Udruženje kupinara istočne Srbije, ocenilo je da će Zakon o sezonskim radnicima, posmatrano iz ugla proizvođača, doneti samo još jedan namet više.

Udruženje se oglasilo, povodom najave da će uskoro biti usvojen Zakon o sezonskim radnicima, kojim će poslodavci biti obavezani da i tim radnicima, uplaćuju poreze i doprinose.

"Boljitak će doneti jedino državnoj kasi, koja samo traži način kako će se puniti, bez obzira da li su proizvođači u mogućnosti da to i ispune... Ako nosilac ili vlasnik poljoprivrednog gazdinstva od svog mukotrpnog rada ne može zaraditi, novac da plati penziono i zdravstveno osiguranje za sebe, kako i od čega da zaradi i da plati sezonske radnike?", navodeno je u saopštenju. 

U saopštenju koje je potpisao predsednik Udruženja kupinara istočne Srbije, Goran Stančić, navodi se da su proizvođači u više navrata od države tražili da im pomogn,e u formiranju zaštitnih cena za kupinu i malinu, i u uređenju tržišta, da bi proizvodnja bila profitabilna, ali da je država odgovorila da ne može da se meša, jer je reč o slobodnom i fer tržištu. 

"Ako ne možete i nećete, poštovana gospodo, da nam pomognete u formiranju zaštitnih cena za naše proizvode, i da stanete već jednom na stranu poljoprivrednih proizvođača, kako onda mislite da mi zaradimo taj nova,c koji od nas tražite, i da platimo sezonske radnike? Da li mislite da taj novac možemo brati, kao što beremo kupine i maline na 40 i više stepeni, pa da vam tako platimo još jedan namet koji ćete nam nabaciti na naša izrabljena, i savijena pleća, bez da ste nas nešto pitali, ili probali da se konsultujete sa nama, predstavnicima proizvođača", naveo je Stančić. 

On je dodao, da ministarstvo ne brine za sezonske radnike, već samo kako da napuni kasu, i dodao da su sezonski radnici uglavnom ljudi u radnom odnosu, poput prosvetnih radnika sa završenim fakultetima, a da rade na plantažama, jer im primanja nisu dovoljna da bi živeli normalno. 

"Ja kao njihov nazovi poslodavac pod navodnicima, smatram da su dnevnice ili zarade u poljoprivredi veoma male, ali iz razloga što su naši proizvodi bezvredni na tržištu, pa odatle ne možemo veći deo novca izdvojiti za sezonske radnike, i njihove zarade. Zato od vas tražim - izborite se za dostojnu i normalnu cenu naših proizvoda, sasecite monopol koji vlada na tržištu, pokažite da ste iskreno zainteresovani za razvoj poljoprivrede u Srbiji, i onda možemo da ozbiljno pričamo o svemu, što od nas tražite i budete tražili", dodao je Stančić.

Izvor: www.b92.net

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, povodom današnjeg protesta malinara u Ivanjici, saopštio je da cenu maline određuje tržište, a da su sa udruženjima proizvođača dogovorene mere kojima će se poboljšati stanje u malinarstvu.

- Moj stav i stav Vlade Srbije izneli smo na zajedničkim sastancima i stojimo iza toga. Tržište opredeljuje cenu maline. Sa svim udruženjima malinara dogovorili smo mere za narednu i naredne godine, kako bismo povratili obim izvoza kakav je bio prethodnih godina. To je ulaganje u sadni matrijal, razvoj novih tržišta, diverzifikacija poljoprivredne proizvodnje, kako ne bismo postali zavisni samo od jedne proizvođačke kulture, rekao je novinarima ministar Nedimović, koji je danas u Užicu otvorio „Žestival“ - Treći međunarodni festival voćnih rakija.

- Potuno razumem stanje u kome se ove godine nalazi tržište, ali uradili smo sve što smo mogli. Razgovarali smo sa hladnjačarima nebrojeno puta i uspeli da koliko-toliko podignemo cenu, saopštio je Nedimović i dodao da postoje najave o tome da će akontna cena biti veća u nedeljama koje dolaze.

Na pritužbe malinara da će morati da plaćaju doprinose za sezonske radnike, on je rekao da „još uvek nije napisan nacrt zakona o tome, ali da je intencija države da smanji sivu ekonomiju“.

- O tome će se voditi javna rasprava sa svim udruženjima, ali moramo da zaštitimo sve učesnike u tom procesu - i one koji prozvode malinu i oni koji je beru, ali i u kompletnom voćarstvu, ali nikakvim novim nametima, poručio je ministar.

On je najavio da će pomoć države u sadnom materijalu uslediti od septembra ove godine, nakon što se utvrdi obim štete, te da je to Ministartsvo zajedno sa udruženjima proizvođača utvrdilo način na koji će sprovesti tu meru.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je da hladnjačari ne poštuju dogovor postignut na sastanku u Vladi Srbije.

"Hladnjačari ne povećavaju otkupne cene sa sadašnjih 120 do 160 dinara na traženih 220 po kilogramu,iako su izvozne cene prema podacima Uprave carina od 2,1 do 3,8 evra. Otkupljivači i izvoznici ponovo pokušavaju da izigraju malinare i zato tražimo da se u rešavanje problema uključi predsednik Srbije Aleksandar Vučić", poručio je Radović. On je napomenuo da je na poslednjem sastanku u Vladi Srbije dogovoreno da se krajem avgusta isplati akontna cena malina od 180 do 190 dinara,a da se razlika do 1,83 evra isplati do marta naredne godine, kada se očekuje najbolja izvozna cena.

Zbog toga,ističe Radović, Asocijacija malinara traži novi sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije da bi ponovo razgovarali o obećanjima koja nisu ispunjena. Malinari traže i da predsednik države Aleksandar Vučić odloži donošenje zakona o plaćanju doprinosa za penzijsko osiguranje sezonskim radnicima.

"Zahtev Asocijacije malinara Srbije je da se donošenje tog zakona odloži dok se ne obezbede uslovi među kojima je zaštita proizoda po poreklu i dok tržište ne obezbedi odgovarajuća cene malina", kaže Radović. Malinari su sa protesta u Ivanjici poručili da će, ukoliko ne budu ispunjeni njihovi zahtevi, proširiti proteste po gradovima Srbije.

www.danas.rs 

Kupina se u Kolubarskom okrugu gaji na blizu 1.300 hektara. Najviše je ima u valjevskom i osečinskom kraju, ali se odomaćila u selima podno planine Medvednik, u čijem središtu je Mesna zajednica Stave. U njenom sastavu su sela Suvodanje, Bobova, Stanina Reka i Sitarice koja broje oko 300 domaćinstava. Ovde skoro da nema domaćinstva koje negaji kupinu. Boško Jevtić iz sela Stanina Reka, kupinu gaji na tri parcele ukupne površine od 75 ari. Kako bi obezbedio dobar i kvalitetan rod, jednu od parcela navodnjava, a druga je pod protivgradnom mrežom. '' Najbolji prinosi se postižu ako imate sistem za navodnjavanje kap po kap, dok na parceli gde je stavljena mreža, rod je za 30 posto manji.

Cena nam je majka i maćeha. Ja imam 72 godine, a niko me nikad u životu nije pitao da li imam novca za proizvodnju'', priča Boško, ali i dodaje da su i pored svih teškoća, sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, on i njegova porodica ipak odlučili da ulože u proizvodnju. '' Ja sam poljoprivrednik, sin je ostao na imanju, a sad i unuk, koji ima 24 godine. Mi isključivo živimo od poljoprivrede, i to je ono što me podstiče da radim, i ulažem. Najbolje bi bilo, kada bi proizvođači znali nekoliko godina unapred kolika je cena nekog proizvoda. Ne mora kupina da bude 100 ili 120 dinara, neka bude kilogram 80 dinara, ali neka tako bude pet godina, i tada bi mi lako proizveli.

U Podgorini su radni ljudi, možemo da radimo, ali sa nestabilnim cenama nema nade'', kaže Jevtić. Njegov komšija Ljubo Stojković, kupinu gaji na blizu 50 ari. Pre suše, nadao se da će ove godine ubrati sedam tona ovog voća. ''Suša je smanjila rod i do 30 procenata, u odnosu na očekivani. Cena je takođe loša, mogu samo da se pokriju uložena sredstva, a zarade nema'' ističe Ljubo. '' Da bi bio dobar kupinjak, potrebno je više faktora. Jedan od osnovnih je fizički rad, ali i vremenski uslovi.

Prioritet je sistem za navodnjavanje, redovna agrotehnika i pravovremena berba'' , to je po rečima Milomira Rakića, recept za uspešnu proizvodnju kupina. Milomir je u penziji, ali sa bratom Dragomirom, na porodičnom imanju u selu Suvodanje, kupinu gaji po poluorganskim principima. Zasad se prostire na površini od 50 ari, a proizvedu blizu 16 tona ovog voća. '' Zadovoljni smo prinosom ali on ipak zavisi od godine. Ove godine ona je dobro rodila, i samo je treba redovno zalivati. Nemamo sredstava za kupovinu mreže. Inače, odlučili smo se za poluorgansku proizvodnju, jer je otkupna cena veća, a i zbog toga što je ona zdravija, mada su prinosi u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, manji za oko 30 posto'', kaže Boško.

Prema rečima zamenika gradonačelnika Valjeva, Dragana Jeremića, ovdašnja lokalna samouprava ima jasnu viziju razvoja seoskih centara na području grada, među kojima su i Stave, koji je definisan našim lokalnim planom ''smatram da grad mora mnogo više da se fokusira na te centre, i da se u skladu sa tim šta u kom centru razvijati. Ovde je kupina primarna i ovde moramo razvijati tu proizvodnju''. '' Često pregovaramo sa raznim potencijalnim investitorima, koji bi mogli da otvore pogon za preredu voća na teritoriji Valjeva, ali sve to ide sporo jer svi traže velike subvencije i ustupke.

Da li ćemo uspeti sa nekim da postignemo dogovor to ostaje da vidimo, ali ja mislim da treba da se okrenemo domaćim investitorima i ljudima sa sela. Imamo porodicu u Brezovicama koja ima sopstevnu hladnjaču, na Stavama je takođe izgrađena hladnjača. Treba da se okrenemo njima, i da njih napravimo velikim da oni pokrenu proizvodnju. Zašto moramo sve da uvozimo sa strane? Po mom mišljenju okretanje ka domaćim snagama bi donelo više rezultata, i ako ih pomognemo sa manje para nego što dajemo strancima'', smatra Jeremić.

Za Stave i okolna sela, u proteklih deset godina, čulo se i zbog privredno – turističke manifestacije ''Dan kupine'', koja je prvi put ovde održana u avgustu 2008. godine. Pokrenuli su je meštani, kako bi promovisali ovaj, ali i druge proizvode, svoj kraj, turističke potencijale. '' Za ovih deset godina, povećala se proizvodnja kupine, bez obzira što cena dosta varira. Čulo se dosta za Stave ovih godina, i mislim da je ova manifestacija prerasla okvire lokalnog karaktera, jer smo ove godine imali izlagače i iz Ljubovije, Zvornika, Bjeljine ... Planovi su da ova manifestacija nastavi da živi, ali je problem što selo nestaje, i trebalo bi zaustaviti osipanje stanovništva. Neophodno je da država uloži u seosku infratrukturu, poboljša uslove za život, kako bi bar one koji su ostali da žive na selu zadržali'', kaže Zoran Lukić, jedan od organizatora manifestacije.

Tekst: Dejan Davidović

Svet prepoznaje srpsku malinu po kvalitetu. Ne samo da su sortimenti vilamet i miker koji se gaje u Srbiji, među najboljima a plodovi itekako kvalitetni, imaju i visok stepen slatkoće, što je poseban zahtev. A da od crvenog zlata može da se živi dokaz je vrednost izvoza koji je premašio 250 miliona evra prošle godine.

Ono što je svake godine isti problem to je cena maline. I ove je tako. Da bi se pomoglo malinarima, nedavno je u ministarstvu poljoprivrede dogovoreno da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara, a koji traju već dve decenije.

Uprkos svemu u uzgoju malina perspektiva postojil. To je shvatio Dragan Jović iz Beograda. Ovaj tridesetogodišnjak radi u jednoj velikoj kompaniji, završio je Poljoprivredni fakultet, a rešio je da na 40 ari plodne njive u okolini Kuršumlije, zemlji svojih predaka, zasadi maline, i to sorte vilamet.

- Zemlju je nasledio moj otac od svog oca. Ja sam rešio da na njoj zasadim maline. Angažovao sam celu familiju. Iskreno u tome vidim perspektivu, iako imam dobar posao u Beogradu. Moji će uskoro u penziju, pa će mi i oni pomagati - priča Dragan.

U prvoj godini uložili su pet hiljada evra, a u drugoj do branja 200.000 dinara, dok će ih branje koštati isto toliko. Ove godine ubrali su 3,5 tone i sada čekaju kolika će biti cena.

- Prvi rod je najmanji, a za 30 odsto očekujemo da će rod biti veći iduće godine. Obrni-okreni, u plusu smo svakako, mada su nam troškovi duplo veći jer ne živimo tamo i za sve plaćamo angažovane sezonske radnike da nam rade uslužno. Ispada i da činimo dobro delo za mnoge porodice koje su u Kuršumliji i zarađuju na taj način - priča ovaj ambiciozni momak.

Srbija je godinama među top tri izvoznika maline u svetu, a često se naša malina poredi sa poljskom. Međutim, to ne bi trebalo. Božo Joković, direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće", u Arilju kaže da Poljska niukom slučaju ne može da bude konkurent po kvalitetu malini proizvedenoj u zapadnoj Srbiji gde je stacionirano Ariljsko malinogorje sa specifičnim geo-poreklom.

- Osnova svega su vrhunska organoleptička svojstva malina vilameta i mikera. Kada je reč o kvalitetu maline, dobru malinu imaju Mačva, Podrinje, Centralna Srbija, kao i južni deo Srbije gde se, takođe proizvode sorte vilamer i miker. Iako je malinarstvo u Vojvodini u povoju, kvalitet tamošnje maline sortimenta polka i polana za dva koplja iznad kvaliteta tih sorti u Poljskoj - kaže Božo Joković.

Naš sagovornik ističe da Poljska nema sortiment maline da nama konkuriše, ali i da nema tržišta kao mi - Francusku, Nemačku, Skandinavske zemlje, Japan, Kanadu, Ameriku... Njihova malina, ističe Joković je najbliža našem boljem originalu. Sadržaj šećera po briksu im je 8,3 odsto za razliku od ariljske koja ima 13,5 odsto.

Izvor: www.blic.rs

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da u dužem vremenskom periodu treba obezbedi malinarsku proizvodnju.

Kako je rekao, zbog toga će izaći sa merama koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama.

"Lako se jedne godine igrati, a treba u dužem vremenskom periodu da se obezbedi malinarska proizvodnja", istakao je Nedimović u Prijepolju, na sastanku sa predstavnicima opštine i Udruženja malinara "Zlatna malina". 

On je najavio da će izaći sa nekim merama za duži vremenski period koji se tiču i sadnog materijala i problema koji su se javili vezano za elementarne nepogode, ali i treće stvari koja se tiče razvoja novih tržišta, kako ne bismo bili suženi samo na prostor Zapadne Evrope. 

Nedimović je povodom aktuelne situacije sa cenom maline rekao da je jedan veliki otkupljivač maline, koji je svo vreme imao cenu 100-110 dinara, izašao sa cenom od 162 dinara i platiće svima koji su predali po staroj ceni. 

"Vraćam se na snagu udruženja, na njihovo organizovanje. U ovom trenutku imate 603 otkupljivača i vi ne možete nikad da postignete jedinstvo, ali to je tržišna utakmica, jedni vuku druge", rekao je Nedimović 

Imam informacija, kazao je ministar, da će neki na prostoru Arilja izaći sa još nešto višom cenom u odnosu na ova 162 dinara, jer oni neće da izgubi svoje proizvođače, jer treba i sledeće godine imati nekog ko će da donese malinu. 

Predsednik udrženja "Zlatna malina" Miroslav Obućina rekao je da je cena maline u Prijepolju znatno niža nego u nekim drugim opštinama. 

"Ono što je dobro što mi imamo ugovornu akutnu cenu i nadamo se da će hladnjače u našoj opštini ispoštovati dogovor i podići cenu kao u ostalim opštinama u našem regionu", rekao je Obućina. 

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović rekao je da su razgovori bili korisni, a da su su ministra Nedimovića upoznali i sa ukupnom situacijom u poljoprivredi u toj opštini. 

Kako je naveo, razgovarano je o vladinom programu za koji konkurišu poljoprivredni proizvođači iz Prijepolja, a dogovoreno je i nekoliko ključnih stvari. 

Kao najvažnije, Zindović je istakao da je dogovoreno da se osposobi granični prelaz Jabuka za fitosanitarni pregled, što je bio jedan od zahteva lokalnih prevoznika i uvoznika određene robe. 

"Druga važna tema oko koje smo se načelno dogovorili je realizacija izgradnje transfer stanice i nadam se da ćemo ići ubrzano ka realizaciji tog akutnog problema za našu opstinu", rekao je Zindović.

Izvor: www.b92.net

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da u dužem vremenskom periodu treba obezbedi malinarsku proizvodnju i da će zbog toga izaći sa merama koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama.

"Lako se jedne godine igrati, a treba u dužem vremenskom periodu da se obezbedi malinarska proizvodnja", istakao je Nedimović u Prijepolju, na sastanku sa predstavnicima opštine i Udruženja malinara "Zlatna malina".

On je najavio da će izaći sa nekim merama za duži vremenski period koji se tiču i sadnog materijala i problema koji su se javili vezano za elementarne nepogode, ali i treće stvari koja se tiče razvoja novih tržišta, kako ne bismo bili suženi samo na prostor Zapadne Evrope.

Nedimović je povodom aktuelne situacije sa cenom maline rekao da je jedan veliki otkupljivač maline, koji je svo vreme imao cenu 100-110 dinara, izašao sa cenom od 162 dinara i platiće svima koji su predali po staroj ceni.

"Vraćam se na snagu udruženja, na njihovo organizovanje. U ovom trenutku imate 603 otkupljivača i vi ne možete nikad da postignete jedinstvo, ali to je tržišna utakmica, jedni vuku druge", rekao je Nedimović

Imam informacija, kazao je ministar, da će neki na prostoru Arilja izaći sa još nešto višom cenom u odnosu na ova 162 dinara, jer oni neće da izgubi svoje proizvođače, jer treba i sledeće godine imati nekog ko će da donese malinu.

Predsednik udrženja "Zlatna malina" Miroslav Obućina rekao je da je cena maline u Prijepolju znatno niža nego u nekim drugim opštinama.

"Ono što je dobro što mi imamo ugovornu akutnu cenu i nadamo se da će hladnjače u našoj opštini ispoštovati dogovor i podići cenu kao u ostalim opštinama u našem regionu", rekao je Obućina.

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović rekao je da su razgovori bili korisni, a da su su ministra Nedimovića upoznali i sa ukupnom situacijom u poljoprivredi u toj opštini.

Kako je naveo, razgovarano je o vladinom programu za koji konkurišu poljoprivredni proizvođači iz Prijepolja, a dogovoreno je i nekoliko ključnih stvari.

Kao najvažnije, Zindović je istakao da je dogovoreno da se osposobi granični prelaz Jabuka za fitosanitarni pregled, što je bio jedan od zahteva lokalnih prevoznika i uvoznika određene robe.

"Druga važna tema oko koje smo se načelno dogovorili je realizacija izgradnje transfer stanice i nadam se da ćemo ići ubrzano ka realizaciji tog akutnog problema za našu opstinu", rekao je Zindović.

Izvor: www.naslovi.net

Đorđe Marićević je u martu ove godine zasadio u selu Orašac, 80 ari pod malinom, sorte vilamet.

Inače kik bokser od 26 godina, rešio je da se oproba i u poljoprivredi. Kako iz kik boksa u poljoprivredu, Đorđe kaže - samo "haj kikom" (visokim udarcem):

"Uložio sam 10.000 evra u ovaj posao i to bez kredita i zaduživanja. Odradio sam sve agrotehničke mere sa dubokim zimskim oranjem, đubrio ovčijim stajnjakom i ugradio sistem za navodnavanje".

Nakon loše prolećne sezone sa vremenskim nepogodama, ovogodišnji rod maline manji je za 40 odsto. Iako je postignut dogovor, nakon sastanaka i putešestvija u Poljsku, da akontna cena maline bude 160 dinara, mnogi proizvođači ostali su pri svojoj ceni od 1,83 evra. Međutim, iako još nije ubrao svoj prvi rod, i pored toga što su problemi malinara sa cenom dvodecenijski, Đorđe ne bere ni brigu: 

"Mislim da smo mi najveći krivci, jer uvek kukamo, kojim god poslom da se bavimo. Siguran sam da koja god cena da bude - biće dobra, a cena od 160 din/kg je korektna. Verujem da će se meni, sa ovom cenom, vratiti uloženo". 

Marićević kaže da za njegov budući rod već postoje interesenti, da cena zavisi od samog ugovora i vremena na koji je dogovoren otkup, ali da će ona biti približna trenutno akontnoj. "Uvek će postojati kupac za malinu", siguran je ovaj Orašanin. 

Srbija je prošle godine bila najveći proizvođač maline sa 83.000 tona roda sa cenom od 230 do 250 dinara za kilogram. Ove godine predstavnici malinara procenjuju da neće biti viša od 55.000 tona roda. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za srpske medije da cena zavisi od inostranih kupaca. Iako je naše tržište Zapadna Evropa, smanjen je broj upita, ali se očekuje skok cena tokom avgusta i septembra. 

Da li je pogrešno što su se svi okrenuli malinama uprkos masovnoj proizvodnji i sve nižim cenama, kik bokser iz Orašca smatra da je upravo to ono što je dobro: 

"Nije velika greška što su se svi okrenuli malinama, bolje je što nas ima više. Samim tim što nas ima više, bolju ćemo malinu uzgajati, jer će se raditi više na kvalitetu. Dakle, što nas ima više, bolju ćemo malinu stvarati, negovati i konzumirati". 

U sezoni 2015/2016, uvoz zamrznute maline u Evropi bio je preko 89.000 tona. Najveći izvoznik na tržište Evropsko unije, a koji nije član EU, je upravo Srbija sa 67,7 hiljada tona, preneo je portal Frešplaza. U ovom trenutku, zbog većih zaliha smrznute maline, cena na tržištu je pala. 

Ipak, tokom juna, cene za kilogram maline kretale su se od 420 dinara u Španiji do 980 dinara u SAD-u u veleprodaji. Ekspanzija cene maline u Srbiji bila je od 2008. do 2011. godine, kada je cena dostizala i 2,8 evra za kilogram. U godinama posle toga, sledio je pad cena, sa manjim ili većim oscilacijama. 

Ipak, razlika postoji u ceni u otkupu i u marketima. Resorni ministar je rekao da moramo raditi "na većoj konzumaciji". 

"Cene u megamarketima za jedan kilogram maline nisu realne, jako su visoke i malina bi bolje išla kad bi te cene snizili, a to je moj stav", naglašava Đorđe. 

Uprkos hrabrosti i samouverenosti, Marićević ne planira proširenje svog malinjaka, već podizanje zasada pod borovnicom, ali i uzgoj ovaca rase il de frans. Što se tiče maline, njegovi planovi za sledeću godinu su protivgradna mreža, a cilj da napravi i svoju hladnjaču. 

Izvor: www.b92.net

"Očekujemo podatke od Uprave carina kako bi utvrdili po kojim se cenama izvozi to voće", rekao je Radović.

Predstavnici saveza "Srpska malina" iz Užica tražiće na sastanku sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem pomoć da malinari od evropskih fondova dobiju novac za izgradnju skladišta kao i da se tržište oslobodi monopola.

"Proizvođači malina koji imaju više od jedan hektar zasada tog voća žele da izgrade skladišta sa više hladnjača, zavisno od željenog kapaciteta i već imamo spremne projekte", rekao je agenciji Beta sekretar "Srpske maline" Borko Pavić. 

Dodao je da sada vlasnici hladnjača niskim otkupnim cenama malina "napreduju na teret proizvođača". 

Hladnjačari, prema njegovim rečima, suzbijaju konkurenciju i ne dozvoljavaju da se na domaće tržište dovede novi otkupljivač iz inostranstva. 

Savez "Srpska malina" prema rečima Pavića okuplja proizvođače Zlatiborskog i Moravskog okruga i nije član Asocijacije malinara Srbije. 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je da i to udruženje takođe planira sastanak sa ministrom Nedimovićem. 

"Očekujemo podatke od Uprave carina kako bi utvrdili po kojim se cenama izvozi to voće", rekao je Radović. 

Dodao je da je otkupna cena malina u Srbiji od 120 do 157 dinara po kilogramu i da očekuje da će rasti do traženih 220 dinara. 

Sledeće godine malina će, prema njegovim rečima, sigurno biti skuplja jer se sada već zna da zbog neprodatih količina i nedostatka novca mnogi proizvođači neće ulagati u zaštitu tih biljaka koja bi ovih dana treblo da počne. 

Radović je rekao da su i cene kupina niske, od 30 do 60 dinara po kilogramu i da mnogi proizvođači odustaju od branja.

Uslovi privređivanja proizvođača malina u Vojvodini trebalo bi da se usklade s onima koji postoje u centralnoj Srbiji, a prvi koraci na tom putu počeli su juče u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Novom Sadu, gde su predstavnike udruženja „Bačkopoljski malinari” s područaja opštine Vrbas i „Malina Ratkovo” iz opštine Odžaci saslušali ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević.

"Namera Sekretarijata je razvijanje zajedničke strategije razvoja tog voća na području Vojvodine, koje zuzima sve više površina u poslednjih nekoliko godina, te je i sastanak upriličen tim povodom signal da se želi razgovarati s predstavnicima proizvođača malina ", kazao je Vuk Radojević."Sekretarijat je prepoznao značaj gajenja malina pa je nedavno objavio javni poziv koji se delom odnosi i na dobijanje bespovratih podsticaja radi podizanja protivgradne zaštite bobičastog i jagodičastog voća. Opredelili smo novac i za opremanje hladnjača, ukupno 145 miliona dinara, dok manji proizvođači okupljeni oko zemljoradničkih zadruga, mogu dobiti i više novca u odnosu na pojedince."

FOTO: Savremeni zasad maline podignut u 2016. godini (Agrobiznis magazin - arhiva)

Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi maline se prostiru na oko 1.000 hektara.

Po rečima predstavnika „Bačkopoljskih malinara” iz Bačkog Dobrog Polja Bojana Pejića, članovi (proizvođači) više malinarskih udruženja u Vojvodini su odlučni u nameri da cena maline bude ista za sve u Srbiji, odnosno da traže da privređuju pod istim uslovima kao u centralnom delu zemlje.

 

"Akontna cena kilograma maline u užoj Srbiji je 160 dinara, a ovde je od 120 do 130 ", naveo je Pejić. "Sve do 150 dinara za proizvođače je neprihvatljivo, odnosno čist gubitak."Naglasio je da bi cena trebalo da se kreće od 180 do 200 dinara da bi se ostvarila zarada.

"Na području Bačkog Dobrog Polja je oko 180 hektara pod malinom, a u Vojvodini zasadi malina se prostiru na oko 1.000 hektara ", predočio je Pejić, i podvukao da se ovde gaje sorte prilagođene ravnici, a to su poljske sorta polka i polana.

Radojević: Cenu određuje tržište

Govoreći o ceni maline, Vuk Radojević je kazao da nju određuje tržište, a ne Sekretarijat, ali da na tržištu sve ide ka tome da se vrednost uskladi s cenom u centralnoj Srbiji.

"Gajenje malina je u Vojvodini specifično u odnosu na centralnu Srbiju, gde je berba pri kraju, dok se u pokrajini završava tek u oktobru. Svi pokazatelji sada kažu da je zbog suše prinos znatno manji od očekivanog", naveo je Radojević.

Z. Delić

Izvor: Dnevnik.rs

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će, kao dodatna podrška proizvođačima mleka, u najkraćem roku biti isplaćene premije za mleko. On je najavio i da će od novembra nemačka kompanija Tenis početi da gradi farmu svinja i klanicu u Srbiji.

Kako se navodi u saopštenju tog ministarstva, isplata premija po hitnom postupku izvršiće se kako bi proizvođači bili zaštićeni zbog oscilacija na tržištu.

Nedimović se sastao sa proizvođačima mleka i predstavnicima najvećih mlekara na teritoriji Srbije sa kojima je razgovarao o aktuelnim problemima u pogledu cene mleka na tržištu, kao i programima podrške kako stočarskom, tako i mlekarskom sektoru.

Izvor: www.blic.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30