Cena lubenica, koja se na pijacama kreće od 50 do 80 dinara, a oko 25 dinara u otkupu na veliko, neće uskoro padati, procenjuju stručnjaci jer je ove godine proizvodnja desetkovana zbog loših vremenskih uslova.

Velike količine padavina i grad uništili su u proseku oko 30 odsto roda, a cenu diktira i smanjen uvoz lubenica iz Grčke, Turske i Albanije jer se domaći marketi, čim stigne srpska roba, okreću domaćem bostanu zbog boljeg kvaliteta. Koliko je cena bostana skočila, govori i poređenje sa prošlogodišnjom u ovo vreme, koja je bila i po dva ili tri puta niža. Lubenice se sada prodaju od 50 do 80 dinara po kilogramu, dok su prošle godine bile od 15 do 40 dinara.Na tone lubenica skakodnevno se utovare u šlepere u Sremu. Slatki plodovi završavaju u marketima širom Srbije, a deo bostana izvozi se u Sloveniju i zemlje u okruženju. Novac od lubenica za Petra Bićanića, koji pod bostanom ima tri hektara, ove godine i nije baš slatka zarada jer je rod umanjen zbog velike količine padavina. Međutim, cenom je za sada zadovoljan.

- Prinos je dosta umanjen, ali je cena solidna. Sada na veliko dajemo po dvadesetak dinara, ali ne znamo šta će biti za koji dan. Problem je za ovaj bostan što ga je led tukao, pa on slabije ide - kaže Petar Bićanić koji sa hektara u rodnoj godini ostvari prinos i do 70 tona lubenica.

Na veliko se ovde bostan prodaje po ceni od 20-25 dinara po kilogramu, što je i više nego duplo u odnosu na prošlu godinu kada je u drugoj nedelji jula kilogram lubenice bio od osam do deset dinara. Razlog dobre cene za proizvođače je, između ostalog, i smanjen uvoz iz Grčke i Turske.

- To je vrhunska cena, ali je slaba prodaja jer nakupci čekaju da drastično padne. Međutim, prednost domaćih proizvođača je jer marketi sve manje uzimaju grčku i tursku lubenicu, pa je veća potražnja za domaćom lubenicom jer njihove ne mogu da se mere sa našom robom. Naše lubenice imaju daleko veći sadržaj šećera koji se kreće od 17-18 odsto, a njihove od 12 do 13 procenata. Naše lubenice su mesnatije i slađe jer imamo hibride sa više mesa u odnosu na koru, pa je veće iskorišćenje. Čim je stigla naša lubenica, kupci nisu zainteresovani za bostan iz uvoza - objašnjava Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.Međutim, ovo je bila najteža godina za proizvođače bostana u poslednjih deset godina. Velike padavine uticale su na brojne bolesti i smanjenje prinosa.

- Od 15. aprila do 15. jula palo je između 180 i 200 mililitara kiše po kvadratu, što je znatno povećalo troškove zaštite. Prinosi su smanjeni u onosu na prošlu godinu od 30 do 50 odsto. Prosečan rod bostana je 50 tona do hektaru, a ove godine je 30 tona maksimalno, a potencijal može da bude od 70 do 90 tona po hektaru. Zbog malog prinosa i problema u proizvodnji cena je bolja i tako je sa svim kulturama - objašnjava Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.Dugogodišnjim proizvođačima jedina briga je po kojoj ceni će prodati lubenice, da ne bude da su, iako iskusni u proizvodnji, "obrali zelen bostan". Kada se podvuče crta, prepolovljeni prinosi i duplirana otkupna cena ne menjaju stvar, pa su proizvođači na istom, jedino kajmak skidaju nakupci.

- Teško je doći do dinara jer nas nakupci ucenjuju. Treba proizvesti, uložiti novac, a teško je doći do zarade i naplate jer mi čekamo da oni odrede cenu. Kad dođe do ruke, ne zavisi od nas - kaže Vlada Cvijić iz Platičeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/lubenice-duplo-skuplje-nevreme-desetkovalo-30-odsto-roda-ali-to-nije-glavni-razlog-za/r00b6r2

Vreme posle kiša prija svim okopavinama: kukuruzu, suncokretu, soji, zasejanim u Pomoravskom okrugu na više od 50.000 hektara.

Kako je za Tanjug rekao stručni savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe u Jagodini Miodrag Simić, kod kukuruza, tradicionalno najzastupljenije žitarice u ovom delu Srbije, zasejanog na oko 45.000 hektara, "oplodnja se završava u idealnim uslovima".

Suncokret je ove godine zasejan na oko 4.000 hektara, nešto više nego lane, jer su manje površine bile pod pšenicom, i posle ovih kiša je krenuo u intenzivan rast i formiranje glavica, objasnio je Simić.

"Kada je reč o suncokretu, on nije tradicionalno najzastupljenija kultura u Pomoravlju, Resavi i Levču, kao kukuruz ili pšenica, ali mu se poljoprivrednici poslednjih godina vraćaju. Kroz naše oglede sa industrijskim uljanim kulturama, suncokretom i sojom, pokazalo se da im pogoduje ovo područje", rekao je Simić. Savetujemo ljudima da seju više suncokreta i ima pomaka, a ove godine se očekuje i da ima malo bolju cenu, dodao je on.

Isto je i sa sojom koja je u veoma dobrom stanju, a zasejana je na oko 1.000 hektara, dodao je ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vreme-prija-zitaricama-ocekuje-se-bolja-cena-suncokreta/pmb06yk

Cena domaće pšenice dostigla je svoj petogodišnji maksimum, što je suprotno stanju na drugim tržištima. Za kilogram zrna protekle nedelje kupci su plaćali od 23,5 do 24,1 dinar, bez uračunatog PDV što je 35,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

- Srbija trenutno ima najskuplju pšenicu u okruženju, a verovatno i u Evropi. Ovako dobra cena nije zabeležena još od marta 2013. godine i pogoduje domaćim proizvođačima, ali ujedno čini naše žito potpuno nekonkurentnim za izvoz - rekao je Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije.Objašnjava da je prošlogodišnja žetva bila rekordna po količinama, ali da je kvalitet dela roda bio loš:

- Posledice vidimo u poslednjih mesec dana. Ponuda kvalitetne pšenice je mala, što je drastično podiglo cenu. Prema njegovim rečima, došlo je do toga da je mlinarima, čak i uz plaćanje carine, isplativije da manje količine kvalitetne pšenice uvezu iz Mađarske.

Udruženje Žita Srbije nedavno je saopštilo da očekuje da ćemo za plasman na druga tržišta ove godine imati više od milion tona pšenice. Najveći konkurenti u okruženju su nam Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

– Ovogodišnja žetva je odložena i počinje tek za desetak dana. Što se količine tiče, ovo će biti jedna prosečna godina. Još je rano da se govori o kvalitetu. Postoji potencijal, ali da li će biti sačuvan ostaje da vidimo – kaže Saković i ističe da se dobra žetva očekuje i u svetu, što ukazuje da nema posebnih razloga za povećanje cena pšenice na svetskom tržištu.Dodaje da lokalna tržišta, kakvo je naše, reaguju na zakon ponude i tražnje, ali smatra da je to na duže staze neodrživo ako proizvođači imaju izvozne ciljeve:

– Sada nismo konkurenti, i ne možemo da prodamo gotovo ništa. Na tržištu će, pre ili kasnije, morati da dođe do prilagođavanja cena. Realnije je da ćemo se mi prilagođavati promenama koje se budu događale na međunarodnom tržištu.

Prema podacima ovog udruženja, Srbija trenutno ima zalihe od oko 500.000 tona pšenice lošeg kvaliteta, koju mlinari ne koriste, i koja će završiti u fabrikama stočne hrane ili u izvozu kao stočna pšenica po nižoj ceni.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenica-iz-srbije-najskuplja-u-regionu-zbog-cene-nekonkurentna-za-izvoz/fg4lqdv

Po podacima koji stižu iz Poslovnog udruženja Žita Srbije, tri nedelje pred žetvu, pšenica ove godine neće mnogo podbaciti, iako je prognozirano da nećemo imati ni za sopstvene potrebe.Na osnovu obilaska polja pod hlebnim žitom po svim regionima, u tom udruženju procenjuju da će se prosečni prinosi kretati u okviru petogodišnjeg proseka , nešto oznad 4 i po tone po hektaru na nivou cele Srbije i da ćemo u konačnom bilansu raspolagati i sa preko million tona za izvoz.Prilikom obilaska bačko palanačkog atara proizvođač Milorad Ćulibrk, rekao je novinarama da na svojim parcelama kao dobar domaćin i pored pojave bolesti Fuzariuma očekuje solidan rod .

A na poljima " Matijević-agrara " u Futogu primenili su punu tehnologiju, ali zbog suše u jesen i početkom proleća i ptreteranih padavina u maju, uoči žetve nisu optimisti.

Nezvanično smo saznali da će cena za paore mogla iznositi tek 16 ili 17 dinara za kilogram hlebnog žita i da bi to bilo realno.

Tek kad kombajni uđu u njive , početkom jula znaće se zapravo na kakav rod hlebnog žita Srbija može da računa i da li će to biti optimističnih 2 miliona i 600.000 tona kako predviđaju u Udruženju Žita Srbije. Ono što je izvesno jeste to da ni mali ni veliki proizvođači, u ovoj za poljoprivredu tegobnoj godini, na pšenici neće zaraditi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/bez-zarade-na-psenici-ove-godine_1025969.html

U Srbije je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom. To znači da se oko dve hiljade proizvođača bavi ovim vrstom uzgoja na približno 15.000 hektara. Ekipa RTS-a upoznala je jednog iz Male Vranjske kod Šapca, a on joj je otkrio kako se zaleteo u posao gajenja aronije i da li mu se isplatilo.Priča o aroniji može, ali prvo sok od nje. Jer kao i sve goste, Željko Dimitrić iz Male Vranjske dočekao nas je svojim proizvodom. Recept za sok isti je već šest godina, koliko i proizvodi aroniju. A evo šta se promenilo.

"Na dan kada smo sadili kilogram aronije je bio oko 1.000 dinara u prodaji, a danas nema otkupa ili je to neki otkup po 100 dinara koji je uopšte neisplativ totalno", kaže Željko.

Zato aroniju ne prodaju u svežem stanju, već je isključivo prerađuju. Nažalost, taj proces nismo mogli da snimimo, jer je aronija tek u cvatu. Ali zato možemo da vam pokažemo kako izgleda sok, rakija, slatko i čaj od ovog voća. I da Željka podsetimo kako je u avgustu, kada ima pune ruke posla.

"Taj dan koliko možemo da flaširamo toliko i beremo ploda. U toku dana se bere od 4-5 sati, plod se pere, suši, hladno cedi i pasterizuje. U toku noći prerađujemo i flaširamo sok i ujutru opet ispočetka. Za jedan litar soka, pošto imamo sistem za navodnjavanje, potrebno nam je 1,6 kilograma aronije, što je odličan rezultat", ističe proizvođač.

Odličan rezultat Željko je postigao i prošle godine kada je postao prvi sertifikovani proizvođač na teritoriji Šapca. Međutim, ni to mu, kako kaže, nije dovoljno da bi proizvode izlagao dalje od bazara.

"Problem je što mi kao poljoprivredna gazdinstva ne možemo da uđemo u neke velike markete. Iako imam sertifikovanu organsku aroniju, da je u mom soku ceđena sveža aronija, ja na ovaj sok ne mogu da stavim pečat ili amblem da je to organski proizvod, jer to mogu samo fabrike", objašnjava Željko.

"Čuli smo kako se pravi sok, a kako se gaji aronija? Kada smo posadili to je bila priča da se samo i obere i da nema posla ništa, ali sama organska proizvodnja iziskuje mnogo više posla nego kovencionalna proizvodnja gde mnoge poslove moramo da radimo ručno od kopanja i čupanja trave do kupljenja ručno rutave bube koja napada plod.

Na 70 ari Željko je zasadio 1.400 stabala aronije. Iako procenjuje da ova plantaža može da ima rod i do 15 tona godišnje, on ga još uvek nije dostigao. Maksimalna berba bila mu je protekle godine kada je obrao 3,5 tone ovog bobičastog voća.

"U organskoj proizvodnji ne može da se baca toliko mineralnog đubriva, tačnije uopšte, kao u konvencionalnoj proizvodnji. Imam tri puta manji rod nego neko ko u konvencionalnoj proizvodnji baca đubriva primenjuje čak i total, nema trave. Mi treba da imamo tri puta veću cenu ploda, a ne samo mizernih 10 ili 20 posto", kaže Željko.

Ovaj medicinski tehničar u Hitnoj pomoći još nije povratio uloženo, ali kaže da se profitu nada sledeće godine. Glavni saveznik u poslu mu je sunce od koga i zavisi koliko će njegovi proizvodi biti slatki. A kada smo kod slatkog, planira da aroniju čokoladira kao i da napravi žitni dezert sa njom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3495666/aronija-donosi-zdravlje-a-novac.html

Prinos trešanja biće smanjen u celoj Srbiji za 30 odsto zbog niskih temperatura i mraza krajem marta u periodu cvetanja ranih sorti trešanja, procenjuju stručnjaci. Proizvođači očekuju da će otkupna cena biti viša od prošlogodišnjih 220 do 250 dinara, dok cenu na pijacama teško mogu da prognoziraju.

Miloš Pavlović, poljoprivrednik i inženjer voćarstva, pod trešnjom ima 12 hektara u Gornjoj Vranjskoj i Lojanicama, nedaleko od Šapca, a ima i rasadnik sa sadnim materijalom ovog voća. Kaže da su zbog niskih temperatura i mraza u periodu cvetanja rane sorte trešnje pretrpele štetu između 20 i 30 odsto.

- Za rane sorte, koje stižu između 10. i 25. maja, već sada možemo da konstatujemo da su oštećenja u procentima između 25 i 35 odsto, a one koje stižu u junu preživele su mraz. Iako je bilo hladnih dana, to nije smetalo kasnijim sortama, ali osetljivije voće kao što su rane sorte teško podnosi temperature od -4 i -5 stepeni, a moji profesori sa fakulteta kažu da je u okolini Šapca tih dana bilo i do -6 stepeni, pa je to uticalo da trećina roda propadne - kaže Miloš Pavlović.Slična situacija je i u Smederevu, Kruševcu, Loznici, Čačku i drugim delovima Srbije gde se gaji ovo voće, pa je procena stručnjaka da je zbog mraza uništeno od 20 do 30 odsto trešnje.

- Trešnjari koji su u kotlinama pretrpeli su i stopostotnu štetu, ali sve ono što je preko 150 metara nadmorske visine, nije bila prevelika šteta. Tako da može da se kaže da je na nivou cele Srbije oštećenje oko 30 odsto - kaže inženjer poljoprivrede Milorad Jocković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.Teško je prognozirati kako će to uticati na cenu, jer kako ističe mladi poljoprivrednik i inženjer voćarstva Miloš Pavlović, trešnje se u Srbiji i dalje smatraju deficitarnim voćem i nema ih u velikim količinama za izvoz. To važi i za Evropu.- Cena trešnje i izvoz zavise od izvoza jagode. Tako je bilo i prošle godine. Ako ide izvoz jagode, izvozi se i trešnja, jer veliki izvoznici ne mogu da izvoze samo jagode, već moraju da dodaju i određene količine drugog voća koje stiže u to vreme. Rane sorte zavise od izvoza jagoda i to diktira cenu. Prošle godine je u početku bila niska otkupna cena, ali su pozne junske sorte kasnije dostigle cenu od 220 do 230 dinara, što je na kraju bilo dobro za proizvođače - objašnjava Miloš Pavlović.

Milorad Jocković dodaje da je upravo zbog zajedničkog izvoza cena trešnje dobra kada je i cena jagode.

- Prošle godine, iako nije bilo dovoljno trešanja na tržištu, prodaja nije išla očekivano. Jednostavno, nije bilo kupaca. Mislim da će cena biti bolja nego prošle godine, ali je teško sada prognozirati koliko će to biti. Realna otkupna cena je 1,5 do 2 evra - kaže Jocković.Stručnjaci kažu da su veliku štetu pretrpele i kajsije, naročito u kotlinama.

- Na poziciji gde sam ja nije bilo velike štete. Međutim, tamo gde su kajsije na nižoj nadmorskoj visini, velika je šteta. Recimo, moj rođak je kajsije posadio na 127 metara nadmorske visine i tu je otišlo sve. Na nižim prostorima je drugačija situacija. To je rizična voćka i malo ko se odluči da podigne plantažu. Ja sam to odlučio, uz sav rizik koji postoji. Verujem da će to uticati na cenu, jer smo mi malo tržište i ona se veoma traži i nema rizika da će ostati neprodata, pod uslovom da je ne ošteti mraz kao ove godine - kaže voćar Milenko Vujković iz Culjkovića.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cena-tresanja-bice-paprena-prinos-desetkovan-zbog-mraza/xr7ljzp

Dolaskom poleća započeli su i radovi u poljoprivredi i sve je više sezonskih poslova koji se na njivama moraju obavljati. Kako stvari stoje, dobra je i ponuda poslova, kao i interesovanje onih koji traže posao. Budući da je poljoprivredna sezona na početku, za sada je još uvek malo poslova, uglavnom u voćnjacima i vinogradima, ali će uskoro uslediti i branje voća i povrća.

Zarada sezonskih radnika u poljoprivredi zavisi od poslodavca, vrste i težine posla koji se radi, kao i od toga da li se nadnica plaća po kilogramu ubranog voća ili na osnovu utvrđene satnice. Uglavnom se obračunava na osnovu satnice, koja se kreće od oko 180 dinara do oko 250, pa se uz angažman od deset sati, što je najčešći zahtev poslodavaca, dnevno može zaraditi oko 2.500 dinara, odnosno za deset dana oko 25.000.

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga
Iako bi se moglo reći da za obavljanje tih poslova ima dovoljno ljudi, sve je više poslodavaca koji se oslanjaju na radnike koje su već angažovali i koji znaju taj posao. Međutim, situacija se poslednjih godina značajno promenila – obučenih berača voća sve je manje pa je već polovinom marta, više od dva meseca pre početka branja malina, veoma izražena potraga za radnicima.

Malinari nude dnevnicu od oko 2.000 do 2.500 dinara, uz obezbeđen smeštaj i ishranu, a mnogi obezbeđuju i troškove prevoza. Budući da je potraga za radncima velika, zainteresovani su u prilici da izaberu najbolju ponudu.

Slično je i kad je u pitanju branje jagoda, koje na otvorenom počinje u maju, u plastencima polovinom ovog meseca, a satnica se kreće od oko 180 dinara do oko 220. Vlasnik Plantaže „Jagode Miletić” iz Subotice Nikola Miletić kaže da već traži berače, kojih je poslednjih godina sve manje jer ili odlaze iz zemlje ili prestaju da se bave tim poslom. On ukazuje na to da je ranije bilo uobičajeno da se berači plaćeju po učinku, a za kilogram jagoda zarađivali su u rasponu od 18 do 25 dinara. pa je od toga koliko je berač vešt i brz zavisila i zarada, dok se sad mahom svi odlučuju za plaćanje po satu.

Berači traženi i u Evropskoj uniji

Jedan od razloga za nedostatak berača, pre svega ljudi obučenih za taj posao, jeste i to što su veoma traženi i u zemljama Evropske unije, gde su, naravno, zarade daleko veće. Tako će, po svemu sudeći, uz ogroman broj ugostiteljskih radnika, kao i građevinaca, put zemlja EU odlaziti i sve više onih koji znaju da rade na zemlji. Tako u Nemačkoj berači na sat mogu zaraditi od oko 8,50 evra do gotovo deset pa se dnevno u yep može smestiti i do 100 evra. U Slovačkoj se za kilogram ubranih jagoda nudi zarada i do 40 evrocenti, za razređivanje jabuka i bresaka oko tri evra na sat, a ponude za angažman berača stižu i iz Italije, Španije, Danske...

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga. Po rečima direktora Studentske zadruge „Omega dil” Zorana Vranješevića, poslova u poljoprivredi ima, a proteklih dana bilo je aktuelno skidanje stareži u jagodama, za šta je satnica bila 250 dinara, te čišćenje voćnjaka i vinograda posle orezivanja, a na tom poslu moglo se zaraditi 180 dinara na sat. On kaže da zainteresovanih za rad u poljoprivredi ima, ali da nisu svi svesni da to nije lako pa je najveći odziv prvog dana.

– Imamo ugovore s nekoliko poljoprivrednih gazdinstava i već godinama dobro sarađujemo, tako da u sezoni poljoprivrednih radova posla uvek ima – od sadnje različitih poljoprivrednih kultura na njivama, preko održavanja do branja – kaže Vranješević. – Uskoro će krenuti značajniji sezonski poslovi u poljoprivredi, a satnica će se kretati u istom rasponu kao i sada – od 180 dinara do 250.

„Omega dil” nudi mogućnost zarade i onima koji nisu raspoloženi da rade u poljoprivredi, pošto ima ugovore s nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Za popunjavanje rafova, sortiranje voća, deklasiranje... što su najčešći poslovi u radnjama, na sat se može zaraditi 180 dinara, a u ponudi su i promotivni poslovi – za šta je dnevnica oko 1.200 dinara.

D. Mlađenović

www.dnevnik.rs 

Država ne može nikome da garantuje cenu maline, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da sa aspekta tržišta ove godine situacija po tom pitanju neće biti bolja nego što je bila prethodne.

Nedimović je u Skupštini Srbije na sednici gde članovi Vlade odgovaraju na pitanja poslanika kazao da je država preuzela sve u prethodnom periodu da sa repromaterijalom, mineralnim đubrivom, preko nabavke goriva, smanji troškove za poljoprivrednu proizvodnju.

"Ove godine nameravamo da usvoijimo dva zakona koji bi trebalo da pomognu u razrešavanju ovog problema, to je zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda i da izmenimo zakon o podsticajima", naveo je Nedimović komentarišući da od sektora malinara nema teže muke u ovom trenutku.

Objasnio je da je u Srbiji 2011. godine bilo 13.500 hektara pod zasadima malina, uglavnom na prostoru zapadne Srbije, dok 2018. godine imamo 23.000 hektara pod zasadima malina, gotovo dva puta više.

Kako je kazao, 2013, 2014, 2015. godina bile su dobre za malinarski sektor, u smislu da je postojala dobra cena, dobra tražnja, ali zbog masovnog podizanja zasada u onim krajevima i od onih lica koji se time nisu bavili, došlo je do toga da na današnji dan postoji 59.000 gazdinstava koje imaju manje od jednog hektara pod zasadima malina.

"Ove godine sa aspekta tržišta situacija neće biti ništa bolja nego prethodne godine. Vlada Srbije nikada neće bežati od ovog problema, ali tržište je jedino koje opredeljuje cenu", kazao je Nedimović.

Upitan za protivgradnu zaštitu, ministar je kazao da je Srbiji neophodan zakon o protivgradnoj zaštiti i dodao da su 2018. godine primenjene dve vrste mera dok se zakon ne usvoji.

Prva mera je nabavka automatizovanih protivgradnih stanica, od kojih je prvih 28 izgrađeno, a vrednost radova je 308 miliona dinara i nalaze se na prostoru koji su najizloženiji gradonosnim oblacima, kazao je Nedimović.

"Ali, to ne garantuje potpunu bezbednost, pa smo izmenili i pravilnik o podsticajima za osiguranje od grada, tako da najugroženiji okruzi imaju povrat od 70 odsto od premije na osiguranje", kazao je ministar poljoprivrede.

Izvor: www.kurir.r

Radna grupa za malinu prvi put održala je sastanak izvan prostorija Ministarstvapoljoprivrede i to u čačanskom Institutu za voćarstvo.

Prema rečima državnog sekretara Velimira Stanojevića, sastanak je na dugoročan način rešio neke od probleme malinara.

“ Konačno smo došli do nekih kalkulativnih proizvođačkih cena vezanih za svežu malinu kao i kalkulaciju smrznute maline. Imali smo dobar sastanak gde smo donosili odluke kako na dugoročan način možemo rešiti probleme u malinarstvu i nastavićemo tako i u narednom periodu”, rekao je za RINU Velimir Stanojević.

On je dodao da očekuje rodnu godinu u kojoj će i proizvođači i prerađivači biti zadovoljni.

“ Nisu uvek na istim talasnim dužinama, ali godina će biti bolja od prošlogodišnje, zbog vremenskih uslova. Siguran sam da smo kao država uradili sve što smo mogli i što se tiče podsticaja i podizanja zasada”, dodao je Stanojević.On je napomenuo da je u završnoj fazi izrada rejonizacije voćarske proizvodnje u koju su uključene institucije poput Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu i Instituta za voćarstvo u Čačku, koja će na jedinstven način pokazati koja su područja najbolja između ostalog i za gajenje maline.

Na pitanje može li se utvrditi otkupna cena maline na sastanku Radne grupe, Stanojević kaže da to nije zadatak ove grupe, već stvar tržišta. Razgovora je bilo o kaklulacijama kako sveže tako i smrznute maline, dodao je Stanojević.

Asocijacija malinara Srbije zadovoljna sastankom

Danas, po prvi put , prema ocenama Dobrivoja Radovića, Radna grupa za malinu i Asocijacija malinara Srbije došla je do usaglašavanja cene koštanja kilograma maline.

“Najviše što zanima poljoprivredne proizvođače je to da smo dobili cenu koštanja maline koju su izneli najveći otkupljivači iz Srbije. Oni su izneli pre 20 dana cenu od 80 dinara, a danas su po prvi put Radna grupa i Nacionalni savet došli do usaglašavanja da je cena koštanja kilograma maline na osam tona po hektaru 139,3 dinara. Dve, tri godine su nas zamajavali i smatrali da imamo dobit a to nije tačno. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je država stala iza nas, poljoprivrednih proizvođača i odrađena je cena koštanja koja je prava i istinita. Cena koštanja od 80 dinara bila je lažna i prezentovali su je najveći izvoznici, cena na osam tona po hektaru je nepunih 140 dinara za kilogram maline , tako da cena maline ne sme biti ispod 1,45 evra jer niko neće raditi i to je jedini način da se ostvari dobit,”, kaže
Dobrivoje Radović za RINU.On dodaje da je bilo negodovanja od strane hladnjačara, ali veruje da će i naredni sastanci biti konstruktivni i da će sa ovom cenom koštanja maline u gajbici po kilogramu mnogi zasukati rukave u malinjacima.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest414457.html

Cena junećeg buta bez kostiju je 800 dinara za kilogram i na istom je nivou od prošlog leta.Kako piše Danas, time su se obistinile reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića iz decembra 2018. kada je rekao da junetina neće u domaćim trgovinama ići na 1.000 dinara. Tada je Nedimović najavio i okvirno dogovoren bescarinski izvoz 7.000 tona junetine za Tursku ove godine.

Srbija je prošle godine od marta, kada je krenuo izvoz, u Tursku plasirala 5.000 tona junećeg mesa, a plan je bio da se ove godine količina duplira. Pitanje je samo da li i koliko prostora za izvoz ima zemlja u kojoj se uzgaja 12.000 junadi i godišnje proizvede 70.000 tona junetine.

To što juneće meso nije poskupelo poslednjih meseci ne znači da nije skupo. Najbolja mera skupoće jeste prodaja koja, kako kažu trgovci, ide uobičajeno, što se tiče junetine – uobičajeno slabo. Nešto jeftinije od buta su juneće grudi i rebra koje koštaju 570 dinara za kilogram, dok je teleći but bez kostiju nekih 1.300 dinara. Cene su gotovo identične u malim marketima, velikim trgovinskim radnjama i mesarama, a juneće i teleće meso mnogo se manje kupuju od svinjskog i pilećeg, koje je i nekoliko puta jeftinije.

Nekoliko puta manje se i pojede. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, građani Srbije u proseku godišnje pojedu 13,9 kilograma goveđeg mesa. Prema anketi o potrošnji domaćinstava u 2017. u beogradskom regionu potrošnja govedine bila je nekih 20,8 kilograma po stanovniku, duplo manje ove vrste mesa jelo se te godine u Vojvodini, dok je prosek na jugu i istoku Srbije tek 8,5 kilograma po stanovniku.

U isto vreme u Srbiji svaki stanovnik u proseku pojede godišnje 45,4 kilograma svinjskog i čak 50 kilograma pilećeg mesa.

I dok ministar poljoprivrede tvrdi da imamo dovoljno junetine da zadovoljimo izvozne potrebe, pitanje je i da li imamo dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe. Kao i da li bi te potrebe bile drugačije, odnosno da li bi potrošnja bila veća da je junetina u Srbiji jeftinija i da imamo mnogo više stoke.

"Najveći naš problem jeste što je stočni fond jako mali. Mi imamo subvencije od ove godine od 15.000 dinara po biku, ali nemamo teladi, a nemamo ih jer nemamo ni krave. To je ono što nam treba i o tome država treba da razmišlja, kako da uvezemo krave ili mušku telad. DŽabe nam subvencije i što je cena po kilogramu žive vage sada 2,2 ili 2,4 evra kad nemamo stočni fond", kaže za Danas Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika.

Kaže da postoje opcije da se uvozi telad i krave zajedno sa teladima, ali da je to dug, nimalo jednostavan proces. Da bismo dobili bika, kako kaže, potrebno je da se tele tovi bar deset meseci. "Bilo je nekih najava da će se uvoziti iz Rumunije ili Slovačke, ali od toga nije bilo još ništa jer je veliki problem i sigurnost, odnosno zdravlje tih životinja", ističe Jakšić.

Pre 30 godina u Srbiji smo imali dva miliona goveda, sada je manje od 800.000 grla. Za sadašnju Vladu, o čemu je Nedimović i govorio, cilj je da se dostigne upravo taj nivo iz 1989. i to u narednih pet godina.

Da li je to moguće ili ne teško je predvideti, ali je činjenica, kako za Danas kaže agroekonomski analitičar Branislav Gulan, da je stanje u srpskom stočarstvu katastrofalno. "U Srbiji je prema podacima RZS prošle godine bilo 878.000 goveda, što je istorijski minimum. Za 2,3 odsto manje nego 2017. godine. Imali smo prošle godine 12.000 junadi u tovu, ali je zbog izvoza sve poklano", ističe Gulan. On napominje da stočarstvo u Srbiji poslednje dve do tri decenije beleži pad od dva do tri odsto na godišnjem nivou.

Gulan napominje da je Turska prošle godine uvezla 54.000 tona govedine, nešto manje od 4.000 tone iz Srbije. Celokupan turski uvoz govedine iz Srbije prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra, napominje Gulan, što je devet odsto od ukupnog uvoza ovog mesa. Više nego iz Srbije, Turska je uvozila goveđe meso samo iz Poljske i BiH.

Od prošlogodišnjeg poskupljenja od 20 do 30 odsto, cena junetine trenutno stagnira. Međutim, za nekoliko meseci, kako su najavili iz Ministarstva poljoprivrede, moglo bi doći do dodatnih pregovora o novim kvotama za izvoz junetine u Tursku, što bi ponovo moglo da dovede trgovce u iskušenje da zbog nedovoljne količine na domaćem tržištu razmisle o korekciji cena ovog mesa.

PKS: Imamo dovoljno junetine za sopstvene potrebe

U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da je Srbija prošle godine izvezla 6.474 tone goveđeg mesa u vrednosti od 29,1 milion evra, što je više nego duplo u odnosu na godinu ranije kada je ukupan izvoz govedine vredeo tek nešto više od 13 miliona evra. Izvoz je u 2016. vredeo 7,7 miliona evra, a 2015. pet miliona evra. Turska je ubedljivo najveći uvoznik goveđeg mesa iz Srbije, a daleko iza je Italija kojoj smo prošle godine prodali 500 tona govedine u vrednosti od 2,4 miliona evra.

U PKS kažu da smo 2018. Izvezli 110 tona telećeg mesa u vrednosti od 623.000 evra. "U Srbiji se proizvede oko 75.000 tona junećeg mesa i to predstavlja dovoljnu količinu za sopstvene potrebe, jer je prosečna potrošnja junećeg mesa svega oko četiri kilograma po stanovniku", napominju u PKS.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/209999/Junetina-i-dalje-preskupa-za-gradjane-Srbije.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30