Kako bi pospešila tovno govedarstvo u Srbiji, a u momentu kada su najavljena nova tržišta za izvoz goveđeg mesa, država je reagovala povećanjem podsticaja za razne kategorije tovnih goveda. Pošto je za taj posao u stočarstvu najveći problem nedostatak teladi,u poslednje dve godine, pored tradicionalnog simentalca intenzivnije se uvoze tovne rase. Tako su na imanju Novakov iz Žablja, rasprodali sva grla, i muzna i tovna, raznih rasa, i uvezli iz Mađarske goveda rase Aberdin Angus.

Četrdeset junica, koje bi trebalo da krenu da se tele za mesec, dva deo su kontigenta od oko 3.300 tovnih grla koliko su srpski farmeri uvezli prethodne godine. U dobijanju informacija mediji i internet su prevagnuli, ističu Jasmina i Milan Novakov, jer uglavnom su svi stočari pioniri u uzgoju rase Aberdin Angus, koja po mišljenju ovih domaćina ima brojne prednosti: Jasmina Novakov, stočarka Za ovu rasu smo se opredelili iz tog razloga što nije komplikovana, jednostavna je, nije zahtevna. Jede sve što joj se ponudi, može da ide i na pašu. Druga stvar, imamo i stajnjak pošto se bavimo poljoprivredom, tako da sve to jedno drugo povlači.

Milan Novakov, stočar Ovo je isključivo za krava-tele, nije za mužu i nema tih problema kada se oteli da ima problem kao kod muznih krava, neki mastitis ili nešto slično. Jednostavno, ima za tele i to tele odrani onako kako treba. Ona će na pašnjak, ona je za to i stvorena. Miroslav Plavšić, Poljoprivredni fakultet NS Taj novi sistem krava-tele to je mogućnost da se stvarno dobiju telad koja će se toviti. Ti proizvođači drže na pašnjacima telad, uglavnom su to telad koja su iz uvoza, odnosno koja se uvoze te tovne pasmine i kao takvim možemo proširiti dobijanje teladi, ne samo simentalca koji iz nekog mlečnog uzgoja, nego i te tovne rase, koje će kasnije reprodukcijom da se prošire i da imamo mnogo veću proizvodnju goveđeg mesa da bi imali mogućnost izvoza na strana tržišta.

No, najveći kamen spoticanja u praksi i dalje su problemi u plasmanu junadi, kojima domaći klaničari obaraju cenu. To što je država odobrila čitav niz podsticaja za tovljače, zapravo je jedino dobro za stočare, kojima je trenutno subvencija po tovnom grlu i jedina zarada.

Izvor: RT Vojvodina 1 

 

A šta je sa mlečnim govedarstvom, kakva nam je higijena mleka?

Da bi se dobilo mleko ekstra kvaliteta sa prihvatljivim brojem mikroorganizama iz somatskih ćelija, neophodno je preduzeti određene konkretne mere od kojih je pravilna higijena vimena od velikog značaja. Preventivnim merama se eliminišu uzroci upale vimena, infektivnog obolenja krava poznatog kao mastitis. A put do infekcije je sledeći, mikroorganizmi najčešće dospevaju do mlečnih žlezda preko vode, koja se koristi za pranje vimena pre muže. Voda se prilikom pranja sliva niz vime i lako dolazi do sisnog kanala, čime se stvaraju uslovi za unos mikroorganizama. Mleko iz inficiranih delova vimena sadrži bakterije koje mogu da se prenose i na druge krave putem muže, jer jednom kada se nađe na koži bakterije nastavljaju razmnožavanje. Znak upale vimena i mastitisa je i povećan broj somatskih ćelija a upravo one ukazuju na zdravlje životinja, kvalitet i količinu mleka. Kako bi se pojava mastitisa izbegla stručnjaci savetuju farmere da dezinfikuju vime, koristeći takozvanu suvu mužu, postupak u kom se u toku pripreme krava za mužu ne upotrebljava voda. Pre čišćenja vimena preporučuje se proba prvih mlazeva, i ukoliko je procena da je mleko dobro nastaviti sa mužom. Nakon toga neophodno je primeniti dezinfekciju vimena, važan segment higijene jer prema istraživanju korišćenja efikasne zaštite pojava mastitisa može biti smanjena za čak 50%. Zdravo, čisto i negovano vime utiče na opšte stanje mlečnih grla i produktivnost. Ono je ujedno i ogledalo domaćinskog poslovanja svakog farmera.

Proizvođači malina u Čileu, koji je godinama bio jedan od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, trenutno za kilogram ovog voća dobijaju rekordno visoku cenu – najvišu u poslednjih deset godina.

Najzastupljeniju sortu maline „heritidž” otkupljivači u ovoj zemlji plaćaju 1,74 evra (204 dinara). Do obrta na tržištu došlo je zbog suše i problema u proizvodnji i tokom berbe, kao i zbog manjka robe na američkom tržištu, pa izvoznici iz Čilea sada dobijaju dva evra za kilogram smrznute robe tipa „griz” i 2,8 evra za najkvalitetniju kategoriju „rolend”.

– Podaci iz drugih zemalja ukazuju da će u predstojećoj sezoni doći do pada proizvodnje u zemljama prepoznatljivim na svetskoj mapi tradicionalnih proizvođača ovog voća. To se posebno odnosi na Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i druge – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za jagodasto voće. – Sve ovo ukazuje da i za naše proizvođače dolaze bolja vremena – ističe naš sagovornik i objašnjava da se sveukupna situacija na svetskom tržištu menja.

Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca su sve manje, a potražnja za kvalitetnom malinom na globalnom nivou raste.

– Prema informacijama od nekoliko velikih kupaca iz Francuske i Nemačke, rasplet situacije i skok cena robe iz Srbije očekuje se u narednih desetak dana i to je dobra vest za naše proizvođače i izvoznike – ističe Leposavić. Kaže da situacija u primarnoj proizvodnji maline u našoj zemlji, nažalost, nije dobra. Proizvođači su u prethodne tri godine bili prilično destimulisani da ulažu u svoje zasade. Osnovni uzrok nezadovoljstva bila je niska cena. Veliki broj proizvođača prestao je da obrađuje zasade, a dobar deo njih sveo je ulaganja na minimum.

Leposavić ističe da je negativan stimulans stizao i preko medija, kada su pojedini izvoznici, da bi obezbedili nižu cenu u otkupu, pred 2017. godinu plasirali netačne informacije o hiperprodukciji malina u svetu i Srbiji. Takođe, i spekulacije o problemima sa standardima u proizvodnji i u hladnjačama, kao i problem sa mešanjem sorti i pokušajem prevare stranih kupaca. Ističe da je najveće podozrenje i ucenjivački pristup kod naših tradicionalnih kupaca izazvala informacija da je u nekoliko slučajeva u malini iz naše zemlje utvrđeno prisustvo virusa noro. Naknadnom proverom utvrđeno je da je ta malina bila proizvedena u našem susedstvu, a da je reeksportovana iz naše zemlje, čime nam je nanesena ogromna šteta, jer su kupci smatrali da je reč o srpskoj robi.

Prema Leposavićevom mišljenju, ni Nacionalni savet za malinu ni Radna grupa za sagledavanje stanja u malinarstvu nisu dali očekivani odgovor i preporuke na koji način prevazići loše stanje u našoj proizvodnji.

– Srbija, kao zemlja u kojoj se proizvodi najkvalitetnija malina na svetu, tržištu uskoro neće imati šta da ponudi. Zato je više nego ikada neophodno uspostaviti fer odnose između svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline – kaže naš sagovornik. Najpre treba da sagledamo stvarno stanje proizvodnje i tačno utvrdimo proizvodne površine i prinos koji se ostvaruje sa njih.

Ističe da nerealno zvuči zvanični podatak da se u Srbiji malina proizvodi na 24.000 hektara, jer prinosi ni približno ne odgovaraju takvom stanju.

– Moramo da unapredimo marketing i na pravi način prikažemo kako se malina proizvodi u najpoznatijim malinarskim područjima naše zemlje. Da neprestano ukazujemo na njen značaj u ishrani svih kategorija potrošača. A ne da to bude voće samo za najbogatije. U svetu je brojnim primerima pokazano da malina i proizvodi od nje imaju izuzetan značaj u prevenciji i lečenju nekih od najdestruktivnijih bolesti savremenog čoveka – kaže Aleksandar Leposavić.

Šta kažu u udruženju proizvođača maline: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/5968-vec-pocelo-da-se-krcka-oko-cene-maline 

Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka počela je da radi prošle godine, a ove godine u planu su probne kontrole mleka kako bi se utvrdilo kakav kvalitet sirovine imamo. Probni period je korak ka ostvarivanju plaćanja mleka po kvalitetu, rekao je Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Danu proizvođača mleka koji je održan u Sremskoj Mitrovici u organizaciji Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije.

Ove kontrole, kako je najavio, obavljaće se dva puta mesečno, a uzorkovanje će raditi stručnjaci iz poljoprivrednih stručnih službi kojih na teritoriji Srbije ima 35. Uzimanje uzoraka će za proizvođače biti besplatno, prenosi portal Poljoprivrednik.

Bogćević je istakao da će na poslovima uzorkovanja mleka biti angažovano oko 300 ljudi koji će krajem meseca proći obuku za obavljanje ovog posla.

Sanja Bugarski iz Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije je istakla da su poljoprivredne stručne službe trenutno najbolje rešenje za ovaj posao, a da će se nakon isteka probnog perioda videti kako će to dalje da se odvija.

Ona je navela i da pored mnogobrojnih problema sa kojima se stočari suočavaju postoji napredak kada je u pitanju domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Ukinuta je, kako je rekla, registracija gazdinstava svake godine što je bilo opterećenje za stočare. Takođe je omogućeno da oni koji se bave stočarstvom dobiju zemlju u dugoročni zakup na deset godina. U zakonu se po prvi put prepoznaju i žene koje rade u poljoprivredi i njihovo pravo na zdravstveno osiguranje.

Na izmene u domaćoj zakonskoj legislativi veliki uticaj imao je i Savez udruženja odgajivača goveda Srbije, a ono što predstoji, kako je rekla Bugarski, je izmena zakona o stočarstvu, odnosno da ovaj dokument prepozna farmere i njihov rad što, kako je rekla, do sada nije bio slučaj.

Danu proizvođača mleka prisustvovali su i resorni ministar Branislav Nedimović i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, Boris Pašalić, koji su se složili da mlekarstvo u Srbiji i Republici Srpskoj muče slični problemi. Naime i pored velikih subvencija koje se izdvajaju sve manje stočara se odlučuje za bavljenje ovom proizvodnjom. Iako opada broj farmi, sa druge strane raste broj grla na njima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2781388/prvo-probno-uzorkovanje-pa-placanje-mleka-po-kvalitetu

Porodica Todorović, iz Dublja kod Svilajnca, uzgaja goveda simentalske rase i do sada su osvojili tridesetak pehara na poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu.Izuzetno kvalitetna goveda simentalske rase, koje uzgaja porodica Todorović iz Dublja kod Svilajnca, do sada su osvojila tridesetak pehara na poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu. Todorovići kažu da se od poljoprivrede teško živi, ali da je stočarstvo sa mlečnim govedarstvom isplativo.

Od kada je porodica Todorović počela 2007. godine da ide na Novosadski sajam, retko su se vratili bez priznanja.Da bi grla bila kvalitetna i davala dosta mleka potrebna je adekvatna briga i nega, a posebno ishrana. Interesantno je da Todorovići svakoj kravi daju onu hranu koju ona želi da jede.

- Za kvalitetna grla najvažnija je najpre velika ljubav, ali bitni su i nega i hrana. Koncentrat pravimo sami, jer znamo šta i koliko krava treba da pojede. Znamo šta stavljamo u hranu. Ječam i kukuruz su naši, a kupujemo sojinu i suncokretovu pogaču, jer suncokret ne ostavljamo pošto može da se ubuđa. Kad krava nešto neće da jede, mi joj to ne dajemo. Ugađamo joj kao detetu. Ako neće koncentrat, dajemo joj čisto brašno ili brašno i ječam - rekao je Milan Todorović.Trenutno imaju tridesetak grla, a od toga 12 krava na muži. Godišnje predaju oko 80 tona mleka, a kažu da će ove godine i više, jer Dragan ostavlja steone junice.

- Znači, podmlađujemo stado, a imamo izuzetno kvalitetna grla. Imali smo nameru da tovimo goveda, ali po trenutnoj ceni se ne isplati da čuvamo telad da porastu do 600-700 kilograma. U gubitku smo u startu. Zato smo odlučili da prodajemo telad od 15 dana koja idu za oko 400 evra -naglašava Milan i otkriva koja je cena njihovog mleka:

- To je cena koju smo i ugovorili pre dve godine, ali su je oni smanjili na 32 dinara, po litru, pa je sada vratili. Dobro je što plaćaju na svakih 15 dana. Od mleka finansiramo celu poljoprivredu, a ostane i da platimo račune i za život - navodi Milan Todorović.

Milanov sin, Dragan, vodi evidenciju o svakom grlu, tako da se zna poreklo grla, koliko daje mleka i sve što je potrebno. Todorovići imaju i 35 ovaca rase virtemberg, koje čuvaju već četiri godine.

- Prodajemo jagnjad za priplod, a čuvamo i za potrebe našeg domaćinstva. Bavimo se i ratarstvom. Obrađujemo 35 hektara zemlje od čega je naših pet hektara, a ostalo uzimamo u zakup. Višak kukuruza, pšenice i suncokreta prodajemo - kaže Milan Todorović.

Milan naglašava da poljoprivrednici, kao i lekari, policija i medicinske sestre, rade 365 dana u godini. Radni dan Todorovićima počinje u 7 sati, rade do 11, a onda popodne, od 16 do 18 sati završe sav posao.

- Krava mora da se hrani i kada je svetac i petak. I da se muze u tačno određeno vreme. Dragan sam radi na njivi, a ja mu pomognem kada mogu, jer ova promena vremena smeta mom zdravlju. Supruga, sin i ja brinemo o kravama i ovcama, a supruga radi i baštu, i sa snajom brine o kući- ističe Milan.

Todorovići su među prvima u opštini, 2012. godine napravili štale na otvorenom po uzoru na farme u zapadnoj Evropi, a sada planiraju i povećanje kapaciteta.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/svakoj-kravi-hrana-koju-zeli-da-jede-mlecno-govedarstvo-je-glavni-izvor-finansija-porodice-todorovic-2020-01-31

Za razliku od 2018. kada je već u decembru sva količina suve šljive u valjevskom kraju rasprodata, ove godine, veći deo je još uvek na lageru i čeka povoljniju cenu. Prema procenama, osušeno je oko 7.000 tona, a od toga je polovina proizvedena u podgorskom kraju.

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, trećina od ukupne količine osušene šljive izvozi se kupcima u Rusiju, Nemačku, Češku, Tursku i Holandiju. Voćari se najviše žale na nisku otkupni cenu, koja je ove sezone bila 90 evrocenti za kilogram.

- Imali smo solidan rod, a plod je bio dobrog kvaliteta. Zasad mi je na četiri hektara i jednu količinu šljiva smo predali u presnom stanju, a osušili smo oko šest tona u našoj sušari. Za sada on stoji na lageru. Prodali je nismo, jer je po nama niska otkupna cena. Da je bar 1 EUR po kilogramu, bili bismo zadovoljni. Sve ispod toga je malo. Ima nešto zarade i sa 90 evrocenti, ali je to daleko od onoga što je isplativo za proizvođača, da ne kažem da nije ni podsticajno jer se veliki trud ulaže - kaže Lazar Jovanović iz podgorskog sela Tuđin kod Osečine, koji i više puta nagrađivan za kvalitet šljive na Sajmu, koji se svake godine održava u Osečini.

Cenu suve šljive diktira osnovni proizvod, sveža šljiva. Ako se zna da je za jedan kilogram osušene šljive potrebno oko četiri kilograma svežeg ploda, tu se mora uračunati i utrošak energije, rad i kad se sve sabere odnos cene sirove šljive i osušene je 1:7.

- Matematika je jednostavna. Ako uzmemo da je, na primer, 20 dinara kilogram sveže šljive, onda bi suva u prodaji trebalo da bude najmanje 140 dinara po kilogramu. Međutim, to je proizvođačka cena, pa je i takva neisplativa za proizvođače - objašnjava Jovan Milinković, stručni saradnik Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo.

Ako Srbija, po njegovim rečima, hoće da se vrati na nivo proizvodnje šljive koji je bio 80-tih godina, to znači da treba da bude tri puta više i zasada i kapaciteta za sušenje nego sad.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2762986/suva-sljiva-ceka-bolju-cenu-odnos-sa-svezom-sljivom-17-i-dalje

Novoizgrađena deonica auto-puta od Surčina do Obrenovca duga 17,6 kilometara, povećala je vrednost ara zemljišta za više od četiri puta, pošto je cena sa nekadašnjih 600 do 800 evra po aru, sada i do 3.000 evra! Kada bude završeno preostalih 7,9 kilometara od Vojvođanske ulice do petlje "Surčin", dobiće se još 80 hektara ekskluzivne privredne zone, za koju se investitori već sada raspituju.

Kako za "Novosti" ističe Stevan Šuša, predsednik opštine Surčin, placevi duž novoizgrađenog auto-puta postali su mnogo privlačniji za privredna ulaganja posle početka gradnje ove deonice i njenim puštanjem u saobraćaj.- Potencijalni investitori se već javljaju i istražuju teren koji je sve interesantniji za otvaranje fabrika - kaže Šuša. - Nedavno se javio čovek iz Francuske koji je video preko satelita lokaciju uz auto-put i hteo je da dođe i pogleda zemljište. Sa završetkom poslednjeg kraka putnog Kridora 11 prema Beogradu, od Vojvođanske ulice do petlje "Surčin", treba očekivati da cena kvadrata na ovom pojasu dostigne vrhunac.

Šuša kaže da Grad Beograd i Opština u ovom delu ne poseduju svoje placeve, pa je za svaki pokušaj dovođenja investitora potrebna dobra saradnja sa vlasnicima njiva. Sa njima je, kako priča, i u toku eksproprijacije zemljišta, koje su otkupljivali od vlasnika, bilo problema, jer je nekoliko njih postavilo nerealne uslove. Predsednik ističe i da je ova opština nedavno propustila priliku da dovede veliku kompaniju i zaposli ljude.- Hteli su da objedine placeve tri vlasnika, od kojih su se dva složila sa ponuđenom cenom, dok je treći tražio basnoslovnu sumu novca - kaže prvi čovek Surčina. - Na kraju je investitor zemljište za izgradnju pronašao i kupio u Šimanovcima.

Na teritoriji opštine Surčin sa novoizgrađenom deonicom auto-puta je na raspolaganju čak 780 hektara privredne zone. U Dobanovcima je ona skoro popunjena novim fabrikama, tako da će buduća postrojenja na opštini Surčin biti otvarana oko novoizgrađenog dela saobraćajnice koja vodi do Obrenovca. Ukoliko se trend skoka cene kvadrata nastavi, Surčin bi za nekoliko godina mogao da ima najskuplji ar placa u Srbiji.Ako je, pre tri godine, auto-put stigao do Preljine nadomak Čačka, ovo mesto postalo je primamljivo za investitore. To su prepoznali vlasnici parcela koje se nalaze uz samu novu saobraćajnicu, pa oglašavaju prodaju placeva, i to po ceni koja je "skočila" čak i do 50 puta! Njive koje su ranije nuđene budzašto, po ceni od 50 evra po aru, sada prodaju za neverovatnih 2.500 evra po aru. Mnogi sada za kvadrat traže 50 evra. Inače, kada je država otkupljivala zemlju za auto-put vlasnicima je isplaćivano od 100 do 240 evra po aru. Neki su prodavali po toj ceni, a drugi su se sudili sa državom i dobijali desetostruko veće sume.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/milos-veliki-napumpao-cene-njiva-ar-kod-surcina-skocio-sa-600-evra-na-3000-a-novi/2dve5ry

Cena živih svinja na domaćem tržištu povećana je sa 160 na 180 dinara po kilogramu, što bi u narednom periodu moglo da dovede do poskupljenja ove vrste mesa i u maloprodaji. Stručnjaci napominju da je moguće da će cena žive vage svinja još rasti u narednom periodu, praktično sve do Božića. Da li će se i kada takva situacija odraziti i na cene u radnjama zavisi od raspoložive količine mesa na tržištu.

Mirko Đukić iz Unije proizvođača svinja Mačve i Srema, regija koje proizvode najveći broj tovljenika, rekao je za „Politiku” da postoje naznake da će cena živih svinja još rasti zbog povećane tražnje, ali da je „još rano govoriti u kojem procentu”.

– Da li će svinjetina poskupeti u mesarama zavisi od toga kolike su im zalihe. Realno, sa trenutnim cenama nema razloga za poskupljenje mesa, jer su one u maloprodaji već formirane na nabavnu od 180 dinara. Ipak, sudeći po ranijem iskustvu, verovatno je da će doći do rasta cena i u maloprodaji – rekao je Đukić i dodao da su potrebe na tržištu povećane zbog slava, a da prasadi nema dovoljno i da je uvoz trenutno neisplativ.

Kad je reč o junetini, višak ove vrste mesa zbog zastoja izvoza u Tursku nije doprineo osetnijem padu cena u radnjama. Nezvanično se pominje da bi prve isporuke za tursko tržište trebalo da krenu ovih dana. Najbrojnije udruženje proizvođača junadi „Agroprofit” zatražilo je nastavak razmene junadi za kukuruz preko Robnih rezervi, jer smatraju da je ponuđena otkupna cena klaničara od 1, 9 evra po kilogramu niska, kao i da je realno da bude od 2,10 do 2,15 evra. Kako je preneo portal „Agroservis”, izvozna klanica poslednjih dana obrađuje meso sa svojih farmi i iz uslužnog tova, tako da se za sada ne može očekivati veća potražnja na samom tržištu junadi.

Požeška "Budimka" prodata na javnoj licitaciji za 212.700.000 dinara kompaniji "Itn grupa" iz Kosjerića koja koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.Početne investicije u fabriku biće, kako navode, pet miliona evra, a očekuju da će početi sa radom na proleće.

Novi vlasnik "Budimke", direktor i suvlasnik ITN-a, Vera Marković rekla je za RTS da su planirane investicije preko pet miliona evra, a početak rada nekadašnjeg giganta najavljuje za proleće sledeće godine.

"Imamo cilj da nastavimo poslovanje, da proširimo svoju delatnost koja već postoji u fabrici u Kosjeriću sa zamrznutim voćem i povrćem gde je izvoz 99 odsto", rekla je Markovićeva.

Istakla je da se proizvodni program "Budimke" oslanja na njihove sadašnje delatnosti fabrike u Kosjeriću.

Za kupovinu "Budimke", u kojoj je proizvodnja stala 2015. godine, interesovanje su pretodnih godina pokazale kompanije iz Srbije, Evrope i Azije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/prodata-budimka-planirane-investicije-pet-miliona-evra-20-11-2019

Ponuda jabuka na Gradskoj tržnici u Jagodini, najvećoj u Pomoravskom okrugu i tom delu Srbije, veoma je dobra, a cena, slažu se i kupci i prodavači, nikada niža u ovo doba, 30 do 50 dinara za kilogram.

Pune tezge zlatnog i crvenog delišesa, ajdara, jonatana... a cena zavisi od kvalitete i sorte.

Jabuka ima još na granama, neobranih i opalih ispod stabala, zbog niske cene mnogima se nije isplatilo da plaća berače, komentarišu kupci na pijaci i ocenjuju da će velike količine završiti u rakiji.

Oni procenjuju da će ovako niske cene potrajati do početak marta, "a malo će biti više za Božić".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2692910/jabuke-nikad-jeftinije-zbog-niske-cene-velike-kolicine-zavrsice-u-rakiji

Ratari će, kao i stočari, dobiti državno poljoprivredno zemljište u zakup na duži period, najavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović tokom ovonedeljne posete opštini Kula.- Zakup je rešen tako što je stočarima odobren na 10 godina, a ratarima će od sledeće godine biti omogućen na period od četiri do osam godina. Trajanje zakupa godinu-dve nije odgovaralo poljoprivrednicima, a parcele koje će dobiti na duži rok moći će da oplemene - rekao je Nedimović.

On je saopštio i da će iduće godine biti mereno nulto stanje poljoprivrednog zemljišta koje se izdaje u zakup.

- Ispitivanje će se raditi i na kraju zakupa, pa će onaj ko je unapredio zemlju biti nagrađen umanjenjem zakupnine. Ako se utvrdi da je kvalitet zemljišta pogoršan, kazna će biti oduzimanje prava na dalji zakup - objasnio je ministar.Ministar je u kulskoj opštini obišao poljoprivredna gazdinstva Bele Papajčika u Kruščiću i Petra Zorića u Crvenki, kao i preduzeće "Bačka" u Sivcu, koje je više od 2.000 hektara oranica ustupilo arapsko-srpskoj kompaniji "Al Ravafed Srbija", a nastavilo uspešno da posluje na preostalih 1.400 hektara.

- Izuzetno sam zadovoljan posetom ovim trima sredinama, jer su ljudi pokazali da imaju svest o tome šta je posao države, šta proizvođača, a šta tržišta. Očigledno je da su shvatili da je tržište to koje opredeljuje cenu poljoprivrednih proizvoda - zaključio je ministar.Domaćini su iznenadili ministra time što, kako je rekao, nisu imali velikih primedaba.

- Naravno, ima nekih sitnih stvari, u pogledu korekcija koje se tiču izgradnje objekata, investicija, ali to ćemo lako rešiti - kazao je Nedimović.Nedimović je predočio da je poljoprivrednicima u kulskoj opštini prošle godine isplaćeno više od 2,2 miliona evra subvencija, za koje su podneli blizu 2.000 zahteva.

- To govori da su ljudi odavde vrlo aktivni u konkurisanju za podsticaje posredstvom Uprave za agrarna plaćanja - kazao je Nedimović.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:826472-ZAKUP-ORANICA-NA-OSAM-GODINA-Ako-unaprede-kvalitet-zemljista-ratari-ce-biti-nagradjeni-smanjenjem--zakupnina

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29