U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.342 tone robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (397 t), paprikom (378 t), krompirom (186 t), jabukom (165 t), lubenicom (159 t), crnim lukom (156 t), šargarepom (149 t), krastavcem (107 t), kupusom (101 t), breskvom (100 t), grožđem (83 t), tikvicom (69 t), plavi patlidžan (61 t), dinjom (58 t), šljivom (53 t) i bananom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (310 t → 397 t), paprike (140 t → 378 t), krompira (104 t → 186 t), jabuke (122 t → 165 t), kupusa (88 t → 101 t), breskve (82 t → 100 t), plavog patlidžana (42 t → 61 t), šljive (38 t → 53 t) i banane (16 t → 20 t), dok je promet: lubenice (320 t → 159 t), crnog luka (171 t → 156 t), šargarepe (151 t → 149 t), krastavca (120 t → 107 t), grožđa (84 t → 83 t), tikvice (72 t → 69 t) i dinje (122 t → 58 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                       20 - 40 din.

kupus                         30 - 40 din.

crni luk                       15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                        30 - 35 din.

paradajz                     25 - 80 din.

krastavac                   28 - 45 din.

paprika                      30 - 70 din.

plavi patlidžan            40 - 50 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      50 - 100 din.

šljiva                           40 - 60 din.

grožđe                        50 - 100 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          150 - 170 din.

Izrazito niski prinosi svih poljoprivrednih kultura na domaćim njivama, uz generalno lagodnu situaciju po pitanju ponude i potražnje u svetu, predstavljaju veoma lošu situaciju za sve učesnike na domaćem tržištu.

Jednostavno, niski prinosi zahtevaju višu cenu kako bi se pokrili troškovi, a limitirajući faktor su cene u okruženju, odnosno na svetskim berzama. Na osnovu toga, cena koju mogu da ponude izvoznici je niska iz ugla proizvođača, dok je istovremeno domaća potrošnja nedovoljna. Usled nezavidne situacije celokupan domaći agro sektor i svi koji imaju veze sa njim ispred sebe imaju jednu tešku ekonomsku godinu.

Ukupno je tokom ove nedelje prometovano 1.047 tona robe (-44,89% n/n), dok je finansijska vrednost prometa iznosila 32.275.650,00 dinara (-30,66% n/n).

Nakon nedelju dana odsustva kukuruza iz berznaskog prometa, usled razlike u cenama koje su prodavci tražili i onih koje su kupci bili spremni da plate, krajem nedelje je registrovana cena od 15,90 din (17,49 din/kg sa PDV-om). Cena kukuruza ima silazni trend i niža je za 3,59%. .

Pšenica je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 17,80 do 18,30 dinara bez PDV-a. Nedeljni ponder je viši za 1,20% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 17,82 din/kg bez PDV-a (19,61 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje novog roda standardnog kvaliteta je prometovano po cenama od 48,50 do 49,30 din. Ponder iznosi 48,76 (53,64 din/kg sa PDV-om), što je za 0,13% niža cena od prošlonedeljne. Soja sa primesama do 3-4% je trgovana u rasponu od 49,00 do 50,00 dinara za kilogram.

Pored pšenice i soje prometovana je i raž, čija se cena nije menjala i kilogram je koštao 17,00 din (18,70 din/kg sa PDV-om).

Pad cena soje je uticao na pad vrednosti berzanskog indeksa, čija je vrednsot za 0,97 poena niža u odnosu na prethodnu i na dan 07.09.2017. nalazi se na nivou od 209,02 indeksna poena.

Izvor: GdeInvestirati/Produktna berza

„Kompanija Victoria Logistic, članica Victoria Group, i ove godine je u potpunosti spremno dočekala otkup suncokreta i soje u žetvi. Finansijska sredstva za otkup su obezbeđena za svu robu, koja će biti predata kompaniji. Prijem zrna je organizovan na oko 100 otkupnih mesta kojima kompanija upravlja.

Žetva suncokreta, koji je najbolje podneo sušu, završena je na oko 90 odsto površina. Victoria Logistic planira otkup preko 180.000 tona ove uljarice, što na domaćem, što na inostranom tržištu. Finalna cena biće definisana u drugoj polovini septembra. Kao i svih prethodnih godina biće formirana u skladu sa tržišnim kretanjima. Za predati suncokret isplaćivana je akontna cena od 30 dinara plus PDV po kilogramu, a svi akonti i avansi su u celosti isplaćeni.

Žetva soje je na samom početku. Nažalost, nedostatak padavina i ekstremno visoke temperature koje su zadesile Srbiju ovog leta, uticale su ne samo na smanjeni prinos već i na kvalitet zrna, dok je u zemljama regiona znatno povoljnija situacija. Iako stručnjaci kompanije kontinuirano prate situaciju na terenu, evidentno je da će znatno slabiji kvalitet otežati skladištenje i manipulaciju zrnom, i podići troškove ovih procesa. Tehnološka nezrelost zrna, povišen i neujednačen nivo vlage i niži sadržaj proteina ujedno će poskupeti proces prerade.

Ukupna količina soje koju Victoria Logistic planira da otkupi sa domaćeg i inostranog tržišta, prelazi 160.000 tona. Ovaj obim prerađivačkim kapacitetima Sojaproteina omogućava da budu zadovoljene, kako potrebe domaćeg tržišta za sačmom, tako i inostranog za proteinskim proizvodima viših faza prerade. Otkupna cena soje biće formirana u skladu sa referentnim svetskim berzama i tržišnim cenama u zemlji i regionu.“

Dok je u Topličkom okrugu mraz započeo, a suša dotukla većinu šljivika, na području opštine Žitorađa, to se nije desilo, jer je uticaj vremenskih neprilika bio neznatan, tvrde poljoprivredni stručnjaci.

Rod šljive u opštini Žitorađa, ove godine beleži rekordne prinose, uz odličan kvalitet plodova, preneli su danas Beti poljoprivredni stručnjaci.

Dobar rod šljive na području Žitorađe rezultat je adekvatne primene agrotehničkih mera, uređenja i navodnjavanja voćnih zasada posebno u najvrelijim letnjim mesecima.

Meštani Žitorađe bili su zadovljni i ovogodišnjom otkupnom cenom šljiva od 40 dinara za kilogram.

Očekuju da će visoka cena šljive podići i cenu "šljivovice", čija se proizvodnja i dalje najviše isplati proizvođačima u tom kraju.

Izvor: www.blic.rs

 

Koja će biti cena šljive, pročitajte na linku ispod?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2838-koja-ce-biti-cena-sljive

 

Prema analizi statističke službe EU, cene mesa su u Srbiji bile za oko 40 odsto ispod proseka 28. članica EU, u Albaniji za 46 odsto, u Makedoniji za 43, a u Crnoj Gori za 34 odsto manje, u odnosu na prosek EU.

Najviše cene mesa među članicama Evropske unije, prošle godine je imala Danska, za skoro 40 odsto iznad proseka bloka, dok je u Poljskoj ono bilo najjeftinije, za 47 odsto ispod evropskog proseka, prema danas objavljenim podacima Evrostata.

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika ove godine, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, biće oko 4,22 milijarde dolara, što je gotovo 20 odsto manje nego prošle godine, procenjuju agroekonomisti. Zbog suše su pored kukuruza znatno smanjeni prinosi soje i šećerne repe. U pojedinim delovima Srbije, grad je uništio voće i povrće.

Septembar je nezamisliv bez mirisa pečenih paprika. Koliko će se one peći ove godine, zavisi prvenstveno od cene. Proizvođači tvrde da se one verovatno neće menjati.

"Dosta je posađeno, ko je pogođen nevremenom, tamo se ne sade paprike, malinari jesu i višnje, a mi sa paprikom nismo. Bila je mala oluja, ali su plastenici dignuti", ističe Marina Zdravković, proizvođač iz sela Pertate, opština Lebane.

Možda nije pogođen nevremenom, ali Vidosavu Paunoviću, povrtaru iz Baluge Trnavske, kraj Čačka, suša je prepolovila rod paprike, ali i ostalog povrća.

Prema njegovim rečima, od kupovne moći, ponude i potražnje zavisi da li će moći da naplati uloženo.

"Sve to stoji da vidimo, ništa sada ne može da se prognozira", naglašava Vidosav.

Dok proizvođači razmatraju eventualno povećanje cena, potrošači razmišljaju kako što jeftinije da naprave zimnicu.

Da bi više kupovali sirovine, a manje gotove proizvode analitičari, kažu da cene ne smeju previše da osciliraju. Ne isključuju mogućnost manjeg rasta, ali ne drastičnog.

"Prvi je razlog što je kupovna moć stanovništva mala, pogotovo je na udaru krajem avgusta, početkom septembra, kada se pripremaju i zimnice, kada se pripremaju i drva, kada se đacima nabavljaju knjige, tako da će biti malo novčanog prostora da se kupuju veće količine povrća. Drugi je razlog je što to mogu da iskoriste uvoznici ako bi došlo do rasta cena da zbog nižih cena u Albaniji, Makedoniji ili negde drugde u okruženju mogu da izvrše pritisak na domaću proizvodnju i da se smanje cene", objašnjava agroekonomski analitičar Milan Prostran.

U suprotnom sa porastom cena, redukovaće se i potražnja, a tada bi osim kupaca sa manje teglica u špajzu, na gubitku bili i sami proizvođači.

Izvor: www.rts.rs

Udruženje kupinara istočne Srbije, ocenilo je da će Zakon o sezonskim radnicima, posmatrano iz ugla proizvođača, doneti samo još jedan namet više.

Udruženje se oglasilo, povodom najave da će uskoro biti usvojen Zakon o sezonskim radnicima, kojim će poslodavci biti obavezani da i tim radnicima, uplaćuju poreze i doprinose.

"Boljitak će doneti jedino državnoj kasi, koja samo traži način kako će se puniti, bez obzira da li su proizvođači u mogućnosti da to i ispune... Ako nosilac ili vlasnik poljoprivrednog gazdinstva od svog mukotrpnog rada ne može zaraditi, novac da plati penziono i zdravstveno osiguranje za sebe, kako i od čega da zaradi i da plati sezonske radnike?", navodeno je u saopštenju. 

U saopštenju koje je potpisao predsednik Udruženja kupinara istočne Srbije, Goran Stančić, navodi se da su proizvođači u više navrata od države tražili da im pomogn,e u formiranju zaštitnih cena za kupinu i malinu, i u uređenju tržišta, da bi proizvodnja bila profitabilna, ali da je država odgovorila da ne može da se meša, jer je reč o slobodnom i fer tržištu. 

"Ako ne možete i nećete, poštovana gospodo, da nam pomognete u formiranju zaštitnih cena za naše proizvode, i da stanete već jednom na stranu poljoprivrednih proizvođača, kako onda mislite da mi zaradimo taj nova,c koji od nas tražite, i da platimo sezonske radnike? Da li mislite da taj novac možemo brati, kao što beremo kupine i maline na 40 i više stepeni, pa da vam tako platimo još jedan namet koji ćete nam nabaciti na naša izrabljena, i savijena pleća, bez da ste nas nešto pitali, ili probali da se konsultujete sa nama, predstavnicima proizvođača", naveo je Stančić. 

On je dodao, da ministarstvo ne brine za sezonske radnike, već samo kako da napuni kasu, i dodao da su sezonski radnici uglavnom ljudi u radnom odnosu, poput prosvetnih radnika sa završenim fakultetima, a da rade na plantažama, jer im primanja nisu dovoljna da bi živeli normalno. 

"Ja kao njihov nazovi poslodavac pod navodnicima, smatram da su dnevnice ili zarade u poljoprivredi veoma male, ali iz razloga što su naši proizvodi bezvredni na tržištu, pa odatle ne možemo veći deo novca izdvojiti za sezonske radnike, i njihove zarade. Zato od vas tražim - izborite se za dostojnu i normalnu cenu naših proizvoda, sasecite monopol koji vlada na tržištu, pokažite da ste iskreno zainteresovani za razvoj poljoprivrede u Srbiji, i onda možemo da ozbiljno pričamo o svemu, što od nas tražite i budete tražili", dodao je Stančić.

Izvor: www.b92.net

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, povodom današnjeg protesta malinara u Ivanjici, saopštio je da cenu maline određuje tržište, a da su sa udruženjima proizvođača dogovorene mere kojima će se poboljšati stanje u malinarstvu.

- Moj stav i stav Vlade Srbije izneli smo na zajedničkim sastancima i stojimo iza toga. Tržište opredeljuje cenu maline. Sa svim udruženjima malinara dogovorili smo mere za narednu i naredne godine, kako bismo povratili obim izvoza kakav je bio prethodnih godina. To je ulaganje u sadni matrijal, razvoj novih tržišta, diverzifikacija poljoprivredne proizvodnje, kako ne bismo postali zavisni samo od jedne proizvođačke kulture, rekao je novinarima ministar Nedimović, koji je danas u Užicu otvorio „Žestival“ - Treći međunarodni festival voćnih rakija.

- Potuno razumem stanje u kome se ove godine nalazi tržište, ali uradili smo sve što smo mogli. Razgovarali smo sa hladnjačarima nebrojeno puta i uspeli da koliko-toliko podignemo cenu, saopštio je Nedimović i dodao da postoje najave o tome da će akontna cena biti veća u nedeljama koje dolaze.

Na pritužbe malinara da će morati da plaćaju doprinose za sezonske radnike, on je rekao da „još uvek nije napisan nacrt zakona o tome, ali da je intencija države da smanji sivu ekonomiju“.

- O tome će se voditi javna rasprava sa svim udruženjima, ali moramo da zaštitimo sve učesnike u tom procesu - i one koji prozvode malinu i oni koji je beru, ali i u kompletnom voćarstvu, ali nikakvim novim nametima, poručio je ministar.

On je najavio da će pomoć države u sadnom materijalu uslediti od septembra ove godine, nakon što se utvrdi obim štete, te da je to Ministartsvo zajedno sa udruženjima proizvođača utvrdilo način na koji će sprovesti tu meru.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je da hladnjačari ne poštuju dogovor postignut na sastanku u Vladi Srbije.

"Hladnjačari ne povećavaju otkupne cene sa sadašnjih 120 do 160 dinara na traženih 220 po kilogramu,iako su izvozne cene prema podacima Uprave carina od 2,1 do 3,8 evra. Otkupljivači i izvoznici ponovo pokušavaju da izigraju malinare i zato tražimo da se u rešavanje problema uključi predsednik Srbije Aleksandar Vučić", poručio je Radović. On je napomenuo da je na poslednjem sastanku u Vladi Srbije dogovoreno da se krajem avgusta isplati akontna cena malina od 180 do 190 dinara,a da se razlika do 1,83 evra isplati do marta naredne godine, kada se očekuje najbolja izvozna cena.

Zbog toga,ističe Radović, Asocijacija malinara traži novi sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije da bi ponovo razgovarali o obećanjima koja nisu ispunjena. Malinari traže i da predsednik države Aleksandar Vučić odloži donošenje zakona o plaćanju doprinosa za penzijsko osiguranje sezonskim radnicima.

"Zahtev Asocijacije malinara Srbije je da se donošenje tog zakona odloži dok se ne obezbede uslovi među kojima je zaštita proizoda po poreklu i dok tržište ne obezbedi odgovarajuća cene malina", kaže Radović. Malinari su sa protesta u Ivanjici poručili da će, ukoliko ne budu ispunjeni njihovi zahtevi, proširiti proteste po gradovima Srbije.

www.danas.rs 

Kupina se u Kolubarskom okrugu gaji na blizu 1.300 hektara. Najviše je ima u valjevskom i osečinskom kraju, ali se odomaćila u selima podno planine Medvednik, u čijem središtu je Mesna zajednica Stave. U njenom sastavu su sela Suvodanje, Bobova, Stanina Reka i Sitarice koja broje oko 300 domaćinstava. Ovde skoro da nema domaćinstva koje negaji kupinu. Boško Jevtić iz sela Stanina Reka, kupinu gaji na tri parcele ukupne površine od 75 ari. Kako bi obezbedio dobar i kvalitetan rod, jednu od parcela navodnjava, a druga je pod protivgradnom mrežom. '' Najbolji prinosi se postižu ako imate sistem za navodnjavanje kap po kap, dok na parceli gde je stavljena mreža, rod je za 30 posto manji.

Cena nam je majka i maćeha. Ja imam 72 godine, a niko me nikad u životu nije pitao da li imam novca za proizvodnju'', priča Boško, ali i dodaje da su i pored svih teškoća, sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, on i njegova porodica ipak odlučili da ulože u proizvodnju. '' Ja sam poljoprivrednik, sin je ostao na imanju, a sad i unuk, koji ima 24 godine. Mi isključivo živimo od poljoprivrede, i to je ono što me podstiče da radim, i ulažem. Najbolje bi bilo, kada bi proizvođači znali nekoliko godina unapred kolika je cena nekog proizvoda. Ne mora kupina da bude 100 ili 120 dinara, neka bude kilogram 80 dinara, ali neka tako bude pet godina, i tada bi mi lako proizveli.

U Podgorini su radni ljudi, možemo da radimo, ali sa nestabilnim cenama nema nade'', kaže Jevtić. Njegov komšija Ljubo Stojković, kupinu gaji na blizu 50 ari. Pre suše, nadao se da će ove godine ubrati sedam tona ovog voća. ''Suša je smanjila rod i do 30 procenata, u odnosu na očekivani. Cena je takođe loša, mogu samo da se pokriju uložena sredstva, a zarade nema'' ističe Ljubo. '' Da bi bio dobar kupinjak, potrebno je više faktora. Jedan od osnovnih je fizički rad, ali i vremenski uslovi.

Prioritet je sistem za navodnjavanje, redovna agrotehnika i pravovremena berba'' , to je po rečima Milomira Rakića, recept za uspešnu proizvodnju kupina. Milomir je u penziji, ali sa bratom Dragomirom, na porodičnom imanju u selu Suvodanje, kupinu gaji po poluorganskim principima. Zasad se prostire na površini od 50 ari, a proizvedu blizu 16 tona ovog voća. '' Zadovoljni smo prinosom ali on ipak zavisi od godine. Ove godine ona je dobro rodila, i samo je treba redovno zalivati. Nemamo sredstava za kupovinu mreže. Inače, odlučili smo se za poluorgansku proizvodnju, jer je otkupna cena veća, a i zbog toga što je ona zdravija, mada su prinosi u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, manji za oko 30 posto'', kaže Boško.

Prema rečima zamenika gradonačelnika Valjeva, Dragana Jeremića, ovdašnja lokalna samouprava ima jasnu viziju razvoja seoskih centara na području grada, među kojima su i Stave, koji je definisan našim lokalnim planom ''smatram da grad mora mnogo više da se fokusira na te centre, i da se u skladu sa tim šta u kom centru razvijati. Ovde je kupina primarna i ovde moramo razvijati tu proizvodnju''. '' Često pregovaramo sa raznim potencijalnim investitorima, koji bi mogli da otvore pogon za preredu voća na teritoriji Valjeva, ali sve to ide sporo jer svi traže velike subvencije i ustupke.

Da li ćemo uspeti sa nekim da postignemo dogovor to ostaje da vidimo, ali ja mislim da treba da se okrenemo domaćim investitorima i ljudima sa sela. Imamo porodicu u Brezovicama koja ima sopstevnu hladnjaču, na Stavama je takođe izgrađena hladnjača. Treba da se okrenemo njima, i da njih napravimo velikim da oni pokrenu proizvodnju. Zašto moramo sve da uvozimo sa strane? Po mom mišljenju okretanje ka domaćim snagama bi donelo više rezultata, i ako ih pomognemo sa manje para nego što dajemo strancima'', smatra Jeremić.

Za Stave i okolna sela, u proteklih deset godina, čulo se i zbog privredno – turističke manifestacije ''Dan kupine'', koja je prvi put ovde održana u avgustu 2008. godine. Pokrenuli su je meštani, kako bi promovisali ovaj, ali i druge proizvode, svoj kraj, turističke potencijale. '' Za ovih deset godina, povećala se proizvodnja kupine, bez obzira što cena dosta varira. Čulo se dosta za Stave ovih godina, i mislim da je ova manifestacija prerasla okvire lokalnog karaktera, jer smo ove godine imali izlagače i iz Ljubovije, Zvornika, Bjeljine ... Planovi su da ova manifestacija nastavi da živi, ali je problem što selo nestaje, i trebalo bi zaustaviti osipanje stanovništva. Neophodno je da država uloži u seosku infratrukturu, poboljša uslove za život, kako bi bar one koji su ostali da žive na selu zadržali'', kaže Zoran Lukić, jedan od organizatora manifestacije.

Tekst: Dejan Davidović

Svet prepoznaje srpsku malinu po kvalitetu. Ne samo da su sortimenti vilamet i miker koji se gaje u Srbiji, među najboljima a plodovi itekako kvalitetni, imaju i visok stepen slatkoće, što je poseban zahtev. A da od crvenog zlata može da se živi dokaz je vrednost izvoza koji je premašio 250 miliona evra prošle godine.

Ono što je svake godine isti problem to je cena maline. I ove je tako. Da bi se pomoglo malinarima, nedavno je u ministarstvu poljoprivrede dogovoreno da se osnuje Nacionalni savet koji bi se bavio problemom malinara, a koji traju već dve decenije.

Uprkos svemu u uzgoju malina perspektiva postojil. To je shvatio Dragan Jović iz Beograda. Ovaj tridesetogodišnjak radi u jednoj velikoj kompaniji, završio je Poljoprivredni fakultet, a rešio je da na 40 ari plodne njive u okolini Kuršumlije, zemlji svojih predaka, zasadi maline, i to sorte vilamet.

- Zemlju je nasledio moj otac od svog oca. Ja sam rešio da na njoj zasadim maline. Angažovao sam celu familiju. Iskreno u tome vidim perspektivu, iako imam dobar posao u Beogradu. Moji će uskoro u penziju, pa će mi i oni pomagati - priča Dragan.

U prvoj godini uložili su pet hiljada evra, a u drugoj do branja 200.000 dinara, dok će ih branje koštati isto toliko. Ove godine ubrali su 3,5 tone i sada čekaju kolika će biti cena.

- Prvi rod je najmanji, a za 30 odsto očekujemo da će rod biti veći iduće godine. Obrni-okreni, u plusu smo svakako, mada su nam troškovi duplo veći jer ne živimo tamo i za sve plaćamo angažovane sezonske radnike da nam rade uslužno. Ispada i da činimo dobro delo za mnoge porodice koje su u Kuršumliji i zarađuju na taj način - priča ovaj ambiciozni momak.

Srbija je godinama među top tri izvoznika maline u svetu, a često se naša malina poredi sa poljskom. Međutim, to ne bi trebalo. Božo Joković, direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće", u Arilju kaže da Poljska niukom slučaju ne može da bude konkurent po kvalitetu malini proizvedenoj u zapadnoj Srbiji gde je stacionirano Ariljsko malinogorje sa specifičnim geo-poreklom.

- Osnova svega su vrhunska organoleptička svojstva malina vilameta i mikera. Kada je reč o kvalitetu maline, dobru malinu imaju Mačva, Podrinje, Centralna Srbija, kao i južni deo Srbije gde se, takođe proizvode sorte vilamer i miker. Iako je malinarstvo u Vojvodini u povoju, kvalitet tamošnje maline sortimenta polka i polana za dva koplja iznad kvaliteta tih sorti u Poljskoj - kaže Božo Joković.

Naš sagovornik ističe da Poljska nema sortiment maline da nama konkuriše, ali i da nema tržišta kao mi - Francusku, Nemačku, Skandinavske zemlje, Japan, Kanadu, Ameriku... Njihova malina, ističe Joković je najbliža našem boljem originalu. Sadržaj šećera po briksu im je 8,3 odsto za razliku od ariljske koja ima 13,5 odsto.

Izvor: www.blic.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29