Ni ovog leta, proizvođači maline nisu zadovoljni otkupnom cenom. Situaciju otežava i to što je ovogodišnji rod mnogo lošiji od prošlogodišnjeg. Ukoliko u sredu, 21. juna, ne bude dogovora s izvoznicima – a uz posredstvo Ministarstva poljoprivrede – posle tehničkih dogovora u petak, proizvođači maline bi, već za vikend, mogli da stupe u generalni štrajk. O tome za BIZLife govori Dobrivoje Radović, predsednik UO Asocijacije malinara.

Ukoliko se malinari ne dogovore s izvoznicima, koji je sledeći korak?

Nikada nismo bili jedinstveni kao danas! Obustavićemo berbu i blokirati hladnjače. Pa, kad mi propadamo, nek’ krenu našim putem i izvoznici i hladnjačari. Već su u toku mirni protesti na jugu zemlje, na štrajk su spremni i u Mačvi i Prnjavoru. Dobri smo kada glasamo, a kada treba decu da školujemo – ne postojimo. Dok se gase sela, pokušavamo i uspevamo da mlade vratimo na imanja; i doktore, i pravnike, i policajce… Pa, država je samo prošle godine od maline prihodovala 250 miliona evra!

Hladnjačari nude 120 dinara po kilogramu maline, a proizvođači traže 220 dinara. Može li da se nađe kompromis?

Prošle godine, malinu smo prodavali za 220-240 dinara po kilogramu, a ove godine, kada je rod prepolovljen, prepolovljena je i cena. Nema logike! To dokazuje da tržište ponude i potražnje ne funkcioniše, već da vladaju monopolisti koji se dogovaraju o visini otkupne cene. U Americi je rod manji za petinu, u Poljskoj je prepolovljen, pitanje je da li će imati šta da beru najesen. U Srbiji, u zavisnosti od kraja, rod je manji za 30 odsto do čak 50-60 procenata nego 2016. godine! Realna cena trebalo bi da bude i veća od 220 dinara, ali mi bismo i s njom bili zadovoljni, iako bi po toj ceni naša dobit bila tek 10 dinara po kilogramu. Sa otkupnom cenom 120-150 dinara po kilogramu ne bismo mogli da vratimo ni uloženo jer su, zbog loših vremenskih uslova, veća ulaganja. Podsetiću da je prosečna izvozna cena griza uvek odgovarala kilogramu sveže maline u otkupu. Izvozna cena griza sada je 1,83 evra, pa ispod toga ne sme da bude ni akontna cena ovogodišnjeg roda.

Zašto ne pristajete da se cena odredi na kraju berbe, kao što predlažu hladnjačari?

To samo pričaju da bi nas uvukli u veliku berbu, pa da cena ostane 120 dinara po kilogramu. Jer, kad izdaju otkupni list, nemaju više nikakvu obavezu.

Kome ste se obratili za pomoć?

Svim nadležnim ministarstvima; najpre poljoprivrede i trgovine, koji mogu mnogo da učine, kao i Ministarstvu finansija, carini i predsedniku države sa zahtevom da se ispita zašto ne funkcionišu zakoni ponude i tražnje. Tajkunima i monopolistima nije dovoljna proizvodnja u Srbiji, već hoće da zarade i na uvozu, pa miksuju sorte. Verovali smo ministru Branislavu Nedimović, ali verovatno ni on nije svestan u kakav je osinjak ušao. Veće je lobiranje pri otkupu i izvozu maline, nego na tržištu droge!

Ko štiti monopoliste?

Ne znamo mi. To treba da kaže država.  Kad se već bori protiv kriminala, neka i na ovom primeru pokaže da je jača od njega. Pre nego što je SNS došao na vlast, 2012. godine, Aleksandar Vučić je obećao da će, ako njegova stranka pobedi, rešiti problem maline za vek i vekova. Neka to sada učini.

Bilo je i dobrih godina za proizvođače maline, poput prošlogodišnje. Zašto tada ne kupite hladnjače?

Ko bi se bavio proizvodnjom, ako bismo mi kupili hladnjače? Mora neko da bude i seljak.

Šta bi, po Vama, bilo sistemsko rešenje, kako se ne bi svake godine pričalo o otkupnoj ceni maline?

Malina mora da se proglasi proizvodom od strateškog značaja, da se uvedu prelevmani, kao i geografsko poreklo, da bi se tačno znalo koliko se maline proizvodi na kom području, zatim donošenje državne strategije i zakona koji će regulisati tu oblast… Za sada, niko nije imao snage da se bori s monopolom i mafijom.

Izvor: www.naslovi.net

Poljoprivrednici Srbije traže da otkupna cena pšenice iz ovogodišnjeg roda bude 20 dinara za kilogram sa porezom na dodatu vrednost (PDV).

U slučaju da bude niža, oni traže da država izmiri razliku, rekao je predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAP) Jovica Jakšić.

On je kazao da je u tržišnoj ekonomiji nelogično tražiti da država isplati razliku između proizvođačke i tržišne cene, ali da je to opravdano jer su subvencije u Srbiji niže nego u zemljama u okruženju.

"U Bosni i Hercegovini, koja je najnerazvijenija u regionu, subvencije za pšenicu su 250 evra po hektaru, a mi u Srbiji dobijamo 4.000 dinara ili 32 evra po hektaru", rekao je Jakšić.

Dodao je da bi država isplatom te razlike pomogla poljoprivrednicima jer će ove godine rod biti prepolovljen.

"Prošle godine imao sam prinos od pet tona po hektaru a ove neće biti više od 2,5 tone", rekao je Jakšić.

Upravni odbor NAP-a doneo je prema njegovim rečima odluku da se prilikom otkupa pšenica kategorizuje jer je kod proizođača koji primenjuju sve agrotehničke mere kvalitetnija nego kod onih koji je ne proizvode pod tim uslovima.

Jakšić je istakao da će poljorprivrednici organizovati protest ako im država ne ispuni zahteve.

"Nezadovoljstvo je veliko i protestovaćemo ako nam se ne obezbedi da pšenicu prodajemo po proizvođačkoj ceni od najmanje 20 dinara po kilogramu", rekao je Jakšić.

Izvor: www.b92.net

 

Za neki dan na jugu Srbije počeće berba višanja. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika, u opštini Merošina voćari će ubrati i dve trećine manji rod od prosečnog.

Vladimir Dinić zabrinuto gleda u svoj višnjik. Aprilski mraz ostavio je tragove. Grančice, nekada crvene od roda, sada nose tek poneki plod.

“Prošle godine ovaj višnjar je rodio 4.500 kilograma, ove neću imati ni hiljadu, znači, šteta je 70 do 80 odsto”, kaže Vladimir Dinić, proizvođač višanja iz Oblačine.

I u voćnjaku njegovog komšije Nenada Garića ista slika.

“U odnosu na prošlu godinu 25-30 odsto. Jedne noći mraz i katastrofa. Mi ne možemo da pokrijemo troškove, nafta je skupa, sredstva, prskamo šest-sedam puta”, kaže Nenad Garić, proizvođač višanja iz Oblačine.



“Oblačinska višnja gaji se na 2.000 ha na teritoriji opštine Merošina. Prosečan prinos je od 1.000 do 1.500 vagona, ove godine 200-300, eventualno 400 vagona”, kaže Hranislav Stojanović, stručni saradnik za poljoprivredu opštine.

Zbog slične situacije i u Evropi, tražnja premašuje ponudu, pa proizvođači očekuju znatno višu cenu u odnosu na prošlogodišnju, kada su za kilogram dobijali tek oko 30 dinara.

“Imajući u vidu rod koji neće preći više od 20 odsto predviđenog, sve ispod 90 do 100 dinara biće gubitak za proizvođače jer neće moći da nastave kvalitetno da obrađuju voćnjek kako bi sledeće godine očekivali dobar rod”, navodi Dušan Miladinović, direktor Zadruge "Oblačinska višnja".



Oblačinska višnja od ove godine ima zaštićeno geografsko poreklo. Ipak, ostaje višegodišnji problem - opština u kojoj se proizvode najveće količine najkvalitetnije višnje nema ozbiljne prerađivačke kapacitete.

“Krenuli smo u program izgradnje hladnjače unutar zadruge koja će pomoći da se roba zadrugara tu skladišti, prerađuje i dalje prodaje i tako ćemo smanjiti pritisak na tržište i izbeći sutaciju da proizvodjači pet dana pred berbu ne znaju koja će biti cene, i što je još gore, da li će cena moći da nadoknadi uložene troškove”, kaže Miladinović.

Svake godine u ovo vreme iz cele jugoistočne Srbije u ovaj kraj dođe između sedam i osam hiljada berača koji branjem višanja ostvare solidnu zaradu. Ove godine i oni će biti u minusu jer će posla biti tek za trećinu od tog broja berača.

Kada se sagledaju rezultati tri vodeća svetska proizvođača malina, među kojima je i Srbija, prognoza je da će proizvodnja ovog voća biti smanjena za oko 40%.

Prema izveštaju sa upravo završenog kongresa Svetske organizacije malinara (IRO), nestašica ovog voća (oko čije cene se ovih dana u Srbiji lome koplja) je neminovnost. Amerikanci sezonu počinju sa 20 odsto smanjenom proizvodnjom, dok su u Poljskoj letnje (jednorodne) sorte podbacile za oko 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.

"Poljaci ne očekuju previše ni od jesenjih sorti polka i polana, koje kasne, kao i kod nas, zbog izmrzavanja. Iako berba još nije počela, očekuju probleme sa prinosom maline. Šta će biti sa cenom i dalje nije poznato“, kaže sagovornik lista Politika upoznat sa prilikama na svetskom tržištu ovog voća.


Iz našeg resornog ministarstva poručuju da će zaštiti domaće crveno zlato.

"Država će kroz institucije sistema regulisati pravila na tržištu prodaje i otkupa malina, a vlada će preuzeti sve da ne dođe do monopolskog ponašanja na tržištu naročito kada su u pitanju hladnjačari", rekao je Predrag Lučić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.



"Zajednička koordinacija ministarstva poljoprivrede sa inspekcijskim organima, ministarstvom finansija i trgovine omogućiće regulisanje tržišta onako kako ekonomski uslovi zahtevaju”, rekao je on.

Predsednik zadruge „Agro eko-voće”, Božo Joković rekao je da je cena maline u regionima gde je malina počela da se bere između 100 i 120 dinara, što ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. Hladnjačar i direktor kompanije „Master frigo fruts” Radoje Cvetić rekao je da je veliki problem što je na lageru ostalo puno maline iz 2015. i 2016. godine. „Sada su otkupljivači, hladnjačari obazrivi jer im je ostalo puno maline, a cena je na svetskom tržištu pala. Situacija je ozbiljna što se tiče cena, jer postoje zalihe malina u Srbiji, Bosni, Poljskoj”, rekao je Cvetić.

Izvor: www.b92.net

Asocijacija malinara Srbije najavila je protest u Arilju za 17. jun jer su proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom od oko 100 do 120 dinara po kilogramu.

Predsednik tog uduženja Dobrivoje Radović je za agenciju Beta rekao da su "tajkuni još od 31. marta preko posrednika počeli da sklapaju ugovore sa proizvođačima".

"Jedna belgijska firma, koja ima velike kapacitete, počela je od marta da ugovara kupovinu maline po ceni od 100 dinara po kilogramu. Tada su tvrdili da je to akontaciona cena, a sada kažu da je to konačna cena", rekao je Radović.

Dodao je da je "očigledno da tajkuni diktiraju cenu jer je nemoguće da je prošle godine kilogram maline koštao od 220 do 240 dinara, a ove godine 100 dinara, iako je rod u Srbiji manji za 30 do 50 odsto, a skoro je prepolovljen i u Evropi i Americi".

Posle protesta u subotu održaće se, prema njegovim rečima, Skupština Asocijacije malina Srbije, a jedan od predloga je da se blokiraju prilazi otkupljivačima i obustavi berba malina.

"Prošle godine smo kupinu prodavali za 20 do 30 dinara po kilogramu, bolje rečeno poklonili, a oni su je preprodavali po 200 dinara, pa neka i ove godine bacimo malinu ako državi nije stalo da onemogući monopol", rekao je Radović.

Dodao je da "kada propadaju proizvođači maline, neka propadnu i monopolisti".

Država je od izvoza malina prošle godine, kako je rekao Radović, imala devizni priliv od 250 miliona evra.

"Imamo informaciju da su se otkupljivači pre nekoliko dana u Valjevu dogovorili koju će cenu da ponude. Očekujemo da nas država sada zaštiti, spreči kriminal i omogući tržišno formiranje cena, a ne dogovornu ekonomiju", rekao je Radović.

Dokaz da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti je, kako je rekao, da u Evropi cena varira pola procenta, a u Srbiji padne 50 odsto.

Radović je istakao da "oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina zato što ne može da preživi od plate".

"Malinu gaje policajci, medicinske sestre, nema ko je ne gaji", rekao je Radović.

Izvor: www.b92.net

 

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište.

To je rekao savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodao da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva -poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvodajča bilo na udruživanjue hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da ta oblaste regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.b92.net

 

Berba višnje u prokupačkoj opštini, na površini od oko 2.000 hektara, krenuće za desetak dana.

Iako proizvođače najviše interesuje otkupna cena, otkupljivači ne znaju da kažu kolika će ona biti.

Prema njihovim rečima cena će biti sigurno veća nego prošle godine, kada se za jedan kilogram višnje plaćalo 30 dinara.

“Aprilski mraz smanjio je ovogodišnji rod i do 50 odsto. Bez obzira na ovu činjenicu tržište će i ovog puta biti regulator otkupne cene”, izjavili su otkupljivači i dodali da je potražnja za kvalitetnom oblačinskom višnjom velika.

Zoran Stojanović, direktor jedine prokupačke Zemljoradničke zadruge “Đurevac-Agrar”, čije plantaže pod višnjom zauzimaju površinu od 30 hektara, rekao je da će se tek za nekoliko dana znati tačaa otkupna cena.

“Zbog velike potražnje, a manjeg roda očekujem da početna otkupna cena bude od 60 do 70 dinara. Da li će ona tokom berbe biti veća ili manja ostaje da se vidi”, izjavio je on.

Samostalni stručni saradnik za poljoprivredu u Opštinskoj upravi Merošina Dragan Stojanović izjavio je da bi berba višnje u ovoj susednoj prokupačkoj opštini trebala da krene već početkom naredne nedelje i da očekuje da otkupna cene bude od 60 do 80 dinara.

Izvor: www.b92.net

Iako je proizvodnja suncokreta relativno jednostavna, bez previše zaštite i prevelikih ulaganja, otkupna cena ponekad pokrije samo troškove ulaganja.

Poljoprivrednici se za setvu suncokreta odlučuju zbog nešto manjih ulaganja u donosu na druge biljne vrste. Pojedini ga seju i na površinama većim od 10 hektara. Takva situacija je u platičevačkom ataru, koji je zbog sastava zemljišta idealan za proizvodnju ove uljane biljne vrste.

Naše zemljište je takvog sastava da odgovara suncokretu, za razliku od drugih mesta u rumskoj opštini. Upravo zbog toga ja svake godine sejem suncokret i zbog plodoreda, ali i dobrog prinosa. Uvek dobro rodi, a sada evo dobro izgleda iako je vreme bilo loše. Njiva je čista, sve sam uradio na vreme, pa očekujem dobar rod. Pod uslovom da vremenski uslovi budu povoljni – kaže Sava Milovanović poljoprivrednik iz Platičeva.

Oprezno u zaštiti protiv sirka

Usev na većini parcela sada dobro izgleda, a treba voditi računa o zaštiti protiv sirka. Nikako hemijske preparate protiv tog korova ne treba koristiti, ukoliko je krenula butonizacija, kažu stručnjaci.

Ono što je važno, kada su kišne godine i ima čestih padavina, poželjno je izvršiti jedno ili dva tretiranja sa fungicidima u fazi butonizacije i posle precvetavanja – kaže Gorica Kozobarić iz PSS Ruma.

Suncokret se na istoj parceli može bezbedno sejati svake pete godine, zbog nakupljanja prouzrokovača bolesti u zemljištu. Dobri predusevi za suncokret su pšenica i druga strna žita, kao i kukuruz. Posle kukuruza treba obratiti pažnju na ograničenja u izboru narednih useva posle primene pojedinih herbicida (atrazin, primisulfuron-metil, prosulfuron), koji mogu ispoljiti negativno delovanje na suncokret kao naredni usev.

Iako je proizvodnja suncokreta relativno jednostavna, bez previše zaštite i prevelikih ulaganja, otkupna cena ponekad pokrije samo troškove ulaganja, ili obezbedi minimalnu zaradu proizvđaču. To je jedan od njihovih najvećih problema. Podsetimo, prošle godine tražili su minimalnu cenu od 42 dinara. Akontna cena je tada bila 30 dinara po kilogramu, a konačna otkupna cena je iznosila 36 dinara bez PDV.

– Takva će situacija biti ove godine još ne znam, ali ne bih voleo da cena bude manja ispod 43 dinara. Tada možemo računati na zaradu – kaže Sava Milovanović.

Očekuje se povoljan jun

Suncokretu kao i svim, biljnim vrstama, sada treba sunca. Poljoprivrednici očekuju da će jun biti povoljniji što se vremenskih prilika tiče, ali se isto tako nadaju se da će u narednom periodu biti i dovoljno vlažnih dana da bi se ova proizvodnja dovela do kraja. Upravo zbog vremenskih uslova mnogi poljoprivrednici su, bas kao i naš sagovornik, ovogodišnju proizvodnju suncokreta osigurali .

Izvor: www.telegraf.rs

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.naslov.net

Država će kroz institucije sistema regulisati pravila na tržištu prodaje i otkupa malina, a vlada će preuzeti sve da ne dođe do monopolskog ponašanja na tržištu.

To se naročito odnosi na hladnjačare, rekao je Predrag Lučić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

On je nakon održanog sastanka radne grupe na kome su učestvovali predstavnici ministarstva poljoprivrede, trgovine, malinari i hladnjačari rekao da će država regulisati tržište onako kako ekonomski uslovi zahtevaju.

"Zajednička koordinacija ministarstva poljoprivrede sa inspekcijskim organima, ministarstvom finansija i trgovine omogućiće regulisanje tržišta onako kako ekonomski uslovi zahtevaju", rekao je Lučić za Tanjug.

On je dodao da je cilj da vlada Srbije uredi tržiste i da kroz institucije sistema i resorno ministarstvo obezbedi bezbedno i regulisano tržište.

"Kroz mere koje smo do sada sprovodili, subvencije i druge načine pomoći omogućili smo proizvođačima i otkupljivačima da dođu do finalnog proizvoda. Ministarstvo poljoprivrede se pojavljuje kao medijator i treba kroz uključivanje ministarstva trgovine i finansija da dođemo do zajedničkog cilja i konačne povoljnosti za sve", zaključio je Lučić.

Predsednik zadruge Agro Eko Voće, Božo Joković rekao je da je osnovni problem proizvođača što imaju završnu, a ne akutnu cenu.

On je istakao da je cena maline u regionima gde je malina krenula da se bere između 100 i 120 dinara što ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje.



"Na sastanku radne grupe smo čuli da su postojale određene neregularnosti u okviru otkupa maline koje su uz intervenciju određenih inspekcija otklonjene. U narednim danima biće pojačane kontrole kako bi se doveo u red otkup maline", rekao je Joković.

On je dodao da je ispred grupacije proizvođača predložio da se u roku od pet dana organizuje sastanak državnog vrha, malinara i hladnjačara.

Hladnjačar i direktor kompanije Master Frigo Fruits, Radoje Cvetić rekao je da je veliki problem što je na lageru ostalo puno maline iz 2015. i 2016. godine.

"Sada su otkupljivači, hladnjačari obazrivi jer im je ostalo puno maline, a cena je na svetskom tržištu pala. Situacija je ozbiljna što se tiče cena, jer postoje zalihe malina u Srbiji, Bosni, Poljskoj", rekao je Cvetić.

On je dodao da je ključni cilj da se nađe pravi kompromis i način saradnje proizvođača i hladnjačara što se tiče kvaliteta i zahteva svetskog tržišta.

"Imamo problem što se tiče kvaliteta, jer imamo kontrole svakog desetog kamiona iz Srbije što druge zemlje nemaju. Moramo pratiti zbivanja na svetskom tržištu i tome se prilagođavati, radimo na razvoju i kvalitetu maline da bi sačuvali srpski brend maline po kome smo poznati u svetu", zaključio je Cvetić.

 

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30