I malinari u komšiluku imaju problem sa niskom otkupnom cenom, pa je u Zenici je održana mirna protestna vožnja povodom nezadovoljstva malinara.

Cenu od jednu i po marku koju su ove godine ponudili otkupljivači smatraju mizernom i apsolutno neprihvatljivom, pa je održan protest u organizaciji Udrženja poljoprivrednika - proizvođača malina "Agroprodukt-Lašva",

“Cilj okupljanja jeste skrenuti pažnju na potcenjivanje, kao i na uvredu Udruženja otkupljuvača malina sa prostora BiH. Mi berače plaćamo jednu i po marku, i kako da steknemo bilo kakvu zaradu. Svaka cena ispod tri KM za nas je ekonomski neprihvatljiva”, kazao je Durmo Admir, jedan od malinara. 

Mirna protestna vožnja održana je rutom: Naselje Blatuša – petlja (polazna tačka) - glavna gradska magistrala – Bojin Vir (kružni tok) - Babina Rijeka – Crkvice – Kamberovića Polje – Lamela – kružni tok - Bulevar te nazad do polazne tačke (Blatuša – petlja). 

Učesnici protesta bacali su maline kazavši kako su, ako se ne dogovore sa otkupljivačima, spremni da traže povraćaj malina i sve unište. 

Sa sobom su određene količine malina koje će deliti građanima na zeničkim ulicama.

Izvor: www.b92.net

Malinari su u sredu na protestu u Arilju najavili da će 7. jula blokirati sve puteve do otkupnih mesta i hladnjača, ako država ne reaguje i utiče da se otkupna cena poveća na 1,83 evra, odnosno 250 dinara za kilogram.

Koliko je "vruće" među malinarima, najbolje pokazuje i incident koji se dogodio u Arilju, kada je došlo do koškanja proizvođača i otkupljivača. Reagovala je i policija i brzo smirila strasti.

Na protestu su proizvođači najavili radikalnije akcije. Zahtevaju uspostavljanje tržišne vrednosti "crvenog zlata", u sezoni kada maline, zbog vremenskih neprilika, neće biti dovoljno da se napune hladnjače. Za 1. jul zakazan je sastanak u Vladi Srbije sa ministrima poljoprivrede i trgovine. Kažu da će insistirati da hladnjačari do 7. jula prihvate cenu od 250 dinara, a u suprotnom uslediće izlazak na ulice sa mehanizacijom.

- Blokiraćemo saobraćajnice i hladnjače - stav je malinara izrečen sa govornice u centru Arilja. - Tražimo i smenu Rada Ljubojevića, vlasnika firme "Sirogojno kompani" sa mesta predsednika Privredne komore Užica i trećeg po veličini izvoznika maline, jer je on u sukobu interesa.

Ispred Asocijacije malinara Dobrivoje Radović je rekao da je veliki problem potpisivanje ugovora sa otkupljivačima i da malinare neće pretvoriti u "političare". Uz to, on je zatražio da problem reši predsednik države Aleksandar Vučić.

- Očekujemo cenu od 1,83 evra - kazao je Radović. - Mačva je prodavala malinu po ceni od 120 dinara. Ako se ne postigne dogovor do 3. jula, pa da cena bude 1,83 evra, biće sve blokirano u Srbiji. Jedna francuska kompanija ponudila je 158 dinara za kilogram, ali uzalud kada su proizvođači sa juga Srbije već prodali deo malina po cenama od 80 do 120 dinara.

Među proizvođačima koji su bili u Arilju, došli su malinari iz Užica, Bajine Bašte, Prijepolja, Kosjerića, Požege i Nove Varoši. Protesta je bilo i u Prijepolju. Tamo za kilogram maline dobijaju 130 dinara.

- Ove godine malinu u Polimskoj dolini "tukle" su razne nepogode, od snega, mraza i niskih temperatura, pa sve do nedavnog grada, međutim, ništa je nije uništilo kao što je niska ovogodišnja otkupna cena - smatraju proizvođači ovog jagodičastog voća.

PROSIPALI NA ASFALT

MALINAR Nezir Brajanac iz Velike Župe, nadomak Prijepolja, pod zasadom maline ima skoro dva hektara. Nezadovoljan trenutnom cenom tokom protesta on je prosuo nekoliko gajbi malina na put i tom prilikom kazao da je ovo slika i prilika države u kojoj živimo.

- U gajbu maline stane oko 2,2 kilograma, cena radne snage, odnosno, berača iznosi 80 dinara, polovinu od toga, od ostatka treba da platim repromaterijal i da nešto i zaradim - istakao je revoltirani Brajanac. - Sa ovom cenom, međutim, osuđeni smo na propast.

UVOZ UNIŠTAVA

PREDSTAVNICI malinara podsetili su da je Srbija izvezla 90.000 tona maline prošle godine, a uvezla malinu iz 25 država. Inače, prosečna cena maline prošle godine bila je 313 dinara. Malina sad već dosta podbacuje, a to se vidi ovih dana u zasadima širom zapadne Srbije. Plod sporo dozreva pa je priliv u hladnjače smanjen, a to daje nadu da će u narednim danima biti vremena da se cena koriguje. To se već dešava, uoči protesta, hladnjačari su u Arilju otkupnu cenu povećali sa 100 na 163 dinara.

Izvor: www.novosti.rs

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, utvrdila cenu od 18 dinara po kilogramu za interventni otkup merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda.

Republička direkcija za robne rezerve otkupljivaće merkantilnu pšenicu domaćeg porekla, u rasutom stanju, koja mora u svemu da odgovara propisanom kvalitetu u skladu sa pravilnicima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Količinu merkantilne pšenice koja se otkupljuje, kao i način distribucije, utvrdiće Republička direkcija za robne rezerve.

Cilj ove mere je da država zakonom utvrđenim alatima podstakne tržište pšenice, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.rs.n1info.com

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović za agenciju Beta rekao je posle sastanka predstavnika te asocijacije i čelnika opština u kojima se uzgaja malina, da je jedna francuska kompanija ponudila veću otkupnu cenu za maline.

"Francuzi su ponudili 158 dinara za kilogram, ali su proizvođači sa juga Srbije već prodali deo malina po cenama od 80 do 120 dinara", rekao je Radović.

Radović je rekao da se na poziv Asocijacije malinara Srbije predsednicima opština gde se uzgaja malina, da dođu na jučerašnji sastanak od 30 čelnika odazvalo osam i oni, prema njegovim rečima, podržavaju protest.

"Asocijacija malinara je donela odluku da se hitno uputi zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije, da ispita da li na tržišu postoji monopol vlasnika hladnjača koji se dogovaraju o jedinstvenoj ceni", rekao je Radović.

Vlasnici hladnjača su pre par dana na sastanku u Privrednoj komori Srbije tvrdili da malinu ne mogu da plate po ceni koju traže proizvođači, jer po toj ceni ne mogu da je prodaju na svetskom tržištu.

Prošle godine kilogram maline prodavao se po ceni 220 do 240 dinara.

Izvor: www.b92.net

Prvi put posle desetak godina proizvođači višanja, berači i otkupljivači na jugu Srbije, zadovoljni su cenom.

Za kilogram prve klase oblačinske višnje proizvođači dobijaju od 80 do 90 dinara.

Prvi put posle desetak godina proizvođači višanja, berači i otkupljivači na jugu Srbije, zadovoljni su cenom tog voća. Za kilogram prve klase oblačinske višnje proizvođači dobijaju od 80 do 90 dinara.

Berba višanja u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu i na temperaturi od 35 stepeni u punom jeku. Proizvođači ne pamte da je nekada kilogram višanja imao skoro istu cenu kao kilogram malina.

Pored proizvođača dobru zaradu imaju i sezonski berači koji za kilogram ubranih višanja dobijaju od 20 do 22 dinara.

Otkupljivači i hladnjačari takođe zadovoljni jer su već obezbedili prodaju u nekoj od zemalja Evropske unije.

Pre godinu dana višnjari su za kilogram roda dobijali samo 40 dinara.

Izvor: www.b92.net

NOVI SAD -Cenu pšenice formira tržište, ali država će pomoći i ministarstvo poljoprivrede je već predložilo robnim rezervama da krenu sa interventnim otkupom, po ceni koju smo mi predvideli od 18 dinara, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je nakon sastanka sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika, koji je održan u Pokrajinskoj vladi, rekao da se nada da će u narednim danima sve biti u proceduri.

"Nadam se da će u narednim danima biti otkupljena interventna količina pšenice kako bi se regulisalo tržište kako ne bi došlo do pokušaja eventualnog pravljenja monopola ili nekog sličnog ponašanja", rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, sa druge strane, imaju aktivnu komunikaciju sa Komisijom za zaštitu prava konkurencije.

"To je jedini ovlašćen organ da rešava pitanja o tome da li postoje monopoli, karteli ili slično ponašanje I nemojte imati nikakvu dilemu, sve alate koji nam sroje na raspolaganju mi ćemo iskoristiti I za ovu I za druge vrste proizvoda", kazao je Nedimović.

Nedimović je rekao da je ove godine posejano manje pšenice, ali da će je biti dovoljno za srpske prilike, da će sigurno biti i oko million tona za izvoz, te da je tržište to koje mora da opredeli stvari.

"Mi smo pripremili i zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, jedan sistemski način da jednom za navek rešimo problem ko je proizvođač, ko je proizvođačka grupacija, ko je otkupjivač i ko može pod kojim uslovima da se bavi određenom delatnosću, a ne da se svako bavi čime stigne i da pušta deplasirane informacije baš uoči svake žetve i branja", kazao je Nedimović i istakao da će tome ministarstvo stati na put.

Izvor: www.rtv.rs

U knjaževačkom kraju na više od 1.500 hektara višnjara u punom rodu u toku je kampanja berbe, otkupa i prerade ovog voća. Početna otkupna cena je 80 dinara po kilogramu, dok se beračima za kilogram plaća do 14 do 15 dinara. Na obnovljenim plantažama privatizovanog kombinata "Džervin" višnje se od ove godine beru uz pomoć mašina.

Dve savremene "Džervinove" mašine za berbu višanja, koje su i prve takve vrste na području istočne Srbije, počele su da rade na 26 hektara novog višnjara na potezu Boševo. Svaka od njih može da zameni više od stotinu berača, pa u kombinatu računaju da će im se investicija bzo otplatiti.

"Bere negde oko tri, tri i po do četiri hektara u toku radnog dana. Petnaest sekundi po stablu, šest radnika opslužuje mašinu", kaže Dragan Stojanović, vozač mašine za berbu višanja.

Podizanjem oko 180 hetkara novih zasada višanja i šljiva, kombinat "Džervin" počeo je obnovu voćarske proizvodnje posle privatizacije. Višnjar na Boševu opremljen je i podzemnim sistemom za navodnjavanje.

"Kad ove višnje budu bile u punoj rodnosti, sa ove plantaže od 26 hektara očekujemo i do 25 tona po hektaru. Tako visok prinos se postiže samo uz taj sistem za navodnjavanje. Dogodine planiramo da još nekih 55 do 60 hektara podignemo ili pod višnjom ili pod šljivom", kaže Vladan Trandafilović, zamenik rukovodioca biljne proizvodnje u "Džervinu".

U preradne kapacitete "Džervina" osim iz knjaževačkog kraja, višnje stižu i sa drugih područja. Otkupna cena je 80 dinara po kilogramu.

Vladimir Lazarević, proizvođač i otkupljivač Rekovca svoje višnje predao je "Džervinu". Kaže da je zadovoljan i saradnjom sa njima i aktuelnom otkupnom cenom.

"Ovogodišnji plan je nekih, prijem i prerada, tri do četiri hiljada tona. Najveći deo ide na preradu u zamrznutu višnju, manji deo se prerađuje u pogonu tople prerade u pasterizovanu višnju i kompot od višanja", kaže Bojana Pavlović, tehnolog u pogonu prerade.

Proizvodnju višnje opština Knjaževac podstiče sredstvima iz svog agrarnog fonda.

"Lokalna samouprava je pospešila još 500 hektara novih zasada i sada smo došli na površinu oko 2000 hektara zasada višnje i drgog voća, uglavnom višnje", kaže Igor Stevanović, zamenik predsednika SO Knjaževac.

Berba višanja u knjaževačkom kraju trebalo bi da bude završena početkom jula na zasadima u brdsko-planinskom području opštine.

Izvor: www.rts.rs

Malinari Srbije nisu uspeli da se dogovore s predstavnicima vlasti o otkupnoj ceni tog voća, rekao je predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović.

Malinari su u Privrednoj komori Srbije o problemima koji imaju u otkupu malina razgovarali sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i predstavnicima ministarstava trgovine, finansija i privrede i vlasnicima hladnjača.

„Ni posle dva i po sata nismo postigli nikakav dogovor. Predstavnici vlasti tvrde da na tržištu ima viška maline i da je zbog toga cena pala“, rekao je Radović.

Dodao je da su malinari pre tri dana uputili zahtev predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se i on uključi u rešavanje problema, ali do sada nisu dobili nikakav odgovor.

Radović je rekao da će malinari na sednici Upravnog odbora Asocijacije doneti odluku o „verovatno radikalnim merama“.

On je naveo da malinari traže da otkupna cena maline bude 220 dinara po kilogramu, a sada hladnjačari nude 120 dinara.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je novinarima posle sastanka da „za pet minuta nije bilo moguće postići dogovor“ i da će za deset dana ponovo razgovarati o otkupnoj ceni malina.

Predstavnici hladnjača tvrde da bi bili na gubitku ukoliko bi maline kupovali od proizvodjača po ceni od 220 dinara jer je neizvesno po kojoj će je ceni oni prodavati pošto tek sada izvoze prošlogodišnji rod.

Izvor: www.b92.net

Ovim poslom kod nas bavi se oko 600 hladnjača i najveći deo njih otkupljuje i skladišti malinu. Ove godine, po tvrdnji proizvođača, ima više razloga za sumnju da je bilo dogovaranja cena.

Da li u Srbiji ima monopola i zloupotrebe na otkupnom tržištu malina odgovor će morati da dostavi Komisija za zaštitu konkurencije.

Kako „Politika” saznaje, pre nekoliko dana održan je sastanak predstavnika komisije i Ministarstva poljoprivrede i sada se čeka da nadležni državni organi dostave tražene podatke.

Ukoliko bude opravdanih sumnji da je u ovom slučaju došlo do povrede konkurencije preduzećemo sve što je u našoj nadležnosti a u skladu sa Zakonom o konkurenciji – rečeno nam je u Komisiji za zaštitu konkurencije. U Srbiji se rat za otkupnu cenu maline ponavlja svakog leta. Do sada nije rađena ozbiljnija analiza kako su hladnjačari i otkupljivači u Srbiji skoncentrisani i da li ima zloupotrebe dominantnog položaja.

Nezvanično ovim poslom kod nas se bavi oko 600 hladnjača i najveći deo njih otkupljuje i skladišti malinu. Prema tvrdnji proizvođača, ove godine ima više razloga za sumnju da je bilo dogovaranja cena. U Srbiji se proizvode i uskladišti oko 80.000 tona ovog voća što je skoro trećina ukupne svetske proizvodnje. Karakteristično za ovu sezonu je svetska nestašica maline. Rod će biti manji ne samo kod nas već i kod dva najveća konkurenta – u Americi za 20 odsto a u Poljskoj za 50 odsto u odnosu na ranije godine. Akontna cena u Arilju, gde se i određuje cena srpske maline, trenutno je 120 dinara (po kilogramu) što je dvostruko manje u odnosu na krajnju, prošlogodišnju. Za malinare je zabrinjavajuće to što je u nekim krajevima Srbije ovo i poslednja cena koja se nudi.

Proizvodnja maline manja je i u Americi i u Poljskoj. Ako i u Srbiji krećemo sa 40 do 50 odsto sniženom proizvodnjom neka nadležni odgovore šta, osim monopola, može da utiče na toliki pad cene – kaže za naš list Dragiša Terzić, predsednik Skupštine opštine Arilje i član Udruženja malinara „Vilamet”. Ističe da otkupljivači sada pokušavaju da nametnu priču da je tržište preplavila jeftina kineska malina i da je u prodaji ima previše. Kinezi, tvrde, nisu ozbiljni proizvođači ovog voća.

Da je tako mi više ne bismo imali šta da tražimo na tržištu. Jer cena radne snage u Kini je izuzetno niska, a upravo je njen udeo najveći u ceni maline. Istina je da ovog proizvoda nema na svetskom i evropskom tržištu – tvrdi naš sagovornik. Pad cena, navodi, pravdaju i time da su u Srbiji površine pod malinjacima udvostručene u odnosu na 2000. godinu. Maline su se tada gajile na 11.000 hektara, a sada na oko 20.000 hektara.

Zaboravljaju da kažu da nije bilo zabrane uvoza zaraženih sadnica i da se polovina zasada osušilo. I još važnije, tada je prinos bio 15 tona po hektaru, a sada je pet. To znači da se površine uvećavaju ali se prinosi smanjuju – objašnjava Terzić i napominje da bi minimalna akontna cena maline ove godine morala da bude 200 dinara jer trenutno ponuđena ne pokriva ni troškove proizvodnje. On ne isključuje mogućnost da konce oko formiranja cene vuku veliki svetski otkupljivači, ali optužbe malinara više se odnose na domaće hladnjačare.  

Ako na svetskom tržištu poslednjih 20 godina cena varira samo pet odsto gore-dole, kako onda objašnjavaju to što u Srbiji padne za čak 50 odsto. U stranim supermarketima 250 grama i dalje plaćaju tri i po evra. U čemu je onda problem sa cenom naše maline – pita Terzić.

Oko 95 odsto domaće maline izvozi se kao poluproizvod – u smrznutom stanju. Na ovom poslu profitiraju uglavnom strani otkupljivači koji ovde imaju registrovane firme i koji malinu kupuju smrznutu, a na njoj kasnije višestruko zarađuju. Od srpske maline u svetu se pravi oko hiljadu različitih proizvoda i to ne samo za prehrambenu već i za farmaceutsku i hemijsku industriju. Prema informacijama iz 2002. na svetskom tržištu proizvedeno je 450.000 tona ovog voća i nedostajalo ga je oko 30 odsto. U 2014. ukupna proizvodnja pala je na 320.000 tona.

Terzić podseća da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno izneo podatak Uprave carina da je (do februara ove godine) prosečna izvozna cena maline bila 2,43 evra. Rolend (njen najkvalitetniji oblik) izvozio se za više od tri evra. Nije teško izračunati koliko novca u džep stavljaju izvoznici.

Komisija nije imala dokaze

Još 2009. godine uputio sam komisiji dopis sa potvrdom da je 13 ariljskih hladnjačara selo za sto i dogovorilo da cena maline bude 110 dinara, na šta nisu imali pravo. Ali, tada su u komisiji rekli da za njih to nije monopol. Na cenu proizvoda utiče ponuda i tražnja, ali mi nemamo slobodno tržište. Svesni smo da ne mogu da formiraju cenu, ali od države tražimo da stvore uslove za poštenu utakmicu – kaže Dragiša Terzić.

Komisija za zaštitu konkurencije već je ispitivala tržište malina u Srbiji 2009. i 2010. godine. Po zahtevu Ministarstva poljoprivrede bavili su se pitanjem da li je na tržištu otkupa maline tih godina bilo udruživanja otkupljivača (hladnjačara) i dogovaranja cena. U izveštaju komisije navodi se da su problemi malinara tada bili mnogobrojni. Iako nisu u potpunosti isključili mogućnost da je bilo određenih dogovaranja otkupne cene maline, komisija je zaključila da se (prema tada dostupnim podacima) ne može utvrditi osnovana sumnja. Odnosno, da je malo verovatno da bi se u ispitnom postupku moglo doći do konkretnih dokaza, što je presudno za eventualno okončanje postupka i donošenje rešenja o postojanju zabranjenog sporazuma.

 

Izvor: www.naslov.net

 

Na području opštine Žitorađa berba ovogodišnjeg roda višanja je u punom jeku, a trenutna otkupna cena iznosi 70 dinara za kilogram.

Proizvođači nisu zadovoljni trenutnom cenom i očekuju da će tokom berbe porasti bar na 80 dinara, što bim kako su naveli, bilo donekle zadovoljavajuće.

Prema ocenama poljoprivrednih stručnjaka, prolećni mraz i učestale kiše nisu mnogo naudile višnjarima, pa je dobar i rod i kvalitet voća. Problem sa otkupnom cenom u opštini Žitorađa imaju i malinari i proizvođači kupina, koji još ne znaju koliko će dobiti za kilogram tog voća.



U pogledu roda i otkupne cene, najbolje su prošli proizvođači jagoda iz Žitorađe za koje je ova sezona bila izuzetno dobra.

Kako je saopšteno iz Udruženja voćara i jagodara dobričkog kraja, cena jagoda je bila od 200 do 250 dinara po kilogramu, a celokupan ovogodišnji rod izvezen je u Rusiju.

Proizvođači jagoda na području opštine Žitorađa naveli su da će posle dobrog roda i otkupne cene, sledeće godine sigurno proširiti parcele sa jagodama.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31