Iako je nova Uredba Evropske unije o organskoj proizvodnji trebalo da stupi na snagu prvog dana 2021, taj rok je zbog pandemije prolongiran. Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rade na usaglašavanju nove regulative o toj oblasti, uz subvencije koje su za tu proizvodnju pet puta više nego za konvencionalnu.Pre sedam godina Lukovići su se odlučili za organsku proizvodnju malina. U godini pandemije upravo ovako uzgajeno voće bilo je izuzetno traženo."Početak je težak i početak je dosta skup, tako da tu treba istrajnosti i dosta proizvođača odustane u tom periodu. Tu treba i podrška ljudi koji se već bave tine, a i struke podrška i podrška naravno i države", kaže Radojko Luković iz Arilja.

Država je posebno zainteresovana za organsku proizvodnju u svim oblasima poljoprivede.

"Imamo pet puta veće subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Tako da je to jedna lepa stvar za početak da se bavite sa ovom vrstom proizvodnje. Takođe ćemo gledati da iduće godine napravimo jednu diversifikaciju, odnosno da ne budu ista ulaganja ako se bavite sejanjem pšenice ili nekim višegodišnjim zasadima", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.

Edukacija može u velikoj meri unaprediti organsku proizvodnju, ali i udruživanje proizvođača. Međutim, potrebna je ozbiljna strategija i manje posrednika u lancu proizvodnje i prodaje - tvrde zadrugari.

"Ni u konvencionalnoj proizvodnji nismo adekvatno zastupljeni u nastupu na tržištu. I nismo prisutni u toj meri, ali u preradi, da li u proizvodnji, da li u plasiranju finalnog proizvoda nisu zadruge i udruženja i mali robni proizvođači adekvatno zastupljeni i naslonjeni na tržište, već imaju posrednike", kaže Božo Joković - direktor PSZZ "Naši voćari" Arilje.

Plasman sirovih organskih proizvoda donosi manju zaradu nego prodaja svežeg voća. Poslednjih godina, na svetskom tržištu je veoma tražena liofilizovana malina.

"Prepoznata je kod kupaca kao jedinstvena kao kvalitetan proizvod, koji je sačuvao dosta hranljivih materija i vitamina i minerala i kad još tome dodate da je organskog porekla, e onda to ima jednu potpunu priču", kaže Nemanja Bojičić iz Službe kvaliteta "Drenovac".

Organska proizvodnja je, za sada, uspostavljena na oko jedan odsto poljoprivrednih površina, ali bi se taj procenat konkretnom podrškom države i upoznavanjem proizvođača sa prednostima mogao povećati.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4210070/organska-proizvodnja.html

Dragana Bamdad , po profesiji profesorka srpskog jezika, je pre dve godine došla u Šumadiju. Kupila je kuću u selu Đuriselu, kod Kragujevca, i tako počela da se bavi proizvodnjom hleba. Banija je moj rodni kraj, rođene sam u Dvoru na Uni, priča nam Dragana.
– Istorija ovaj hleb piše malim, a ja ga slovim velikim slovom – kaže Dragana, i nastavlja Tain je ime, a sve što ima ime traje.
Tain je tradicionalni hleb napravljen od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla da traje dugo. Ova specifična mešavina brašna davala je snagu i gipkost srpskim vojnicima u borbi, a mešana je ne sa starim, očvrslim kvascem, već sa kvasnim testom. Svojom odanošću ognjištu pokazali su nam da je Hleb svetinja u Srba, a Tain je srpski vojnički hleb.
Kada ga je bilo - jeli su ga u malim zalogajima, a kada ga nije bilo - s velikom čežnjom i željom. Zato je naša sloboda ovako skupa. Mešen je od Srpsko - turskih ratova, a najviše se pamti od 1912. do 1918. godine, a potom je izbrisan iz naše istorije i izgubljen sa naših trpeza. Karakteristika taina je da se teško kvari. U muzeju u Pirotu čuva se jedan pečen 1912, sledovanje vojnika Alekse Zdravkovića iz Pirota.
- Aleksi Zdravkoviću je majka ispekla prvi ratni hleb i zavetovala ga da ga ne pojede, verujući da će ga njen zavet u ovom hlebu sačuvati i jeste. Kuršum je završio u čututuci i više puta zviždao oko njega, ali Aleksa je preživeo i vratio, posle šest punih godina rata.
- Pravim ga ručno, svaki posebno, po starom narodnom receptu (70% raženo i 30% belo pšenično) od organskog vodeničnog brašna, a može biti obogaćen semenkama, biljem, suvim šljivama, medom, malinama i orasima, ističe Dragana.
U furuni ,u jednoj turi, može da se ispeče oko 50 hlebova ...
Tain hleb po Draganinim rečima može da traje deset dana i duže, ako se drži na hladnom mestu i ako nema direktan izvor toplote ili vlage.
"Zavičajno" nudi klasičan Tain od raženog brašna, od raženo - speltinog (70%) i potpuno (100%) integralni TAIN. Tu su i TOMIN i TOPLIČKI od starih sorti kukuruza i spelte (100% integralni) TEŽAČKI i DUKAT (40%) i KURUZA kao bezglutenski i beskvasni naš tradicionalni hleb od 100% šarenog projinog brašna.
Slatki Taini su moderan proizvod tradicionalnih sastojaka, slobodarskog duha i običaja našeg naroda koji je voleo da kombinaciju hleba i voća.
Tako SLOBODARSKI neguje maline u srpskom hlebu, kao i vrhunski KEKA ratluk od malina, takođe starinjske recepture iz 1936.
NARODNI slatki je kombinacija suvih šljiva, meda i oraha.
Proizvodi se isporučuju na adrese u Novom Sadu jednom nedeljno. Dostava iznosi 150 din. Od 9.septembra Tain možete naći u "Ateljeu Ukusa", specijalizovanoj prodavnici domaće hrane, na Karađorđevom trgu 1, u Zemunu.

Vaše "Zavičajno - hleb naš nasušni"
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Tel: 0658199989

Izvor: Agrobiznis magazin 

Najznačajniji srpski voćarski brend na svetskom tržištu ovih dana ima najvišu cenu za poslednjih 15 godina, prema rečima predsednika Asocijacije proizvođača jagodičastog voća Dobrivoja Radovića hladnjačari "crveno zlato" izvoze po ceni od 3,5 evra za kilogram, ovaj iznos je za 70 odsto veći od onog plaćenog proizvođačima za rod iz letošnje berbe.
Razlozi za povećanu vrednost srpske maline su višestruki: pandemija korone povećala je tražnju za zdravom hranom, a berba u konkurentskim zemljama poput Čilea i Poljske je znatno podbacila. Tako je Srbija kao najveći svetski proizvođač, mogla delimično popuniti deficit na tržištu.

- Zalihe se brzo smanjuju, u vremenu pandemije hrana koja ima lekovita svojstva je na ceni, svetski proizvođači brzo su prodali svoje zalihe, a Srbija kao najveći među njima delimično može da nadomesti ovaj manjak - stav je agronoma Aleksandra Leposavića.Proizvođači očekuju da će novi ugovori za iduću berbu biti unosniji za poljoprivrednike.

- Hladnjačari su srpskom seljaku plaćali u proseku 215 dinara po kilogramu tokom poslednje berbe. Apelujemo na otkupljivače da deo zarade podele sa proizvođačima. Pored maline, u svetu raste i cena kupine, a ova proizvodnja je u Srbiji skoro u potpunosti uništena zbog niske otkupne cene.

Ne sme se dozvoliti da malina doživi ovakvu sudbinu - ističu u Asocijaciji proizvođača jagodičastog voća - Kupina u Srbiji praktično nije ni obrana, jer je otkupna cena bila od 20 do 60 dinara, a sada se prodaje za 120 do 150 dinara. Bilo bi pošteno da otkupljivači ponude seljacima makar dodatnih 20 dinara od ove zarade.

Ministarstvo poljoprivrede će subvencionisati obnovu malinjaka kvalitetnim sadnim materijalom, jer je sadašnja praksa upotrebe loših i nesertifikovanih sadnica znano umanjila prinose, što proizvodnju čini slabo isplativom.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/945155/srpska-malina-nikad-skuplja-pandemija-korone-povecala-cenu-zdrave-kvalitetne-hrane-svetskom-trzistu

Posle kukuruza, pšenice i pirinča najrasprostranjenija namirnica na svetu je krompir. Koristi se na različite načine širom sveta, a jedna je od omiljenih namirnica i kod Srba.

A, da li znate da postoji njegov „slatki rođak“ koji je još zdraviji i koristi se u ljudskog ishrani već 5. 000 godina? U pitanju je batat višegodišnja biljka iz porodice Convolvulus. Za razliku od običnog krompira, kod koga je lišće nejestivo, kod batata se osim korena za jelo koristi i mlado lišće najčešće u salati ili kao zamena za spanać. Ipak, u ishrani se najčešće koristi njegov neobičan vretenasti koren narandžaste boje koji po ukusu podseća na bundevu.

Batat potiče iz Srednje i Južne Amerike, može biti u beloj, žutoj, narandžastoj i crvenoj boji. Masovno se uzgaja u Americi, Africi i Aziji, ali se u poslednje vreme sve više gaji i u Evropi posebno u Francuskoj i Španiji.  U Evropi se pojavio oko 1850. godine i to zbog nestašice običnog krompira u Nemačkoj. Vremenom se proširio po Francuskoj, a danas je u Andaluziji potpuno zamenio običan krompir.

Batat je, smatraju stručnjaci, izuzetno zdrav i preporučuje se za ishranu beba i pre prve godine života. Zašto je tako dobar i po čemu se razlikuje od običnog krompira? Batat ima veliki sadržaj minerala (kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa) bogat je vitaminima (A, B, C, E) kao i biljnim vlaknima neophodnim za pravilno funkcionisanje organa za varenje. Za razliku od običnog krompira batat je bogat betakarotenom (otud narandžasta boja) koji je poznati antioksidans.

U umerenim količinama preporučuje se dijabetičarima zbog niskog glikemijskog indeksa koji osigurava sporiju apsorpciju glukoze. Preporučuje se za ishranu deci i sportistima jer obezbeđuje energiju, minerale i vitamine. Batat štiti organizam od srčanih problema, začepljenih krvnih sudova, dobar je za funkcionisanje mozga i probave, a preporučuje se osobama sa povećanom masnoćom u krvi i žuči.

Kako se priprema?

Batat se može pripremati kao i svaki drugi krompir - peći (preporučeno je sa korom) pržiti, kao pire, a može se i grilovati na roštilju. Kuvanje se ne preporučuje da ne bi izgubio svoja svojstva, već da se sprema na pari. Može da se koristi u slanim jelima, ali se ne dodaje so da ne bi izgubio svoj slatkast ukus koji mu daju brojni minerali. Može biti i poslastica, u tom slučaju najčešće se koristi kao nadev za razne vrste pita, štrudli i slično. Batat spada u hranu koja nije visoko kontaminirana pesticidima, pa se preporučuje ljudima koji koriste organsku ishranu. Prilikom kupovine treba voditi računa da je svež, izbegavati one komade koji po sebi imaju braon ili mekane tačke i plavičaste krugove.

Proizvodnja u Srbiji

Ima li batat mane? Ima, a najveća mana mu je cena i to što je pet puta skuplji od običnog krompira. Međutim, baš cena je i njegova najveća prednost kada je u pitanju proizvodnja. Analiza stručnjaka sa poljoprivrednih fakulteta još pre nekoliko godina je pokazala da bi proizvodnja batata, koja je uglavnom rezervisana za tople tropske krajeve, bila isplativa i u Srbiji gde se uzgaja tek poslednjih nekoliko godina. Povrtari se teško odlučuju za uzgoj slatkog krompira iako potražnja za njim raste iz dana u dan. Razlog su velika ulaganja, a za početak proizvodnje potrebno je od 6.700 do 8.000 evra.

Batat je toploljubiva biljka i najbolje uspeva na dubokim, plodnim, vlažnim i osunčanim zemljištima, pa ga je u uslovima u našim krajevima potrebno umereno navodnjavati. Pored toga, potrebno je da zemljište zadržava temperaturu i potrebnu količinu vlage, pa se preporučuje da se zemlja pre sadnje dobro isfrezira, digne na gredice i preko razvuče crna folija. Batat najbolje prinose daje na oceditom i rastresitom zemljištu. Najbolje predkulture za sadnju batata su bilo koje žitarice, jedino se ne preporučuje kukuruz.

Sadnja se odvija isključivo iz rasada u mesecima kad prođe opasnost od mrazeva, a vađenje se obavlja krajem septembra i u oktobru, pre mrazeva i obilnih kiša. Vadi se ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom. Ne sme se čuvati na hladnom mestu, nikako u frižideru, jer tada truli već mu više odgovaraju tamne, suve i ne previše hladne prostorije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Od početka novembra prodaja prepeličjih jaja je skočila za 300 odsto! Kupovina ove namirnice se povremeno i postepeno povećavala od pojave pandemije, a prava pomama zavladala je poslednjih mesec i po dana.
Proizvođači ne uspevaju da zadovolje ovakvu tražnju, pa se prave spiskovi i na isporuku se čeka i po deset dana. Prepeličja jaja, koja zovu i eliksir zdravlja, smatraju se dobrim saveznikom u borbi sa virusom korona i to je glavni razlog što ih potrošači poslednjih meseci kupuju u velikim količinama.

Trgovinski lanci, kako saznajemo, beleže manji skok tražnje nego proizvođači. U odnosu na prošlu godinu u njihovim marketima kupovina je povećana za 50 odsto. Oni poručuju da ove namirnice ima dovoljno i da nema bojazni od nestašice.

Milena Panić, mali proizvođač iz jednog beogradskog naselja, kaže nam da pojedini građani kupuju i po 300 jaja.

- Ljudi su se mnogo uplašili virusa, pa neki naručuju i po deset kutija, a u jednu pakujem 30 jaja - ističe Milena, za "Novosti". - Ja kažem - čekaj čoveče, šta će ti deset kutija. Oni objašnjavaju da im je to za više članova porodice.Potražnja za ovom zdravom hranom, kako navodi, postepeno je počela da raste od marta, od početka pandemije.

- Čim se pojavila korona, ljudi se setili prepeličjih jaja - kaže Panićeva. - Od marta je počela po malo da raste prodaja, krene, pa stane, a u poslednja dva meseca je baš drastično povećana.I Stefan Nešić, vlasnik farme iz Trstenika, potvrđuje da je od početka novembra potražnja neverovatna.

- Prodaja je skočila za 300 odsto - ističe, za naš list, Nešić. - Porudžbina ima toliko da moramo da pravimo spiskove, a ljudi čekaju i po deset dana. Ne uspevamo da proizvedemo jaja koliko ljudi traže.On prepeličjim jajima snabdeva i neke radnje u Nišu i Beogradu, a kupci ovu namirnicu pazare i direktno od njega. Obično, kako navodi, uzimaju mesečne količine, a to je za jednu osobu 150 komada. Potrošači uglavnom konzumiraju, odnosno piju po pet jaja dnevno u sirovom stanju na prazan stomak.U pojedinim trgovinskim lancima tražnja za ovom namirnicom nije tako drastično skočila kao kod proizvođača. Razlog za to je, verovatno, što je u megamarketima jedno prepeličje jaje skuplje od četiri do šest dinara nego na farmi.

- Prodaja se povećala za 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine - kažu nam u jednom trgovinskom lancu i dodaju da ih na stanju ima dovoljno i da nema bojazni od nestašice. Cena prepeličjih jaja se kreće od osam do 14 dinara po komadu. Proizvođači ih uglavnom prodaju od osam do deset dinara. U trgovinskim lancima su skuplja i mogu da se pazare za 13 do 14 dinara. Pakuju se u ambalaže različitih veličina, od 12 do 30 komada.

Kako nam nam otkriva Milena Panić, za vitaminsku "bombu" treba pomešati sok od pola pomorandže, kašičicu meda i pet jaja.

Da će se čvarci, uskoro, kupovati na komad, najbolje govori cena u jednom marketu, gde je kilogram ove slane poslastice 2.590 dinara.
Duvan čvarci koštaju 2.320 dinara. Ipak, kako bi "ublažili" ovu cifru, bar naoko, trgovci su stavili da je 259 dinara - 100 grama. To, na sreću, nije uobičajena cena svuda, pa se čvarci mogu kupiti po ceni od 700 do 1.300 dinara za kilogram.

Cene čvaraka, inače su, poslednjih godina prilično visoke. Trgovci se pravdaju sve većom popularnošću, ali proizvođači smatraju da su te cene "prenaduvane" i da se neko dobro ugrađuje. Za razliku od marketa, cene čvaraka u mesarama su dosta povoljnije. Kilogram košta od 700 do 1.300 dinara. Takve su cene i na pijacama po Srbiji.

- Kod mene su duvan čvarci 1.200 dinara za kilogram - kazao nam je Slaven Batoćanin, proizvođač iz okoline Valjeva. - Obični čvarci su oko 900 dinara. Pravi duvan čvarci moraju da se prave od starijih svinja, jer imaju debela vlakna i da bi ona ličila na duvan. Na Zlatiboru to rade od mladih svinja, ali to nije to. Po prodavnicama u Beogradu su nenormalne cene. Čvarci duvan su postali popularni i to je pravi srpski brend. Iz Valjeva se, inače, dnevno, pošalje za Beograd oko dve tone čvaraka. Slovenci i Hrvati su poludeli za našim duvan čvarcima.

Kako nam je objasnio agroanalitičar Goran Đaković, očigledno je da pojedini trgovci, pre svega u Beogradu, zloupotrebljavaju svoj položaj na tržištu.

- Ako imamo u vidu pad cene tovljenika, odnosno glavne ulazne sirovine, uz koju cenu koštanja ulaze još so, energija i rad, možemo zaključiti da nema logike da su u Valjevu i Kraljevu 1.200, a u Beogradu, u radnjama 2.500 dinara - smatra Đaković. - Ovakvo ponašanje treba sankcionisati za primer, a potrošači bi trebalo da se preorijentišu da nabavku rade direktno od domaćina. To će biti najbolje i za selo i za njihov budžet.

U zavisnosti od trgovinskih lanaca, cena čvaraka varira i za 1.000 dinara po kilogramu Cena tovljenika prošle nedelje nije prelazila 160 dinara za kilogram, dok trgovci plaćaju od 130 do 135 dinara. Pojeftinila je i prasetina, pa kilogram košta 160 dinara. Proizvođači kažu da su u gubitku, po svakom tovljeniku, nekoliko hiljada dinara.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/943252/cvarci-skuplji-cak-prsute-neverovatan-skok-cena-prodavnicama-srbiji

Riba u ishrani je u Srbiji nepravedno zapostavljena iako je veoma zdrava. Profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Zoran Marković kaže za RTS da riba zapravo nije skupa, ako uzmemo u obzir vreme i resurse koji su potrebni za njenu proizvodnju.Imajući u vidu da sadrži omega-tri masne kiseline, belančevine, vitamine i da je niskokalorična, nutricionisti preporučuju da se riba bar dva puta nedeljno nađe na trpezi.Jedemo je uglavnom leti na moru i u ovo doba godine, odnosno za vreme posta. Najčešće se na trpezi nađe šaran, pastrmka, som ili neka morska riba.

Profesora ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Zoran Marković ističe da često kažemo da je riba skupa, ali ne razmišljamo koliko je dug proces proizvodnje.

"Da bi se proizveo konzumni šaran, treba negde oko 900 dana – malo manje od tri godine. Ukoliko uporedimo vreme trajanja proizvodnje ribe sa vremenom trajanja proizvodnje pilića, koji se proizvedu za 40 dana ili prasića – za 60, jasno nam je da je taj proces daleko duži", objašnjava profesor Marković.

Ističe da su cene slične, iz čega se može zaključiti da riba zapravo nije skupa.

"Možda smo mi plitkog džepa, pa nam se čini, ali riba je u Srbiji verovatno jedna od najjeftinijih namirnica, ukoliko gledamo uloženo vreme, trud, novac i potrebne resurse da bi se proizvela", naglašava Marković.

Podseća i da je raspon cena visok, pa ima riba koje su prilično nedostižne, posebno za ljude sa niskim primanjima, a ima i vrlo kvalitetnih riba, poput skuše, koje su dostupnije svima.Prosečno pojedemo godišnje od četiri do sedam kilograma ribe, a profesor Marković ističe da bi trebalo da dođemo do proseka Evropske unije – 24,4 kilograma.

"Što je više jedemo, bićemo zdraviji kao nacija i svako od nas pojedinačno. Ribu treba jesti najmanje dva puta nedeljno, a ukoliko imamo mogućnosti i svakog dana. To je itekako dragoceno za naš organizam", ističe profesor Marković.

Kaže da su sve ribe dragocene za ishranu, pa je izbor najviše pitanje ukusa.

Ističe da je riba iz prirodnog okruženja poželjnija na trpezi od gajene, ali da je i ona veoma dobrog kvaliteta, dok su konzerve samo alternativa.

„Uvek je najbolja sveža riba. Ukoliko se opredelimo za konzerve, gledaćemo kada je proizvedena, odnosno kada je dospela na naše tržište. Vrlo često konzerve sa višom cenom imaju i razlog zbog čega su skuplje - bolja obrada ili su kvalitetnija ulja koja se dodaju uz ribu", objašnjava Marković.

Na Institutu za higijenu i tehnologiju mesa proverava se kvalitet i ispravnost ribe koja se nalazi na našem tržištu.

Doktor Branko Velebit kaže da uzorke na kontrolu obično šalju organi veterinarske inspekcije iz objekata koji su registrovani za promet ribe.

„Potrošači treba da kupuju ribu u objektima koji su registrovani za promet ribe i koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije. To su poznate ribarnice na pijacama ili maloprodajni lanci", objašnjava Velebit, dodajući da je od najvećeg rizika riba koju prodaju neregistrovani alasi.

Potrošači i sami mogu da provere da li sa ribom nešto nije u redu i kakav je njen kvalitet.

„Riba mora da bude pokrivena sa sluzi neutralnog mirisa. Oči moraju da budu staklaste i ispupčene. Ako su oči udubljene, riba nije sveža. Krljušti treba da budu crvene i krvave. Najjednostavnije je prstom pritisnuti trbušni deo ribe. Ukoliko se mišićno tkivo vrati nazad, riba je sveža", navodi Velebit.

Kaže da potrošač i prilikom pripreme ribe može da proveri da li postoje tragovi parazitološke kontaminacije.

„Kada filetira ribu, potrošač može da usmeri mišićno tkivo ka izvoru svetlosti i tako utvrdi prisustvo valjkastih crva koji se čestio nalaze u slatkovodnim ribama kao što su smuđ, šaran i som", kaže doktor Velebit.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/4176604/riba-kvalitet-ishrana-profesor-zoran-markovic.html

Odavno malina, bilo sveža ili smrzuta, nije bila traženija i skuplja na svetskom tržištu kao sada, zalihe ovog voća više da nema, a glavni razlog za porast potražnje na globalnom nivou su kultura ishrane i dokazana lekovita svojstva "crvenog zlata".

Ovo tvrdi dr Aleksandar Leposavić, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti malinarstva koji kaže da ovakav trend, i po pitanju potrošnje i cene, nije imala od 2005. godine, a izazvala ga je situacija sa korona virusom.Kao primer navodi SAD koja je 30. septembra na zalihama imala 12 odsto manje maline nego u istom periodu prošle godine.

-Sa svim nepoznanicama i razvojem situacije sa koronom, brojne zemlje – proizvođači maline, imali su velikih problema oko proizvodnje, organizacije berbe i plasmana, jer kupci nisu imali dovoljno relevantnih informacija o tome da li se virus prenosi konzumiranjem jagodastog voća. Nekoliko laboratorija u svetu je potvrdilo da ne postoji apsolutno nikakva opasnost od prenošenja virusa, što je uz brojna ranija i inenzivirana nova istraživanja o hranidbenim i lekovitim istraživanjima dovelo do skokovitog rasta, - kaže za "Blic" dr Leposavić.

U rezultatima istraživanja, napominje on, posebno se itiče povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i B. Konzumiranje relativno malih količina maline, koja ima alkalizujuća svojstva i minerale kalcijuma i kalijum, doprinosi poboljšanju stanja kod obolelih od gihta, reumatizma i artritisa, zbog regulisanja sadržaja mokraćne kiseline. Pokazalo se da antioksidansi maline smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i rizik od hipertenzije.

-Po meni je ključni razlog zbog čega potrošači preplašeni korona virusom više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije je što ona protivupalno deluje na brojne procese u oganizmu čoveka, - napominje ovaj stručnjak.

Povećana tražnja došla je u godini kada je rod maline podbacio u svim zemljama koje važe za najveće proizvođače svetu, na šta su prvenstveno uticale nepovoljne vremenske prilike. Posle berbe u aprilu, pojašnjava dr Leposavić, Čile je brzo prodao svojih 35.000 tona pre svega razvijenim državama koje su se potom okrenule evropskim proizvođačima.- To je uticalo i na rast tražnje za našom malinom, samim tim i skok cene, a ne radne grupe, tela, nacionalni savet, malinarska udruženja, asocijacije, njihovi predstavnici. Srpski rolend je premašio tri evra i dalje raste, ali osim ugovorenih kolilčina više ga nema u hladnjačama. Sveukupna situacija opominje da se mora raditi na negovanju tržišta i nekim stvarima koje su kod nas zapostavljene i izložene negativnoj kampanji zarad nekih špekulativnih namera, kao štu su priče da je naša proizvodnja problematična, da je higijena na lošem nivou, da su hladnjače loše opremljene a standardi loši, - iznosi dr Leposavić.

Povoljna stvar za srpske malinare, nastavlja sagovornik "Blica" je što već sada, zbog stalnog rasta tražnje za ovim voćem, potpisuju mnogo unosnije ugovore sa otkupljivačima nego što je bio slučaj za ovogodišnji rod.

Trenutni deficit za malinom, potencira dr Aleksandar Leposavić, ne može značajnije da nadomesti nijedna zemlja u svetu što otvara veliku šansu domaćim proizvođačima.

-Ne bih savetovao da odmah podižu nove zasade bez dobro obezbeđenih uslova za ovu vrstu proizvodnje, jer malina traži odgovarajuće zemljište i kvalitetan sadni materijal koga nema dovoljno u svetu. Najpovoljnija mogućnost je da posvete veću pažnju postojećim zasadima i iz njih izvuku maksimum, - preporučuje stručnjak iz oblasti malinarstva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kako-je-korona-spasila-srpsku-malinu-sada-je-kilogram-3-evra-cena-i-dalje-raste-a-sve/592rcbm

Za dva meseca Srbija je izvezla oko 950.000 tona kukuruza, što je gotovo trećina od ukupno planirane prodaje na stranim tržištima za ovu godinu. Zbog smanjenja roda kukuruza u Ukrajini i Rumuniji vlada veće interesovanje za srpskim kukuruzom. Ta dešavanja u crnomorskom regionu uticala su na znatno povećanje kupovine našeg kukuruza, izjavio je za „Politiku” Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije”.

Kako napominje, kukuruz je u svetu 2020. rodio više nego prošle godine. Međunarodno veće za žitarice smatra da je reč o rastu od 23 miliona tona, dok američko ministarstvo poljoprivrede procenjuje da će kukuruza na svetskom tržištu biti više za oko 27 miliona tona.

Prosečan prinos kukuruza u Srbiji bio je 8,1 tonu po hektaru, a ukupan rod 8,1 miliona tona. Prema podacima „Žita Srbije”, koji će biti neznatno korigovani, prosečni prinosi u Vojvodini bili su 8,3 tona po hektaru, a u centralnoj Srbiji 7,9 tona.

– Ovo jeste dobar rod, ali ne i apsolutni rekord, koji je ostvaren pre dve godine. Karakteristično za ovu godinu jeste da prinosi nisu bili ujednačeni. Prijatno je iznenadio rod kukuruza u centralnoj Srbiji i tu je svakako dostignut rekord. Čak i u nekim regionima koji su pre poznatiji po proizvodnji povrća, prinosi su dostizali i do 14 tona po hektaru – ističe naš sagovornik i dodaje da su vremenske prilike, u ovom delu zemlje, bile gotovo idealne za proizvodnju kukuruza, a došlo je i do ukrupnjavanja poseda, što podrazumeva bolju agrotehniku, pa samim tim i veće prinose.

Saković kaže da je cena kukuruza takođe bila dobra za proizvođače. Na početku žetve iznosila je nešto ispod 15 dinara po kilogramu, a ubrzo, zbog dešavanja na svetskom tržištu, kukuruz je dostigao cenu od oko 20 dinara.

– Kukuruz je berzanska roba i cena će se svakako menjati. On je sada na našem tržištu dosta tražena. Za dva meseca izvezli smo oko 950.000 tona, to je gotovo trećina od planiranog. Realno je očekivati da će Srbija izvesti oko 3,2 miliona tona da, uz to, naše tržište bude idealno snabdeveno sve do nove berbe – kaže Saković.

On je naglasio i da su strani kupci zadovoljni kvalitetom žitarica iz Srbije ove godine, ali da su „rezultati izvoza pšenice mnogo skromniji i da se kukuruz trenutno bolje prodaje”.

– Prvo, imamo ga više i proizvođači ga radije prodaju. Proizvođači žita očekuju bolju cenu, mada se mora priznati da je i ova dobra. Kao još jedan razlog usporenijeg izvoza pšenice jeste to što je cena na domaćem tržištu nešto bolja nego na međunarodnom tržištu. Ipak procene su da Srbija od ovogodišnje žetve možemo da izveze oko 1,3 miliona tona pšenice i brašna – izjavio je Vukosav Saković.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468229/Znatno-bolji-izvoz-kukuruza-nego-psenice

Proizvodnja jagoda jedan je od isplativijih poslova u našoj zemlji, a kažu da se početna ulaganja vrate već od prve berbe. Dodatno, da bi rodila, jagoda zahteva konstantan rad i pažnju. To vrati cenom, a naročito ona sušena.

Kao relativno nov proizod sušena jagoda kod nas nije zastupljena u marketima, tačnije, trenutno je ima u jednom, dok odlično ide u izvozu.

Postoje dva načina sušenja ovog jagodičastog voća liofilizacija i postupak osmoze, za šta je potrebna veća količina sirovine, a i sam proces je veoma skup, pa i ne čudi što se cene kreću po kilogramu od 2.000 dinara pa do 30 ili 40 EUR.

U inostranstvu se može naći jeftinija, ali i na to utiče nekoliko faktora.

- Jagoda sušena procesom liofilizacije u izvozu ima cenu u rasponu od 30-40 evra po kilogramu. Kompanije koje se bave ovom proizvodnjom ističu da cena varira u zavisnosti od zahteva kupca koji se najčešće odnosi na kvalitet, pakovanja, količine i ostalo, te se prema svakom kupcu formira određena cena - objašnjavaju za Telegraf Biznis u Udruženju za biljnu proizvodnju pri Privrednoj Komori Srbije.

Kako nam navode, liofilizacija je veoma zahtevan proces sušenja voća kako po pitanju trajanja samog procesa tako i po pitanju upotrebe plodova visokog kvaliteta.

Ovim procesom dehidratacije voće gubi i do 90% vode. Proces je dugotrajan uz korišćenje visoko sofisticirane tehnologije što znatno poskupljuje cenu gotovog proizvoda.

- Voće se prvo zamrzava od -50°C do -60°C, a zatim se vrši uklanjanje vlage pomoću vakumskog sistema u komori. Proces traje i do 40 sati. U toku procesa led sublimacijom prelazi u vodenu paru - kaže Goran Đaković, koji se bavi proizvodnjom jagoda ali on ih ne izvozi sušene, jer, kako ističe, sve proda sveže.

Upravo je to bila i jedna od tema na jednoj Fejsbuk grupi koji okuplja građane poreklom sa ovih prostora, a koji sada žive u Dubaiju. Njih je interesovalo kako je tamo ta cena niža, i otkud baš jagode iz Srbije.

Činjenica je da je Srbija priličan izvoznik jagodičastog voća, a sa UAE imamo i sporazum o saradnji. Proizvođačima se, očigledno, isplati da izvoze na to tržište, a naše i ne plasiraju jer nema potražnje.

- Dobije se malo kilograma, a suši se iz zamrznute robe, ceo postupak je skup, i rezultat toga je visoka cena kod nas. Kupac verovatno misli na sušene jagode u postupku liofilizacije, i istina je toga i nema u našim prodavnicama - objašnjava nam Radmilo Jovanović iz kompanije TEMPO foods koji u svom asortimanu ima i sušene jagode i trenutno prodaje u jednom velikom trgovinskom lancu u zemlji.

Prednosti upotrebe liofilizovanog voća su u tome što se u potpunosti zadržava hemijski sastav voća, kontaminacija proizvoda je izbegnuta, takođe hranljiva svojstva, miris, aroma, ukus ostaju očuvani te se ovo voće smatra proizvodom visoke prehrambene vrednosti, ističu u Privrednoj Komori Srbije.

Jovanović nam objašnjava da je drugi postupak, postupak osmoze u tom smislu praktičniji i dostupniji.

- Voće se suši u voćnom sirupu, praktično voda se izvlači, molekuli se izvlače, a radi se ispod 150 stepeni. Svi minerali ali i vitamini se zadrže. Radi se u vakuumu, nema ništa od aditiva. Ne koriste se aditivi kao za konezervaciju - napominje i dodaje da je sve potpuno prirodno i zdravo.

Prema njegovim rečima, sušene jagode jesu skuplje ali su počele polako i da se kupuju, dok, konkretno za njegovim proizvodom vlada i nestašica u jednom gradu.

On i izvozi u Ameriku, na Bliski istok...

- I mi se srećemo sa problemom konkurencije. Na domaćem tržištu vladaju određeni tržišni uslovi, kakvi takvi, i svako se prilagođava. Spuštanje cene dovelo bi nas u sitaciju da ne možemo da obezbdimo sredstva za razvoj, za ulaganja... Kod stranog tržišta je drugačije, ulagvnom je reč o situaciji da veliki kupac okupi nekoliko nas manjih i prodaje proizvode. Takođe, ušeće na tržište imaju i potrošači - priča.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3094519/susene-jagode-iz-srbije-stizu-do-dubaija

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31