Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kakva je situacija na tržištu mleka?

- U odnosu na raniji period, kada je cena mleka išla dole i kada su proizvođači bili dovedeni u situaciju da proizvode sa gubitkom, situacija se popravlja. Cena mleka u EU je porasla, tako da se nadamo da će u narednom periodu mlekare podići cenu sirovog mleka. Što se tiče nas, mi smo i dalje, već četvrtu godinu za redom po osnovu premije za mleko od države uskraćeni za 340 miliona dinara. Naime, dok svi drugi proizvođači dobijaju na ime premije sedam dinara po litri mleka, mi dobijamo 1,55 dinara.

Zbog gubitka para po osnovu premije, poslednjih godina nam se ne isplati da ulažemo u povećanje proizvodnje mleka. Osim redovnog održavanja, punu pažnju posvetili smo osetljivim kategorijama krava u avansu i u porodilištu. U ishrani stada smanjili smo upotrebu suplemenata i dodataka, tako da smo pad proizvodnje opravdali smanjenjem troškova.

Da li je i koliko toplo leto dovelo do smanjenja količina mleka?

- Za devet meseci ukupno smo proizveli 41.730.089 litara mleka, a od toga smo mlekarama predali 39.296.555 litara. Prosečno dnevno mlekarama isporučujemo 152.857 hiljada litara mleka ekstra klase. Muzni prosek krava je 22,7 litara, ili po kravi 8.056 litara na godišnjem nivou. Brojno stanje je 7.869 krava za devet meseci. Nadamo se da će u mesecima pred nama proizvodni rezultati biti bolji u odnosu na dosadašnje.

Godinama unazad u letnjim mesecima sa ekstremno visokim temperaturama dolazi do pada proizvodnje mleka i do 50 odsto. Veliki broj naših muznih krava je u vezanom sistemu držanja. Objekti su  stari i  mogućnosti za poboljšanje ambijentalnih uslova  skoro da nema. Prevođenje u slobodan sistem držanja iziskuje velika ulaganja.

U slobodnom načinu držanja koncepcija je znatno bolja u odnosu na vezani ali ne možemo reći da je količina mleka u korelaciji sa koncepcijom.

Kakvi su planovi vezani za stočarsku proizvodnju?

- Naši planovi za unapređenje stočarske proizvodnje umnogome će zavisiti i od politike države. Mi ćemo i dalje preduzimati sve što je u našoj moći  da zadržimoi brojno stanje stočnog fonda na oko 8.000 muznih grla. Životni vek naših krava je 3,2 laktacije. Obrt stada na godišnjem nivou je 33 do 35 odsto.

Tov junadi imamo na tri farme: ”Pioniru”, “Partizanskom prelazu” i “Kovilovu”. Broj tovljenika godišnje je između tri i tri i po hiljade grla. Na tržištu smo prepoznatljivi i stočari su spremni da izdvoje 2.000 evra za našu junicu. Centar za stočarstvo koji posluje u sklopu PKB nas snabdeva kvalitetnim semenom, a deo doza prodajemo eksterno.

Već decenijama Centar kupuje na svetskoj pijaci seme najboljih bikova i koristi ga za osemenjavanje bikovskih majki. Muški potomci nakon testiranja dolaze u Centar, gde kreće njihova eksploatacija. Njihovim semenom se osemenjavaju grla i tako je na našim farmama izvršeno pretapanje istočnofrizijske rase u holštajn.

Zdravstveno stanje stada je dobro. Zaposleni na imanjima i u Veterinarskoj službi sprovode sve zakonom predviđene preventivne i druge mere. Velika pažnja posvećuje se nezi papaka. U poslednjih nekoliko godina, kupili smo boksove za obradu papaka, za svako gazdinstvo po jedan. Investirali smo u izgradnju individualnih boksova za smeštaj teladi. To rešenje se pokazalo dobrim, tako da ćemo nastaviti sa investicijama u tom pravcu. Na imanju “Dunavac” izgradili smo silo trenč. U cilju stabilnog snabdevanja vodom investirali smo u  bunare i infrastrukturu.

Ubuduće moramo održati nivo radne i tehnološke discipline, kako bismo smanjili izlučenja i poboljšali koncepciju, a time ublažili gubitke izazvane vremenskim nepogodama.

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

 

Jesenja setva na poljima PKB-a 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3132-jesenja-setva-na-poljima-pkb-a

 

Evropski proizvođači mleka upozorili su da će se EU do kraja godine suočiti sa krizom u snabdevanju buterom nakon što su rast tražnje i neravnoteža na tržištu pogurali cene tog proizvoda do istorijskog maksimuma. Danas je buter 150% skuplji nego pre godinu dana a do kraja godine na tržištu se očekuje manjak od 60.000 tona.

"Postoji oskudica mleka u celom svetu nakon veoma niskih cena 2016. Do Božića neće biti moguće zadovoljiti tražnju", rekao je za agenciju Rojters direktor Arla fudsa (Foods) Peder Tuborg (Tuborgh). Arla fuds je jedna od najvećih mlečnih zadruga u svetu koja okuplja 12.500 farmera širom EU. Poljoprivrednici su smanjili proizvodnju nakon velikog prošlogodišnjeg pada cena a ukidanje kvota za mleko u EU izbacilo je tržište iz ravnoteže. Tuborg je rekao da je manjak mleka, pavlake i butera "značajno" podstakao cene. Arla će u septembru, treći uzastopni mesec, povećati cenu koju plaća poljoprivrednicima za mleko i to na 38,3 evrocenta za kilogram.



Buter je sada 150% skuplji nego pre godinu dana i 100 kilograma košta 612 evra a očekuje se da manjak na tržištu EU do kraja godine dostigne 60.000 tona. Evropska komisija tvrdi da to nije posledica manjka mleka nego promena u potrošnji u mlečnom sektoru. "Do juna je veća proizvodnja u 19 članica i više nego nadoknadila smanjenje produkcije u ostalih devet članica, uključujući Francusku i Nemačku", rekli su za EURACTIV.com izvori u Komisiji.

Komisija očekuje da u 2017. ukupna proizvodnja mleka u EU bude za oko milion tona veća nego 2016. "Bolja situacija je rezultat snažne konkurencije oko masne komponente mleka", rekao je taj zvaničnik EU i dodao da je "to uglavnom zbog toga što se masnije mleko usmerava u proizvodnju sira kako bi se zadovoljila snažna tražnja a sir proizvođačima nudi bolju zaradu od butera".

Manjak butera na tržištu posledica je i manjih isporuka tog proizvoda u uslovima velikog rasta izvoznog tržišta u SAD, gde se potrošači sve češće odlučuju za buter umesto margarin, smatra generalni sekretar udruženja poljoprivrednika i zadruga EU COPA i COGECA Peka Pesonen. Pesonen kaže da farmeri žele da zadovolje tražnju za masnijim mlekom a ne za proizvodima čija je cena u padu i kojih ima u višku, poput obranog mleka u prahu.

"Ono što treba da bude rešeno je korelacija između cene butera i onoga što dobije proizvođač. Proizvođačke cene nisu povećane u meri u kojoj su cene butera. Lanac ishrane mora bolje da funkcioniše", istakao je Pesonen.

Izvor: EURACTIV.com

Predsednik Asocijacije proizvođača mleka u Vojvodini Sanja Bugarski o trenutnom stanju u mlekarstvu. Od Ministarstva poljoprivrede traže da gotov proizvod poskupi, kako bi se zaštitili stočari.

Proizvodnja mleka u Srbiji već godinama je na "klimavim nogama", a stočari kažu da je njihov opstanak više nego ugrožen. Niska otkupna cena glavni je razlog što domaći proizvođači mleka preživljavaju, a zahvaljujući "kreditima" uspevaju da održavaju svoje farme.

Ne očekujemo povećanje mleka do kraja godine, a sa prosečnom cenom od 31 do 32 dinara po litru, ne možemo više da izdržimo - govori Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije mlekara Vojvodine. - Naša proizvodnja definitivno je doživela tešku ugroženost, pre svega zbog niske otkupne cene i nestabilnosti u EU prethodne dve godine. Od viškova evropskog mleka, štitili su nas prelevmani, koje je država uvela kada nam je to bilo najpotrebnije. Sada imamo čvrsta obećanja da će ukoliko dođe opet do poremećaja, država uvesti nove prelevmane, koje je ukinula početkom ove godine.

Kada je reč o ljudima koji žive od ovog posla, kako priča Bugarski, u proteklom periodu svi su u prevelikim dugovima. Neko se zadužio kod banaka, neko kod mlekara, a pojedinci i kod dobavljača.

U stalnom smo kašnjenju, sve većem i većem i ne možemo da izmirimo ni osnovne obaveze, kako bismo plaćali blagovremeno dobavljače - ističe Bugarski. Nedavno smo imali sastanak sa mlekarama na tu temu, ali oni kažu da nemaju prostora da bi otkupne cene mleka porasle, jer je i u Evropi ta cena. Došli smo onda na zajedničku ideju, da ugovorimo sastanak sa ministarstvom poljoprivrede i trgovine, da se podigne cena gotovog proizvoda i da to ide direktno stočarima. To su radile mnoge evropske zemlje, pa bismo mogli i mi. Da se, recimo, cena mleka, pavlake i drugih mlečnih proizvoda podigne za dva dinara, i da te pare idu direktno farmerima. To bi bila akcija za spas stočara u Srbiji, a kupac bi znao gde idu te pare. Ovako, zarađuju samo prerađivači i trgovci. To nam je trenutno jedini spas.

Kako objašnjava Bugarski, ova akcija državu ne bi ništa koštala, ali su problem trgovci, jer ne žele da izađu u susret. To su sve strani trgovinski lanci i ne vode mnogo računa o srpskim proizvođačima mleka.

Kada bismo dobili povećanje od dva dinara, to bi bilo dovoljno da budemo na nuli i da plaćamo troškove - tvrdi Bugarski.  Zasada jedina dobra stvar je pravilnik koji je donela država, da se stočarima daje zemlja u zakup na minimum 10 godina, pa bar tu imamo neku sigurnost, a ne da lokalne samouprave izdaju zemlju kako hoće.

MAKSIMALNA otkupna cena mleka, koje daju velike mlekare, jeste 36 dinara po litru, objašnjava Bugarski.

Te pare gotovo i da ne vidimo - kaže Bugarski. - Stočari prosečno dobijaju između 31 i 32 dinara, dok oni manji, koji nose mleko na otkup, u zavisnosti od kvaliteta, ne dobiju više od 28 dinara. To je sve premalo novca.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30