Da li u Srbiji ima monopola i zloupotrebe na otkupnom tržištu malina odgovor će morati da dostavi Komisija za zaštitu konkurencije.
Kako „Politika” saznaje, pre nekoliko dana održan je sastanak predstavnika komisije i Ministarstva poljoprivrede i sada se čeka da nadležni državni organi dostave tražene podatke.
Ukoliko bude opravdanih sumnji da je u ovom slučaju došlo do povrede konkurencije preduzećemo sve što je u našoj nadležnosti a u skladu sa Zakonom o konkurenciji – rečeno nam je u Komisiji za zaštitu konkurencije. U Srbiji se rat za otkupnu cenu maline ponavlja svakog leta. Do sada nije rađena ozbiljnija analiza kako su hladnjačari i otkupljivači u Srbiji skoncentrisani i da li ima zloupotrebe dominantnog položaja.
Nezvanično ovim poslom kod nas se bavi oko 600 hladnjača i najveći deo njih otkupljuje i skladišti malinu. Prema tvrdnji proizvođača, ove godine ima više razloga za sumnju da je bilo dogovaranja cena. U Srbiji se proizvode i uskladišti oko 80.000 tona ovog voća što je skoro trećina ukupne svetske proizvodnje. Karakteristično za ovu sezonu je svetska nestašica maline. Rod će biti manji ne samo kod nas već i kod dva najveća konkurenta – u Americi za 20 odsto a u Poljskoj za 50 odsto u odnosu na ranije godine. Akontna cena u Arilju, gde se i određuje cena srpske maline, trenutno je 120 dinara (po kilogramu) što je dvostruko manje u odnosu na krajnju, prošlogodišnju. Za malinare je zabrinjavajuće to što je u nekim krajevima Srbije ovo i poslednja cena koja se nudi.
Proizvodnja maline manja je i u Americi i u Poljskoj. Ako i u Srbiji krećemo sa 40 do 50 odsto sniženom proizvodnjom neka nadležni odgovore šta, osim monopola, može da utiče na toliki pad cene – kaže za naš list Dragiša Terzić, predsednik Skupštine opštine Arilje i član Udruženja malinara „Vilamet”. Ističe da otkupljivači sada pokušavaju da nametnu priču da je tržište preplavila jeftina kineska malina i da je u prodaji ima previše. Kinezi, tvrde, nisu ozbiljni proizvođači ovog voća.
Da je tako mi više ne bismo imali šta da tražimo na tržištu. Jer cena radne snage u Kini je izuzetno niska, a upravo je njen udeo najveći u ceni maline. Istina je da ovog proizvoda nema na svetskom i evropskom tržištu – tvrdi naš sagovornik. Pad cena, navodi, pravdaju i time da su u Srbiji površine pod malinjacima udvostručene u odnosu na 2000. godinu. Maline su se tada gajile na 11.000 hektara, a sada na oko 20.000 hektara.
Zaboravljaju da kažu da nije bilo zabrane uvoza zaraženih sadnica i da se polovina zasada osušilo. I još važnije, tada je prinos bio 15 tona po hektaru, a sada je pet. To znači da se površine uvećavaju ali se prinosi smanjuju – objašnjava Terzić i napominje da bi minimalna akontna cena maline ove godine morala da bude 200 dinara jer trenutno ponuđena ne pokriva ni troškove proizvodnje. On ne isključuje mogućnost da konce oko formiranja cene vuku veliki svetski otkupljivači, ali optužbe malinara više se odnose na domaće hladnjačare.
Ako na svetskom tržištu poslednjih 20 godina cena varira samo pet odsto gore-dole, kako onda objašnjavaju to što u Srbiji padne za čak 50 odsto. U stranim supermarketima 250 grama i dalje plaćaju tri i po evra. U čemu je onda problem sa cenom naše maline – pita Terzić.
Oko 95 odsto domaće maline izvozi se kao poluproizvod – u smrznutom stanju. Na ovom poslu profitiraju uglavnom strani otkupljivači koji ovde imaju registrovane firme i koji malinu kupuju smrznutu, a na njoj kasnije višestruko zarađuju. Od srpske maline u svetu se pravi oko hiljadu različitih proizvoda i to ne samo za prehrambenu već i za farmaceutsku i hemijsku industriju. Prema informacijama iz 2002. na svetskom tržištu proizvedeno je 450.000 tona ovog voća i nedostajalo ga je oko 30 odsto. U 2014. ukupna proizvodnja pala je na 320.000 tona.
Terzić podseća da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno izneo podatak Uprave carina da je (do februara ove godine) prosečna izvozna cena maline bila 2,43 evra. Rolend (njen najkvalitetniji oblik) izvozio se za više od tri evra. Nije teško izračunati koliko novca u džep stavljaju izvoznici.
Komisija nije imala dokaze
Još 2009. godine uputio sam komisiji dopis sa potvrdom da je 13 ariljskih hladnjačara selo za sto i dogovorilo da cena maline bude 110 dinara, na šta nisu imali pravo. Ali, tada su u komisiji rekli da za njih to nije monopol. Na cenu proizvoda utiče ponuda i tražnja, ali mi nemamo slobodno tržište. Svesni smo da ne mogu da formiraju cenu, ali od države tražimo da stvore uslove za poštenu utakmicu – kaže Dragiša Terzić.
Komisija za zaštitu konkurencije već je ispitivala tržište malina u Srbiji 2009. i 2010. godine. Po zahtevu Ministarstva poljoprivrede bavili su se pitanjem da li je na tržištu otkupa maline tih godina bilo udruživanja otkupljivača (hladnjačara) i dogovaranja cena. U izveštaju komisije navodi se da su problemi malinara tada bili mnogobrojni. Iako nisu u potpunosti isključili mogućnost da je bilo određenih dogovaranja otkupne cene maline, komisija je zaključila da se (prema tada dostupnim podacima) ne može utvrditi osnovana sumnja. Odnosno, da je malo verovatno da bi se u ispitnom postupku moglo doći do konkretnih dokaza, što je presudno za eventualno okončanje postupka i donošenje rešenja o postojanju zabranjenog sporazuma.
Izvor: www.naslov.net
