Verovali ili ne, ozbiljnije proizvodnje "srpskog univerzalnog leka" ovde nema. 

Zbog toga se čak 70 odsto ovog lekovitog povrća, koje se mnogo koristi u našim domovima, zapravo uvozi iz Kine. Da sve nije baš tako lako, za Telegraf.rs su potvrdili poljoprivrednici iz Vojvodine. Sakule je jedno od sela koje prednjači u uzgajanju belog luka. Kažu, ima bar 50 proizvođača koji beli luk gaje na površini od 4 - 5 lanaca (2 - 3 hektara).

Srbija ima samo jednog proizvođača belog luka, koji ovo povrće gaji na veliko. Zato je i cena ove namirnice, neophodne u hladnim danima koji su pred nama, kao odbrana od virusa, otišla "nebu pod oblake". 

Dok je pre mesec, dva, pa i pre desetak dana cena belog luka bila od 200 do 300 dinara, cena mu je sada duplo veća. Jedan veliki trgovinski lanac ga prodaje za 500 dinara po kilogramu! A cena će, kažu, i dalje nastaviti da skače.

Verovali ili ne, ukoliko na jednom hektaru zemlje posejete beli luk, piše agroinfotel.net, od takvog zasada možete da zaradite čak milion dinara!

Međutim, ova zarada kao da nije primamila previše domaćih povrtara, pa ozbiljnije proizvodnje ovog povrća u Srbiji nema.

1.000 DINARA ZA KILOGRAM

Nekoliko prodavaca belog luka oglašava se na portalu pijace.com, pa ga tako neki, za kilogram, prodaju i za 270 dinara. Cene su slične, kada je u pitanju luk iz Vojvodine, od 270 pa do 300 dinara, dok proizvođač iz Šapca svoj luk ceni 500 dinara.

Na pijaci na Dušanovcu u Beogradu cena za kilogram belog luka je od 600 pa do čak 1.000 dinara!, dok na pijaci u Mirijevu može da se nađe i za 300 dinara.

Selo Sakule u opštini Opovo je sinonim za proizvodnju belog luka u Srbiji. Jedan od najvećih poljoprivrednika u selu je i Zlatoje Dimitrov. Prema njegovim rečima, mnogi u ovom selu gaje beli luk, ima bar 50 poljoprivrednika. Severnije u Vojvodini, objašnjava on, dominira crni luk. On kaže da ima oko dva hektara pod belim lukom.

- Skupa je proizvodnja, prvenstveno seme, jer ako vam treba tona semena, a 3 evra je kilo, izračunajte - priča Zlatoje. On smatra da će cena belog luka nastaviti da raste. Seljaci iz Sakula su sve što su povadili sa njiva, uglavnom, prodali.

Nakupcima i prekupcima, kaže Zlatoje. Organizovanog državnog otkupa nema. Država se, prema rečima Stojana Gligorina iz Sakula, bavi samo pšenicom i kukuruzom.

Radna snaga, koje nema, je skupa, sve se radi ručno, ali sve su to dugogodišnji proizvođači. Još su bili i dobri uslovi ove godine, kako je moglo biti. Beli luk mnogo kalira, gubi na težini, pa se prodaje brzo pošto se izvadi iz zemlje - kaže Stojan i dodaje da većina poljoprivrednika ima stalne kupce.

MORA MNOGO DA SE RADI

Kako za Telegraf.rs kaže mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice u beli luk mora malo više da se uloži i treba mnogo da se radi. Luk se vadi početkom juna, jer je ozima kultura u pitanju. Od tada pa sve do oktobra ima domaćeg luka, pa nema potrebe za uvozom iz Kine ili Mađarske. Tome država pribegne, kada ponestane domaćeg luka. Sav njegov zasad, oko 8 tona, otišao je za kulen IM " Topola".

Po hektaru mora da se uloži 3.000 evra. A ceo proces oko belog luka je komplikovan, problemi su kad je sadnja u pitanju i kada počne berba, jer se ručno vadi, dok je luk u zemlji i nije toliki problem - priča on.

Prošlogodišnja berba je bila, primera radi, prepolovljena lukovom muvom.

Izvor: www.telegraf.rs

Rani aprilski mrazevi, pa suša zadali su pčelarima glavobolje i učinili 2017. jednom od najgorih godina za proizvodnju meda, koga nikad nije bilo manje.

Pčelari Republike Srpske još pamte 2015. godinu kada je ostvarena rekordna proizvodnja meda u iznosu od skoro 2.000 tona, međutim, kako sami kažu, odmah su znali da će se ta godina teško ponoviti.

Ove godine, kažu, potpuno druga priča.

Mraz u aprilu je potpuno desetkovao prve cvetove bagrema i livadskih biljaka, a vrućine koje su usledile, samo su dodatno otežale proizvodnju meda.

Pčele su preživljavale zahvaljujući prihranjivanju, zima je skroz neizvesna, a situaciju dodatno pogoršava to što im je ovo druga loša godina za redom.

Građani već strahuju da bi i med mogao doživeti sudbinu voća, povrća, mesa, mleka ali i ostalih proizvoda koji već sada drastično poskupljuju.

Međutim, Damir Barašin sekretar Saveza udruženja pčelara Republike Srpske, objašnjava da poskupljenja za sada neće biti, bar ne u Krajini.

- Godine 2016. i 2017. su katastrofalne. Sve je desetkovno još od početka godine. Situacija sa medom je loša, čak smo nekoliko puta i razgovarali na temu poskupljenja, bilo je i inicijativa, ali mislim da to nije pametan potez. Ne bi bilo fer da med poskupi, jer je finansijska situacija građana ionako loša. Med u Krajini ostaje oko 15 KM, dok je u Hercegovini nešto skuplji – objašnjava Barašin.

Dodaje da ako dođe do novih inicijativa za poskupljenje meda, ta inicijativa neće imati podršku banjalučkih pčelara.

Međutim, neke je prazna saća ipak naterala da povećaju cene.

Oni koji već dugo godina vode brigu o košnicama kažu da ne pamte ovako loše godine, tako je med u Hercegovini poskupeo nakon 15 godina.

- Med u Hercegovini je tačno 15 godina bio 15 KM po kilogramu, a pre nekoliko meseci je poskupio na 18 KM. Ne znam da li će biti većih poskupljenja, ne bi trebalo, ali opet videćemo – kaže Božo Vujović, pčelar iz Bileće.

Dodaje da je u Hercegovini med poskupio, jer je potražnja velika, te da može reći da niko u Hercegovini više nema meda.

- Ja 35 godina vodim dnevnike, pišem kakav je koji dan bio i vodim evidenciju o svemu i mogu reći da nikada nije bilo ni slično. Ovo je katastrofa. I da je najlošija godina do proleća vaga pokaže 15 kilograma, a ove godine nije bilo ništa. Eto koliko je loše – objašnjava Vujović.

Zabrinuti su i kupci, koji u svojim kuhinjama ne žele uvozne proizvode sumnjivog kvaliteta, već redovno kupuju domaći med.

- Nikada ne kupujem uvozni med, jer im ne verujem. Godinama kupujem samo domaći, od proverenih proizvođača, tako me zabrinulo to što ga nema. Neka poskupe ako treba malo, samo da ga ne nestane, jer ga moja porodica i ja svakodnevno koristimo – kaže Vera Malić iz Prnjavora.

Sudeći po svemu, vreme nije štedilo nikoga pa ni pčelare, kojima je svaki sledeći mesec neizvestan. I dok sa setom pričaju o uspešnoj 2015. godini, nadajući se da bi se nekada mogla ponoviti, pčelari se brinu za prazna saća i planiraju kako da prežive zimu.

Primorani da uvoze

Druga loša godina zaredom sa sobom donosi i lošu prodaju, a očekuje se i da dodatno poraste uvoz meda u BiH, koji je čak 80 puta veći od izvoza. Pčelari upozoravaju kupce da budu oprezni jer je kvalitet meda koji se nalazi na policama marketa, ili kesicama u kafićima, sporan, ali ga građani zbog niske cene masovno kupuju.

Izvor: www.blic.rs

Zbog niskih temperatura, poznih prolećnih mrazeva, a posle visokih letnjih temperatura mnogo je lošiji rod voća. Zbog izmrzavanja resa i muških pupoljaka, gotovo je izvesno da će ovo voće da poskupi, mada u trgovinskim lancima još nisu dobili takve najave od dobavljača.

Kao i prošle godine, zbog oštrih slana koje su u maju pogodile dosta regiona Evrope i Turske, očekuje se dosta manji rod oraha. Ove godine smo kao udruženje proizvođača imali zahteve za izvoz preko 4.000 tona oraha u januaru-martu, ali ga već krajem decembra nije bilo ni kod krupnih proizvođača, ni kod nakupaca - kaže aša Lukić, predsednik Saveza uzgajivača oraha Srbije.

Kako kaže Lukić, cenu na tržištu oraha u Srbiji ne formira pijaca, jer su u pitanju mizerne količine. Ne formiraju je krupni uzgajivači, jer je ta grana voćarstva i dalje u začetku zbog pogrešne tehnologije uzgoja i neproduktivnih tradicionalnih sorti.

Na plantažama ekstenzivnog tipa (nema obrade, samo ubiranje roda) se proizvede svega oko 500-700 tona kvalitetnog kalemljenog oraha godišnje, dok oko 95 odsto količine oraha u Srbiji nakupci otkupe od seljaka, a cene variraju i do dva puta od juga ka severu zemlje.

Reč je o samoniklom orahu neujednačenog kvaliteta, boje i ukusa, koji se prodaje isključivo kao očišćeni. Ove godine nakupci su plaćali 400-750 din/kg na veliko, dok je cena na malo na pijacama išla 500-1000 din/kg. Otkupljeni orah ide u, kako kaže Lukić, lance zdrave hrane, markete ili u izvoz.

- Ove jeseni očekujemo rast cena za oko 15-20% u odnosu na prošlu godinu u jeku sezone, zbog druge uzastopne loše berbe. Verujem da će orah na pijacama oko novogodišnjih praznika da pređe 1000-1200 din/kg - upozorava Lukić.

Prema podacima sa terena kojima raspolaže Privredna komora Srbije zasadi oraha su pretrpeli štete kako od prolećnih mrazeva, tako i od visokih temperatura tokom poslednjih meseci, što će se svakako, smatraju, odraziti na ovogodišnji rod, ali ne mora da znači, i na cenu.

- Stanje zasada po regionima je vrlo neujednačeno, od onih gde će rod biti veći nego prethodne godine, do onih gde su oštećenja i do 50%. Krajem septembra se očekuju preciznije procene roda na nivou cele Srbije i formiranje otkupne cene oraha - smatra samostalni savetnik Milada Lukešević u Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.

Agroekonomista Branislav Gulan je, ipak, ubeđen da će do poskupljenja doći.

Zakon ekonomije je takav da kad nečega nema, da će da poskupi. U ovom slučaju će cena da se formira prema našim platežnim mogućnostima. Video sam da je na pijacama trenutna cena oko 800, 900 dinara za kilogram, pa očekujem rast od 20 do 50 odsto - prognozira Gulan.

Poznati trgovinski lanac koji tokom cele godine u ponudi ima domaće orahe u pakovanju od 200 grama, nema najava od dobavljača da će njihova cena, kao ni sitnih kolača koji se od njega prave, da poskupe u narednih 30 dana.

Videćemo šta će biti posle. a sezona slava se primiče...

Izvor: www.telegraf.rs

I ovog septembra, citrusi prodaju se po paprenim cenama, u poređenju sa drugim voćem. Trgovci se pravdaju da južno voće nabavljaju iz Argentine i Južne Afrike. Za 10 dana očekuju pojeftinjenje.

Cena limuna u Srbiji ovih dana otišla je "u nebesa". Kilogram ovog voća u prodavnicama i na pijacama košta i do 250 dinara. Trgovci se pravdaju nestašicom citrusa u Evropi, zbog čega moraju da ga nabavljaju iz daleke Latinske Amerike i Južne Afrike, a to, dalje, utiče na cenu.

Izvor: www.novosti.rs

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.342 tone robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (397 t), paprikom (378 t), krompirom (186 t), jabukom (165 t), lubenicom (159 t), crnim lukom (156 t), šargarepom (149 t), krastavcem (107 t), kupusom (101 t), breskvom (100 t), grožđem (83 t), tikvicom (69 t), plavi patlidžan (61 t), dinjom (58 t), šljivom (53 t) i bananom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (310 t → 397 t), paprike (140 t → 378 t), krompira (104 t → 186 t), jabuke (122 t → 165 t), kupusa (88 t → 101 t), breskve (82 t → 100 t), plavog patlidžana (42 t → 61 t), šljive (38 t → 53 t) i banane (16 t → 20 t), dok je promet: lubenice (320 t → 159 t), crnog luka (171 t → 156 t), šargarepe (151 t → 149 t), krastavca (120 t → 107 t), grožđa (84 t → 83 t), tikvice (72 t → 69 t) i dinje (122 t → 58 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                       20 - 40 din.

kupus                         30 - 40 din.

crni luk                       15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                        30 - 35 din.

paradajz                     25 - 80 din.

krastavac                   28 - 45 din.

paprika                      30 - 70 din.

plavi patlidžan            40 - 50 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      50 - 100 din.

šljiva                           40 - 60 din.

grožđe                        50 - 100 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          150 - 170 din.

Izrazito niski prinosi svih poljoprivrednih kultura na domaćim njivama, uz generalno lagodnu situaciju po pitanju ponude i potražnje u svetu, predstavljaju veoma lošu situaciju za sve učesnike na domaćem tržištu.

Jednostavno, niski prinosi zahtevaju višu cenu kako bi se pokrili troškovi, a limitirajući faktor su cene u okruženju, odnosno na svetskim berzama. Na osnovu toga, cena koju mogu da ponude izvoznici je niska iz ugla proizvođača, dok je istovremeno domaća potrošnja nedovoljna. Usled nezavidne situacije celokupan domaći agro sektor i svi koji imaju veze sa njim ispred sebe imaju jednu tešku ekonomsku godinu.

Ukupno je tokom ove nedelje prometovano 1.047 tona robe (-44,89% n/n), dok je finansijska vrednost prometa iznosila 32.275.650,00 dinara (-30,66% n/n).

Nakon nedelju dana odsustva kukuruza iz berznaskog prometa, usled razlike u cenama koje su prodavci tražili i onih koje su kupci bili spremni da plate, krajem nedelje je registrovana cena od 15,90 din (17,49 din/kg sa PDV-om). Cena kukuruza ima silazni trend i niža je za 3,59%. .

Pšenica je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 17,80 do 18,30 dinara bez PDV-a. Nedeljni ponder je viši za 1,20% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 17,82 din/kg bez PDV-a (19,61 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje novog roda standardnog kvaliteta je prometovano po cenama od 48,50 do 49,30 din. Ponder iznosi 48,76 (53,64 din/kg sa PDV-om), što je za 0,13% niža cena od prošlonedeljne. Soja sa primesama do 3-4% je trgovana u rasponu od 49,00 do 50,00 dinara za kilogram.

Pored pšenice i soje prometovana je i raž, čija se cena nije menjala i kilogram je koštao 17,00 din (18,70 din/kg sa PDV-om).

Pad cena soje je uticao na pad vrednosti berzanskog indeksa, čija je vrednsot za 0,97 poena niža u odnosu na prethodnu i na dan 07.09.2017. nalazi se na nivou od 209,02 indeksna poena.

Izvor: GdeInvestirati/Produktna berza

„Kompanija Victoria Logistic, članica Victoria Group, i ove godine je u potpunosti spremno dočekala otkup suncokreta i soje u žetvi. Finansijska sredstva za otkup su obezbeđena za svu robu, koja će biti predata kompaniji. Prijem zrna je organizovan na oko 100 otkupnih mesta kojima kompanija upravlja.

Žetva suncokreta, koji je najbolje podneo sušu, završena je na oko 90 odsto površina. Victoria Logistic planira otkup preko 180.000 tona ove uljarice, što na domaćem, što na inostranom tržištu. Finalna cena biće definisana u drugoj polovini septembra. Kao i svih prethodnih godina biće formirana u skladu sa tržišnim kretanjima. Za predati suncokret isplaćivana je akontna cena od 30 dinara plus PDV po kilogramu, a svi akonti i avansi su u celosti isplaćeni.

Žetva soje je na samom početku. Nažalost, nedostatak padavina i ekstremno visoke temperature koje su zadesile Srbiju ovog leta, uticale su ne samo na smanjeni prinos već i na kvalitet zrna, dok je u zemljama regiona znatno povoljnija situacija. Iako stručnjaci kompanije kontinuirano prate situaciju na terenu, evidentno je da će znatno slabiji kvalitet otežati skladištenje i manipulaciju zrnom, i podići troškove ovih procesa. Tehnološka nezrelost zrna, povišen i neujednačen nivo vlage i niži sadržaj proteina ujedno će poskupeti proces prerade.

Ukupna količina soje koju Victoria Logistic planira da otkupi sa domaćeg i inostranog tržišta, prelazi 160.000 tona. Ovaj obim prerađivačkim kapacitetima Sojaproteina omogućava da budu zadovoljene, kako potrebe domaćeg tržišta za sačmom, tako i inostranog za proteinskim proizvodima viših faza prerade. Otkupna cena soje biće formirana u skladu sa referentnim svetskim berzama i tržišnim cenama u zemlji i regionu.“

Dok je u Topličkom okrugu mraz započeo, a suša dotukla većinu šljivika, na području opštine Žitorađa, to se nije desilo, jer je uticaj vremenskih neprilika bio neznatan, tvrde poljoprivredni stručnjaci.

Rod šljive u opštini Žitorađa, ove godine beleži rekordne prinose, uz odličan kvalitet plodova, preneli su danas Beti poljoprivredni stručnjaci.

Dobar rod šljive na području Žitorađe rezultat je adekvatne primene agrotehničkih mera, uređenja i navodnjavanja voćnih zasada posebno u najvrelijim letnjim mesecima.

Meštani Žitorađe bili su zadovljni i ovogodišnjom otkupnom cenom šljiva od 40 dinara za kilogram.

Očekuju da će visoka cena šljive podići i cenu "šljivovice", čija se proizvodnja i dalje najviše isplati proizvođačima u tom kraju.

Izvor: www.blic.rs

 

Koja će biti cena šljive, pročitajte na linku ispod?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2838-koja-ce-biti-cena-sljive

 

Prema analizi statističke službe EU, cene mesa su u Srbiji bile za oko 40 odsto ispod proseka 28. članica EU, u Albaniji za 46 odsto, u Makedoniji za 43, a u Crnoj Gori za 34 odsto manje, u odnosu na prosek EU.

Najviše cene mesa među članicama Evropske unije, prošle godine je imala Danska, za skoro 40 odsto iznad proseka bloka, dok je u Poljskoj ono bilo najjeftinije, za 47 odsto ispod evropskog proseka, prema danas objavljenim podacima Evrostata.

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika ove godine, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, biće oko 4,22 milijarde dolara, što je gotovo 20 odsto manje nego prošle godine, procenjuju agroekonomisti. Zbog suše su pored kukuruza znatno smanjeni prinosi soje i šećerne repe. U pojedinim delovima Srbije, grad je uništio voće i povrće.

Septembar je nezamisliv bez mirisa pečenih paprika. Koliko će se one peći ove godine, zavisi prvenstveno od cene. Proizvođači tvrde da se one verovatno neće menjati.

"Dosta je posađeno, ko je pogođen nevremenom, tamo se ne sade paprike, malinari jesu i višnje, a mi sa paprikom nismo. Bila je mala oluja, ali su plastenici dignuti", ističe Marina Zdravković, proizvođač iz sela Pertate, opština Lebane.

Možda nije pogođen nevremenom, ali Vidosavu Paunoviću, povrtaru iz Baluge Trnavske, kraj Čačka, suša je prepolovila rod paprike, ali i ostalog povrća.

Prema njegovim rečima, od kupovne moći, ponude i potražnje zavisi da li će moći da naplati uloženo.

"Sve to stoji da vidimo, ništa sada ne može da se prognozira", naglašava Vidosav.

Dok proizvođači razmatraju eventualno povećanje cena, potrošači razmišljaju kako što jeftinije da naprave zimnicu.

Da bi više kupovali sirovine, a manje gotove proizvode analitičari, kažu da cene ne smeju previše da osciliraju. Ne isključuju mogućnost manjeg rasta, ali ne drastičnog.

"Prvi je razlog što je kupovna moć stanovništva mala, pogotovo je na udaru krajem avgusta, početkom septembra, kada se pripremaju i zimnice, kada se pripremaju i drva, kada se đacima nabavljaju knjige, tako da će biti malo novčanog prostora da se kupuju veće količine povrća. Drugi je razlog je što to mogu da iskoriste uvoznici ako bi došlo do rasta cena da zbog nižih cena u Albaniji, Makedoniji ili negde drugde u okruženju mogu da izvrše pritisak na domaću proizvodnju i da se smanje cene", objašnjava agroekonomski analitičar Milan Prostran.

U suprotnom sa porastom cena, redukovaće se i potražnja, a tada bi osim kupaca sa manje teglica u špajzu, na gubitku bili i sami proizvođači.

Izvor: www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30