Pre desetak godina Branko Latinović iz Elemira, kraj Zrenjanina, posadio je nekoliko stabala oraha.Sadio ih je sukcesivno svake godine, tako da danas ima 85 stabala koja daju lep rod, piše novosadski Dnevnik.

"Ideja mi je bila da kad odem u penziju imam dopunski rad i prihod", priča Branko Latinović."I to mi se ostvarilo. Danas na dva jutra zemlje pored Tise, na Babatovu, imam voćnjak od 85 stabala. Njivu sam nasledio i konsultovao sam se šta bi se tu moglo uraditi jer je blizu Tisa i zemlja se može lako zalivati. Znao sam da neću žito ili kukuruz. Prvo sam hteo da posadim kajsije, onda sam čuo da se one dobro slažu s orasima. I na kraju je ispalo da je ostao voćnjak oraha. Imao sam i kajsije, ali one su kratkog veka, i povadio sam ih", kaže Latinović.

Voćnjak je formirao uz pomoć saveta stručnjaka iz novosadskog Instituta za voćarstvo.

"Sadio sam orahe sukcesivno, po nekoliko stabala godišnje. Slušao sam sve savete i danas sam vrlo zadovoljan. Orah nije zahtevna voćka, ali mora se voditi računa o štetočinama. Najopasnija je orahova muva, koja napada pred kraj leta. Uđe u plod i ljuska pocrni. To više ne može da se spasi. Zato valja voditi računa, paziti, prskati kad treba i kako treba, i rod se može sačuvati", objašnjava Latinović.

Orah je počeo da zri poslednjih dvadesetak dana. Berba je, u stvari, sakupljanje plodova koji otpadnu.

"Za sada, berbu možemo da obavimo sami, a pomažu nam i deca. Nisu svi orasi u punom rodu, kako sam ih sukcesivno sadio, tako sad i daju rod. Pun rod orasi počinju da dostižu u petnaestoj godini. Orah može doživeti i 50 godina, i stalno raste i razvija se. Što je stariji, to je rodniji. Zato ću već sledeće godine morati da angažujem i dodatnu radnu snagu", kaže on.

Kad se berba obavi, orasi se pakuju u mrežaste džakove i ostave da se osuše na vazduhu. Onda sledi „krckanje”.

"Prodajemo očišćeni orah, koji poslednjih godina drži cenu od 800 do 1.000 dinara kilogram. Tom cenom sam zadovoljan. Prodajemo ga od kuće, preko interneta, a imam i otkupljivača koji ga posle prodaje na pijaci", ističe Latinović.

Srbija ne proizvodi dovoljno oraha za sopstvene potrebe, pa se to koštunjavo voće uvozi, najviše iz Turske.

"Kad ga previše uvezu, cena domaćeg padne. To nije dobra poruka za proizvođače. Ali, to je tako sa svim kulturama", napominje sagovornik Dnevnika.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=18&nav_id=1749426

Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 26.153.846 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla.

Direkcija će kupovati merkantilni kukuruz od:– fizičkih lica – nosilaca poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i nalaze se u aktivnom statusu i

– ovlašćenih skladištara Direkcije.

Merkantilni kukuruz mora biti domaćeg porekla, prirodno ili veštački suv, u zrnu, zdrav i zreo, bez znakova plesni i bez stranog mirisa i ukusa, nezaražen biljnim bolestima i štetočinama, u svemu prema srpskom standardu SRPS.E.B3.516 i SRPS.E.B3.516/1, sa sledećim elementima kvaliteta: do 14 % vlage, do 8 % lomljenih zrna, do 2 % defektnih zrna, do 2 % nagorelih zrna, strane primese maks. 1%, od toga 0,5 % anorganskih. Lom se utvrđuje pomoću sita sa okruglim otvorima prečnika od 5 mm.

Cena merkantilnog kukuruza je 19,50 din./kg (u cenu uračunat PDV), uskladišteno u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona. Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Direkcija će u zavisnosti od ponude merkantilnog kukuruza u otkupu, vršiti raspoređivanje ponuđenih količina u skladu sa potrebama i teritorijalnom rasporedu ovlašćenih skladištara.

Otkup merkantilnog kukuruza vršiće se sa fizičkim licima i ovlašćenim skladištarima Direkcije koji nemaju finansijskih dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Direkcijom.

Radi prijave za prodaju merkantilnog kukuruza zainteresovana registrovana poljoprivredna gazdinstva i ovlašćeni skladištari Direkcije, potrebno je na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. dostave dokumentaciju koja može da se pogleda na sajtu Robnih rezervi.

Rok za realizaciju kupovine kukuruza po je do 01. decembra 2020. godine.

Za sve informacije zainteresovani se mogu se obratiti Direkciji, na brojeve telefona: 011/32-39-052-725, 3235-364, 3240-509, 32-38-997 u Beogradu i 021/452-774 i 021/528-911, u Novom Sadu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/14/najave/robne-rezerve-kupuju-merkantilni-kukuruz/

Ako volite da radite u bašti ili ako posedujete plastenik, gajenje blitve će predstavljati pravo zadovoljstvo, kako zbog njene jednostavnosti tako i zbog njenih veoma korisnih i hranljivih sastojaka u svakodnevnoj ishrani.U ljudskoj ishrani koristi se lišće blitve.Ono je ukusno, hranljivo i upotrebljava se na isti način kao i spanać a lisne drške kao špargla i karfiol. Može se koristiti tokom cele vegetacije sistemom odabiranja listova.Listovi blitve su odličan izvor antioksidanasa i vitamina C (na 100 g obezbeđuje 33% preporučene dnevne količine). Blitva je bogata i kompleksom vitamina B, kao što su folati, nijacin, vitamin B6, tiamin i panotenska kiseline. Bogata je i vitamimom A i njegovim prekursorima, antiokdsidantima kao što su beta-karotin, lutein i zeaksantin. Bogat je mineralima kao što su bakar, kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, mangan, koji igraju značajnu ulogu u kontroli krcnog pritiska, formiranju antioksidantnog enzime superoksid-dismutaze, kao i za formiranje crvenih krvnih zrnaca i ćelijsku oksidaciju. Interesantno je da je blitva i izvor omega-masnih kiselina. Smatra se da redobno konzumiranje blitve pomaže prevenciji osteoporoze, anemije usled manjka gvožđa, nedostatka vitamina A, kao i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva.Otpornost blitve na zimu omogućava nam da je posejemo u jesen ili krajem leta. Tako se i kasnije tokom godine zdravi i kvalitetni listovi blitve, mogu se koristiti se za ishranu ljudi na razne načine. Postoje dva botanička varijeteta: lisnata blitva sa listovima od svetlozelene do tamnozelene boje, i rebrastva blitva sa izraženim lisnim drškama. Ovo vreme je idealno za blitvu. Ona se može sejati sukcesivno od februara do jula, na dubini 2-4 cm sa 10-20 g semena na 10 m. Seme klija na temperaturi od 3 do 4°C, dok je optimalna za razvoj biljke 18-25 °C. Gaji se na rastojanju između redova od 20-35 cm i u redu 5-30 cm.Najbolje uspeva na srednje teškom, plodnom zemljištu. U bašti se đubri sa 20-30 kg stajnjaka i sa 50-80 kg NPK (15:15:15) đubriva, a u biobašti sa 15-20 kg komposta na 10 m². Dve trećine đubriva daju se pred setvu, a trećina za prihranjivanje kada je u fazi 6-8 listova. Blitva se obavezno mora zalivati u vreme suše da bi listovi bili sočniji a i po potrebi se vrši okopavanje.Blitva se bere otkidanjem dva do tri spoljna lista rozete tokom 2-3 meseca. Zavisno od sorte (lukulus, lionska i dr.) ostvaruje se prinos od 30-60 kg na 10 m. Salata od blitve Sastojci 2 veze blitve 4 struka mladog crnog luka ½ kašičice soli2 kasike maslinovog ulja 1 kašika jabukovog sirćeta ili limunovog soka Priprema Blitvu dobro operite i barite u sudu bez vode 10 minuta. Ocedite višak tečnosti i začinite salatu. Ukrasite po želji – peršun, neven…

PRILOG OD BLITVE Sastojci • 350-400g obarene blitve • 30g brašna • 2-3 čena belog luka • 200-250 ml mleka • so po ukusu • ulje Priprema: Blitvu očistiti i oprati. Blitvu kuvati dok u potpunosti ne omekša. Kada se ohladi sitno je iseći. Kada se zagreje ulje sipati brašno i posle nekoliko sekundi dodati luk pa pustiti da se brašno blago uprži i dobije boju. Dodati blitvu, promešati pa naliti sa mlekom. Kuvati dok se masa ne zgusne. Posoliti i poslužiti toplo. Po želji doliti još mleka ako procenite da je suviše gusto.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina. Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina.
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd.

Vrste vina
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa.Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka).

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina.

Kiselost vina
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti.Sadržaj alkohola u vinu
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola)Čitanje vinske etikete
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova.

Godište vina

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Cene poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji u prvoj polovini 2020. godine kretale su se od samo 190 evra u Južnoj Srbiji do čak 100.000 evra za jedan hektar u Južnobačkom okrugu, piše Agroklub.

Republički geodetski zavod nedavno je objavio polugodišnji izveštaj o prometu nekretnina na području Srbije, na osnovu prikupljenih podataka. Kako se navodi u izveštaju, homogenizacija podataka je postignuta isključivanjem rezultata kod kojih je očigledno da su na cenu uticale okolnosti koje nisu posledica tržišta već su specifične za transakciju.Cene poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji u prvoj polovini 2020. godine kretale su se od svega 190 evra u Južnoj Srbiji do čak 100.000 evra za jedan hektar u Južnobačkom okrugu.

Najmanje prosečne cene poljoprivrednog zemljišta zabeležene su, dakle, na jugu zemlje 2.800 evra i u Šumadiji i Pomoravlju, gde je hektar prosečno koštao oko 3.800 evra. Prosečna cena najskupljih oranica bila je u Južnobačkom okrugu sa 10.100 evra i u Severnobačkom okrugu oko 9.550 evra.Površine u prometu poljoprivrednog zemljišta kreću se od ispod pet ari do više od 100 hektara. Oko 90 odsto podataka su kupoprodaje u rasponu između 10 ari i 3,5 hektara. Oko 85 odsto kupoprodaja sa površinama u prometu preko pet hektara je na teritoriji Vojvodine, rezultati su istraživanja Republičkog geodetskog zavoda.Najviše poljoprivrednog zemljišta kupljeno je u Lozoviku, opština Velika Plana – 31 parcela, dok su najmanje kupljene u Liparu, opština Kula sa tri parcele, prenose Biznis i finansije.

Podsetimo, u martu mesecu ove godine Geodetski zavod izašao je sa rezultatima istraživanja kada je prosečna cena po hektaru iznosila u Severnobačkom okrugu 9.650 evra, Zapadnobačkom 8.250 evra i Sremskom okrugu 8.500 evra. Gledano po jediničnoj ceni, nadležni objašnjavaju da je najviše izdvojeno 100.000 evra po hektaru u Gunarošu, opština Bačka Topola u severnobačkom okrugu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/hektar-zemlje-od-190-evra-do-cak-100000-evra-najskuplje-njive-u-backoj/0hdqzeb

S prvim septembrom počela je i sezona branja paprike slonovo uvo čijim prinosima povrtari u Ruskom Krsturu ove godine nisu zadovoljni.

- Kiša i hladno vreme tokom juna znatno su uticali da prinosi budu umanjeni premda su paprike duge i mesnate, odlične da se peku za salatu ili da se od njih pravi ajvar. Iako paprike vole da su im "noge u vodi" i godi im toplota, ove godine je tokom juna bilo kišovito i hladnije vreme što je uticalo da izostane bolji rod - kaže predsednica Udruženja proizvođača paprika u Ruskom Krsturu Dušica Oros.

Ona kaže da će zbog znatno nižih prinosa, čak za 40% u odnosu na lane, vlasnici hladnjača verovatno ostati bez ugovorenih količina paprike.

- Prinosi po hektaru neće preći 40 tona, dok su se prošle godine kretali od 55 do 60 tona po hektaru. Zbog toga očekujemo da sezona branja bude kratka - naglašava Dušica Oros.

U ataru Ruskog Krstura paprika je zauzela 350 hektara, osim slonovog uva, na manjim površinama ima i paradajz paprike i babure, koje su, kažu, takođe slabije rodile.

- Sve površine su pod sistemima za navodnjavanje, a u proteklih nekoliko godina na mnogim njivama su podignute mreže. Ova ulaganja su iz kredita, pa imamo velike troškove, a zarade izgleda neće biti. Ne samo zbog manje roda, već i što je cena mala, mada je paprike na tržištu manje, a sve je traženija, jer se nalazimo u sezoni pripreme zimnice. Na više mesta u selu su otvorena otkupna mesta gde trgovci na veliko kupuju papriku da bi je izvozili u Slovačku, Češku, Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, ali uprkos tome kilogram na veliko sada se prodaje od 55 do 60 dinara, dok je prošle godine kada je bilo dosta paprike kilogram koštao od 65 do 70 dinara. Druga klasa paprike za preradu prodaje se za 30 i 32 dinara po kilogramu - ističe predsednica krsturskog udruženja.Za nekoliko dana krenuće da se beru paprike i u Gospođincima. Za razliku od povrtara u Ruskom Krsturu, gospođinački su zadovoljni rodom. U tom selu sva paprika ide u preradu posredstvom tamošnjeg otkupljivača Agroprodukt.

- Posejali smo papriku direktnom setvom, a ne iz rasada, pa će dospeti tek za nekoliko dana. Prinosi će, očekujemo, biti dobri, ali ne kao lane, kada je godina bila rodna za papriku da se neće ponoviti sigurno u narednih 20 godina -objašnjava jedan od povrtara u Gospođincima, Dejan Rončević.

Ovaj povrtar osim paprike slonovo uvo ima i čorbadžijsku papriku, dugu žutu papriku koja se kiseli i stavlja u tegle. O cenama u otkupu kaže da je zadovoljan, ne samo on, već i drugi povrtari, jer je očigledno da dok je rade interesa ima.U Kovilju su tek počeli da beru papriku. U selu je više velikih povrtara i svako od njih ima svoje sorte i tehnologiju. Jedan od poizvođača, Vasilije Dudašev kaže da ima sortu moravska kapija od koje se pravi ajvar, ali da je još rano, napominje, da kaže kakav će rod imati ove godine.

- Tek sam pre nekoliko dana počeo da je radim. Ima mesta gde je baš dobro rodila i odlično izgleda, a ima i gde nije tako. U svakom slučaju dobro je što otkupljivač iz Smederevske Palanke kupuje celokupan rod, pa ne moram da je klasiram, već sve što se nabere ode u otkup - kaže Du­dašev.

Kilogram ajvaruše, kako još zovu sortu moravska kapija, sada otkupljivač plaća na veliko 30 dinara. Dudašev napominje da je po toj ceni paprika vredela i pre pet godina, ali da je tada sat berača koštao 180 dinara, a sada je satnica 250 dinara.

- U svakom slučaju nadam se zaradi, a kada se berba završi znaću i koliko će mi ostati "viška" novca, kada odbijem troškove proizvodnje i radne snage - kaže Dudašev.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2999430/razlicit-prinos-paprike-u-vojvodini-zarada-ce-se-racunati-na-kraju-sezone

Lešnici, odnosno, orašasti plodovi leske, koriste se u gastronomiji i narodnoj medicini. Berba ovog voća treba da bude pravovremena kako bi dobili jezgra najboljeg kvaliteta i maksimalni prinos. Suviše rano ili kasno branje nose sa sobom gubitke.

Leska (Corylus avellana) pripada porodici breza, a na istoj biljci razvijaju se i mali, crveni ženski i duge rese, muški cvetovi. Cveta već tokom zime i ranog proleća, u februaru i martu. Dobro oprašivanje zavisi od usklađenosti vremenskih prilika i razvoja cvetova sorti oprašivača. Cvetanje različitih sorti treba da je istovremeno. Postoje i samooplodne sorte leske, ali su prinosi veći kada se one međusobno oprašuju. Ono se obavlja pomoću vetra koji raznosi polen iz dugih resa.

Za uzgoj leske potrebno je obezbediti dobro drenirano zemljište. Biljakama neće odgovarati ni suviše plodno tlo bogato organskim materijama jer će formirati više vegetativne mase. Obično se uzgaja u formi grma, a sadnice se sade na rastojanje od četiti metra kako bi obezbedili dovoljno prostora za neometan razvoj. Grm leske se redovno orezuje, a prilikom rezidbe obratiti pažnju da postignemo prozračnost i dobru osvetljenost kroz celu površinu, posebno u unutrašnjosti grma. Puna produktivnost dostiže se u sedmoj godini.Vreme berbe lešnika zavisi od sorte, a plodovi su spremni za branje kada omotač ploda požuti i sasuši se. Kod većine sorti oni tada počinju da ispadaju iz sasušenog omotača. Berbu treba obaviti pre kišnog perioda. Kada se obavi suviše rano jezgro ploda će biti manje i imaće lošiji ukus. Ukoliko zakasnimo, plodovi će biti duže izloženi napadu raznih štetočina. Ptice i glodari će deo roda da iskoriste za svoju ishranu. Sazrevanje leske nije ujednačeno i berba se često obavlja iz dva puta - krajem avgusta i tokom septembra.Obavlja se ručno, trešenjem pojedinačnih grana ili celog stabla. Pre toga potrebno je pokositi travu oko grmova. Kod branja možemo ispod stabla položiti ceradu, foliju ili neko platno na koje će padati plodovi prilikom trešenja. Ručno branje je zamorno i skupo. Ovako lešnike možemo brati kada imamo na okućnici manji broj grmova ili imamo one koji tek počinju da plodonose.

Najveću štetu ćemo napraviti ako za ovo koristimo štap kojim udaramo po grani. Tako ih samo lomimo i oštećujemo formirane pupoljke što će rezultirati slabijim rodom sledeće godine. Zbog toga ovaj način berbe treba izbegavati.

U modernim zasadima branje se obavlja specijalizovanim tresačima i sakupljačima. Na takav način dobijamo jeftiniju i bržu berbu ovog voća.Posle berbe plodovi se čiste od grančica i lišća i suše u tankom sloju. Sušenje je najbolje obaviti u zatvorenom prostoru sa dobrom ventilacijom tokom dve do tri sedmice. Plodovi se očiste i stavljaju na sušenje što pre, najbolje u prvih 24 sata posle berbe. Tokom ovog procesa, ne bi trebalo da budu izloženi suncu. Debljina sloja trebalo bi da bude oko deset centimetara. Potrebno je povremeno promešati lešnike kako bi se ravnomerno prosušili. Takvi plodovi treba da imaju sadržaj vode u jezgru oko osam procenata.Ukoliko imamo veću količinu plodova, proces se obavlja u sušarama, a temperatura ne treba da bude veća od 38°C jer se jezgra veoma lako užegnu. Osušeni plodovi se mogu čuvati nekoliko meseci u prostoriji na sobnoj temperaturi. Očišćene lešnike treba upotrebiti veoma brzo ili ih možemo čuvati na niskoj temperaturi do jedne godine.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/za-bolje-i-vece-prinose-obavite-berbu-lesnika-na-pravi-nacin/62599/

Berba visokožbunaste borovnice se privodi kraju, a tamo gde je završena, već se obavljaju pripreme za narednu godinu. Diplomirani inženjer agronomije Zoran Maričić iz Užica, u ovom kraju poznati uzgajivač borovnice, koji ima i ogledno polje sa metereološkom stanicom u obližnjem selu, kaže da je sada veoma važno biljke pripremiti za sledeću godinu.

- Nakon završene berbe bitne su dve stvari da se urade, a to su zelena rezidba i ishrana vodotopivim đubrivom. Kod zelene rezidbe obavlja se proreda izrođenih i rodnih grančica, kao i samih žbunova koji su gosti. Ishranu vodotopovim đubrivom je potrebno sprovesti do 1. septembra. To je u stvari kalijumovo đubrivo koje je potrebno rodnim granama - kaže Maričić.

Nakon toga se preprska fungicidom i čeka se kraj oktobra.

- Kada opadne 70% listova ili dve trećine, negde od kraja oktobra do kraja novembra se prska bakarnim preparatom da bi se biljka umila, očistila, odnosno uradila dezinfekcija. Na taj način se sprečava napad bolesti. I pred prve mrazeve biljkama se dodaje cink i mangan, da bi se zaštitili pupoljci. Cink deluje kao antifriz, da spusti temperaturu i da se biljka pripremi za latenciju, odnosno period kada biljka miruje - navodi Maričić.Na kraju svega toga sledi, kako kaže Maričić, najbitnija stvar, a to je zimska rezidba.

- U periodu od decembra do početka marta biljka miruje. Dok biljka ne krene tada se obavlja rezidba. To je u stvari korektivna rezidba koja podrazumeva vegetaivnu i regerativnu potenciju biljke. To znači da se tada određuje prinos i veličina ploda. Ako se ne uradi, tada bi borovnica dala mnogo sitnog ploda, a to sigurno proizvođačima borovnice nije cilj - rekao je naš sagovornik.Što se tiče ovogodišnjeg roda i cene borovnice, uprkos svim prošlogodišnjim nedaćama, proizvođači su manje-više zadovoljni. Kvalitet je dobar uz prosečnu otkupnu cenu od 3,8 EUR do 4 EUR po kilogramu.

- Kako je godina počela, očekivao se lošiji kvalitet. Međutim, vreme se samo par dana pred početak berbe popravilo i mogu slobodno da kažem da je kvalitet borovnice ovogodišnjeg roda odličan. Kako je berba odmicala kvalitet šećera je bio sve veći i veći. Bitno je bilo pogoditi momenat kada zaštiti borovnicu - kaže Maričić i dodaje da je kritičan period bio od 20. aprila do juna kada je bilo dosta kiše i pojave botritisa i nekih drugih bolesti, ali je ipak ove godine sve dobro prošlo i stvoren je potencijal za sledeću sezonu.

Zbog korone povećana je potražnja za borovnicama i ove godine za razliku od prethodne dve-tri, cena je na srednjem nivou. Potražnja je bila velika i isplata od strane otkupljivača redovnija. Maričić kaže da je prošle godine cena takođe na početku berbe bila oko 5 EUR, ali je zbog poremećaja na tržištu i špekulantskih radnji sve krenulo nizbrdo.

- U situaciji kada postoji dosta otkupljivača, i dosta ponude i potražnje, cena je pala na 200 dinara, a polovinom jula prošle godine čak i stao otkup. Dosta proizvođača je u toj situaciji slalo borovnicu na podhladu čak i na duboko zamrzavanje. Ova godina je značajno bolja tako da su proizvođači manje-više zadovoljni, jer je očekivana lošija sezona nego lane. Potražnja je bila velika, a stiče se utisak da se borovnica više tražila - kaže Zoran Maričić.
U Zlatiborskom okrugu zasadi su na višim nadmorskim visinama i berba kreće istovremeno kada i u Nemačkoj i Poljskoj, a ove zemlje su najveći konkurenti Srbije na tržištu borovnice i tada cena drastično pada.

- Međutim, ko je imao zasade borovnica u nižim predelima "uhvatio" je cenu od 5,2 EUR do 5,5 EUR na početku berbe. Kasnije je ta prva cena padala i dolazila do 3 EUR do 4 EUR, ali kao srednju otkupnu cenu možemo računati od 3,8 do 4 EUR po kilogramu. Sigurno je da ova godina daje veliki stimulans i volju za proizvodnju borovnice i proširenje zasada. Prinos ove godine u punoj rodnosti se kretao od osam do 11 tona po hektaru, za prvu godinu kilogram je po žbunu, a druga godina od dva do četiri kilograma - kaže Maričić i dodaje da užički kraj ima 60 do 70 hektara pod zasadima borovnice, a pre samo pet godina u ovom kraju pod borovnicom bilo je maksimalno 10 do 12 hektara i mnogi su u ovom voću videli isplativiju proizvodnju nego u malini.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2990357/korektivnom-rezidbom-borovnice-do-boljih-prinosa

Kako je istaknuto na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), postoji izvesna mogućnost da objavljena cena bagremovog meda od ukupno 5,81 evro koliko će pčelaru vlasniku platinaste kartice lojalnosti Savezu biti isplaćeno za kilogram sa PDV nadoknadom, možda biti i nešto viša.

"Cena meda iz dana u dan već neko vreme nastavlja da raste tako da će do trenutka preuzimanja od pčelara za desetak dana, najverovatnije biti još viša. Ako do toga zaista bude došlo, oni koji su sačuvali bagremov, ostvariće najveću cenu meda u istoriji Srbije!", navode iz SPOS-a.

Podsećamo da je cena šumskog meda odnosno medljikovca takođe jako visoka i kreće se do 6,03 evra po kilogramu sa PDV nadoknadom (za vlasnike platinaste kartice lojalnosti). Savez poziva sve pčelare da nastave da prijavljuju Pogonu "Naš med" sve viškove meda koje imaju, jer se uskoro očekuju objave cena i za druge vrste. Med se najpre uzorkuje, a preuzima nakon što analize pokažu da je dobar. Uzorkivači su uveliko na terenu od 12. avgusta.

"Med je poslat na analizu u naše akreditovane laboratorije, ali i u poznatu laboratoriju u Nemačkoj, za oko pet do sedam dana očekujemo rezultate, a onda ostaje samo da pčelari koji taj posao još nisu završili, dobiju rešenje o RS broju bez čega se med ne može otkupiti, i odmah krećemo sa isplatom pčelara i preuzimanjem."Inače, izvršni odbor SPOS-a proglasio je dve hiljade dvadesetu, godinom elementarne nepogode u pčelarstvu Srbije. Sve pčelinje paše podbacile su više manje usled vremenskih neprilika, a probleme je u proleće donela i sama pandemija virusa korona. Glavna bagremova paša je skoro totalno podbacila, kao i poslovično najsigurnija suncokretova paša. Procena je da je prinos meda manji za više od 80 odsto u odnosu na višegodišnji prosek.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/spos-cene-meda-rastu-za-bagremov-i-vise-od-581-evro/62429/

Cena kukuruza prošle nedelje dostigla je svoj ovosezonski maksimum. Kada je malo ko očekivao, cena je počela naglo da ima uzlazni trend. Ovaj veliki cenovni skok treba pre svega potražiti u nedostatku ponude na tržištu i povećanoj potražnji ove žitarice, koja je rezultirala cenom od 19,50 din/kg bez PDV-a (21,45 din/kg sa PDV-om), izveštaj je sa novosadske Produktne berze.Sa berbom koja počinje za desetak dana doći će do priliva rekordnog roda i cene će se vratiti na uobičajeni nivo odnosno uskladiće se sa cenama na međunarodnom tržištu.

"Cena za novi rod kukuruza se već i formirala. Objektivno je da naši proizvođači tokom berbe mogu da očekuju cenu od 120 evra za tonu po srednjem kursu što je oko 14 dinara po kilogramu", kaže Vukosav Saković iz Žita Srbije za Tanjug, a prenosi RTV.

Dodaje da će dalje kretanje cena isključivo će zavisiti od cena pre svega u Crnomorskom regionu, a onda se na osnovu te cene izračuna i cena kukuruza u Srbiji.Kako Saković ističe za Politiku, očekuje se da će ovogodišnji rod kukuruza biti od 10 do 20 odsto viši nego prošle godine, kao i da će Srbija, u tom slučaju, ponovo ostvariti rekord u proizvodnji te žitarice.Saković dodaje da je najveći kupac našeg kukuruza Južna Koreja, posle toga su kupci iz EU, gde prednjače Italija, Holandija, Belgija, Nemačka. Trgujemo i s državama Bliskog istoka, dok je pandemija usporila aranžman s Kinom, ali on veruje da će do kraja godine biti završene procedure sa dobijanjem sertifikata za izvoz kukuruza na to tržište.

Prema informacijama iz "Žita Srbije", od oktobra prošle godine prodato je 2,9 miliona tona kukuruza. Očekuje se da će do kraja ove ekonomske godine prodaja biti zaokružena na 3,5 miliona tona.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/tokom-berbe-kukuruza-cena-14-dinara/62313/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31