Usled neuspelih pregovora i neispunjenja obećanja i obeveza preuzetih od strane Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije u rešavanju problema niske otkupne cene maline, udruženja su primorana na radikalne mere, saopšteno je iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Užice“.

U saopštenju se navodi da će u okviru borbe za opstanak 500.000 ljudi koji direktno ili indirektno žive od maline, udruženja poljoprivrednih proizvođača održati protest u subotu u Prijepolju sa početkom u 12 časova.

Protesti će se održavati do ispunjenja datih obećanja od strane Vlade Srbije, Ministarstva poljoprivrede i ministra Branislava Nedimovića.

Glas zapadne Srbije

 

Novi problemi sa prodajom maline!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3403-novi-problemi-sa-prodajom-maline

 

NOVI SAD: Jabuke se na novosadskim pijacama prodaju po ceni do 70 dinara i to nije znatno više nego lane, premda se sve glasnije čuje da je najjeftinije voće postalo papreno. Naime, u nekim gradovima već sad se za kilogram jabuka mora platiti 100 dinara.

Poljoprivredni inženjer iz Zemljoradničke zadruge „Voćar” u Starom Slankamenu Nikola Lončar kaže da će se kilogram jabuka posle Nove godine, u februaru i martu, prodavati i za više od 100 dinara pa savetuje voćare da čuvaju rod u hladnjačama za zimske dane, ne samo za domaće kupce već i za izvoz.

Prinos jabuka je, prvo zbog mraza, a posle i zbog jake suše, podbacio oko 30 odsto pa postoji manjak roda na ovdašnjem tržištu, naglašava Lončar i dodaje da je slično i na tržištima van Srbije, gde je primetan manjak tog voća pa trgovci ne pitaju za cenu konzumne jabuke.

On kaže da je i cena jabuke za preradu znatno skočila pa se tako kilogram prodaje za 20 dinara, što je daleko više nego prošle godine, kada je kilogram jabuka za industriju koštao osam dinara.

Svuda manje jabuka
Sezona branja jabuka je završena, a po rečima predsednika Udruženja voćara Vojvodine prof. dr Zorana Keserovića, u Srbiji je ove godine ubrano između 325.000 i 330.000 tona jabuka, od toga više od polovine s vojvođanskih plantaža.

Vojvodina je vodeća u proizvodnji jabuka, a iz godine u godinu podiže se između 900 i 1.000 hektara novih plantaža na kojima se primenjuju savremene mere uzgajanja, kaže Keserović. Kako dodaje, činjenica je da je jabuka slabije rodila, ne samo kod nas već i u zemljama EU, pa se oseća nestašica u Italiji, ali i u Poljskoj, u kojoj je rod u odnosu na lanjski četiri miliona tona manji pa se zbog toga i očekuje da ove zime jabuka bude skupo voće.

„Voćar” je već ispručio 1.000 tona jabuka „Nektaru”, a više od 6.000 tona konzumne jabuke je u hladnjačama i bezmalo sve je namenjeno ruskom tržištu, na koje smo već ispručili prve količine, za sada po 60 do 75 dinara kilogram.

Rusko tržište je ogromno i našim proizvođačima pogoduje sadašnja situacija vezana za sankcije koje je EU uvela Rusiji. Međutim, iz godine u godine kriterijumi za izvoz jabuka u Rusiju su sve zahtevniji, a uz visok kvalitet tog voća, traži se i da jabuka izgleda vizuelno lepo pa zato naši proizvođači moraju posebno da povedu računa o tome da na jabukama ne bude mehaničkog oštećenja, ističe Lončar.

Jedan od većih proizvođača jabuka iz Novog Slankamena Ivan Tomić ukazuje na to da praktično svi proizvođači čuvaju jabuke u hladnjačama u iščekivanju više cene zbog manjeg prinosa, koji je u odnosu na lane na nekim plantažama prepolovljen.

Ipak, on ističe da je kvalitet ovogodišnjeg roda odličan.

Nije toliko suša ugrozila rod jer svi imamo zalivne sisteme, već je najveću štetu prouzrokovao mraz, navodi Tomić i naglašava da je lane sve jabuke izvezao rusko tržište pa očekuje da tako bude i ove godine.

Z. Delić

Izvor: 

www.dnevnik.rs 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Predstavnici Asocijacije malinara i kupinara Srbije, zatražiće sastanak sa premijerkom i predsednikom Srbije, Anom Brnabić i Aleksandrom Vučićem, o cenama svojih proizvoda, o obeštećenju od elementarnih nepogoda i zaštiti geografskog porekla voća.

Predsednik tog udruženja Dobrivoje Radović, rekao je Beti da su tražili sastanak sa nekoliko ministara, te su razočarani ishodom sastanka koji je održan u petak, sa državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede Bogdanom Igićem.

"Tražili smo da nam država pomogne u kontroli izvoznih i otkupnih cena malina, i da nas obešteti zbog elementarnih nepogoda, mrazeva, grada i visokih temperatura", rekao je Radović.

Dodao je da o ceni malina i kupina nije ništa dogovoreno, a mere obeštećenja se, prema rečima Igića, pripremaju i biće uskoro objavljene.

On je rekao da će rezultate sastanka u Beogradu preneti proizvođačima na Skupštini Asocijacije, koja će biti u narednih desetak dana.

"Ako nam država ne pomogne, pokrčićemo malinjake i plantaže kupina. U Mačvi je već počelo uništavanje zasada malina, jer ovogodišnja otkupna cena ne može da pokrije troškove proizvodnje", rekao je Radović.

Izvor: www.naslovi.net

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Berba kukuruza u Semberiji, koji je zasejen na 24 hiljade i 90 hektara, privodi se kraju.

Zavisno od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike višemesečna suša, praćena visokim temperaturama, umanjila je rod od 15 do 70 odsto. Hrane neće biti dovoljno za stoku, pa je poskupljenje stočne hrane i smanjenje stočnog fonda neminovno, tvrde poljoprivrednici. Prinos je manji, ali otkupna cena kukuruza u odnosu na prošlu godinu je  veća i iznosi od 28 do 30 pfeniga po kilogramu.

Prosečan prinos kukuruza je 3,5 tone po hektaru, pa će većina semberskih ambara ove jeseni ostati poluprazna. Poljoprivrednici koji nemaju zalihe prošlogodišnjeg roda moraće da kupuju stočnu hranu, ili smanjuju broj grla.

Slobodan Petrić iz Magnojevića strahuje da će žitarice još poskupeti.

- Tona kukuruza sada košta od 380 do 400 KM. Kvalitet ovogodišnjeg roda je loš, a zbog suše postoji mogućnost i pojave mikotoksina. Ja sam kukuruzom posejao 13 hektara, a ubrao sam četiri tone po hektaru - kaže Petrić. Kaže da ima farmu od 700 svinja za čiju je ishranu potrebno dnevno oko tonu i po hrane.

– Ipak sve zavisi od cene na tržištu. Ako bude drastičnog poskupljenja kukuruza, ječma, pšenice, nećemo imati izbora nego da rasprodamo stoku. Situaciju dodatno otežava nelojalna konkurencija. Sve više se uvozi meso i mesne prerađevine iz zemalja Evropske unije. Mada je kvalitet tih proizvoda lošiji, cena je nažalost, presudna - kaže ovaj farmer.

S druge strane na Poljoprivrednom dobru „Semberija“ kažu da prinos, u odnosu na planirani, iznosi 35 odsto, ali da će imati dovoljno hrane da podmire potrebe na farmi.

Tehnički direktor PD „Semberija“ Slaviša Gligorević kaže da su obezbedili dovoljno silaže i senaže.

- Nije to kvalitet koji smo planirali, ali će mislim biti dovoljno da prehranimo 700 grla na farmi - rekao je Gligorević.

Na tržištu je trenutno veća potražnja za prošlogodišnjim kukuruzom, čija je cena od 31 do 35 pfeinga. Bijeljinski „Žitopromet“ otkupio je 1.500 tona ovogodišnjeg roda, za 28 pfeniga po kilogramu.

Rukovodilac Laboratorije Stevka Ivanić ocenjuje da je kvalitet zrna dosta lošiji, jer je zrno jako sitnije pa i skrobni deo siromašniji.

– S obzirom na visoku temperaturu i sušu vlažnost zrna je zadovoljavajuća. Većina poljoprivrednika skladišti ovogodišnji rod, jer se očekuje poskupljenje – rekla je Ivanić.

Agroekonomisti predviđaju da bi zbog štete od suše do kraja godine cena ovogodišnjeg roda mogla dostići 40 pfeniga po kilogramu. Budući da kukuruz u krmnim smesama ima udeo od 50 - 60 odsto, rast cene ove žitarice mogao bi uticati i na poskupljenje stočne hrane, koja za sobom u lancu povlači i poskupljenje mesa i mesnih prerađevina.

Ozime kulture

Poljoprivrednici, koji su ove godine pretrpeli štetu, planiraju da smanje površine pod kukuruzom na uštrb ozimih kulutura koje su sigurnije i isplativije. Manja su ulaganja, a veći prinosi, jer pristignu za žetvu pre tropskih temperatura.

 

Izvor: www.blic.rs

 

Ratari zainteresovani za setvu visokoprinosne pšenice 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3213-ratari-zainteresovani-za-setvu-visokoprinosne-psenice

 

Proizvođači maline još uvek se bore za utvrđivanje veće akontne cene ovog voća, kada je u pitanju ovogodišnji rod. Naime, predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, juče su bili na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, gde se razgovaralo o aktuelnim problemima koji se odnose kako na cenu maline, tako i na nadoknadu štete usled snega, koji je proizvođače iznenadio u aprilu mesecu.

Konkretni odgovori očekuju se do 10. novembra.

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Početak formiranja malinjaka donosi pitanje kako obezbediti kvalitetne sadnice maline. Na vama je odluka šta odabrati. Sadnice maline se mogu kupiti putem ponude u oglasima, u rasadnicima, od prijatelja, poznanika, ili u ovlašćenim organizacijama. 

Malina sorte "polka", zbog dobre cene i isplative produžene sezone, jer se bere i u jesen, donosila je prethodnih godina dobar prihod valjevskim voćarima. Ove godine izostala je i cena i rod, pa malinari sa manjih parcela krče zasade.

Umesto berbe maline "polke", ovce pasu u napuštenom zasadu Predraga Savića iz Donjih Leskovica kod Valjeva. Zbog duplo manje ovogodišnje otkupne cene od 120 dinara, Predrag je odustao od berbe "polke", koja mu je prethodnih godina donosila dobar prihod.

"Ovce su opasle sad čekamo da pokrčimo, preoremo, pa ćemo spremiti zemlju za narednu godinu za malinu, a sa polkom smo definitivno završili. Ne možemo mi da pariramo Vojvodini gde ljudi beru kombajnima i oni se uklapaju u cenu od evro a mi ovde sa radnom snagom nema nas nigde," kaže Predrag Savić.

Od polke odustaje i Marko Tošić iz tog sela, kao i druge komšije. Njegova kalkulacija, uprkos manjim ulaganjima je nepovoljna.

"Znači tu nema računice ni da sa nekim svojim narodom što mogu da uradim, a već da ne pričamo za neke ljude koji imaju više pa treba da plate dnevnice, hranu, prevoz i šta sve još drugo", objašnjava Tošić.

"Polka" se ipak brala u domaćinstvu Rankovića u susednom selu koje je među retkim i ove godine imalo po desetak berača i primer je kako treba organizovati ovu proizvodnju.

"Mi ove godine da nismo imali vodu ne bi imali račun da beremo. Imamo hektar maline i po ovoj ceni se ne bi uklopili nikako, ali smo dali ovo pod organsku i tako smo na nuli. Da je manja površina ne bi imali račun da je beremo i da plaćamo radnike," kaže Dobrila Ranković iz sela Sušica.

I dok ovakvi primeri budu usamljeni, manji nerentabilni malinjaci će se, periodično u zavisnosti od cene krčiti ili obnavljati. Koliko će zasada "polke" biti manje zavisi od ustaljene prakse voćara, koji dobit vide pre svega u ceni, a ne i u prilagođavanju uslovima savremenog voćarstva.

Izvor: www.rts.rs

 

Preko nedelje radi u kompaniji, a vikendom u malinjaku

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2805-preko-nedelje-radi-u-kompaniji-a-vikendom-u-malinjaku

 

Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, navodi da se može očekivati poskupljenje finalnog proizvoda od suncokreta i za 20 posto.

Proizvodnja suncokreta ove godine manja je za 15 posto u odnosu na lane, pa stručnjaci procenjuju da će cena ulja sa dosadašnjih 135 dinara, u zavisnosti od proizvođača, moći da dostigne i više od 160 dinara po litru.

Olga Čurović iz Privredne komore Vojvodine kaže da se očekuje uvoz od 50.000 tona suncokreta, te da su sada cene uljanih kultura, već u otkupu veće u odnosu na prošlu sezonu, što bi trebalo da uslovi i poskupljenje ulja.

Računica oko poskupljenja sledi kasnije kada bude realizovan uvoz, a fabrike će odrediti cene svojih proizvoda, uvažavajući nivo svetskih cena.            

                                                                                                                                                                                                           www.telegraf.rs

Sa njom se slaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, koji je rekao da se može očekivati poskupljenje finalni proizvoda od suncokreta i za 20 posto:

Suncokret je najmanje podbacio od svih kultura, kvalitet je dosta dobar, ali je cena veća, oko 37 dinara po kilogramu, što će se i inače odraziti na cene proizvoda ove kulture. Uljari su precizni u svojoj računici. Naprave procenu cene sirovina, i prate tokove na svetskom tržištu i onda formiraju cenu. Moja slobodna procena jeste da može doći do povećanja cena i do 20 odsto - smatra Galetin.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Da li će cene na Kvantašu usporiti pripremu zimnice?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3107-da-li-ce-cene-na-kvantasu-usporiti-pripremu-zimnice

 

 

Visoke temperature leti i velike suše prepolovile su rod kupusa, pa su tako i cene skočile.

Cena kupusa skočila je u prodavnicama i na pijacama čak tri puta u odnosu na prošlu godinu. Kilogram ovog povrća prošle godine koštao je 30 dinara, a sada čak i 90 dinara. 

Znam da je bila suša, ali nisam očekivao da će kupus postati luksuz na trpezi. Čekam da na pijacu stigne futoški kupus za kiseljenje, ako bude više od 50 dinara, onda od tog posla nema ništa. Slave će nam ove godine izgleda proći bez sarme - kaže kupac sa pijace u Novom Sadu.

Prodavci kažu da se ljudi često raspituju da li će cena kupusa biti niža, a retko ko i uzme više od 50 ili 100 kilograma za kiseljenje, jer kada vide cenu "hvataju se za glavu" - kaže prodavac.

Visoke temperature leti i velike suše prepolovile su rod kupusa, pa su tako i cene skočile. Tako će porodica ove godine za kiseljenje 100 kilograma kupusa, morati da izdvoje 5.000 umesto 2.000 dinara.

Izvor: www.telegraf.rs

Ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da Vlada razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Krkobabić je istakao da bi se tim parama u potpunosti rešio problem domaćih malinara.

"To su sredstva koja bi omogućila da u jednoj godini formiramo deset velikih zadruga sa finalnom preradom. Nakon toga ne bi se više bavili pitanjem srpske maline", izjavio je Krkobabić u Kruševcu na sastanku sa predstavnicima opština i zadruga sa područja Rasinskog okruga. 

Krkobabić je istakao da je u Srbiji u poslednjih pet meseci, odnosno od pokretanja akcije "Pet stotina zadruga za 500 srpskih sela", formirano 70 novih zadruga. ; 

"Nisu sve te zadruge dobile podsticajna sredstva, dobilo ih je samo četiri. Ljudi su se organizovali jer smo razbili nepoverenje koje je vladalo među njima", rekao je Krkobabić. 

On je podsetio da se u oktobru završava prvi deo konkursa za dodelu podsticajnih sredstava zadrugama, ali da naredne godine kreće trogodišnji program sa 25 miliona evra namenjenih zadrugama. 

Krkobabić je podsetio da postojeće zadruge mogu da dobiju do 100.000 evra bespovratnih podsticajnih sredstava, a nove zadruge do 50.000 evra. 

"Novac ide za nabavku opreme i tehnike, osnovnog stada, zasada. Nećemo da pravimo nove zgrade. Njih imamo već dovoljno i hoćemo da ih stavimo u funkciju", rekao je Krkobabić. 

On je rekao da na području Rasinskog okruga postoji oko 6.000 porodičnih gazdinstava sa posedima koji su, poput republičkog proseka, veličine oko četiri i po hektara. 

"Hoćemo da ih povežemo i da od njih napravimo robne proizvođače. U nove zadruge oni ne unose svoje posede i imanja, već svoj proizvod", kazao je Krkobabić. 

Prema njegovim rečima, na području Rasinskog okruga registrovano je 56 zadruga, a njih 27 je aktivno. Krkobabić će sa predstavnicima grada Kruševca u toku dana obići zemljoradničku zadrugu "Euro-duo kalem" u selu Lazarevac.

Izvor: www.b92.net

Saveti stručnjaka za uspešnu berbu i skladištenje grožđa:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3039-saveti-strucnjaka-za-uspesnu-berbu-i-skladistenje-grozda

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30