U okviru vrtoglavog pada cena nafte na svetskom tržištu, nezabeleženog još od Prvog zalivskog rata 1991. godine, ona tipa „brent“, koja se koristi u Srbiji, pre tri dana dostigla je najniži nivo od svega od 24,88 dolara dolara po barelu.U međuvremenu je došlo do njenog rasta pa je u petak cena završila na nekih 27 dolara po barelu.

Eksperti ističu da je osnovni razlog za niske cene manja potražnja „crnog zlata“ izazvana epidemijom korone virusa ali da uticaj ima i „natfni rat“ koje vode Saudijska Arabija i Rusija. Nezadovoljna odbijanjem Rusije da u dogovoru sa OPEK-om smanji svoju proizvodnju, kraljevina je smanjila cenu nafte koju izvozi kako bi se na taj način „osvetila“ Moskvi.

Tako je 6. marta cena barela bila 50 dolara da bi tri dana kasnije pala na 33,5 dolara po barelu, što je 26 odsto manje nego početkom godine. Od tada se pad dodatno nastavio i samo za desetak dana cena nafte je dostigla sadašnji nivo. Prognoze „Goldman Saksa“ predviđaju da će cena nafte u narednom periodu pasti na 20 dolara po barelu.

Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Goran Radosavljević kaže za Danas da je reč o najvećem padu cena nafte na svetskom tržištu u poslednjih dvadesetak godina.

– Definitivno cena nafte nije bila ovako niska ni u vreme kada je startovala svetska ekonomska kriza i ne pamti se ovakav pad od 2000. godine. Isto tako sasvim je jasno da je pad izazvala epidemija korona virusa jer je došlo do smanjenja potrošnje nafte. Prvo se to desilo u Kini, sada je to aktuelno u Evropi a zahvatiće vrlo brzo i Sjedinjene Američke Države. Niska potrošnja automatski obara cene. Da bi se taj pad obuzdao potrebno je da epidemija korona virusa bude okončana što bi dovelo do većeg obima saobraćaja i otvaranja fabrika koje trenutno ne rade. Na taj način bi se povećala potražnja za naftom. Naravno, to ne bi bilo dovoljno, ako u međuvremenu ne dođe do dogovora o dodatnom smanjenju proizvodnje. Jer dok god se to ne dogodi nafta ne može naglo da raste čak ni u uslovima okončanja epidemije – objašnjava naš sagovornik.

On je kategoričan da zbog pandemije neće doći do nestašica ni sirove nafte ni goriva u maloprodaji u Srbiji.

– Jednostavno, došlo je do manje potražnje nafte zbog prekida privrednih aktivnosti u nekim sektorima što ostavlja dovoljne količine sirove nafte za proizvodnju goriva za maloprodaju. Zbog manje potražnje u privredi kompanije u Srbiji sad čak imaju i višak nafte koju mogu da izvoze u inostranstvo jer ona više ne može da stoji u skladištima – navodi Radosavljević.

Prema njegovim rečima maloprodajne cene goriva će svakako pasti.

– Do toga može da dođe i bez obzira da li su vlasnici pumpa istrošili rezerve naftnih derivata koje su kupili pre pada cena nafte na svetskom tržištu jer zbog manjeg obima saobraćaja opada potražnja za gorivom u maloprodaji te je pojeftinjenje u takvim uslovima logično rešenje. Koliko će ono iznositi u ovom trenutku teško je reći – kaže Radosavljević.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za Danas da se snabdevanje gorivom u Srbiji odvija bez ikakvih problema.

– Čak s obzirom na izuzetno nisku cenu sirove nafte, u čitavom logističkom lancu od nalazišta i skladišta nafte, preko rafinerija i regionalnih trejdera, pa sve do benzinskih stanica, zalihe nafte derivata nafte su na veoma visokom nivou. Pored toga, smanjena je potrošnja goriva, zbog globalnog smanjenja mobilnost putnika i smanjenog transporta robe. Kada se obe ove stvari uzmu u obzir, možemo reći da je u Srbiji zagarantovano stabilno snabdevanje potrošača, što važi i na regionom i globalnom planu – kaže Mićović.

On dodaje da se uvoz i sirove nafte i derivata nafte odvija bez problema. Promene propisa kojima je izmenjen režim putničkog i teretnog saobraćaja preko državne granice, ni na koji način ne ugrožavaju uvoz nafte i derivata nafte, čime je očuvana stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta.

– Ovo je posebno važno kada se zna da oko 85 odsto goriva koje se potroši u Srbiji ili je dobijeno preradom sirove nafte iz uvoza ili je direktno uvezeno kao derivat nafte – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima cene goriva u Srbiji su nastavile trend pada i u odnosu na najviše maloprodajne cene ove godine, cena evrodizela je niža za oko 12 dinara, odnosno litar ovog goriva koji je sredinom januara koštao oko 164 dinara po litru sada košta nešto iznad 152 dinara po litru, a benzin BMB 95 je jeftiniji za oko 7,5 dinara po litru, odnosno cena je sa pala sa 164 na 152 dinara po litru.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/gorivo-pojeftinilo-12-dinara/

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je nedavno prognozu cena za 10 poljoprivrednih proizvoda u ovoj godini. Za malinu koja donosi značajan devizni priliv, preporučena avansna cena za kilogram je 1,25 evra.

Sa prvim lepim danima u malinjacima pod kojima je u užičkom kraju 1.000 hektara, počeli su prolečni radovi. U većini malinjaka tek ponekoliko ljudi bez nekadašnje gužve i radnika sa strane.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Od prilike se svelo da ukućani rade, što se radilo pre 30 godina, 40 to je sada malo radnika sa strane došlo".

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbjie: Mnogo posla ima, to radimo ne samo ja u suštini radi se porodično, vezivanje, krčenje, čišćenje, radnika sa strane nema ne dolaze za vezivanje.

I već na početku radova prvi put znaju šta mogu da očekuju, da li da ulaze u malinjak ili ne. I proizvođači i hladnjačari prognoziranu akontnu cenu ocenjuju kao koristan potez ali se razlikuju u njenoj visini i onom što sledi.

Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Mi to već radimo u zadnje 3, 4 godine i naši kooperantima dajemo neku garantovanu cenu na početku potpisivanja ugovora, to je novembar prethodne godine za sledeću sezonu. Ovo je jedan od dobri poteza Ministarstva, dobar je sa te strane što je realna cena, mislim da će biti svakako od koristi i da smiri tržište.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Proizvodnja maline je 8 tona po hektaru 140 dinara, mogu oni da pričaju šta god hoće, treba da bude malina evro 45. Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Svi moramo raditi poljoprivredni proizvođači naravno institucije, mislim da nije dovoljno jedino Ministarstvo poljoprivrede je krenulo da radi ali moraju se i drugi uključiti u taj problem".

Do berbe u junu ostaje još dovoljno vremena i za dogovore i za procenu roda, ono što ohrabruje je da je u ovom trenutku malina iz Srbije tražena na svetskom tržištu.

Izvor: www.rts.rs 

U januaru ove godine u poređenju s istim mjesecom lani broj zaklanih goveda povećan je za 208,6 odsto, a ovaca za 82,6 odsto, podaci su Zavoda za statistiku RS. Istovremeno je smanjen broj zaklane živine za jedan odsto, a broj zaklanih svinja je ostao na istom nivou. "Zabilježeno je povećanje neto težine zaklanih goveda za 316,8 odsto, ovaca za 69,1 odsto i živine za 6,4 odsto, kao i smanjenje neto težine zaklanih svinja za 2,6 odsto", podaci su Zavoda za statistiku RS. Stojan Marinković, predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, rekao je da je važan razlog povećanja broja zaklanih goveda u januaru ove godine izvoz junećeg mesa u Tursku. "Prema ovim podacima možemo vidjeti koliko je to značajno za naše poljoprivrednike i sve one koji se bave ovom djelatnošću da izvoze meso u Tursku. Ipak, moram naglasiti i da je otkup junećeg mesa po ko zna koji put zloupotrijebljen od pojedinaca i doveden u pitanje", kazao je Marinković za "Nezavisne". Podsjećamo, proteklih dana je bio privremeno obustavljen izvoz mesa u Tursku zbog, kako su rekli nadležni, određenih malverzacija kod dva preduzeća, ali je odlučeno u ponedjeljak da će izvoz biti nastavljen pod pojačanim mjerama inspekcijskog nadzora od strane Kancelarije za veterinarstvo BiH. Marinković je istakao da u Savezu apeluju da se omogući da domaće stanovništvo jede domaću junetinu koja je svježa, a ne meso sumnjivog kvaliteta koje je uvezeno i zamrznuto nekoliko mjeseci ili čak nekoliko godina. "Predlažemo da otkupljivači i klaničari otkupljuju domaću junad i tu junad izvoze, te da se konačno počne sprovoditi ova mjera u skladu sa postignutim sporazumom, što će sigurno povećati proizvodnju junećeg mesa", naglasio je Marinković. Dodao je da kada je rađen sporazum o otkupu, cijena je bila od 4,20 do 4,60 KM po kilogramu žive mjere, dok su otkupljivači meso sumnjivog kvaliteta plaćali po kilogramu 3,80 KM. Ranko Sarajlić, poljoprivrednik iz Laminaca, kod Gradiške, istakao je da je osnovni razlog povećanja broja zaklanih goveda i ovaca interventni otkup junadi koju je do 31. januara subvencionisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS. "Ministarstvo je subvencionisalo otkup junadi sa 70 feninga po kilogramu žive mjere, tako da su otkupljivači kupovali junad po 3,90 KM, a klaničari dobili junad po 3,20 KM, štonema nigdje da je tako jeftino", kazao je Sarajlić. On je istakao da je pomenuti statistički podatak zabilježen samo u januaru ove godine i da je već od februara ovaj broj smanjen. "Firma 'Tareks', koja je zadužena za otkup, otkupljuje meso od mesoprerađivača klaničara umjesto da kupuje žive životinje, pa da im onda oni uslužno kolju i pakuju. Problem junećeg mesa u BiH je zaštita domaće proizvodnje koju nadležne institucije treba da urede", naglasio je Sarajlić. Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS ističu da regularni kanali otkupa zahtijevaju i poznato porijeklo životinja, odnosno njihovih polutki koje su predmet izvoza. "Pored toga, i interventni otkup junadi je rezultirao povećanim brojem klanja goveda. Uošteno gledajući, Republika Srpska je veći proizvođač mesa u odnosu na Federaciju i najveći dio mesa koje je na tržištu Republike Srpske je domaćeg porijekla, posebno u manjim mesnicama. Tako i kada je u pitanju izvoz, roba koja dolazi sa prostora Republike Srpske je poznatog porijekla. S druge strane, FBiH više uvozi te se stoga dešavaju situacije kao što je nedavno bilo u preduzećima 'Bajra' iz Travnika i 'Šišović' Rakitno", naveli su iz Ministarstva. Budžet za poljoprivredu RS je ove godine veći za 15 miliona u odnosu na prethodnu, a upravo proizvođači tovne stoke su jedan od korisnika povećanja budžeta. Postoji nekoliko mjera kojima se pomaže proizvođačima. "U redovne spadaju premija po grlu, a u vanredne mjere spada interventni otkup junadi. Tu je podrška išla po kilogramu otkupljene proizvodnje", naveli su oni.

 

Izvor: http://www.poslovnojutro.com

Ostao je još mesec do početka prolećene setve jarih kultura, ali se već sada zna da će, kao i svaka, biti malo skuplja u odnosu na prošlu.

U Poslovnom udruženju "Žita Srbije" nisu još pravili računicu, dok u Zadružnom savezu Vojvodine smatraju da će zemljoradnike seme, đubrivo i zaštitna sredstva koštati sedam do deset odsto više nego prošle godine, piše Dnevnik.

Takvu računicu izveo je i Agrarni savez Srbije. Nenad Manić iz tog saveza kaže da će setva kukuruza koštati zemljoradnike oko 65.000 dinara po hektaru, računajući seme, veštačko đubrivo i gorivo.

– To je desetak odsto više nego prošle godine – kazao je Manić. – Setva suncokreta koštaće između 65.000 i 70.000 dinara u zavisnosti od toga koji hibrid paori budu sejali, dok će setva soje u odnosu na te dve kulture biti jeftinija, kretaće se oko 55.000 dinara po hektaru ukoliko zemljoradnici budu koristili svoje seme, odnosno 60.000 dinara ako ga budu kupovali.

U tom cenovniku nije računat rad poljoprivrednika ni amortizacija poljoprivrednih mašina. Iz Zadružnog saveza Vojvodine apelovali su uoči setve na paore koji obrađuju manje posede da ne kukaju već da, ukoliko žele dobre prinose, kvalitetan rod i solidnu zaradu krenu konačno da se bave vrhunskom poljoprivredom.

– Cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda stalno padaju dok je svaka setva skuplja od prošle pa tako opstaju i računa imaju da se bave zemljoradnjom oni koji se bavi vrhunskom poljoprivredom, a drugi iz godine u godinu idu u gubitke i na granici su da dignu ruke od obrade oranica – kaže stručni saradnik u Zadružnom savezu Vovodine Petar Radić. – Zato bi ratari koji obrađuju manje posede, a kojih je najviše, morali da se okrenu stvaranju vrhunskih prinosa jer u suprotnom neće opstati.

U pogledu zastupljenosti poljoprivrednih kultura očekivanja su da će kukuruz ove godine zauzeti veće površine i biti posejan na milion hektara, dok je prošle setve zauzeo 970.000.

– Interesovanje poljoprivrednika u pogledu osnovnih kultura ostalo je na nivou lanjskog, uz neznatna odstupanja – kazao je direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković. – Soje će biti posejano između 230.000 i 240.000 hektara, ali su očekivanja da ćemo suncokreta imati manje nego u setvi 2019. godine. Lane ratari nisu bili zadovoljni otkupnom cenom, i to je razlog zašto će ovog proleća ta uljarica zauzeti manje površina od 220.000 hektara, koliko je bilo prošle godine. Jedino suša u aprilu može naterati ratare pa poseju suncokret umesto soje i kukuruza, ili pak ponuda prerađivača o većoj otkupnoj vrednosti novog roda.

Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da će posejati suncokret jer ima računa da se suncokretom bavi i ove godine, gledajući cenu kukuruza tokom lanjske berbe – 14,2 dinara, a suncokret je tokom žetve bio 31 dinar.

– Zato postoje razlozi da se suncokret nađe na njivama i ove godine umesto kukuruza, čija je cena sada 16 dinara – navodi Šoti.

Jesenas je pšenica posejana na oko 570.000 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2812439/za-prolecnu-setvu-potrebno-spremiti-oko-500-eur-po-hektaru

Poljoprivreda je strateški sektor Srbije, često kažu zvaničnici. Čuje i da se prave strategije kako bi se mladi zadržali na selu.

Oni koji bi želeli da se bave voćarstvom mogu da biraju gde žele da kupe parče zemlje i zasade voće, a već “gotovi” voćnjaci, takođe mogu da se biraju i to po, još uvek, niskim cenama.Evo kako stoje stvari, gde može da se kupi voćnjak ili vinograd i po kojoj ceni.

Dok se kuće sa okućnicama u većini krajeva naše zemlje prodaju za bagatelu, poljoprivredno zemljište sa voćnim zasadom može da košta i kao stan u Beogradu – 50.000 evra, pa i mnogo više, ali da prođemo najpre, kroz prosečne cene.

Portal Halo oglasi, računao je da je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta po aru, zavisno od mesta, od 25 evra do 300 evra, ali može da košta, recimo i 1.100 evra po aru u okolini Topole.

Primera radi, u Topoli je cena bliža gornjoj granici, u okolini Futoga oko 800 evra, dok je u drugim delovima Vojvodine prilično stabilna. Kreće se, primera radi, od 100 do 200 evra po aru u okolini Zrenjanina, Sremske Mitrovice i Subotice, dok je u okolini Vršca oko 400 evra ar. Jeftinije je u okolini gradova na jugu Srbije.

U okolini Kraljeva 230 ar, a u Kruševcu tek 74 evra. U Vladičinom Hanu prosečna cena ara 80 evra, a u okolini Pirota od 20 do 240 evra po aru. Očigledno, gornju granicu postiže zemljište koje lako može postati građevinsko, pogotovo ako se nalazi u blizini novoizgrađenih saobraćajnica, dok od 20 do 250 evra može da košta plodna zemlja za voćnjak ili vinograd.

Ukoliko vas zanima da imate i voćnjake i vinograde, ponuda je sasvim zadovoljavajuća. Primera radi, trenutno je na oglašeno imanje od šest hektara u komadu kod Topole, koje ispunjava taj uslov. Na ovom imanju, koje vlasnik ceni 90.000 evra, jedan hektar je pokriven vinogradom, sva su spremna za vinograd i na tom mestu bi se brzo podigao zasad grožđa.

Vinograd je okružen voćnjacima, a ceo taj kraj ima tradiciju u uzgoju šljiva, jabuka, nektarina, itd. Zemlja je, kako je navedeno, prve klase, ali nije rađena više od 30 godina. Kroz imanje protiče i potok koji nikada ne presušuje.

Ukoliko ste usmereni samo na vinograde, razmislite u kom delu Srbije je zemljište dobro za rast stabljika, a ono što je sigurno u tom smislu, jeste okolina Topole i Fruška gora.

Zapravo, četvrtina zemljišta u Šumadiji je, prema klasifikaciji Evropske unije, idealna zemlja za vinograd, mada ni vojvođanski deo ne zaostaje.

Ako se koncentrišemo samo na voćnjake, možete ih pronaći po različitim cenama i u različitim delovima zemlje.

Neke voćnjake možete i da rasparčate. Zanimljiva ponuda je, primera radi, voćnjak sa pašnjakom u okolini Prijepolja. Uknjiženo je 13 ari, a nalazi se na 150 metara od prodavnice, pored potoka, i do parcele vodi asfalt.

Pogodno je, kako je navedeno, za uzgoj malina i za gradnju, a oglašena cena je 9.900 evra. Oglašen je i voćnjak na kojem je 130 stabljika dunja, 80 viljamovki, 40 badema, 60 lešnika i 200 sadnica malina. Ima 75 ari ukupno, a košta 15.000 evra.

Za istu cifru, dostupan je i voćnjak jabuka od 97 ari u selu Banoštor kod Novog Sada, koji ima 1.500 stabala jabuka.

Kada je reč o voćnjacima u Srbiji je ponuda veoma bogata i kreće se od plodne zemlje, do već gotovih voćnjaka koje vlasnici više ne žele da rade. Kada je reč o hektarima i cena se meri hiljadama evra. Možete, naravno, da prođete i jeftinije.

Zavisi šta tačno tražite i koliko strpljenja imate. Ako tražite voćnjak ili vinograd, trebalo bi da se skoncentrišete i udubite, jer vlasnici često oglase vikendicu, a u oglasu samo uzgred pomenu da postoji plodna zemlja na kojom možete da dignete voćnjak, jer njima to nije prioritet.

S druge strane, ima i onih koji koštaju više od milion, kakav je jedan vinograd u blizini Valjeva.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1292835/Vocnjaci-i-vinogradi-cene-po-aru-i-hektaru.html

Kako bi pospešila tovno govedarstvo u Srbiji, a u momentu kada su najavljena nova tržišta za izvoz goveđeg mesa, država je reagovala povećanjem podsticaja za razne kategorije tovnih goveda. Pošto je za taj posao u stočarstvu najveći problem nedostatak teladi,u poslednje dve godine, pored tradicionalnog simentalca intenzivnije se uvoze tovne rase. Tako su na imanju Novakov iz Žablja, rasprodali sva grla, i muzna i tovna, raznih rasa, i uvezli iz Mađarske goveda rase Aberdin Angus.

Četrdeset junica, koje bi trebalo da krenu da se tele za mesec, dva deo su kontigenta od oko 3.300 tovnih grla koliko su srpski farmeri uvezli prethodne godine. U dobijanju informacija mediji i internet su prevagnuli, ističu Jasmina i Milan Novakov, jer uglavnom su svi stočari pioniri u uzgoju rase Aberdin Angus, koja po mišljenju ovih domaćina ima brojne prednosti: Jasmina Novakov, stočarka Za ovu rasu smo se opredelili iz tog razloga što nije komplikovana, jednostavna je, nije zahtevna. Jede sve što joj se ponudi, može da ide i na pašu. Druga stvar, imamo i stajnjak pošto se bavimo poljoprivredom, tako da sve to jedno drugo povlači.

Milan Novakov, stočar Ovo je isključivo za krava-tele, nije za mužu i nema tih problema kada se oteli da ima problem kao kod muznih krava, neki mastitis ili nešto slično. Jednostavno, ima za tele i to tele odrani onako kako treba. Ona će na pašnjak, ona je za to i stvorena. Miroslav Plavšić, Poljoprivredni fakultet NS Taj novi sistem krava-tele to je mogućnost da se stvarno dobiju telad koja će se toviti. Ti proizvođači drže na pašnjacima telad, uglavnom su to telad koja su iz uvoza, odnosno koja se uvoze te tovne pasmine i kao takvim možemo proširiti dobijanje teladi, ne samo simentalca koji iz nekog mlečnog uzgoja, nego i te tovne rase, koje će kasnije reprodukcijom da se prošire i da imamo mnogo veću proizvodnju goveđeg mesa da bi imali mogućnost izvoza na strana tržišta.

No, najveći kamen spoticanja u praksi i dalje su problemi u plasmanu junadi, kojima domaći klaničari obaraju cenu. To što je država odobrila čitav niz podsticaja za tovljače, zapravo je jedino dobro za stočare, kojima je trenutno subvencija po tovnom grlu i jedina zarada.

Izvor: RT Vojvodina 1 

 

A šta je sa mlečnim govedarstvom, kakva nam je higijena mleka?

Da bi se dobilo mleko ekstra kvaliteta sa prihvatljivim brojem mikroorganizama iz somatskih ćelija, neophodno je preduzeti određene konkretne mere od kojih je pravilna higijena vimena od velikog značaja. Preventivnim merama se eliminišu uzroci upale vimena, infektivnog obolenja krava poznatog kao mastitis. A put do infekcije je sledeći, mikroorganizmi najčešće dospevaju do mlečnih žlezda preko vode, koja se koristi za pranje vimena pre muže. Voda se prilikom pranja sliva niz vime i lako dolazi do sisnog kanala, čime se stvaraju uslovi za unos mikroorganizama. Mleko iz inficiranih delova vimena sadrži bakterije koje mogu da se prenose i na druge krave putem muže, jer jednom kada se nađe na koži bakterije nastavljaju razmnožavanje. Znak upale vimena i mastitisa je i povećan broj somatskih ćelija a upravo one ukazuju na zdravlje životinja, kvalitet i količinu mleka. Kako bi se pojava mastitisa izbegla stručnjaci savetuju farmere da dezinfikuju vime, koristeći takozvanu suvu mužu, postupak u kom se u toku pripreme krava za mužu ne upotrebljava voda. Pre čišćenja vimena preporučuje se proba prvih mlazeva, i ukoliko je procena da je mleko dobro nastaviti sa mužom. Nakon toga neophodno je primeniti dezinfekciju vimena, važan segment higijene jer prema istraživanju korišćenja efikasne zaštite pojava mastitisa može biti smanjena za čak 50%. Zdravo, čisto i negovano vime utiče na opšte stanje mlečnih grla i produktivnost. Ono je ujedno i ogledalo domaćinskog poslovanja svakog farmera.

Proizvođači malina u Čileu, koji je godinama bio jedan od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, trenutno za kilogram ovog voća dobijaju rekordno visoku cenu – najvišu u poslednjih deset godina.

Najzastupljeniju sortu maline „heritidž” otkupljivači u ovoj zemlji plaćaju 1,74 evra (204 dinara). Do obrta na tržištu došlo je zbog suše i problema u proizvodnji i tokom berbe, kao i zbog manjka robe na američkom tržištu, pa izvoznici iz Čilea sada dobijaju dva evra za kilogram smrznute robe tipa „griz” i 2,8 evra za najkvalitetniju kategoriju „rolend”.

– Podaci iz drugih zemalja ukazuju da će u predstojećoj sezoni doći do pada proizvodnje u zemljama prepoznatljivim na svetskoj mapi tradicionalnih proizvođača ovog voća. To se posebno odnosi na Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i druge – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za jagodasto voće. – Sve ovo ukazuje da i za naše proizvođače dolaze bolja vremena – ističe naš sagovornik i objašnjava da se sveukupna situacija na svetskom tržištu menja.

Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca su sve manje, a potražnja za kvalitetnom malinom na globalnom nivou raste.

– Prema informacijama od nekoliko velikih kupaca iz Francuske i Nemačke, rasplet situacije i skok cena robe iz Srbije očekuje se u narednih desetak dana i to je dobra vest za naše proizvođače i izvoznike – ističe Leposavić. Kaže da situacija u primarnoj proizvodnji maline u našoj zemlji, nažalost, nije dobra. Proizvođači su u prethodne tri godine bili prilično destimulisani da ulažu u svoje zasade. Osnovni uzrok nezadovoljstva bila je niska cena. Veliki broj proizvođača prestao je da obrađuje zasade, a dobar deo njih sveo je ulaganja na minimum.

Leposavić ističe da je negativan stimulans stizao i preko medija, kada su pojedini izvoznici, da bi obezbedili nižu cenu u otkupu, pred 2017. godinu plasirali netačne informacije o hiperprodukciji malina u svetu i Srbiji. Takođe, i spekulacije o problemima sa standardima u proizvodnji i u hladnjačama, kao i problem sa mešanjem sorti i pokušajem prevare stranih kupaca. Ističe da je najveće podozrenje i ucenjivački pristup kod naših tradicionalnih kupaca izazvala informacija da je u nekoliko slučajeva u malini iz naše zemlje utvrđeno prisustvo virusa noro. Naknadnom proverom utvrđeno je da je ta malina bila proizvedena u našem susedstvu, a da je reeksportovana iz naše zemlje, čime nam je nanesena ogromna šteta, jer su kupci smatrali da je reč o srpskoj robi.

Prema Leposavićevom mišljenju, ni Nacionalni savet za malinu ni Radna grupa za sagledavanje stanja u malinarstvu nisu dali očekivani odgovor i preporuke na koji način prevazići loše stanje u našoj proizvodnji.

– Srbija, kao zemlja u kojoj se proizvodi najkvalitetnija malina na svetu, tržištu uskoro neće imati šta da ponudi. Zato je više nego ikada neophodno uspostaviti fer odnose između svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline – kaže naš sagovornik. Najpre treba da sagledamo stvarno stanje proizvodnje i tačno utvrdimo proizvodne površine i prinos koji se ostvaruje sa njih.

Ističe da nerealno zvuči zvanični podatak da se u Srbiji malina proizvodi na 24.000 hektara, jer prinosi ni približno ne odgovaraju takvom stanju.

– Moramo da unapredimo marketing i na pravi način prikažemo kako se malina proizvodi u najpoznatijim malinarskim područjima naše zemlje. Da neprestano ukazujemo na njen značaj u ishrani svih kategorija potrošača. A ne da to bude voće samo za najbogatije. U svetu je brojnim primerima pokazano da malina i proizvodi od nje imaju izuzetan značaj u prevenciji i lečenju nekih od najdestruktivnijih bolesti savremenog čoveka – kaže Aleksandar Leposavić.

Šta kažu u udruženju proizvođača maline: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/5968-vec-pocelo-da-se-krcka-oko-cene-maline 

Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka počela je da radi prošle godine, a ove godine u planu su probne kontrole mleka kako bi se utvrdilo kakav kvalitet sirovine imamo. Probni period je korak ka ostvarivanju plaćanja mleka po kvalitetu, rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Danu proizvođača mleka koji je održan u Sremskoj Mitrovici u organizaciji Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije.

Ove kontrole, kako je najavio, obavljaće se dva puta mesečno, a uzorkovanje će raditi stručnjaci iz poljoprivrednih stručnih službi kojih na teritoriji Srbije ima 35. Uzimanje uzoraka će za proizvođače biti besplatno, prenosi portal Poljoprivrednik.

Bogćević je istakao da će na poslovima uzorkovanja mleka biti angažovano oko 300 ljudi koji će krajem meseca proći obuku za obavljanje ovog posla.

Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije je istakla da su poljoprivredne stručne službe trenutno najbolje rešenje za ovaj posao, a da će se nakon isteka probnog perioda videti kako će to dalje da se odvija.

Ona je navela i da pored mnogobrojnih problema sa kojima se stočari suočavaju postoji napredak kada je u pitanju domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Ukinuta je, kako je rekla, registracija gazdinstava svake godine što je bilo opterećenje za stočare. Takođe je omogućeno da oni koji se bave stočarstvom dobiju zemlju u dugoročni zakup na deset godina. U zakonu se po prvi put prepoznaju i žene koje rade u poljoprivredi i njihovo pravo na zdravstveno osiguranje.

Na izmene u domaćoj zakonskoj legislativi veliki uticaj imao je i Savez udruženja odgajivača goveda Srbije, a ono što predstoji, kako je rekla Bugarski, je izmena zakona o stočarstvu, odnosno da ovaj dokument prepozna farmere i njihov rad što, kako je rekla, do sada nije bio slučaj.

Danu proizvođača mleka prisustvovali su i resorni ministar Branislav Nedimović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Boris Pašalić, koji su se složili da mlekarstvo u Srbiji i Republici Srpskoj muče slični problemi. Naime i pored velikih subvencija koje se izdvajaju sve manje stočara se odlučuje za bavljenje ovom proizvodnjom. Iako opada broj farmi, sa druge strane raste broj grla na njima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2781388/prvo-probno-uzorkovanje-pa-placanje-mleka-po-kvalitetu

Porodica Todorović, iz Dublja kod Svilajnca, uzgaja goveda simentalske rase i do sada su osvojili tridesetak pehara na poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu.Izuzetno kvalitetna goveda simentalske rase, koje uzgaja porodica Todorović iz Dublja kod Svilajnca, do sada su osvojila tridesetak pehara na poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu. Todorovići kažu da se od poljoprivrede teško živi, ali da je stočarstvo sa mlečnim govedarstvom isplativo.

Od kada je porodica Todorović počela 2007. godine da ide na Novosadski sajam, retko su se vratili bez priznanja.Da bi grla bila kvalitetna i davala dosta mleka potrebna je adekvatna briga i nega, a posebno ishrana. Interesantno je da Todorovići svakoj kravi daju onu hranu koju ona želi da jede.

- Za kvalitetna grla najvažnija je najpre velika ljubav, ali bitni su i nega i hrana. Koncentrat pravimo sami, jer znamo šta i koliko krava treba da pojede. Znamo šta stavljamo u hranu. Ječam i kukuruz su naši, a kupujemo sojinu i suncokretovu pogaču, jer suncokret ne ostavljamo pošto može da se ubuđa. Kad krava nešto neće da jede, mi joj to ne dajemo. Ugađamo joj kao detetu. Ako neće koncentrat, dajemo joj čisto brašno ili brašno i ječam - rekao je Milan Todorović.Trenutno imaju tridesetak grla, a od toga 12 krava na muži. Godišnje predaju oko 80 tona mleka, a kažu da će ove godine i više, jer Dragan ostavlja steone junice.

- Znači, podmlađujemo stado, a imamo izuzetno kvalitetna grla. Imali smo nameru da tovimo goveda, ali po trenutnoj ceni se ne isplati da čuvamo telad da porastu do 600-700 kilograma. U gubitku smo u startu. Zato smo odlučili da prodajemo telad od 15 dana koja idu za oko 400 evra -naglašava Milan i otkriva koja je cena njihovog mleka:

- To je cena koju smo i ugovorili pre dve godine, ali su je oni smanjili na 32 dinara, po litru, pa je sada vratili. Dobro je što plaćaju na svakih 15 dana. Od mleka finansiramo celu poljoprivredu, a ostane i da platimo račune i za život - navodi Milan Todorović.

Milanov sin, Dragan, vodi evidenciju o svakom grlu, tako da se zna poreklo grla, koliko daje mleka i sve što je potrebno. Todorovići imaju i 35 ovaca rase virtemberg, koje čuvaju već četiri godine.

- Prodajemo jagnjad za priplod, a čuvamo i za potrebe našeg domaćinstva. Bavimo se i ratarstvom. Obrađujemo 35 hektara zemlje od čega je naših pet hektara, a ostalo uzimamo u zakup. Višak kukuruza, pšenice i suncokreta prodajemo - kaže Milan Todorović.

Milan naglašava da poljoprivrednici, kao i lekari, policija i medicinske sestre, rade 365 dana u godini. Radni dan Todorovićima počinje u 7 sati, rade do 11, a onda popodne, od 16 do 18 sati završe sav posao.

- Krava mora da se hrani i kada je svetac i petak. I da se muze u tačno određeno vreme. Dragan sam radi na njivi, a ja mu pomognem kada mogu, jer ova promena vremena smeta mom zdravlju. Supruga, sin i ja brinemo o kravama i ovcama, a supruga radi i baštu, i sa snajom brine o kući- ističe Milan.

Todorovići su među prvima u opštini, 2012. godine napravili štale na otvorenom po uzoru na farme u zapadnoj Evropi, a sada planiraju i povećanje kapaciteta.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/svakoj-kravi-hrana-koju-zeli-da-jede-mlecno-govedarstvo-je-glavni-izvor-finansija-porodice-todorovic-2020-01-31

Za razliku od 2018. kada je već u decembru sva količina suve šljive u valjevskom kraju rasprodata, ove godine, veći deo je još uvek na lageru i čeka povoljniju cenu. Prema procenama, osušeno je oko 7.000 tona, a od toga je polovina proizvedena u podgorskom kraju.

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, trećina od ukupne količine osušene šljive izvozi se kupcima u Rusiju, Nemačku, Češku, Tursku i Holandiju. Voćari se najviše žale na nisku otkupni cenu, koja je ove sezone bila 90 evrocenti za kilogram.

- Imali smo solidan rod, a plod je bio dobrog kvaliteta. Zasad mi je na četiri hektara i jednu količinu šljiva smo predali u presnom stanju, a osušili smo oko šest tona u našoj sušari. Za sada on stoji na lageru. Prodali je nismo, jer je po nama niska otkupna cena. Da je bar 1 EUR po kilogramu, bili bismo zadovoljni. Sve ispod toga je malo. Ima nešto zarade i sa 90 evrocenti, ali je to daleko od onoga što je isplativo za proizvođača, da ne kažem da nije ni podsticajno jer se veliki trud ulaže - kaže Lazar Jovanović iz podgorskog sela Tuđin kod Osečine, koji i više puta nagrađivan za kvalitet šljive na Sajmu, koji se svake godine održava u Osečini.

Cenu suve šljive diktira osnovni proizvod, sveža šljiva. Ako se zna da je za jedan kilogram osušene šljive potrebno oko četiri kilograma svežeg ploda, tu se mora uračunati i utrošak energije, rad i kad se sve sabere odnos cene sirove šljive i osušene je 1:7.

- Matematika je jednostavna. Ako uzmemo da je, na primer, 20 dinara kilogram sveže šljive, onda bi suva u prodaji trebalo da bude najmanje 140 dinara po kilogramu. Međutim, to je proizvođačka cena, pa je i takva neisplativa za proizvođače - objašnjava Jovan Milinković, stručni saradnik Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo.

Ako Srbija, po njegovim rečima, hoće da se vrati na nivo proizvodnje šljive koji je bio 80-tih godina, to znači da treba da bude tri puta više i zasada i kapaciteta za sušenje nego sad.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2762986/suva-sljiva-ceka-bolju-cenu-odnos-sa-svezom-sljivom-17-i-dalje

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30