Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je za 20. novembar treći pokušaj prodaje požeške "Budimke" putem javnog nadmetanja.

Kao i prethodna dva puta, kada je prodaja propala jer nije bilo zainteresovanih kupaca, imovina "Budimke" biće ponuđena u dve celine – sedište fabrike sa pratećim objektima i parcelama u Požegi i farma za tov junadi u selu Zdravčići.Na prvom javnom nadmetanju u junu za početne cene bile su određene sume od nešto manje od 532 miliona dinara (za kompleks u Požegi) i skoro 30 miliona dinara (za tovilište). U septembru početne cene bile su 372.309.856, odnosno 20.469.479 dinara.

"Imajući u vidu da za obe celine nije bilo zainteresovanih kupaca na prva dva javna nadmetanja, stečajni upravnik je umanjio početnu cenu obe celine na 20 odsto procenjene vrednosti, odnosno na nivo depozita", saopštila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Takođe, za treći pokušaj prodaje početna cena celine u Požegi iznosi 212.748.489, a u Zdravčićima 11.696.845 dinara."U relativno kratkom roku kupac može nastaviti gajenje i preradu voća i povrća i obnoviti proizvodnju sokova i izvršiti plasman na lokalnom i širem gravitacionom području, i koristiti se prepoznatljivom pozicijom koju je "Budimka" imala na tržištu", navedeno je u pozivu za javno nadmetanje.

Da li će se na trećem pokušaju prodaje preduzeća u kome je proizvodnja stala pre četiri godine, i nad kojim je proglašeno bankrotstvo kojim je oslobođeno svih dugova, pojaviti kupac, biće poznato 13. novembra. Taj datum je određen kao poslednji rok za prijavu učesnika javnog nadmetanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/treca-sreca-za-budimku-cena-ponovo-oborena-cela-fabrika-za-19-miliona-evra/fj7mdx9

Lepe i plemenite životinje dostojanstvenog držanja – konji u Srbiji su najčešće korišćeni za rad i sportska takmičenja sve donedavno, kada je postalo moderno imati konja maltene za kućnog ljubimca.
Jedna od takvih je i Ariana Ilić, medicinska sestra, inače diplomirani defektolog. Rođena je u Zagrebu, ali od 2006. živi u Meljaku, kod Beograda, i gaji konje. Žena sa puno, ljubavi prema ljudima, a i prema životinjama. Obožava konje, i svoj život je posvetila njima. Učestrvuje na raznim trkama izdržljivosti. Ima jednog engleskog punokrvnog konja, tri konja kako kaže naša sagovornica koji su u penziji, i kobilicu koja je za školu jahanja.-Obožavam konje, i pre ću kupiti nešto za svog ljubimca nego za sebe ističe Ariana i dodaje: Za ishranu konja najveću vrednost ima paša i livadske trave kao engleski ljulj, crvena vlasulja, prava livadarka, lisičji rep, ježevica, mačji repak, italijanski i francuski ljulj i druge trave. Od leguminoza konji najviše konzumiraju lucerku, grašak,
grahoricu i crvenu detelinu. Konjima se zavisno od namene i rase, daju ipak manje količine silaže, najviše 10 kg/dan, uz postupno privikavanje. Držanje konja i konjički sport je skup sport, jer je potrebno puno novca uložiti, i dosta vremena izdvojiti.
Ova vredna žena uspeva da radi dva posla i da se posveti konjima.
-Engleski punokrvni konj, je konj za galopske trke,ali Ariana sa njim učestvuje na trkama izdržljivosti. Ova rasa nastajala je u Velikoj Britaniji tokom 17. i 18. veka. Reč je o toplokrvnom konju poznatom po svojoj agilnosti, temperamentu i pre svega po brzini. Osnovna namena ove rase je upotreba u galopskom sportu (trke na ravnom i preko prepreka), preponskom jahanju, dresuri, endjuransu (trke izdržljivosti), kao i polu na konjima i tradicionalnom lovu na lisice
kao ponos Engleske nacije.
Ariana se u Zagrebu bavila terapijskim jahanjem, za osobe sa invaliditetom. Održala je i nekoliko seminara u Beogradu, na nagovog supruga Predraga. U Požarevcu je osvojila 3.mesto a uskoro ide u Zagrebu. Prema rečima dobrih poznavalaca konjarstva, i u Srbiji ima veoma skupih grla kupljenih u zemljama gde je konjarstvo veoma razvijeno - Engleskoj, Sloveniji, Austriji... Najpoznatija mesta za kupovinu dobrih trkačkih konja su Njumarket u Engleskoj, Baden-Baden u Nemačkoj, Dovil u Francuskoj i Klivelend u SAD.
Cena konja koji su u tim ergelama kreće se i iznad 50.000 EUR. Istovremeno, ni naše ergele i uzgajivači konja dobra i kvalitetna grla ne prodaju za male iznose.

Izvor: Agrobiznis magazin

Setva ozime pšenice je na pragu, ali malo ko od ratara pouzdano zna da li će je sejati ove jeseni. Među poljoprivrednicima vlada nezadovoljstvo cenama ovogodišnjih ratarskih kultura, ali se plaše i ćudi klime.

- Na koliko hektara će ove jeseni biti posejano pšenice još se vaga, ali verovatno neće preći prošlogodišnje površine od 570.000 hektara. Ratari će je sejati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog plodoreda - kaže Zdravko Šajatović iz Žitounije.

On navodi da ratari dobro znaju da treba da seju deklarisano seme, ali, praveći sopstvene račune, toga se ne drže strogo, pa je tako u žetvi prošle godine bilo čak 80% žita za stočnu hranu, dok je u ovogodišnjoj taj odnos bio bolji, pola-pola.

- Ratari su u dilemi i u pogledu koštanja pšenice. Odmah posle žetve slabo se trgovalo i tokom jula i avgusta je ka inotržištu otišlo svega 61.000 tona po 18 dinara ili malo iznad, dok je prošle godine u tim mesecima prodato čak 405.000 tona. Sada je pšenica od 17,2 do 17,5 dinara kilogram, a tokom aprila i maja dostigla je bila čak 24 dinara - dodaje Šajatović.

Direktor Žita Srbije Vukosav Saković poslao je poruku da je posle izbora koje seme sejati najvažnije da ono bude dorađeno, jer je to bitno zbog mogućih vremenskih nepogoda.

Smatra i da je među zemljoradnicima manje interesovanje za setvu pšenice, a razlog za to vidi u većim prinosima koji se mogu dobiti od suncokreta i soje.

- Žita Srbije računaju da bi pod pšenicom trebalo da bude 550.000 hektara - kaže Saković.

Кod nas se pšenica seje između 5. i 25. oktobra, iako stručnjaci s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo kažu da je rok za setvu žita između 10. i 20. oktobra.Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da se prirema za setvu i da će ove jeseni primat dati žitu nauštrb ječma. Dodaje i da je odlučio da kupi seme, za razliku od ranijih godina, kada je koristio i sopstveno sa tavana.

- Računam da ću posejati 10 do 15 jutara pšenice i da će mi trebati oko dve tone semena - rekao je Šoti.

U Banatu je pšenica bila svojevremeno najviše zastupljena u odnosu na druge kulture, ali predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Кleut kaže da neće biti zastupljena kao što je bila proteklih godina.

- Znamo da treba da sejemo seme sa sertifikatom, ali u nedostatku novca se snalazimo, pa sejemo i ono iz naše produkcije - istakao je Кleut i dodao da će setva imati tri cene:

- Oni koji budu kupili seme i sejali žito na njivi uzetoj u arendu, po hektaru će morati da izdvoje oko 110.000 dinara. Ratari koji na svojoj njivi seju deklarisano seme, imaće trošak oko 80.000 dinara po hektaru, a oni koji budu sejali svoje seme na svom imanju proći će najjeftinije, oko 60.000 dinara po hektaru.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2646920/ozima-psenica-trebalo-bi-da-bude-posejana-na-550000-hektara-tri-cene

Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.

Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.

- Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti - objašnjava Vladan Bogdanović.

Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.

- Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji - ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.

- Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje - ističe profesor Bogdanović.

Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.

Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2639381/da-li-mlekarstvo-moze-biti-rentabilno-kako-postici-dobru-cenu-mleka-u

Nizak obim trgovanja na novosadskoj Produktnoj berzi nastavljen je. Ukupan promet je iznosio 547 tona robe, čija je finansijska vrednost bila 10.780.000 dinara.

Cena kukuruza prošlogodišnjeg roda se kretala u cenovnom rasponu od 14 do 14,50 dinara za kilogram bez PDV. Ugovori za kukuruz roda 2019. godine s isporukom u oktobru zaključivani su po 13,70 din/kg, bez PDV. Кrajem nedelje potražnja za kukuruzom novog roda je bila po nešto višim cenama od zaključenih, što ukazuje na rast cena te žitarice.

Pšenica je ove nedelje izostala iz trgovanja na organizovanom robno berzanskom tržištu. Na osnovu ponude i potražnje za hlebnim zrnom, možemo reći da je pšenica zadržala prošlonedeljni cenovni nivo od 17,20 din/kg, bez PDV-a.Sojom novog roda 2019. godine je trgovano po jedinstvenoj ceni od 35,40 din/kg, bez PDV-a, (38,94 din/kg s PDV-om), što ujedno predstavlja ovonedeljnu ponderisanu cenu. U odnosu na prethodni upoređujući podatak, cena soje viša je 1,14 odsto.

Suncokretom je trgovano po jedinstvenoj ceni od 31 din/kg, bez PDV-a (34,10 din/kg s PDV-om). U odnosu na prethodni upoređujući podatak cena je ostala nepromenjena.Sojina sačma sa 44 odsto proteina realizovana je po 42,50 din/kg, bez PDV-a (51 din/kg s PDV-om).MARS (evropska agencija za monitoring useva) je smanjio svoje predviđanje prinosa kukuruza u EU na 7,63 tona po hektaru, što je 3,8 odsto niže u odnosu na prošlomesečnu procenu od 7,93 t/ha. Vrelina i nešto suše smanjili su prinose u jugoistočnoj Evropi, i centralna i zapadna Evropa imaju loše uslove. Posle suše, usevi su „značajno kompromitovani” u delovima Francuske, Nemačkoj, zapadnoj Poljskoj i Češkoj. Predviđanje je takođe sniženo za Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, u odnosu na prethodna visoka očekivanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/produktna-berza-novi-kukuruz-137-dinara/fykjl8g

Ruski Krstur u opštini Kula prestonica je paprike crvene roge, koja se koristi za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo. Berba sa 350 hektara je u toku, a osim pomenute sorte, tu su i nove, babura i paradajz-paprika.

Te dve sorte zauzele su svega desetak hektara u ataru, ali su njihov rod proizvođači unapred prodali. Za crvenu rogu poljoprivrednici u Ruskom Кrsturu nemaju ugovore sa kupcima, već trgovci na veliko dolaze na sedam-osam otkupnih mesta u selu, plaćaju i utovaraju rod, koji posle prodaju u Srbiji, ali i van nje.

Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale, jer je paprika krupna i mesnata. U prvim danima bebre imala je i dobru otkupnu cenu, kilogram je na veliko koštao 90 dinara. Sada se po toj ceni kilogram paprike prodaje na malo na najprometnijoj novosadaskoj Futoškoj pijaci, dok otkupljivači plaćaju na veliko 65 dinara.

Još se pouzdano ne zna koliki će biti prinosi po hektaru, ali se procenjuje da ne bi trebalo da bude ispod 50 tona. Više od 80% roda biće prve klase.

Željko Oros je povrtar koji tek četvrtu godinu gaji papiriku. Kaže da u jutro paprike (oko pola hektara) treba uložiti 2.500 EUR. Za zalivne sisteme dobio podsticaje od Pokrajine. Sledeće godine planira da stavi i folije za senčenje radi zaštite od sunca.

Branje paprike će se odužiti do prvog mraza.

- Berače imamo iz Кrstura i okolnih sela, ali su to mahom srednjoškolci ili penzioneri. Malo je sezonskih radnika u punoj radnoj snazi, onih u srednjim godinama, pa strepimo šta će biti kasnije. Omladina polazi u školu, a za starije ljude rad na njivi po suncu, a kasnije sortiranje paprike stojeći uz prikolicu, nije lak posao, treba biti izdržljiv i zdrav - naglašava Oros i dodaje da sat nadnice košta 250 dinara i da uz to ide i plaćen prevoz.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2623322/za-pola-hektara-paprike-roge-potrebno-2500-eur-otkupna-cena-ove-godine

Kilogram meda na beogradskom tržištu već je 800 dinara, a u sezoni najveće potražnje, na jesen i zimu, cena će probiti i svih 1.000 dinara jer je proizvodnja meda u Srbiji ove sezone na minimumu.

Srbija, zavisno od pašne sezone, godišnje proizvede od 6.000 do 12.000 tona meda, najviše bagremovog, koji je i najtraženiji. Iako preciznih podataka nema, taj prinos ove godine daleko je manji, do te mere da pojedini pčelari nisu iscedili nijedan kilogram bagremovog meda. Uzrok ogromnom deficitu meda, kako objašnjavaju, jesu krajnje nepovoljni vremenski uslovi, ali i nekoliko masovnih trovanja pčela u različitim krajevima Srbije.

"Najpre nas je zadesilo dosta kiše, i to na prve udarne paše, zbog čega je ovogodišnja i najznačajnija bagremova paša potpuno podbacila u prinosima. Dani nakon kiše su bili toliko hladni da pčele prosto nisu izletele iz košnica, a i kada izađu, to je bilo tek oko podneva, ali ne toliko intenzivno. Dešavalo se da i ranijih godina bude dosta kiše i da one donesu izvesnu količinu meda, ali se nije kao ove godine dogodilo da podbace sve paše. Sva jaka društva ove godine su se rojila, što je zbog vremenskih prilika nemoguće bilo sprečiti", priča Milorad Evtić, predsednik Asocijacije pčelarskih organizacija Kolubarskog, Mačvanskog i Sremskog okruga.

Uz loše vreme, pčelare su ove godine zadesili masovni pomori pčela. Razlog je upotreba zakonom zabranjenog prskanja voća insekticidima, i to baš u vreme cvetanja. Tako je najpre uništeno čak 600 pčelinjih zajednica na području Sivca, 400 ih je stradalo na području Valjeva, u okolini Kovačice uginula je populacija 130 košnica, a nekoliko desetina je otrovano na području Aleksinca i Barajeva. Minimalna trovanja prinos bagremovog meda smanjila su za trećinu, a tamo gde su pomori bili veći šteta je bila stopostotna."Zbog svega većina pčelara bagremov med uopšte nije cedila. Nakon toga, ko je selio košnice na lipu bilo je određenih količina, oko desetak kilograma po košnici, i to kod društava koja se nisu izrojila u vreme bagrema. Suncokret je ranijih godina donosio prosečan prinos oko 20 kilograma, a ove godine jedva do 10 po košnici", navodi Evtić i dodaje da će se sve to odraziti na cenu meda u narednom periodu.

Kilogram bagremovog meda, i to lanjskih zaliha, može se u unutrašnjosti Srbije još uvek kupiti za 700 dinara, ali je njegova cena na beogradskom tržištu već 800 ili više od 800 dinara. Zbog deficita meda, kako procenjuju pčelari, tokom jeseni i zime kada je najveća potrošnja ovog proizvoda, bagremov, lipov i livadski med neće biti ispod 1.000 dinara za kilogram.Iz Srbije je u 2018. godini izvezeno 2.744 tone meda, što neće biti ove godine kako procenjuju trgovci. Bruto cena postignuta za tu količinu meda iznosi 12.369.800 dolara. To je nešto veća količina izvezenog meda nego prethodne 2017. godine, kad je izvezeno 2.538.140 kg, ali je cena bila daleko manja - 9.776.312,72 dolara. Najviše je izvezeno u Norvešku, i to 620 tona. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u Srbiji je bilo 849.000 košnica, što je 43 odsto više nego u 2011. godini. Rekordna proizvodnja od 9.500 tona bila je 2013, a i izvoz je bio rekordan, od 4.500 tona u vrednosti od 14 miliona dolara.

Trenutne otkupne cene

1 kg bagremovog 5-8 €

1 kg livadskog 3,5-4,5 €

1 kg suncokretovog 2,5-2,8 €

1 kg cvetni 3,3-3 €

1 kg šumski 3,7-5 €

Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe odjednom po deset i više tona. U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari. Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.

Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost. Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.

– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara. Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.

– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.

Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara, a sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povrtarima-treba-udruzene-za-crveno-zlato-12-08-2019

Povodom viših cena pojedinog povrća na tržištu, iako je sezona u jeku, npr. paradajza, ekipa RTS-a je razgovarala sa povtrarima u Tamnavi, koja je u valjevskom kraju poznata po povrtarstvu.ko 250 domaćinstava se u ubskom selu Sovljaku bavi povrtarstvom. Većina meštana se bavi plasteničkom proizvodnjom.Zadovoljni su ovom sezonom. Proizvodnja pojedinog povrća je manja ali je cena u odnosu na prethodne godine veća.

Božidar Marković smatra da su na to uticali vremenski uslovi i manjak radne snage. Drugi razlog za to ima Milisav Krstonošić.

"Krenu svi da rade paradajz pa sad krenu svi da ga ne rade", kaže Krstonošić i dodaje da je takva situacija i u okruženju. Navodi da na Kvantašu cena nije prelazila 150 dinara.

"Sad je tu nekih od 50 do 100 dinara, znači što se tiče tezge, marketa – tu trgovci zaračunavaju njihovu maržu", rekao je Krstonošić.

I povrtari iz Sovljaka, kao mali proizvođači, prilagođavaju se tržištu i promenljivim uslovima proizvodnje.

Kada bi imali veće, savremenije staklenike, proizvodnja bi bila stabilnija, a samim tim i cene prihvatljivije.

"Da u mom selu ima 200 plastenika, staklenika po jedan hektar i da svi rade taj paradajz, nikad se ne bi desilo u Beogradu da skoči cena na 150 dinara. U ovim sad uslovima kad se gaji, mora da bude i skuplje jer je mnogo veća muka", objašnjava Krstonošić.

Povrtari iz Sovljaka su zainteresovani za veću i savremeniju proizvodnju.

Za to su im potrebni dugoročni krediti države sa minimalnom kamatom, slično iskustvima u Holandiji. Onda bi, kažu, i povrće bilo jeftinije a moglo bi se dobro zaraditi i od izvoza.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3618086/povrtari-objasnjavaju-zasto-je-paradajz-ovog-leta-skup.html

Pčelari u kraljevačkom kraju umesto da cede bagremov med, počeli su da prehranjuju pčele. Zbog dugotrajnih kiša u maju i junu, pčelinja društva nisu ni radila. Ono malo unosa meda sa cveta bagrema i voća, a to je tek oko dva ili tri kilograma po košnici, umesto ranije prosečnih oko 15, pčele su pojele i sada im preti glad.

- Ne pamti se ovako loša godina. To će se svakako odraziti i na cene meda na tržištu. Već je sa 800 dinara po kilogramu med ovih dana poskupeo na 1.000 dinara. Strahujemo da se ne pojavi veća ponuda jeftinog meda, koji uistinu i nije med - kaže za današnju Politiku Dragan Rakićević, predsednik Društva pčelara u Kraljevu.

Društvo ima 200 pčelara, ali se procenjuje da ih ukupno ima 500 na ovom području. U sezonama kada je paša normalna, ovde oko 10.000 košnica ubere oko 100 kilograma bagremovog, cvetnog, livadskog i šumskog meda, visokog kvaliteta.

Sve više meda odavde se i izvozi, a cena je oko 4 EUR, 5 EUR po kilogramu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2592649/kise-sprecile-pcelinju-pasu-ocekuje-se-poskupljenje-meda

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31