji tokom cele godine u ponudi ima domaće orahe u pakovanju od 200 grama, nema najava od dobavljača da će njihova cena, kao ni sitnih kolača koji se od njega prave, da poskupe u narednih 30 dana.

Videćemo šta će biti posle. a sezona slava se primiče...

Izvor: www.telegraf.rs

I ovog septembra, citrusi prodaju se po paprenim cenama, u poređenju sa drugim voćem. Trgovci se pravdaju da južno voće nabavljaju iz Argentine i Južne Afrike. Za 10 dana očekuju pojeftinjenje.

Cena limuna u Srbiji ovih dana otišla je "u nebesa". Kilogram ovog voća u prodavnicama i na pijacama košta i do 250 dinara. Trgovci se pravdaju nestašicom citrusa u Evropi, zbog čega moraju da ga nabavljaju iz daleke Latinske Amerike i Južne Afrike, a to, dalje, utiče na cenu.

Izvor: www.novosti.rs

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.342 tone robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (397 t), paprikom (378 t), krompirom (186 t), jabukom (165 t), lubenicom (159 t), crnim lukom (156 t), šargarepom (149 t), krastavcem (107 t), kupusom (101 t), breskvom (100 t), grožđem (83 t), tikvicom (69 t), plavi patlidžan (61 t), dinjom (58 t), šljivom (53 t) i bananom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (310 t → 397 t), paprike (140 t → 378 t), krompira (104 t → 186 t), jabuke (122 t → 165 t), kupusa (88 t → 101 t), breskve (82 t → 100 t), plavog patlidžana (42 t → 61 t), šljive (38 t → 53 t) i banane (16 t → 20 t), dok je promet: lubenice (320 t → 159 t), crnog luka (171 t → 156 t), šargarepe (151 t → 149 t), krastavca (120 t → 107 t), grožđa (84 t → 83 t), tikvice (72 t → 69 t) i dinje (122 t → 58 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                       20 - 40 din.

kupus                         30 - 40 din.

crni luk                       15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                        30 - 35 din.

paradajz                     25 - 80 din.

krastavac                   28 - 45 din.

paprika                      30 - 70 din.

plavi patlidžan            40 - 50 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      50 - 100 din.

šljiva                           40 - 60 din.

grožđe                        50 - 100 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          150 - 170 din.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31