U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

Hladan tuš za jabuku

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenih izvora, jabuka se  u Rusku Federaciju izvozi slabije jer je tamošnje tržište u značajnoj meri zasićeno domaćom proizvodnjom. Koliko će takva situacija potrajati ostaje da se vidi, ali ona svakako ima značajan uticaj na cenu jabuke u Srbiji. Ne treba zaboraviti da je jabuka početkom godine u Rusku Federaciju išla i po ceni od 100 dinara za kilogram. Ta situacija se sa novim rodom značajno menja.

Naš stručnjak dr Zoran Keserović, professor sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada za RTV je izjavio  da se može očekivati rod preko 420.000 tona jabuka. “To je veća proizvodnja u odnosu na prošlu godinu. Imamo veliku proizvodnju jabuke u Evropi, negde oko 35% je veća proizvodnja u odnosu na 2017. godinu i znacajno je da je ranije pocela  berba” zaključuje iskusni stručnjak i dodaje “To je možda jedan od razloga zbog čega je dosta niska cena jabuke ove godine. Sa druge strane imamo hladnjačare, koji su odredili otkupnu cenu koja se kreće u zavisnosti od sorte od 22 centa čak do 38 centi i moja preporuka proizvođačima je ako mogu  da tu da jabuku skladište a ne da je odmah prodaju jer je dosta niska cena”. Prema podacima sa inostranih tržišta u Kini je rod jabuke smanjen za skoro 30% jer je bilo izmrzavanja. “Mi znamo da je Kina jedan od najvećih proizvođača u svetu, da proizvodi preko 50% jabuke u svetu tako da mislim da će kasnije polako  cena jabuke da raste” objašnjava prof. Keserović. .Ovo je svakako “hladan tuš” za domaće proizvođače jer smo u poslednjih 10 godina imali najviše cene u Evropi i to se neće više ponavljati. Polako ćemo se približavati ceni koja je u Evropi, a koja se kreće negde od 30-40 euro centi.

Keserović savetuje proizvođače da polako menjaju strukturu sortimenta i da se okreću nekim stortama koje ne mogu da prizvode u Rusiji, a to su pre svega  kasnije sorte, sorta greni smit i fudži. Jeste i cena jabuke za preradu dosta niska ali upravo je razlog to što je jako dosta jabuke rodilo ove godine.

Kako smo se uverili na terenu, kvalitet ploda je izuzetan, ali ono što voćarima sreću kvari jeste niska otkupna cena i zastoj u izvozu na nekada najsigurnije rusko tržište. Međutim dobra vest stiže od potpredsednika Indije koji se sreo sa našim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem koji je nedavno potpisao značajan sporazum o fitosanitarnoj kontroli koja treba upravo da omogući izvoz voća na najmnogoljudnije tržište sveta u prijateljsku Indiju.

Kako javljaju saradnici Agrobiznis magazina ovogodišnji rod proizvođači uglavnom stavljaju u hladnjače gde će sačekati bolju cenu. I ove sezone i pored dobrih dnevnica  proizvođači muku muče sa beračima koje plaćaju 200 do 250 dinara po satu.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović i predstavnici Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) dogovorili su se danas o merama koje će se preduzeti radi sprečavanja poremećaja na tržištu suncokreta.

Dogovoreno je da se pratiti kretanje na tržištu suncokreta i u slučaju nepredvidjenih poremećaja, preduzmu mere.

Tokom sastanka konstatovano je da je za sada samo jedan proizvodjač ulja ponudio otkupnu cenu suncokreta, što svakako ne može da znači da je reč o konačnoj ceni te uljarice, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. 

Proizvodjači suncokreta negodovali su zbog toga što je prošle godine otkupna cena suncokreta bila od 37 do 41 dinar po kilogramu, a ove godine je kompanija Viktorija ponudila 28,50 dinara po kilogramu. Poljoprivrednici tvrde da će i drugi otkupljivači pod pritiskom te firme suncokret kupovati po istoj ceni zbog čega ih optužuju da se kartelski dogovaraju. 

O eventualnoj zloupotrebi položaja uljara na tržištu, uskoro će ocenu dati antimonopolska komisija.

 

https://www.srpskaekonomija.rs

Sorta kruške Karmen vodi poreklo iz Italije i spada u noviju sortu ovog voća, a na našim prostorima je sve popularnija. Ima brojne pozitivne osobine zbog koji sve veći broj srpskih voćara sadi ovu sortu krušaka. Kako ističu u porodici Stanimirović iz sela Vojkovci ova sorta ima izuzetnu rodnost, plodovi su lepi i ukusni, a dobra cena je bila razlog zašto štu odlučili da zasade 200 stabala ove kruške.

„Zasad je u trećoj godini, imali smo prinos oko 300 kilograma. Ove godine su plodovi malo i oštećeni gradom ali srećom ne puno tako da je oko 200 kilograma bilo prve klase koju smo prodali po ceni od 60 dinara po kilogramu na pijacu. Čuo sam da je i na otkupu ta cena i da će izvoza za Rusiju ponovo biti, ali mislim da je to ipak niska cena“, rekao je Dušan Stanimirović.

Ulaganja u krušku, uostalom kao i u svaku voćku, ima dosta a cena nikada ne može da isprati troškove. Ali, kako ističe nije se pokajao što je zasadio Karmen.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/884294/Lepog-ukusa-privlacnog-izgleda-Karmen-sve-popularnija/

Srpska pšenica mogla bi do kraja godine da nađe svoj put ka Egiptu i Kini, a u toku su pregovori za izvoz žita i u Indoneziju, kaže za Tanjug predsednik Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković. Najveći kupci pšenice u svetu, Indonezija, Kina i Egipat, nisu do sada dozvoljavali uvoz našeg žita zbog neusklađenih fitosanitarnih procedura sa našom zemljom. Ministarstvo poljoprivrede je, kaže Saković, pre tri godine krenulo u pregovore za izvoz pšenice u te države, a kako kaže, razgovori su u završnoj fazi kada su u pitanju Egipat i Kina, dok su pregovori započeti sa Indonezijom. "U stalnim kontaktima smo sa Ministarstvom poljoprivrede, imamo obećanja da sve ide ubrzanim tokom, i da će ministarstvo učiniti sve da tokom ove godine dobijemo saglasnosti za izvoz na ta velika međunarodna tržišta", kaže Saković. Želja srpskih poljoprivrednika je da Srbija postane značajan i nezaobilazan izvoznik pšenice na međunarodnom tržištu, kao što je to uspela sa kukuruzom, kaže Saković. "Međutim, nema svrhe proizvoditi, ako nemamo kome da prodamo", napominje Saković i podseća da se u Srbiji svake godine proizvede oko milion tona žita. Trenutno, objašnjava, Srbija nema pristup tržištima Egipta, Kine i Indonezije, ali ne zato što je naša pšenica lošijeg kvaliteta od nekih drugih proizvođača već, kaže, zato što su zemlje Dalekog istoka učinile mnogo na zaštiti svojih potrošača i "zakomplikovali" proceduru ulaska pšenice na njihovo tržište. Kaže da je optimističan i da veruje da će pregovori oko usaglašavanja procedura za izvoz uroditi plodom te da će srpski proizvođači do kraja godine dobiti saglasnost i moći da se pojave u Kini i Egiptu, a nakon toga i u Indoneziji. Smatra da je, obzirom da je reč o izvozu, potrebno sniziti brojne naknade koje plaćaju proizvođaci i izvoznici u našoj zemlji kako bi srpsko žito bilo konkurentnije na svetskom tržištu. Kako bi se unapredila trgovina i izvoz pšenice, smatra, neophodno je sniziti i naknade za prevoz žita rečnim putem, odnosno, upotrebu obale, te predlaže da cena koju rečni prevoznici plaćaju državi treba da bude jedan dinar po toni žitarica, umesto sadašnjih osam dinara.

Izvor: Tanjug

Nastavljen je otkup crvenog zlata nakon sastanka poljoprivrednika sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede i trgovine. Većina otkupljivača na terenu prihvatila je zahtev Asocijacije malinara Srbije pa je akontna cena za prvu klasu u rodu u većini hladnjača povećana na 125 dinara, dok se za drugu klasu plaća 40 do 80 dinara. Nedopustivo je prekidati otkup maline bez prethodne najave proizvođačima, što je bio slučaj na nekoliko ključnih otkupnih mesta, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. Angažovane su sve raspoložive inspekcijske službe kako bi otkup do kraja berbe bio u skladu sa tržišnim pravilima. U Asocijaciji ističu da su se dogovorili da se hladnjače na jugu Srbije isprazne i maline prebace u hladnjače u Šapcu i Somboru kako bi se oslobodili kapaciteti i nastavio otkup.

Kada su u pitanju štete RTS javlja da je ponedeljak rok za dostavljanje izveštaja lokalnih samouprava o šteti koja je nastala usled elementarnih nepogoda. Prihvatiće se samo one informacije koje dostave lokalne samouprave na osnovu procene štete, a osnovni kriterijumi za raspoređivanje pomoći biće da li postoji šteta i da li postoji potreba za obnovom, nakon čega će se uraditi procena sredstava. Nevreme je nanelo štetu u 18 opština. Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima napraviće program pomoći kako bi se u najkraćem roku posledice sanirale, a zakon o obnovi dopušta u slučaju privrede i poljoprivrede dodelu pomoći u situacijama gde osiguranje nije bilo moguće, kao što je šteta na žemljištu. Država će koliko može pomoći. Ipak, najsigurniji način od zaštite je osiguranje. U Srbiji je samo 10% obradivih površina osigurano, a da poljoprivrednici o osiguranju misle tek kada se šteta desi, ukazuje podatak da se samo 2 do 3 % od ukupnih premija svih osiguravajućih kuća odnosi na osiguranje u poljoprivredi. Sagovornik Prof.Dr Zorica Vasiljević: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, subvencioniše odnosno regresira troškove osiguranja, bez poreza na premiju u iznosu od 40% ukoliko je gazdinstvo registrovano. 45% taj procenat iznosi ako se radi o opštinama i regionima sa posebno otežanim uslovima proizvodnje. Međutim, može i lokalna samouprava da daje podsticaj iz svojih sredstava, ako ima neki opštinski agrarni budžet ili neka namenjena sredstva. Poslednjih godina je država ukinula mogućnost da se koriste obe vrste subvencija kada su druge vrste subvencija u pitanju. Međutim, kada je osiguranje u pitanju, kako kažu odgovorni ljudi iz ministarstva "gledaju kroz prste" što znači da može i lokalna samouprava. Na primeru jednog gazdinstva koje je osiguralo 7,5 hiljada hektara pšenice u južnom Banatu. Osigurava se rod. Procenjeno odprilike da je nekih 6 tona po hektaru rod, pa to kada pomnožite to je odprilike oko 700 000 neka vrednost proizvodnje, ovo gazdinstvo bi moralo da plati oko 13 000 dinara osiguranje za čitavu godinu. Međutim,gazdinstvo je iskoristilo i podsticaj koji daje država jer je registrovano, i podsticaj lokalne samouprave i na kraju je gazdinstvo platilo nekih 33% od ove sume, znači svega 4 500 dinara. Pa dozvolićete, moramo priznati da 4 500 dinara nije mnogo za nekoga ko gaji pšenicu

Iskustva evropskih zemalja nas uče da rizik uvek postoji, ali samo uspešni znaju da rizik može da se predvidi, da njime može da se upravlja i na taj način da se minimizira ili u najboljem slučaju izbegne.

BEOGRAD: Predstavnici malinara zadovoljni su sastankom s ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i kažu da su dobili obećanje da će država posredovati u razgovorima malinara i hladnjačara o dnevnoj otkupnoj ceni, kojom su sada nezadovoljni.


Predsednik Udruženja „Limska dolina Prijepolje“ Sanel Dizdarević rekao je novinarima posle dvočasovnog sastanka u Ministarstvu poljoprivrede da je dogovoreno da se iduće nedelje organizuje sastanak malinara i hladnjačara u Privrednoj komori Užice.

Nama je bitno da će se ići u realizaciju rešavanja dnevnih otkupnih cena koje su bile pogubne za nas proizvođače i koje bi nas dokusurile, rekao je Dizdarević u kratkoj izjavi novinarima.

Naveo je da se tek ušlo u proces dogovaranja, te podsetio da su pre dva dana dva najveća kupca u Srbiji izašla sa cenom maline u Arilju od 125 do 130 dinara.

Kako je rekao, cena će u narednom periodu rasti kako berba bude odmicala.

Na sastanku s ministrom Nedimovićem bili su pored predstavnika Udruženja „Limska dolina“ iz Prijepolja i Priboja, i predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Užica.

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je danas da država ne može i neće da garantuje otkupnu cenu maline, jer tu cenu diktira tržište, kao i da je je uvek spremna da razgovara sa malinarima, ali tek pošto odblokiraju magistralni put ka Crnoj Gori. Brnabić je u Boru, odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa protestom malinara, rekla da je uvek na raspolaganju za razgovore sa prozivođačima maline, ali nikako dok blokiraju magistralu. "Ne postoji baš nijedna potreba da, ako imate svoje zahteve, blokirate magistrale i sprečavate druge da rade svoj posao, da drugi mogu da izvoze, uvoze, putuju, završavaju obaveze…", rekla je premijerka. Kako je dodala, kada god su malinari tražili razgovor sa vladom, razgovora je bilo, te da će ih biti i sada, ali tek "u trenutku kad se oni budu ponašali odgovorno i odblokirali magistralu". "Do tada, tražiću i od ministra poljoprivrede da se ne vidi sa njima, jer to daje pogrešan signal - da kad god imate zahtev, odete, blokirate puteve i tako praktično ucenjujete vladu da se vidi sa vama", rekla je ona. Brnabić je istakla da otkupnu cenu diktira tržište, te da vlada ne može i neće da garantuje otkupnu cenu bilo čega, jer se time, kako kaže, jedna grana povlašćuje u odnosu druge koji rade u Srbiji. "Cena na tržištu je cena na tržištu, na nju vlada ne može da utiče, jer ako bismo njima garantovali otkupnu cenu, sledeće godine bi svi mogli da odu i posade malinu. Je l'' to znači da ćemo mi i dalje da garantujemo 180 dinara. To je stvar ponude i potražnje", rekla je premijerka. Ponovila je da država ne može da garantuje cenu, jer bi to značilo da bi sutra morala da garantuje cenu i onima koji se bave uzgajanjem šjive, soje, pšenice, onima koji prodaju papuče, šrafove… i istakla da o ceni ne može da se razgovara, ali da o svemu ostalom može. Podsetila je i da je vlada pre dve nedelje usvojila zaključak o formiranju Nacionalnog saveta za maline, u kojem su i predstavnici proizvođača, dok je na prošloj sednici usvojena mera da im se da besplatno đurbrivo, kao pomoć. Na konstataciju novinara da se "čini da se pitanje malinara pretvara u političko pitanje", Brnabić je rekla da ne želi da ulazi u to je li to politički protest, ali da se nada da nije. Kaže i da se razgovaralo sa malinarima da im se iz Fonda za razvoj pomogne da naprave svoje mini hladnjače, da se udruže i urade ono što su uradili i i pčelari - koji su se udružili da naprave sopstveni pogon za prikupljanje, preradu i izvoz meda, kako niko ne bi mogao da utiče na cenu. "Ako misle da su hladnjačari u kartelu, a to je stvar inspekcije koja to proverava, i ukoliko misle da mogu sami, hteli smo da im pomognemo da ''razbiju taj kartel'', ali to se nije desilo. Svake godine imamo proteste", rekla je Brnabić.

 

Nedimović potvrdio ono što je i premijerka rekla 

Nedimović:Tržište određuje cenu,pregovori kad stanu protesti ŽABALJ, 4. juna (Tanjug) - Tržište određuje cenu maline i država nema ništa s tim, izjavio je danas u Žablju ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, regujući na poruke malinara iz Prijepolja i Belog Polja da je otkupna cena od 60 do 85 dinara neprihvatljiva. "Tržište se promenilo i potrebe nisu onakve kakve su bile u zlatno doba maline. I drugi rade, a cenu određuje potražnja“, rekao je Nedimović. Na optužbe da iza niske otkupne cene stoji hladnjačarski kartel, Nedimović kaže da je to apsolutno netačno. "Postoji antimonopolska komisija i ona je nedvosmisleno utvrdila da ne postoji monopol kada je reč o skladištarima malina", kaže Nedimović. Ministar poljoprivrede je rekao i da se oseča kao ''ministar za maline'' jer godinu i po dana pregovara sa proizvođačima, ali da su protesti nedopustivi i da nikakvih razgovora neće biti dok oni ne budu prekinuti.

BEOGRAD, 2. juna (Tanjug) - U Srbiji počinje berba maline, različite su procene o tome kakav će biti ovogodišnji rod, proizvođači očekuju veći rod, a hladnjačari strahuju da će on biti manji, dok otkupna cena još nije poznata. Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara. Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. "Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović. Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017. Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. "Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača. "Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović. Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. "Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović. Poljoprirednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. Tri sorte maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju. 

Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo. Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda. Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća. Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima. "Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović. Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj. Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. "Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Link za više informacija o ceni maline: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3951-o-malinama-u-vladi-srbije-prijepolju-i-kikindi 

Izvor: Tanjug

Vlada Republike Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Zadaci te radne grupe su da u potpunosti sagleda i definiše situaciju u oblasti malinarstva, da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, takođe će voditi računa o poboljšanju uslova skladištenja, transporta, čuvanje, uređenja pravila otkupa kao i o racionalnom organizovanju otkupa, plasmanu i prodaje tog voća na svetskom tržištu. I dalje smo u oblastima malinarstva, uprkos brojnim problemima u proizvodnji i niskom otkupnom cenom i nedostatkom sezonskih radnika Zora Rodić iz Novog Sada odlučila se da se preseli u Nakovo, selo na rumunskoj granici kod Kikinde i započne proizvodnju maline. Iako je gradsku gužvu zamenila seoskom idilom, smatra da je sa malinama napravila dobar poslovni uspeh. Ona je danas najveći proizvođač maline u Kikindi i okolini javlja RTV.

Sa druge strane Udruženje proizvođača Limska dolina iz Prijepolja i Priboja i Udruženje poljoprivrednih proizvođača iz Užica najavili su da će 2. juna, blokirati put ka Jadranu najavili su blokadu magistralnog puta kod Vladičanskog dvora u Prijepolju, nezadovoljni niskom otkupnom cenom maline. "Dnevno formiranje otkupnih cena koje se najavljuje, dovodi nas u ozbiljan problem jer ni u jednom trenutku ne znamo koliko je isplativ posao kojim se bavimo. Proizvođači se zadužuju kupujući repromaterijal i đubriva u poljoprivrednim apotekama. Kada stigne naplata, vrlo je realna situacija da će umesto 300 ili 400 kiligrama morati da predaju tonu voća", kazao je predsednik Udruženja "Limska dolina" Sanel Dizdarević. Dizdarević je dodao da minimalna cena maline po kilogramu ne bi smela da bude niža od 1,5 evra, odnosno da bi to bio realan iznos kojim bi proizvođači mogli da pokriju osnovne troškove proizvodnje. Malinari u Prijepolju su prošle godine organizovali proteste tokom berbe, nadajući se da će uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i trgovine naći neko rešenje. "Prošle godine smo izneli najveći teret i uspeli da podignemo cenu na 160 dinara. Malinarima u drugim opštinama je isplaćena razlika, samo su prijepoljski malinari ostali 'kratkih rukava'. Ove godine nećemo čekati berbu i na ulici ostajemo sve dok ne dobijemo obećanje da će biti ispunjeni naši zahtevi", kazao je Dizdarević. Izvor: Beta

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31