Poljoprivrednici u Srbiji od danas mogu da računaju na subvencije na dizel gorivo, za šta su izdvojene dodatne dve milijarde dinara, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će 60 litara dizel goriva po hektaru biti subvencionisano sa po 20 dinara, prenosi Tanjug.

Nedimović je za RTS naglasio da će novca biti za sve poljoprivrednike.

On je objasnio da jedino što poljoprivrednici treba da urade je da u Upravama za trezor popune zahtev, a za dva-tri dana novac će biti na računu.

Nedimović je dodao da će novac dobiti samo aktivna poljoprivredna gazdinstva, kojih je oko 360.000, ističući da su netačni navodi da će i neaktivna gazdinstva dobiti subvenciju.

„To su priče za malu decu. I kada budemo povećavali mere, biće zamerki. Dobro je kad se vodi živa rasprava”, istakao je ministar.

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „Tipa 500” koja je određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara. Tako je juče prestala da važi odluka doneta još 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda. Kako je za „Politiku” izjavio Rasim Ljajić, ministar trgovine, ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni.

– Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu, spremni smo da uredbu vratimo – izjavio je Ljajić.

Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem.

Integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani građana sprovedenog prošle godine. Prema ovom istraživanju, zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju. Udruženje „Žitounija” bilo je jedan od inicijatora ukidanja ove mere za koju, kako su rekli, više nije postojala ekonomska opravdanost.

Zdravko Šajatović, predsednik ovog udruženja, ne očekuje da može da dođe do poremećaja na tržištu jer je u Srbiji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano 3.000 proizvođača hleba. Koliko njih realno košta vekna belog hleba? On kaže da je učešće brašna u proizvodnji belog hleba svega 30 odsto što za pekare u ovom trenutku znači trošak od devet dinara. Ostali izdaci su energija, aditivi, radna snaga, transport...

– Konkurencija je velika među proizvođačima. Imamo informacije sa terena da se vekna iz industrijskih pogona, u nekim gradovima Srbije, prodaje i za 22 ili 27 dinara. Jasno je da tu nema zarade. Ako je i ima, ona je skromna. Pekari to nadomešćuju kroz cene specijalnih vrsta hlebova i peciva koje nisu bile pod kontrolom – kaže Šajatović. Još neki od razloga zbog kojih hleb ne bi trebalo da poskupi su dovoljne količine pšenica i brašna na domaćem tržištu.

Pšenica je rekordno rodila i bez obzira na nešto slabiji kvalitet ima je dosta i za domaće potreba i za izvoz. Ista situacija je, dodaje, i sa brašnom. On naglašava da zakon o trgovini propisuje da se privremene mere mogu donositi samo kada postoji ozbiljan poremećaj na tržištu.

– To sada nije slučaj. Te 2010. godine uvođenje mere bilo je opravdano jer je zaista pretila opasnost da cena vekne dostigne 50 dinara. Zato se država i odlučila da cenu belog hleba propiše na 46 dinara i ograniči ukupnu maksimalnu maržu na 8,1 odsto u odnosu na proizvođačku cenu – kaže Šajatović.

Prema Uredbi o socijalnom hlebu, koja je poslednji put, pre ukidanja, objavljena u avgustu prošle godine, navedeno je da je proizvođačka cena hleba 38,68 dinara po vekni. Proizvođači su bili u obavezi da proizvedu i stave u promet najmanje 30 odsto belog hleba u odnosu na ukupnu dnevnu proizvodnju.

Naš sagovornik naglašava da je ovakvo ograničavanje bilo apsurdno jer je bilo proizvođača koji su imali veću potražnju za polubelim hlebom koji je nutritivno zdraviji, a pritom država nije propisala njegovo učešće u proizvodnji.

– Naše mišljenje je da hleb ne treba proglasiti za socijalnu kategoriju. Ako i jeste za deo stanovništva onda mere treba da donosi resorno ministarstvo, koje se bavi socijalnom zaštitom a ne da, kao do sada, sve ide na teret privrede – kaže on. Predstavnik „Žitounije” ističe da nijedna od država u okruženju ne ograničava cenu hleba koji je, po njihovim informacijama, najjeftiniji u Srbiji i Makedoniji. U Hrvatskoj je dvostruko skuplji a u Sloveniji čak četiri puta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/421729/Koliko-pekare-kosta-bela-vekna

Proizvođači voćnih sokova i uvoznici sirovina plaćaju za oko pet odsto manju carinu za koncentrisani sok od pomorandže. Zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, uvozna dažbina smanjena je sa 20 na 15,2 odsto, a procenjuje se da će privreda u ovoj oblasti uštedeti više od 200.000 evra godišnje saopštava PKS.
„Grupacija proizvođača mineralnih voda, voćnih sokova i bezalkoholnih pića PKS, prošle godine pokrenula je inicijativu da se smanje carinske stope na uvoz koncentrisanog soka od pomorandže. Zahvaljujući kvalitetnom dijalogu sa ministarstvima poljoprivrede i finansija, uspešno je realizovan ovaj predlog i carinska stopa na uvoz koncentrisanog soka od pomorandže smanjena je za 4,8 odsto. Procene su da će ušteda za industriju proizvođača sokova u 2019. godini iznositi nešto preko 200.000 evra“, rekao je Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS.
Ovu pogodnost, osim proizvođača, koristiće i uvoznici sirovine što će obezbediti veću konkurentnost domaćih proizvoda na našem i stranom tržištu, dodao je Ivanović.
„Kao domaća kompanija i najveći prerađivač voća u Jugoistočnoj Evropi, pozdravljamo sve napore da se uvedu carinske olakšice i pomogne konkurentnost domaćih proizvođača. Ukus pomorandže je među top tri ukusa na srpskom tržištu prema tržišnom učešću i ocenama potrošača. ‘Nektar’ uvozi kvalitetnu brazilsku pomorandžu i do sada je bila podložna carinskoj stopi od 20 odsto u odnosu na 12,2 odsto koliko je standard EU. Pozdravljamo značajan napredak koji je napravljen i stratešku inicijativu Privredne komore Srbije u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom finansija da se carinske stope smanje na 15,2 odsto. Ovo je svakako benefit i za potrošače, jer i najkvalitetnije sirovine sveta postaju dostupnije. Nadamo se da će se napori u tom pravcu nastaviti do nivoa standarda EU“, izjavio je Mihailo Janković, direktor Nektar grupe.
Svetislav Parežanin, direktor kompanije AFC, koja uvozi sirovinu iz Brazila, ocenjuje da je delimično ispravljena nelogičnost u našoj Carinskoj tarifi gde je uvoz gotovih sokova od pomorandže bio oslobođen plaćanja carine, a uvoz sirovina za proizvodnju soka od pomorandže bio opterećen stopom carine od 20 odsto, za razliku od zemalja EU gde je stopa carine za uvoz tih istih sirovina 12,2 procenta ili zemalja u okruženju koje nisu članice EU gde stopa carine iznosi od nula do pet odsto.
„Pošto je strateški cilj naše vlade priključenje EU očekujemo da će uskoro doći do daljeg sniženja stope carine na nivo stope carine u EU od 12,2 odsto na uvoz tih istih sirovina i time omogućiti dalje povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača u domaćoj i međunarodnoj trgovini“, rekao je Parežanin.
Savetnik u Udruženju za prehrambenu industriju PKS Saška Biorčević navodi da se u Srbiji godišnje prosečno uveze između 2.500 do 3.000 tona koncentrisanog soka od pomorandže. Više od 70 procenata navedenog proizvoda koji se koristi kao sirovina za sokove od pomorandže se uvozi iz Brazila, zemlje koja predstavlja lidera po količini i kvalitetu proizvodnje ove vrste proizvoda. U svetu, potrošnja soka od pomorandže je na prvom mestu, dok je kod nas na trećem, posle soka od jabuke i breskve.
Međutim nismo saznali da li će ovo značiti za potrošače koji plaćaju izuzetno visoke cene za sokove prepune šećera i drugih dodataka, a u kojima je sve manje voća. Nedavno je kompanija "Knjaz Miloš" na tržište plasirala sok pod nazivom TUBE sa svega 8% voćnog sadržaja. Proizvođači kao da se utrkuju ko će više šećera, a manje voća staviti u "sokove" komentariše Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina i podseća na nedavno usvojenu uredbu koja uređuje ovu oblast. "Očekujem da će se ipak popraviti situacija i da ćemo znati šta konzumiramo, a da će ti proizvodi biti zdravstveno bezbedni, hranljivi i po fer cenama, a poželjno je da budu od domaćih sirovina" zaključuje Đaković koji je inače zbog odbijanja da odgovore na pitanja Agrobiznis magazina u vezi sa poreklom sirovina zatražio vanredni inspekcijski nadzor. Taj nadzor do danas nije izvršen. Kako smo nezvanično saznali kompanija Coca Cola je na planu za kontrolu samo nam nije rečeno kada. Do tada piti ili ne piti pitanje je sad!

 

Novim pravilnikom broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Od prvog januara iduće godine stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom, broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Ako se utvrdi da u mleku ima više od 400.000 somatskih ćelija, to je znak da neko grlo stoke, koje se muze, boluje od mastitisa, odnosno upale vimena. Ukoliko se u zbirnom uzorku mleka uzetog sa nekog sabirališta nađe od 500.000 do million somatskih ćelija po mililitru, to ukazuje na činjenicu, da je ova bolest rasprostranjena na 30% muznih krava.

 

Higijena sirovog mleka garantuje kvalitet

Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u PSSS Vranje, ističe da prisustvo mikroorganizama u mleku pokazuje koliko su stočari vodili računa o higijeni mleka, počevši od same pripreme za mužu, pa do trpeze.

- Mikroorganizmi u mleku su bakterije, kvasca i plesni. Neki od njih utiču na loš kvalitet mleka, jer mu menjaju osobine. Ispitivanja su pokazala da je prisutnost visokog broja mikroorganizama u mleku posledica grešaka u ishrani, neodgovarajućeg držanja i smeštaja životinja, zasušenja krava, nepravilne ručne i mašinske muže i manipulacije mlekom. Najveća zagađenja mleka dešavaju se upravo usled neadekvatnog držanja opreme za mužu i hlađenja mleka - smatra Širtov.

 

Neophodna kontrola transporta mleka od proizvođača do prerađivača

 

Donošenje novog Pravilnika o otkupu sirovog mleka pozdravlja i Nenad Jovanović, jedan od proizvođač mleka iz Donjeg Neradovca kod Vranja. On već tri meseca ne predaje mleko otkupljivaču, jer su mu krave steone.

- Mleko koje sam do sada predavao uvek je bilo dobrog kvaliteta i na osnovu toga sam ostvarivao najbolju zaradu. Sa kvalitetom mleka nikada nisam imao problema, jer krave redovno pregledaju veterinari. Uz njihovu pomoć rešavam sve zdravstvene probleme koji se tokom godine jave kod stoke. Staju u kojoj držim krave svakodnevno čistim i po potrebi dezinfikujem. Prilikom muže, kravama dobro operem vimena, a potom ih obrišem peškirom. Mleko do predaje otkupljivaču držim na hladnom mestu i to u sudovima koje sam prethodno ispario vrelom vodom. Tokom leta na to pogotovo obraćam pažnju. Kada vrelina pritisne, mleko držim u frižideru i zato mi se nikada nije desilo da predam prokislo mleko - prenosi svoja iskustva Jovanović.

 

On tvrdi da svi proizvođači mleka, koje poznaje, strogo vode računa o higijeni prilikom muže i zdravstvenom stanju stočnog fonda, ali da nadležni koji pišu ovakve i slične pravilnike moraju da kontrolišu i otkupljivače mleka, naročito deo koji se odnosi na transport mleka od proizvođača do prerađivača.

 

Sa novom godinom praksa je da na snagu stupaju određene zakonske odredbe. Tako je ove godine započela registracija od strane poslodavaca koji su dužni da prijave i odjave sezonske radnike. Ovo će ujedno biti i osnov za formiranje poreske prijave za angažovane radnike. Agrobiznis magazin istražuje šta će ovo zapravo značiti, kako za firme tako i za poljoprivredna gazdinstva.  Prijava treba da sadrži jedinstveni matični broj građana(JMBG), ime i prezime a sistem je napravljen tako da se automatski pravi poreska prijava. Kako saznajemo, jedina obaveza poslodavca je da navede kada će radnik biti angažovan dok radnici neće imati nikakve obaveze. Na ovaj način zaboravićemo na klasične ugovore u pisanoj formi a radnik će moći da zahteva od poslodavca da mu se izda potvrda o radu. Na ovom poslu pored državnih organa radili su i predstavnici NALED-a koji su realizovali projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“. Za Agrobiznis magazin govorila je Tisa Čaušević, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u:

Koliko će koštati porezi i doprinosi po jednom danu angažovanja?

Analize pokazuju da trenutno 95% sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno“ bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povrede na radu. Pre uvođenja elektronskog sistema prijave sezonskih radnika, za proceduru prijave i odjave jednog sezonskog radnika poslodavac je trošio 5 sati mesečno, Takođe, mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku su u proseku iznosili 10.200 RSD. Novim zakonskim rešenjem ukupna cena poreza i doprinosa po radniku po danu računa se u odnosu na minimalnu zaradu koja se određuje svake godine. To trenutno iznosi nešto manje od 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za jednog radnika.

Da li se pod obavezom prijavljivanja podrazumeva i volonterski rad odnosno pomoć komšije –komšiji i kako se to tretira?

Zakon se primenjuje samo na sezonske poslove za koje se naplaćuje novčana naknada u sektoru poljoprivrede, ribarstva i šumarstva. Komšijska ispomoć, narodne-seoske mobe i ostale vrste pomoći koje ne podrazumevaju novčanu naknadu, ne podležu ovom zakonu.

 

Da li su ovim propisom obuguhvaćeni članovi porodice i familije?

Svi članovi porodice ili familije, koji obavljaju sezonske poslove koji ne podrazumevaju novčanu naknadu,  nisu obuhvaćeni ovim propisom.  

Detaljnije u narednom izdanju Agrobiznis magazina.

Informacije o pretplati: 0692211049

Konditori i proizvođači dečje hrane i sladoleda uštedeće 700.000 evra u ovoj godini, vest je koju su preneli svi mediji. Proizvođači dečje hrane u Srbiji, kao i proizvođači sladoleda i konditori, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, od 1. januara oslobođeni su dažbine za mleko u prahu, što će im u 2019. godini doneti uštede veće od 700.000 evra.

Međutim nameće se pitanje, da li je ovakva odluka i zaslužena imajući u vidu da su isti ti konditori smanjli gramažu svojih proizvoda. Tako sada umesto nekadašnjih 100 grama, čokolade u Srbiji, u većini slučajeva iznose 80 i 90 grama, a pakovanja od 200 grama sada nisu veća od 160 grama. Nameće se realno pitanje zašto su konditorima odobrene ove pogodnosti sem za potrebe proizvodnje hrane za decu?

Proveravali smo na policama Evropske Unije gramaža čololada ne samo da je 100 grama za čokolade već se sada po istoj ceni može dobiti i dodatnih 20 grama gratis. Mi smo našli primere čokolada od 93 grama pa čak i 75 grama!

U obrazloženju odluke navedeno je da se mera preduzima radi povećanja konkurentnosti domaće industrije. Nameće se konkretno pitanje: hoće li konkurentniji konditori sada sniziti cene proizvoda pošto im je država izašla u susret zahtevu.

Setimo se samo činjenice da je, jedna od glavnih sirovina u ovoj industriji, šećer jeftiniji duplo nego pre 5 godina kada je cena bila preko 100 dinara. Da li ste od tada do danas videli da je i jedan slatkiš pojeftinio? Ako uzmemo za primer krem banana kompanije SOKO ŠTARK pre dve godine u većini radnji bila je 10-11 dinara danas je možete kupiti eventualno na akciji za manje od 15 dinara.

Ako bi smo bili šaljivi možda konditori vode računa o našem zdravlju i vitkom stasu takoda sada snižavaju gramažu ali ne i cene.

Kako ovaj članak samo može da iznervira već revoltirane potrošače ne ostaje nam niša drugo do da čitamo deklaracije i nosimo digitrone tako da znamo ko je povoljniji.

 

Izvor informacija o cenama pojedinih artikala www.cenoteka.rs 

Nedavno je u Beogradu održan skup o kvalitetu sirovina za prehrambenu industriju o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu. Tom prilikom govorilo se i o kafi. Jedan od učesnika skupa bio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, koji je ukazao na činjenicu da postoji veliki broj propisa koji uređuju ovu oblast i izrazio čuđenje kako kafa u Lidlu može biti 120 dinara pakovanje od 200g te da njegova kompanija ne može da kvalitet koji ima prodaje za manje od 220 dinara. Međutim ispostavilo se da još jedan brend kafe svima dobro poznat takođe ide po sličnoj ceni. Ovih dana je u FORTUN-i iz Aranđelovca bilo moguće kupti za oko 65 dinara 100g brend C kafa, a zatim se pojavila kafa istog brenda po ceni blizu 150 dinara za 200 grama.

Podećanja radi Financial Times je još u septembru pisao o tome da je cena kafe dostigla je najnižu vrednost u poslednjih dvanaest godina, tačnije od kraja 2005. godine jer je kafa arabika pojeftinila na manje od jednog dolara po funti (0,453 kg), što je značajno niže od proizvodne cene velikih proizvođača. U Kolumbiji prosečna cena kafe iznosi oko 1,20 dolara, a u Salvadoru – 1,50 dolara po kilogramu preneo je DANAS.

Kao glavni razlozi za pad cena su navedeni hiperprodukcija, složena ekonomska situacija u Brazilu koji je dugi niz godina najveći proizvođač kafe i devalvacije nacionalne valute u zemlji. Brazilski real je izgubio 22 odsto svoje vrednosti od početka 2018. godine, prenosi Seebiz.

Probleme sa niskim cenama kafe imaju i drugi veliki proizvođači, kao što su Kolumbija i Gvatemala. U Kolumbiji, zbog niskih cena, sve više poljoprivrednika okreće se rastućoj koki, čiji se listovi koriste za proizvodnju kokaina. U Gvatemali sve više poljoprivrednika odustaje od kafe i iseljava se u susedne zemlje gde traže bolje plaćene poslove.

Međunarodno veće za kafu (ICC) strahuje da bi zbog svega ovoga proizvođači kafe polako mogli da počnu da se povlače iz uzgoja ove kulture.

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je danas savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac i dodao: “Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će  uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane”.

 

 

 

U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

Hladan tuš za jabuku

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenih izvora, jabuka se  u Rusku Federaciju izvozi slabije jer je tamošnje tržište u značajnoj meri zasićeno domaćom proizvodnjom. Koliko će takva situacija potrajati ostaje da se vidi, ali ona svakako ima značajan uticaj na cenu jabuke u Srbiji. Ne treba zaboraviti da je jabuka početkom godine u Rusku Federaciju išla i po ceni od 100 dinara za kilogram. Ta situacija se sa novim rodom značajno menja.

Naš stručnjak dr Zoran Keserović, professor sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada za RTV je izjavio  da se može očekivati rod preko 420.000 tona jabuka. “To je veća proizvodnja u odnosu na prošlu godinu. Imamo veliku proizvodnju jabuke u Evropi, negde oko 35% je veća proizvodnja u odnosu na 2017. godinu i znacajno je da je ranije pocela  berba” zaključuje iskusni stručnjak i dodaje “To je možda jedan od razloga zbog čega je dosta niska cena jabuke ove godine. Sa druge strane imamo hladnjačare, koji su odredili otkupnu cenu koja se kreće u zavisnosti od sorte od 22 centa čak do 38 centi i moja preporuka proizvođačima je ako mogu  da tu da jabuku skladište a ne da je odmah prodaju jer je dosta niska cena”. Prema podacima sa inostranih tržišta u Kini je rod jabuke smanjen za skoro 30% jer je bilo izmrzavanja. “Mi znamo da je Kina jedan od najvećih proizvođača u svetu, da proizvodi preko 50% jabuke u svetu tako da mislim da će kasnije polako  cena jabuke da raste” objašnjava prof. Keserović. .Ovo je svakako “hladan tuš” za domaće proizvođače jer smo u poslednjih 10 godina imali najviše cene u Evropi i to se neće više ponavljati. Polako ćemo se približavati ceni koja je u Evropi, a koja se kreće negde od 30-40 euro centi.

Keserović savetuje proizvođače da polako menjaju strukturu sortimenta i da se okreću nekim stortama koje ne mogu da prizvode u Rusiji, a to su pre svega  kasnije sorte, sorta greni smit i fudži. Jeste i cena jabuke za preradu dosta niska ali upravo je razlog to što je jako dosta jabuke rodilo ove godine.

Kako smo se uverili na terenu, kvalitet ploda je izuzetan, ali ono što voćarima sreću kvari jeste niska otkupna cena i zastoj u izvozu na nekada najsigurnije rusko tržište. Međutim dobra vest stiže od potpredsednika Indije koji se sreo sa našim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem koji je nedavno potpisao značajan sporazum o fitosanitarnoj kontroli koja treba upravo da omogući izvoz voća na najmnogoljudnije tržište sveta u prijateljsku Indiju.

Kako javljaju saradnici Agrobiznis magazina ovogodišnji rod proizvođači uglavnom stavljaju u hladnjače gde će sačekati bolju cenu. I ove sezone i pored dobrih dnevnica  proizvođači muku muče sa beračima koje plaćaju 200 do 250 dinara po satu.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović i predstavnici Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) dogovorili su se danas o merama koje će se preduzeti radi sprečavanja poremećaja na tržištu suncokreta.

Dogovoreno je da se pratiti kretanje na tržištu suncokreta i u slučaju nepredvidjenih poremećaja, preduzmu mere.

Tokom sastanka konstatovano je da je za sada samo jedan proizvodjač ulja ponudio otkupnu cenu suncokreta, što svakako ne može da znači da je reč o konačnoj ceni te uljarice, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. 

Proizvodjači suncokreta negodovali su zbog toga što je prošle godine otkupna cena suncokreta bila od 37 do 41 dinar po kilogramu, a ove godine je kompanija Viktorija ponudila 28,50 dinara po kilogramu. Poljoprivrednici tvrde da će i drugi otkupljivači pod pritiskom te firme suncokret kupovati po istoj ceni zbog čega ih optužuju da se kartelski dogovaraju. 

O eventualnoj zloupotrebi položaja uljara na tržištu, uskoro će ocenu dati antimonopolska komisija.

 

https://www.srpskaekonomija.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30