BEOGRAD, 2. juna (Tanjug) - U Srbiji počinje berba maline, različite su procene o tome kakav će biti ovogodišnji rod, proizvođači očekuju veći rod, a hladnjačari strahuju da će on biti manji, dok otkupna cena još nije poznata. Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara. Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. "Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović. Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017. Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. "Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača. "Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović. Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. "Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović. Poljoprirednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. Tri sorte maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju. 

Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo. Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda. Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća. Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima. "Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović. Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj. Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. "Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Link za više informacija o ceni maline: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3951-o-malinama-u-vladi-srbije-prijepolju-i-kikindi 

Izvor: Tanjug

Vlada Republike Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Zadaci te radne grupe su da u potpunosti sagleda i definiše situaciju u oblasti malinarstva, da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, takođe će voditi računa o poboljšanju uslova skladištenja, transporta, čuvanje, uređenja pravila otkupa kao i o racionalnom organizovanju otkupa, plasmanu i prodaje tog voća na svetskom tržištu. I dalje smo u oblastima malinarstva, uprkos brojnim problemima u proizvodnji i niskom otkupnom cenom i nedostatkom sezonskih radnika Zora Rodić iz Novog Sada odlučila se da se preseli u Nakovo, selo na rumunskoj granici kod Kikinde i započne proizvodnju maline. Iako je gradsku gužvu zamenila seoskom idilom, smatra da je sa malinama napravila dobar poslovni uspeh. Ona je danas najveći proizvođač maline u Kikindi i okolini javlja RTV.

Sa druge strane Udruženje proizvođača Limska dolina iz Prijepolja i Priboja i Udruženje poljoprivrednih proizvođača iz Užica najavili su da će 2. juna, blokirati put ka Jadranu najavili su blokadu magistralnog puta kod Vladičanskog dvora u Prijepolju, nezadovoljni niskom otkupnom cenom maline. "Dnevno formiranje otkupnih cena koje se najavljuje, dovodi nas u ozbiljan problem jer ni u jednom trenutku ne znamo koliko je isplativ posao kojim se bavimo. Proizvođači se zadužuju kupujući repromaterijal i đubriva u poljoprivrednim apotekama. Kada stigne naplata, vrlo je realna situacija da će umesto 300 ili 400 kiligrama morati da predaju tonu voća", kazao je predsednik Udruženja "Limska dolina" Sanel Dizdarević. Dizdarević je dodao da minimalna cena maline po kilogramu ne bi smela da bude niža od 1,5 evra, odnosno da bi to bio realan iznos kojim bi proizvođači mogli da pokriju osnovne troškove proizvodnje. Malinari u Prijepolju su prošle godine organizovali proteste tokom berbe, nadajući se da će uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i trgovine naći neko rešenje. "Prošle godine smo izneli najveći teret i uspeli da podignemo cenu na 160 dinara. Malinarima u drugim opštinama je isplaćena razlika, samo su prijepoljski malinari ostali 'kratkih rukava'. Ove godine nećemo čekati berbu i na ulici ostajemo sve dok ne dobijemo obećanje da će biti ispunjeni naši zahtevi", kazao je Dizdarević. Izvor: Beta

Predlažu da im se pomogne dodelom besplatnih zaštitnih sredstava i đubriva.  Predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je malo ljudi osiguralo voće jer je malina prošle godine bila jeftina. 

Grad sa olujom je 27. aprila, kako je rekao, oštetio zasade maline pa će rod biti od 10 do 15 odsto manji, ali i sve druge useve u četiri sela u opštini Ivanjica, a nekoliko dana kasnije i u nekoliko mesnih zajednica u opštini Arilje.  "Veliko nevreme je 5. maja zahvatilo nove četiri mesne zajednice u opštini Ivanjica i mada je ispaljeno 100 raketa, uništeno je 80 do 90 odsto malinjaka, voćnjaka jabuka i šljiva, povrća", rekao je Radović. On je istakao da većina ljudi u tim mesnim zajednicama nije osigurala voće i povrće jer je prošle godine malina bila jeftina i nisu imali novca za osiguranje.  Radović je rekao da je Asocijacija traži sastanak i sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem jer se "on pita za sve i može da pomogne".  "Znamo da Vučić ima i drugih problema, ali su ljudi u mestima koje je zahvatilo nevreme, ostali bez kore hleba", rekao je Radović. 

Proizvođači čije je voće uništeno, prema Radovićevim rečima, moraju da zaštite oštećena stabla od bolesti i prehrane biljke kako bi bar sačuvali voćnjake za sledeću godinu, pa su im neophodna zaštitna sredstva i mineralno djubrivo ili bilo koja druga vrsta pomoći.  "Uložen je novac u ovogodišnju proizvodnju, voće je uništeno, a treba oporaviti voćnjake za sledeću godinu", rekao je Radović. 

On je dodao da proizviđači voća traže i razgovor sa izvoznicima i svaku vrstu pomoći. "Očekujemo da nas ne provociraju niskim cenama kao prošle godine i ne uvoze maline iz BiH kako bi u Srbiji oborili cene", rekao je Radović.

Izvor: https://www.b92.net 

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 

"Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

Gostujući na TV Happy ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će budžet poljoprivrede Srbije biti veći 13 do 14% nego što je bio prethodne godine i da će većina subvencija za poljoprivrednu proizvodnju ostati na istom nivou ili veća. On je ovom prilikom demantovao špekulacije pojedinih medija da će doći do smanjenja ili ukidanja nekih subvencija poput onih za ovce i koze. Odgovarajući na pitanje gledalaca emisije koju uređuje i vodi Snežana Dakić rekao je da će subvencije za stočarstvo pa i za ovčarastvo i kozarstvo i dalje biti iste i da nikada nije ni razmišljao o ukidanju ovih mera koje je ocenio kao efikasne i dobre. Takođe on je rekao da će država podsticati dodatnim merama i to kako bi se i ovaj vid proizvodnje podstakao.

Nedimović je ovom prilikom izjavio da je u petak 11. januara podnet prvi zahtev za podsticaje iz IPARD programa dodavši da se redi o meri jedan, odnosno nabavci poljoprivredne mehanizacije.

Urednik Agrobiznis magazina dipl. inž. Goran Đaković u istoj emisiji naglasio je važnost podsticanja mladih u poljoprivrednihi i rekao da čak 90% ispitanika na društvenim mrežama, gde je Agrobiznis magazin veoma popularan, reklo da bi želelo da se bavi poljoprivredom što je izuzetno dobar trend. On je naglasio da mladi inženjeri poljoprivrede treba da budu dodatno motivisani za bavljenje poljoprivredom.

U emisiji je gostovao i Miloš Margan iz Crepaje, mladi proizvođač koji sa svojom porodicom obrađuje skoro 250 hektara. On je rekao da zajedno sa ocem i bratom uspevaju da organizuju  kompletnu proizvodnju i da se uglavnom bave ratarstvom, a u budućnosti planiraju širenje u povrtarskoj proizvodnji.  Miloš ima svega 25 godina i zajedno sa svojim bratom živi na selu. To mu ne smeta da se kao dodatnim poslom bavi manekenstvom i vodi život možda čak i bolje nego „gradski momcI“.

U poljoprivredi je najvažnije da radite, a država daje novac za mlade poljoprivrednike. Kada je reč o subvencijama za stočarstvo za prethodnu godinu, ministar Nedimović je napomenuo da su svi zahtevi koju su bili uredni i podneti do kraja septembra 2017. godine već isplaćeni, oni zahtevi koje je potrebno doraditi,  kada budu uređeni biće isplaćeni u celosti, a najkasnije do kraja marta 2018. godine.

Moramo da menjamo tehnologije, kako bi smo bili konkurentni, moramo da menjamo i sebe da bi smo bili najbolji zaključio je ministar Branislav Nedimović.

 

 

Usled neuspelih pregovora i neispunjenja obećanja i obeveza preuzetih od strane Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije u rešavanju problema niske otkupne cene maline, udruženja su primorana na radikalne mere, saopšteno je iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Užice“.

U saopštenju se navodi da će u okviru borbe za opstanak 500.000 ljudi koji direktno ili indirektno žive od maline, udruženja poljoprivrednih proizvođača održati protest u subotu u Prijepolju sa početkom u 12 časova.

Protesti će se održavati do ispunjenja datih obećanja od strane Vlade Srbije, Ministarstva poljoprivrede i ministra Branislava Nedimovića.

Glas zapadne Srbije

 

Novi problemi sa prodajom maline!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3403-novi-problemi-sa-prodajom-maline

 

NOVI SAD: Jabuke se na novosadskim pijacama prodaju po ceni do 70 dinara i to nije znatno više nego lane, premda se sve glasnije čuje da je najjeftinije voće postalo papreno. Naime, u nekim gradovima već sad se za kilogram jabuka mora platiti 100 dinara.

Poljoprivredni inženjer iz Zemljoradničke zadruge „Voćar” u Starom Slankamenu Nikola Lončar kaže da će se kilogram jabuka posle Nove godine, u februaru i martu, prodavati i za više od 100 dinara pa savetuje voćare da čuvaju rod u hladnjačama za zimske dane, ne samo za domaće kupce već i za izvoz.

Prinos jabuka je, prvo zbog mraza, a posle i zbog jake suše, podbacio oko 30 odsto pa postoji manjak roda na ovdašnjem tržištu, naglašava Lončar i dodaje da je slično i na tržištima van Srbije, gde je primetan manjak tog voća pa trgovci ne pitaju za cenu konzumne jabuke.

On kaže da je i cena jabuke za preradu znatno skočila pa se tako kilogram prodaje za 20 dinara, što je daleko više nego prošle godine, kada je kilogram jabuka za industriju koštao osam dinara.

Svuda manje jabuka
Sezona branja jabuka je završena, a po rečima predsednika Udruženja voćara Vojvodine prof. dr Zorana Keserovića, u Srbiji je ove godine ubrano između 325.000 i 330.000 tona jabuka, od toga više od polovine s vojvođanskih plantaža.

Vojvodina je vodeća u proizvodnji jabuka, a iz godine u godinu podiže se između 900 i 1.000 hektara novih plantaža na kojima se primenjuju savremene mere uzgajanja, kaže Keserović. Kako dodaje, činjenica je da je jabuka slabije rodila, ne samo kod nas već i u zemljama EU, pa se oseća nestašica u Italiji, ali i u Poljskoj, u kojoj je rod u odnosu na lanjski četiri miliona tona manji pa se zbog toga i očekuje da ove zime jabuka bude skupo voće.

„Voćar” je već ispručio 1.000 tona jabuka „Nektaru”, a više od 6.000 tona konzumne jabuke je u hladnjačama i bezmalo sve je namenjeno ruskom tržištu, na koje smo već ispručili prve količine, za sada po 60 do 75 dinara kilogram.

Rusko tržište je ogromno i našim proizvođačima pogoduje sadašnja situacija vezana za sankcije koje je EU uvela Rusiji. Međutim, iz godine u godine kriterijumi za izvoz jabuka u Rusiju su sve zahtevniji, a uz visok kvalitet tog voća, traži se i da jabuka izgleda vizuelno lepo pa zato naši proizvođači moraju posebno da povedu računa o tome da na jabukama ne bude mehaničkog oštećenja, ističe Lončar.

Jedan od većih proizvođača jabuka iz Novog Slankamena Ivan Tomić ukazuje na to da praktično svi proizvođači čuvaju jabuke u hladnjačama u iščekivanju više cene zbog manjeg prinosa, koji je u odnosu na lane na nekim plantažama prepolovljen.

Ipak, on ističe da je kvalitet ovogodišnjeg roda odličan.

Nije toliko suša ugrozila rod jer svi imamo zalivne sisteme, već je najveću štetu prouzrokovao mraz, navodi Tomić i naglašava da je lane sve jabuke izvezao rusko tržište pa očekuje da tako bude i ove godine.

Z. Delić

Izvor: 

www.dnevnik.rs 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Predstavnici Asocijacije malinara i kupinara Srbije, zatražiće sastanak sa premijerkom i predsednikom Srbije, Anom Brnabić i Aleksandrom Vučićem, o cenama svojih proizvoda, o obeštećenju od elementarnih nepogoda i zaštiti geografskog porekla voća.

Predsednik tog udruženja Dobrivoje Radović, rekao je Beti da su tražili sastanak sa nekoliko ministara, te su razočarani ishodom sastanka koji je održan u petak, sa državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede Bogdanom Igićem.

"Tražili smo da nam država pomogne u kontroli izvoznih i otkupnih cena malina, i da nas obešteti zbog elementarnih nepogoda, mrazeva, grada i visokih temperatura", rekao je Radović.

Dodao je da o ceni malina i kupina nije ništa dogovoreno, a mere obeštećenja se, prema rečima Igića, pripremaju i biće uskoro objavljene.

On je rekao da će rezultate sastanka u Beogradu preneti proizvođačima na Skupštini Asocijacije, koja će biti u narednih desetak dana.

"Ako nam država ne pomogne, pokrčićemo malinjake i plantaže kupina. U Mačvi je već počelo uništavanje zasada malina, jer ovogodišnja otkupna cena ne može da pokrije troškove proizvodnje", rekao je Radović.

Izvor: www.naslovi.net

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Berba kukuruza u Semberiji, koji je zasejen na 24 hiljade i 90 hektara, privodi se kraju.

Zavisno od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike višemesečna suša, praćena visokim temperaturama, umanjila je rod od 15 do 70 odsto. Hrane neće biti dovoljno za stoku, pa je poskupljenje stočne hrane i smanjenje stočnog fonda neminovno, tvrde poljoprivrednici. Prinos je manji, ali otkupna cena kukuruza u odnosu na prošlu godinu je  veća i iznosi od 28 do 30 pfeniga po kilogramu.

Prosečan prinos kukuruza je 3,5 tone po hektaru, pa će većina semberskih ambara ove jeseni ostati poluprazna. Poljoprivrednici koji nemaju zalihe prošlogodišnjeg roda moraće da kupuju stočnu hranu, ili smanjuju broj grla.

Slobodan Petrić iz Magnojevića strahuje da će žitarice još poskupeti.

- Tona kukuruza sada košta od 380 do 400 KM. Kvalitet ovogodišnjeg roda je loš, a zbog suše postoji mogućnost i pojave mikotoksina. Ja sam kukuruzom posejao 13 hektara, a ubrao sam četiri tone po hektaru - kaže Petrić. Kaže da ima farmu od 700 svinja za čiju je ishranu potrebno dnevno oko tonu i po hrane.

– Ipak sve zavisi od cene na tržištu. Ako bude drastičnog poskupljenja kukuruza, ječma, pšenice, nećemo imati izbora nego da rasprodamo stoku. Situaciju dodatno otežava nelojalna konkurencija. Sve više se uvozi meso i mesne prerađevine iz zemalja Evropske unije. Mada je kvalitet tih proizvoda lošiji, cena je nažalost, presudna - kaže ovaj farmer.

S druge strane na Poljoprivrednom dobru „Semberija“ kažu da prinos, u odnosu na planirani, iznosi 35 odsto, ali da će imati dovoljno hrane da podmire potrebe na farmi.

Tehnički direktor PD „Semberija“ Slaviša Gligorević kaže da su obezbedili dovoljno silaže i senaže.

- Nije to kvalitet koji smo planirali, ali će mislim biti dovoljno da prehranimo 700 grla na farmi - rekao je Gligorević.

Na tržištu je trenutno veća potražnja za prošlogodišnjim kukuruzom, čija je cena od 31 do 35 pfeinga. Bijeljinski „Žitopromet“ otkupio je 1.500 tona ovogodišnjeg roda, za 28 pfeniga po kilogramu.

Rukovodilac Laboratorije Stevka Ivanić ocenjuje da je kvalitet zrna dosta lošiji, jer je zrno jako sitnije pa i skrobni deo siromašniji.

– S obzirom na visoku temperaturu i sušu vlažnost zrna je zadovoljavajuća. Većina poljoprivrednika skladišti ovogodišnji rod, jer se očekuje poskupljenje – rekla je Ivanić.

Agroekonomisti predviđaju da bi zbog štete od suše do kraja godine cena ovogodišnjeg roda mogla dostići 40 pfeniga po kilogramu. Budući da kukuruz u krmnim smesama ima udeo od 50 - 60 odsto, rast cene ove žitarice mogao bi uticati i na poskupljenje stočne hrane, koja za sobom u lancu povlači i poskupljenje mesa i mesnih prerađevina.

Ozime kulture

Poljoprivrednici, koji su ove godine pretrpeli štetu, planiraju da smanje površine pod kukuruzom na uštrb ozimih kulutura koje su sigurnije i isplativije. Manja su ulaganja, a veći prinosi, jer pristignu za žetvu pre tropskih temperatura.

 

Izvor: www.blic.rs

 

Ratari zainteresovani za setvu visokoprinosne pšenice 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3213-ratari-zainteresovani-za-setvu-visokoprinosne-psenice

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31