Povodom viših cena pojedinog povrća na tržištu, iako je sezona u jeku, npr. paradajza, ekipa RTS-a je razgovarala sa povtrarima u Tamnavi, koja je u valjevskom kraju poznata po povrtarstvu.ko 250 domaćinstava se u ubskom selu Sovljaku bavi povrtarstvom. Većina meštana se bavi plasteničkom proizvodnjom.Zadovoljni su ovom sezonom. Proizvodnja pojedinog povrća je manja ali je cena u odnosu na prethodne godine veća.

Božidar Marković smatra da su na to uticali vremenski uslovi i manjak radne snage. Drugi razlog za to ima Milisav Krstonošić.

"Krenu svi da rade paradajz pa sad krenu svi da ga ne rade", kaže Krstonošić i dodaje da je takva situacija i u okruženju. Navodi da na Kvantašu cena nije prelazila 150 dinara.

"Sad je tu nekih od 50 do 100 dinara, znači što se tiče tezge, marketa – tu trgovci zaračunavaju njihovu maržu", rekao je Krstonošić.

I povrtari iz Sovljaka, kao mali proizvođači, prilagođavaju se tržištu i promenljivim uslovima proizvodnje.

Kada bi imali veće, savremenije staklenike, proizvodnja bi bila stabilnija, a samim tim i cene prihvatljivije.

"Da u mom selu ima 200 plastenika, staklenika po jedan hektar i da svi rade taj paradajz, nikad se ne bi desilo u Beogradu da skoči cena na 150 dinara. U ovim sad uslovima kad se gaji, mora da bude i skuplje jer je mnogo veća muka", objašnjava Krstonošić.

Povrtari iz Sovljaka su zainteresovani za veću i savremeniju proizvodnju.

Za to su im potrebni dugoročni krediti države sa minimalnom kamatom, slično iskustvima u Holandiji. Onda bi, kažu, i povrće bilo jeftinije a moglo bi se dobro zaraditi i od izvoza.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3618086/povrtari-objasnjavaju-zasto-je-paradajz-ovog-leta-skup.html

Pčelari u kraljevačkom kraju umesto da cede bagremov med, počeli su da prehranjuju pčele. Zbog dugotrajnih kiša u maju i junu, pčelinja društva nisu ni radila. Ono malo unosa meda sa cveta bagrema i voća, a to je tek oko dva ili tri kilograma po košnici, umesto ranije prosečnih oko 15, pčele su pojele i sada im preti glad.

- Ne pamti se ovako loša godina. To će se svakako odraziti i na cene meda na tržištu. Već je sa 800 dinara po kilogramu med ovih dana poskupeo na 1.000 dinara. Strahujemo da se ne pojavi veća ponuda jeftinog meda, koji uistinu i nije med - kaže za današnju Politiku Dragan Rakićević, predsednik Društva pčelara u Kraljevu.

Društvo ima 200 pčelara, ali se procenjuje da ih ukupno ima 500 na ovom području. U sezonama kada je paša normalna, ovde oko 10.000 košnica ubere oko 100 kilograma bagremovog, cvetnog, livadskog i šumskog meda, visokog kvaliteta.

Sve više meda odavde se i izvozi, a cena je oko 4 EUR, 5 EUR po kilogramu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2592649/kise-sprecile-pcelinju-pasu-ocekuje-se-poskupljenje-meda

Rod pšenice nije podbacio za petinu kako su tvrdili pojedini analitičari već šest odsto, kaže država posle analize Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.Ipak, proizvođači najavljuju da će sejati manje površine, a stručnjaci savetuju da im se pomogne subvencijama.

Marko Gladović je poljoprivrednik iz Šapca. Požnjeo je 15 hektara pod pšenicom na kojoj je, kaže, primenio sve mere za zaštitu bilja. Prinos je 5, 7 tona po hektaru i to je jedino čime je zadovoljan.

"Cena je tu da pokrije troškove, ali mi ne radimo samo da bi pokrili troškove, valjda treba nešto i da zaradimo. Za narednu godinu ću smanjiti te površine zbog cene i zbog velikih ulaganja koje zahteva pšenica", rekao je Marko Gladović, poljorivrednik iz Šapca.

Slično razmišlja sve više poljoprivrednika.

U šabačkom kraju pre nekoliko godina suncokret se sejao na 500 hektara, sada na deset puta više i to na uštrb pšenice.

"Sigurno da će biti turbolencija što se tiče setvene strukture za narednu godinu, dakle imamo povratnu informaciju od poljoprivrednih proizvođača da će zasigurno smanjiti, malo je i tržište učinilo svoje, malo klimatski uslovi", istakao je Darko Simić iz PSS Šabac.

Suša, kiša i otkupna cena od oko 18 dinara po kilogramu, nije sve što šteti pšenici.

"Razlog pre svega što je optimalna setva obavljena na svega 40 odsto prošle jeseni, što je svega 60 odsto pšenice zasejano deklarisanim sortnim semenom i naravno što je ukupna agrotehnika bila na veoma skromnom nivou, od oranja preko đubrenja, pa kasnije i prehranjivanja", objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Država tvrdi, rod nije podbacio koliko se priča, a manji je pre svega zato što je, zbog plodoreda koji održava plodnost zemljišta, prošle godine zasejano 50 do 60 hiljada hektara pšenice manje.

"Mi u ovom trenutku imamo negde pet do šest odsto manje prinosa po hektaru nego što smo imali prethodne godine koja je bila rekordna. Kada posmatrate to na nivou deset zadnjih godina, ovo je na nivou top tri-četiri rezultata. Ja znam da ovo sad malo zvuči na osnovu nekih podataka naučno-fantastično, ali prođite malo terenom, poslušajte malo bolje i bićete uvereni u to", naglašava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Stručnjaci, ipak, upozoravaju da država ne sme da dozvoli da se odustaje od pšenice i predlažu subvencionisanje proizvođača po prinosu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=04&nav_id=1573710

Nije prvi put da se u sezoni povrća kupci žale na skupoću namirnica. Ovoga leta ne smeta im toliko što krompir, luk, papriku, tikvice, krastavce… plaćaju po lanjskim cenama – bar je tako na novosadskim pijacama – već što za kilogram paradajza treba izdvojiti i više nego duplo novca nego prošlog leta, od 150 dinara pa naviše.Na pitanje zašto je paradajz skup usred leta proizvođači i agronomi imaju odgovor – kasni u zrenju i zato je skup. Ali potrošači ne treba da budu zabrinuti jer rod sazreva i cena paradajza će pasti.

Berba kasni dvadesetak dana jer je u vreme prve i druge cvetne oplodnje bilo kiše i nedovoljno toplog vremena pa je izostalo cvetanje i rod, i tek je treći i četvrti cvetni red oplođen, objašnjava Adam Takač iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Kako dodaje, paradajza ima i tek će ga biti, a kada dospe, cena će biti i tri puta niža od sadašnje.

Proizvođačima godi što je paradajz skup, pogotovo im ide naruku to što nema paradajza iz uvoza, što obično biva kada uvoznici osete da na domaćem tržištu ima odstupanja od uobičajene ponude.

Proizvođač iz Čalme (opština Sremska Mitrovica) Tihomir Bojanić kaže da se na Kvantaškoj pijaci paradajz na veliko može bez problema prodati po 80 do 150 dinara.

Iako leto uveliko traje, paradajza još nema u onim količinama u kojima smo navikli da ga bude u ovo doba godine, kaže Bojanić, inače u proteklih desetak i više godina najveći proizvođač paradajza u Sremu, i šire.

Ove godine Bojanić ima paradajza na sedam jutara i očekuje da će ga brati do polovine novembra.

Kilogram krompira po 50 dinara za proizvođače je u ovo doba uobičajena cena, kaže Branislav Zelenović iz Siriga, smatrajući da je ta cena prihvatiljiva i kupcima.

I lane je, podseća, toliko koštao.

Oni koji ga seju na veliko, na deset i više hektara, čuvaju ga za zimu, kada je skuplji i više tražen, kaže Zelenović.

On navodi da će prvi put posle više godina potrošači jesti kvalitetan domaći krompir zbog dobrog semena i klime koja nije naškodila tom povrću.

Kako kaže da je, za razliku od krompira, prolećni luk podbacio, zbog čestih kiša, i da se zato kvari i baca.Ali taj povrtar ukazuje i na to da prolećnog luka ima i u okolnim zemljama i da količine prelaze potrebe stanovništa i da je to razlog zašto ga povrtari ne mogu lako prodati ni dobiti pravu cenu.

Ne znam šta se dešava s lukom: niti ga traže, niti se raspituju za cenu, kaže povrtar iz Siriga Siniša Arsić, koji ima na lageru prolećnog luka.

Ali, kako kaže spreman je da čeka velike kupce. Na veliko je kilogram luka išao od 36 dinara pa naniže, ali kako sada stvari stoje, prodavaće ga i upola cene jer stiže jesenji koji kreće da se vadi posle Svetog Ilije.Na pijacama u Novom Sadu kilogram krompira je 50 dinara, luka 60, paprika je od 85 dinara pa naviše, tikvice se kreću od 40 dinara pa naviše, krastavci se prodaju iznad 70 dinara.

Gledajući lanjske cene, povrće se maltene prodaje po istim cenama, ali promet nije baš veliki, što je uobičajeno u sezoni godišnjih odmora, kažu pijačni prodavci, koji se takođe žale na godinu. Česte kiše, navode, pokvarile su rod povrća, ali je uprkos tome osnovno povrće zadržalo lanjsku cenu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pijaca-skupa-kisa-nazidala-cene-povrcu-03-08-2019

Paradajza će u ponudi biti više od sredine avgusta, a pojeftiniće bar četiri puta u odnosu na sadašnju cenu od 150 do 200 dinara po kilogramu, jer stiže plodovi iz bašta na otvorenom polju, rekao je stručni savetnik za semenarstvo u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Adam Takač.

Dodao je da su biljke paradajza krajem proleća i početkom leta bile izložene nepovoljnim vremenskim prilikama, niskim temperaturama, visokoj vlazi, pa zatim naglim visokim temperaturama zbog čega cvetovi na prvom i drugom nivou cvetne grane nisu oprašeni, a rod se odmetnuo tek na trećem i četvrtom nivou.

- Klimatski uslovi pomerili su vegetaciju za dve nedelje, pa će paradajz pojefitniti od 15. do 20. avgusta - rekao je Takač.

Dodao je da su bele žile, koje se čestio nalaze u pradajzu, posledica previsokih temperatura i nedostatka kalcijuma i magnezijuma.

Idelna dnevna temperatura za paradajz je, prema njegovim rečima, od 25 do 27 stepeni Celzijusa, a noćna do 14 stepeni, a takvih je do sada bilo malo.

Takač je rekao da će ove godine biti loš prinos pasulja i ako nije zalivan biće prepolovljen rod, dok je paprika u dobrom stanju, ali će rok takođe kasniti.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2591966/paradajz-ce-od-polovine-avgusta-biti-jeftiniji-cetiri-puta

Na beogradskim pijacama kilogram paradajza u proseku košta 160 dinara, a profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Đorđe Moravčević kaže da je visoka cena tog povrća za ovo doba godine prouzrokovana ovogodišnjom kasnom berbom.
Kako je objasnio za Tanjug, vakum je nastao, jer berba paradajza na otvorenim poljima, koja obično počinje oko 1. jula, ove godine je kasnila desetak dana, dok je paradajz iz plastenika izbačen.Moravčević kaže i da se očekuje da će se situacija srediti za sedam do 10 dana, kada možemo očekivati i niže, odnosno uobičajene cene paradajza.

Vremenske prilike i kišovit jul mesec ove godine nisu pogodovali pšenici.

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Tanjug da je žetva pšenice završena i to sa prinosima koji su ispod očekivanih, odnosno željenih, te da prosečan prinos iznosi po hektaru 4,5 tone.

Kaže da bi prinos bio veći da nije bilo izuzetno kišnog jula meseca, koji je negativno uticao i na prinose i na kvalitet pšenice.

Za razliku od pšenice, prema rečima Sakovića, te vremenske prilike ostalim, odnosno prolećnim kulturama, kao što su kukuruz, suncokret i soja, veoma pogoduju i one izgledaju u ovom trenutku više nego odlično i najavljuju rekordan rast.

Kada govorimo o kukuruzu, kaže Saković, očekuje se po sadašnjem stanju useva prinos oko osam tona po hektaru, kod soje da prinos bude iznad 3,5 tone, a kada je u pitanju suncokret najmanje 3,1 tona po hektaru.

"To je u samom vrhu i svetskih i evropskih standarda", kazao je Saković.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/paradajz-u-proseku-160-dinara-skuplji-zbog-kasne-berbe_1036744.html

Dvadesetogodišnji poljoprivrednik Siniša Arsić iz Siriga, u opštini Temerin, za desetak dana krenuće u žetvu pasulja s 18 jutara. Ukoliko se ostvare Arsićeva očekivanja, pasulja će imati više od 25 tona, a ima već ugovorene kupce. Doduše, ne za svu količinu, ali dovoljnu da bez strepnje čeka novi rod. Taj povrtar planira da dogodine duplira proizvodnju i da, umesto soje, narednog proleća poseje pasulj na 36 jutara.

Domaće kupce namere mladog povrtara ohrabruju jer će, bar oni iz okoline Temerina i Novog Sada, biti u prilici da kupuju domaći rod u velikim marketima s kojima je Arsić ugovorio prodaju, pošto je poznato da jedemo pasulj iz Kirgizije, Argentine, Kine… Lane je, kaže Arsić, imao pasulja na 7,5 jutara pa je zbog zarade u aprilu povećao setvu više od dva puta.

Otkupna cena na veliko za kilogram pasulja je oko 250 dinara, s tim što treba navesti, naglašava, da su i troškovi proizvodnje veliki, a to su energenti, gorivo i voda, seme i hemijski preparati.

– Pronalazim biznis u pasulju, premda proizvodim i krompir, luk i kupus, ali se pomalo bavim i ratarstvom, jer imam i nešto posejane soje. Ali sojom se neću više baviti jer je pasulj isplativiji. Posejao sam kanadski haribek pasulj, i domaći gradištanac. Haribek je uvozno seme, koje daje prinos od 1,8 tonu po jutru, a seme garadištanca sam kupio u Banatskom Karađorđevu - kaže Arsić.

Arsić obrađuje 60 jutara i više od polovine njiva je pod zalivnim sistemom jer bez vode, naglašava, nema ratarstva, a pogotovo nema pasulja. U poslu mu ne pomažu roditelji, koji se bave drugim zanimanjem, već deda, čije savete upija, ali istovremeno sluša i profesore iz Srednje poljoprivredne škole u Futogu, koju je završio, i one s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Zemlji ne treba gazda već radnika – veli Arsić pa nastoji da automatizuje proizvodnju, tako će, ističe, i brati pasulj, kombajnom koji je kupio.

- Od Pokrajine sam dobio novac za zalivni sistem, a od Republike za plug.

Arsić se hvali da je na njivi od svoje 12. godine.

- Ne kajem se, i ne žalim se - ističe.Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Žarko Ilin kaže da planovi mladih ljudi mogu domaćem povrtarstvu doneti boljitak u pogledu veće proizvodnje i smanjenja uvoza, ali da u tome država treba da podstakne napore mladih.

- U pokrajini se pasulj gaji na svega 827 hektara i proizvede se oko 1.170 tona, a u celoj Srbiji zauzima 9.112 hektara i dobije rod od 11.400 tona. Po glavi stanovnika dolazi 1,6 kilogram pasulj, što je gotovo upola manje od potreba domaćeg stanovništva - navodi prof. dr Ilin.

Proizvodnja pasulja, podvlači, opada godišnje po stopi od 20,6%, a u Srbiji 21%.

- Rešenje je u povećanju subvencija, sejanju sertifikovanog semena, zaštiti od bakterioze i obaveznom navodnjavanju, što bi udvostručilo rod na istim površinama - objašnjava on.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2585695/uzgoj-pasulja-moze-biti-isplativ-posao-troskovi-proizvodnje-veliki-ali-je-i

Berba bresaka u valjevskom kraju uveliko traje, ali plantaža ovog voća u ovom delu Srbije je veoma malo. I pored toga što klimatski i zemljišni uslovi pogoduju ovoj voćnoj vrsti, u selu Pričević nadomak Valjeva, samo tri proizvođača gaje breskvu na oko dva i po hektara.

Jedan od njih je Zoran Bošković na čijoj plantaži je 600 stabala u punom rodu dok naredne godine stiže na berbu još dvesta novih.

- Breskve je mnogo lakše brati, jedino ima malo više posla vezano za agrotehniku, ali i to ide sve postepeno, orezivanje, proređivanje, zaštita. U kišnom periodu malo je teže održati kvalitet ploda, jer dolazi do pojave trluži. Ove godine kvalitet ploda je dobar. Inače, u mom domaćinstvu breskve gajimo već nekoliko decenija. Ja konkretno od 1995. godine a otac je počeo još ranije - kaže Zoran Bošković za portal Agromedia.

Boškovići su poznati i po uzgoju maline i kupine ali odustaju od ove proizvodnje. Kažu da je problem u nestabilnoj ceni, a pored toga breskva je sigurnija jer svake godine donosi rod. U berbi su angažovani članovi porodice što im dodatno smanjuje troškove.

- Za branje breskve potrebno je manje radne snage za berbu. Treba plaćati berače za malinu i kupinu, a ovde nam nisu potrebni, sve oberemo sami. Pored toga kod maline je loša cena, a ovde je standardna. Što se tiče cene prošla godina je bila nezgodna zbog kiše, ova godina je bolja. Ove godine kilogram bresaka na veliko je od 50 do 70 dinara. Prava cena je sedamdeset dinara ali obično to je neki prosek od šezdeset dinara po kilogramu - navodi Bošković.

U sezoni naberu petnaest do šesnaest tona bresaka i nektarina koje prodaju na valjevskoj kvantaškoj pijaci i lokalnom trgovinskom lancu. Prinos po jednom stablu kreće se od 30 do 35 kilograma što je prema rečima Boškovića zadovoljavajuće.

- Rane sorte nisu nekog kvaliteta ali pošto stižu prve na tržište ipak se prodaju i imaju najbolju cenu što je slučaj i sa poznijim sortama. Breskva rađa svake godine, jedino ako je mraz ne skine. Ovde, na ovoj parceli nije bilo mraza već sedam godina. Ukoliko je plantaža negde pored reke hoće da izmrzne. Inače ona hoće da se radi oko nje ali rađa redovno, nema nerodnih godina - objašnjava Zoran.

Karta plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Valjeva pokazala je da se breskva sa najvećim uspehom može gajiti u selima Pričević, Gola Glava, Joševa.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2584147/breskve-imaju-stabilnu-cenu-i-sigurniji-rod-u-odnosu-na-malinu-i

Cena lubenica, koja se na pijacama kreće od 50 do 80 dinara, a oko 25 dinara u otkupu na veliko, neće uskoro padati, procenjuju stručnjaci jer je ove godine proizvodnja desetkovana zbog loših vremenskih uslova.

Velike količine padavina i grad uništili su u proseku oko 30 odsto roda, a cenu diktira i smanjen uvoz lubenica iz Grčke, Turske i Albanije jer se domaći marketi, čim stigne srpska roba, okreću domaćem bostanu zbog boljeg kvaliteta. Koliko je cena bostana skočila, govori i poređenje sa prošlogodišnjom u ovo vreme, koja je bila i po dva ili tri puta niža. Lubenice se sada prodaju od 50 do 80 dinara po kilogramu, dok su prošle godine bile od 15 do 40 dinara.Na tone lubenica skakodnevno se utovare u šlepere u Sremu. Slatki plodovi završavaju u marketima širom Srbije, a deo bostana izvozi se u Sloveniju i zemlje u okruženju. Novac od lubenica za Petra Bićanića, koji pod bostanom ima tri hektara, ove godine i nije baš slatka zarada jer je rod umanjen zbog velike količine padavina. Međutim, cenom je za sada zadovoljan.

- Prinos je dosta umanjen, ali je cena solidna. Sada na veliko dajemo po dvadesetak dinara, ali ne znamo šta će biti za koji dan. Problem je za ovaj bostan što ga je led tukao, pa on slabije ide - kaže Petar Bićanić koji sa hektara u rodnoj godini ostvari prinos i do 70 tona lubenica.

Na veliko se ovde bostan prodaje po ceni od 20-25 dinara po kilogramu, što je i više nego duplo u odnosu na prošlu godinu kada je u drugoj nedelji jula kilogram lubenice bio od osam do deset dinara. Razlog dobre cene za proizvođače je, između ostalog, i smanjen uvoz iz Grčke i Turske.

- To je vrhunska cena, ali je slaba prodaja jer nakupci čekaju da drastično padne. Međutim, prednost domaćih proizvođača je jer marketi sve manje uzimaju grčku i tursku lubenicu, pa je veća potražnja za domaćom lubenicom jer njihove ne mogu da se mere sa našom robom. Naše lubenice imaju daleko veći sadržaj šećera koji se kreće od 17-18 odsto, a njihove od 12 do 13 procenata. Naše lubenice su mesnatije i slađe jer imamo hibride sa više mesa u odnosu na koru, pa je veće iskorišćenje. Čim je stigla naša lubenica, kupci nisu zainteresovani za bostan iz uvoza - objašnjava Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.Međutim, ovo je bila najteža godina za proizvođače bostana u poslednjih deset godina. Velike padavine uticale su na brojne bolesti i smanjenje prinosa.

- Od 15. aprila do 15. jula palo je između 180 i 200 mililitara kiše po kvadratu, što je znatno povećalo troškove zaštite. Prinosi su smanjeni u onosu na prošlu godinu od 30 do 50 odsto. Prosečan rod bostana je 50 tona do hektaru, a ove godine je 30 tona maksimalno, a potencijal može da bude od 70 do 90 tona po hektaru. Zbog malog prinosa i problema u proizvodnji cena je bolja i tako je sa svim kulturama - objašnjava Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.Dugogodišnjim proizvođačima jedina briga je po kojoj ceni će prodati lubenice, da ne bude da su, iako iskusni u proizvodnji, "obrali zelen bostan". Kada se podvuče crta, prepolovljeni prinosi i duplirana otkupna cena ne menjaju stvar, pa su proizvođači na istom, jedino kajmak skidaju nakupci.

- Teško je doći do dinara jer nas nakupci ucenjuju. Treba proizvesti, uložiti novac, a teško je doći do zarade i naplate jer mi čekamo da oni odrede cenu. Kad dođe do ruke, ne zavisi od nas - kaže Vlada Cvijić iz Platičeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/lubenice-duplo-skuplje-nevreme-desetkovalo-30-odsto-roda-ali-to-nije-glavni-razlog-za/r00b6r2

Vreme posle kiša prija svim okopavinama: kukuruzu, suncokretu, soji, zasejanim u Pomoravskom okrugu na više od 50.000 hektara.

Kako je za Tanjug rekao stručni savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe u Jagodini Miodrag Simić, kod kukuruza, tradicionalno najzastupljenije žitarice u ovom delu Srbije, zasejanog na oko 45.000 hektara, "oplodnja se završava u idealnim uslovima".

Suncokret je ove godine zasejan na oko 4.000 hektara, nešto više nego lane, jer su manje površine bile pod pšenicom, i posle ovih kiša je krenuo u intenzivan rast i formiranje glavica, objasnio je Simić.

"Kada je reč o suncokretu, on nije tradicionalno najzastupljenija kultura u Pomoravlju, Resavi i Levču, kao kukuruz ili pšenica, ali mu se poljoprivrednici poslednjih godina vraćaju. Kroz naše oglede sa industrijskim uljanim kulturama, suncokretom i sojom, pokazalo se da im pogoduje ovo područje", rekao je Simić. Savetujemo ljudima da seju više suncokreta i ima pomaka, a ove godine se očekuje i da ima malo bolju cenu, dodao je on.

Isto je i sa sojom koja je u veoma dobrom stanju, a zasejana je na oko 1.000 hektara, dodao je ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vreme-prija-zitaricama-ocekuje-se-bolja-cena-suncokreta/pmb06yk

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30