Sezona je lubenica, cena za proizvođače je solidna, ali mnogi tvrde da neće biti ozbiljnije zarade. Razlog je niži prinos od lanjskog, ali i virus korona koji u selima smanjuje saobraćaj i mogućnost prodaje sa kućnog pragaSaobraćajnica između Sremske Mitrovice i Rume ranijih godina proizvođačima bostana bila je put za trgovinu. Mnogi stranci kupovali su lubenice, paradajz i druge povrtarske proizvode. Međutim, virus korona je znatno umanjio šansu za prodaju, žali se poljoprivrednik u Vognju Nikola Bukarica."Nama je ovde bilo glavno mesto za prodaju, jer naiđu naši ljudi koji rade u inostranstvu, kupe pet-šest velikih lubenica i nekoliko gajbi paradajza. Sada toga nema, a i domaći potrošači slabije kupuju", kaže Bukarica i dodaje da je cena lubenice ove sezone solidna, a da je rod podbacio pa je i zarada skromnija.

"Lubenice su dobrog kvaliteta i slatke su, ali je prinos upola niži nego ranijih godina. Razlog je hladno vreme u početku proizvodnje, pa su i lubenice pristigle kasno za tržište" objašnjava Bukarica i dodaje da je lubenica 40 dinara za kilogram, te da je najviša cena koju je postigla domaća lubenica bila i 50 dinara.

Da problem bude veći, intenzivna sunčeva radijacija oštećuje povrtarske plodove koji na tržištu imaju nižu cenu. Skup je i repromaterijal, ističe Nikola Bukarica i zaključuje da ova godina zbog svih nepovoljnosti neće doneti ozbiljniju zaradu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/virus-korona-smanjio-zaradu-na-lubenicama_1150572.html

U planinskim selima Kuršumlijske opštine privodi se kraju berba maline. Za razliku od prethodnih godina, proizvođači su zadovoljni otkupnom cenom, koja se kreće od 200 do 250 dinara za kilogram. Dodatnih 50 dinara sleduje onima koji je uzgajaju na organski način, a takvih je u Toplici sve više.Jevremovići iz Kuršumlijskog sela Igrišta u malinjaku na 30 ari, ubrali su više od sedam tona organske maline, koja je ove godine rekordno rodila.i način, a takvih je u Toplici sve više.

Jevremovići iz Kuršumlijskog sela Igrišta u malinjaku na 30 ari, ubrali su više od sedam tona organske maline, koja je ove godine rekordno rodila.

"Ove godine stvarno je bio odličan prinos. Kvalitet je odličan. Prvenstveno mogu da kažem, da je to prosto zato što je tu prirodno stanište, jer vi svud kad krenete tu po tim šumskim putevima, ima da nađete divlju malinu koja je izuzetno rodila", kaže Radica Jevremović iz Igrišta kod Kuršumlije.

"Prihranu radimo koprivom, stajskim đubrivom koga u proleće zaoravamo, radimo košenje, plevljenje, mahom se ručno radi", dodaje Rade Jevremović.

Ovdašnji gorštaci shvatili su da im je priroda dala sve što im je potrebno da proizvedu malinu bez upotrebe pesticida, koja na tržištu ima veću cenu.

"Malinu iz Igrišta otkupljivači plaćaju trista dinara i kompletan ovogodišnji rod izvoze na inostrano tržište", kaže Dragiša Stojanović.

Jedini problem predstavlja radna snaga za berbu ove maline, koja u kratkom roku, po visokoj temperaturi mora dospeti do hladnjače. "Vrućina jeste, teško nije, kad ovako lepo rodi i gazda lepo uradi, što je teško. Ko voli da radi, ko hoće da radi može da zaradi do tri hiljade", kaže Dragica Simonović iz Kuršumlije.

"Na našim prostorima je u najvećem procentu je organska malina, sve ono što treba za nas kao proizvođače, za ljude koji se bave sa tim, od sistema za navodnjavanje, sadnog materijala, mašina potrebnih za obradu, sve to ide po našem programu. Ljudi mogu da konkurišu", navodi Jovica Đinović iz poljoprivredne stručna služba Opštine Kuršumlija.

Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje.

U planinskim selima Kuršumlije na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se maline na organski način, čiji je plasman, zahvaljujući ugovorima sa ino partnerima unapred obezbeđen.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4037707/malina-igriste-placanje-cena.html

Proizvođači kupine predaju u hladnjače a da ne znaju po kojoj ceni, mada se nezvanično pominje da će biti oko 50 dinara za kilogram, dok su troškovi proizvodnje oko 60 dinara.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je akontna (početna) cena prve klase malina porasla ove godine na oko 210 dinara po kilogramu jer je nevreme prepolovio rod pa je smanjena ponuda, a prošle godine su kupovane za 150 do 170 dinara."Statistika neće pokazati da je rod malina manji za 50 odsto jer vlasnici hladnjača uvoze maline iz BiH i mešaju ih sa malinama iz Srbije i izvoze kao domaći proizvod", rekao je Radović.

Dodao je da uprkos višoj ceni maline proizvođači neće moći da ostvare zaradu jer su vremenske neprilike uništile deo roda pa su prinosi slabi i jedva će "pokriti" troškove proizvodnje.

"U svetu je ogromna potražnja malina i očekujemo da izvoznici, nakon prodaje robe doplate još 20 dinara po kilogramu", rekao je Radović.

Istakao je da sada zbog deviznog priliva od izvoza država treba još više da motiviše proizvođače malina da obnove proizvodnju.

"Zbog niskih cena, posebno 2017. godine mnogi su zapustili malinjake i Srbija, koja je među liderima u svetu po proizvodnji i kvalitetu malina, izgubila je to mesto jer je pala proizvodnja", rekao je Radović.

On je rekao da Ministarstvo poljoprivrede i sada subvencioniše proizvodnju malina i kupina u kupovini zasada, mehanizacije, sistema za navodnjavanje i druge opreme.

Ove godine je, prema njegovim rečima, problem cena kupina jer se to voće već desetak dana isporučuje u hladnjače, a njihovi vlasnici još nisu saopštili po kojoj će ih ceni platiti već se to stalno odlaže.

"Apelujem na otkupljivače da prvu klasu kupina plate 120 dinara, a drugu 100 dinara jer će se ta proizvodnja u suprotnom potpuno ugasiti iako otkupljivači imaju dobru zaradu" , rekao je Radović.

Dodao je da je otkup malina po bagatelnim cenama poslednjih pet-šest godina po oko 40 dinara za kilogram doprineo da se površina pod zasadima od oko 6.000 hektara smanji na oko 1.600-2.000 hektara.

Proizvođač kupina iz sela Miloševo kod Negotina Goran Stančić rekao je za Betu da je predao kupine u hladnjaču, a da ne zna po kojoj će ih ceni platiti njen vlasnik jer stalno odlaže da to saopšti, ali da se pominje cena od oko 50 dinara po kilogramu.

"Uzgajam kupine 19 godina i ove godine plantažu na 3,5 hektara smanjiću na jedan hektar jer je 'propast' cena tog voća od 2015. godine", rekao je Stančić.

U opštini Negotin nekada je, kako je rekao, kupinom bilo zasađeno oko 300 hektara, danas nema ni deset jer nema ni ljudi i na pijaci gde su kupine 250 dinara po kilogramu i ne može se prodati ni deset kilograma dnevno, a on proizvodi više od tone.

"Troškovi proizvodnje kupina su oko 60 dinara po kilogramu i ako nam ponude oko 50 dinara jasno je zašto se uništavaju plantaže sa tim voćem", rekao je Stančić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=25&nav_id=1710854

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je danas da je zbog povećane tražnje to voće počelo da poskupljuje.Takođe je rekao da otkupljivači nude akontnu (početnu) cenu od 215 dinara za kilogram.

"Smanjena proizvodnja malina u Srbiji zbog nevremena naterala je vlasnike hladnjača da ponude akontnu cenu od 1,83 evra po kilogramu ili 215 dinara, što udruženje traži već dve godine", rekao je Radović za Betu.Dodao je da je rod malina u Srbiji ove godine smanjen za oko 50 odsto i da je potražnja povećana i u svetu zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu, zemljama najvećim proizvođačima tog voća u svetu.

Maline su, kako je rekao, postale sve traženije i zbog "C" vitamina koji sadrže, a koji je neophodan za imuni sistem u vreme pandemije virusa COVID-19.

On je rekao da berba kupina još nije počela, ali da se zbog smanjene proizvodnje i ponude očekuje da akontna cena bude jedan evro ili 120 dinara za kilogram.

Dodao je da "poljoprivrednici naporno rade od rane zore do kasno u noć da bi obezbedili hranu za građane i da i dokoni treba da se uzdrže od stvaranja neprilika u državi dok ne prođe ova agonija i da tada može da se razmišlja kuda i kako".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=15&nav_id=1707016

U Vojvodini žetva žita je u završnici. Prema podacima Poslovnog udruženja za unapređenje proizvodnje žita i uljarica "Žita Srbije" novi rod skinut je s oko 90 odsto površina pa se očekuje da tokom vikenda posao bude sasvim završen.

U centralnim delovima Srbije žito će se raditi još jer podaci ukazuju da je rod skinut s oko 60 odsto površina. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena s 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano, piše Dnevnik.Vukosav Saković iz "Žita Srbije" kaže da se u pogledu prinosa nije ništa značajnije promenilo od očekivanih rezultata pred početak najvažnijeg posla u godini.

- Imaćemo oko 2,6 miliiona tona nove pšenice, s tim što imamo i neprodate pšenice od prošle godine, oko pola miliona tona – kazao je Saković, rekavši da će prosečan prinos ove godine, svi su izgledi, biti oko 4, 5 tona po hektaru. - U pogledu cene nema značajnijih pomaka - cena na tržištu još se nije formirala pa se kilogram novog zrna kreće u zavisnosti od toga ko kako plaća, a najviše do 19,5 dinara, odnosno između 17 i 18 dinara, bez PDV.

U okolini Novog Sada paori su završili žetvu i zadovoljni su prinosima. Ratar iz Kisača Jozef Fokman kaže da je dobio 5,3 tone po jutru i da je više nego zadovoljan, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta zrna. – Primenio sam agrotehniku u potpunosti i rezulti su tu – rekao je Fokman, navodeći da su ratari u Rumenki, takođe zadovolji prinosima i kvalitetom jer su isto dobili od pet tona pa naviše po jutru novog zrna. -Sejao sam malo kasniju sortu pšenice i uz vremenske uslove, prvo sušu a potom kišu pšenica se lepo uklopila i rodila.Fokman kaže da mu cena kvari potpuni užitak, pa zato neće žuriti da je proda, već će je lagerovati u iščekivanju da poskupi.

I u južnom Banatu poljoprivrednici su završili setvu a, kako kažu, ovogodišnja žetva bila je osrednja, što znači da su prinosi i kvalitet bili neujednačeni, kako na čijoj njivi. – Trećine žita je dobra u pogledu oba parametra, trećina je osrednja, a na 30 odsto površina podbacili su i prinos i kvalitet – kazao je Nenad Manić iz Udruženja "Banatski paori".

Ono s čime se ratari posebno ne mire , kaže Manić, jeste cena.

- Žito zemljoradnicima donosi prvi prihod u godini i svi bi da je prodaju, ali kilogram novog zrna malo vredi. Uglavnom se lageruje i čeka da poraste cena, a oni koji moraju da je prodaju za novi usev dobijaju najviše 18,5 dinara s uračunatim PDV-om.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/bice-zita-i-za-izvoz-paori-zadovoljni-prinosima-ocekuju-rast-cene/e00r97q

Na Produktnoj berzi protekle nedelje zabeležen je rast cena kukuruza zbog većeg interesovanja izvoznika i soje usled slabije ponude, navodi se u nedeljnom izveštaju.
Ukupan promet za ovu nedelju je iznosio 1.100 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 21,2 miliona dinara.Berzanski ugovor za kukuruz na paritetu je zaključen po ceni od 16,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, sa isporukom u junu i julu.

Terminska tražnja kukuruza ovogodišnjeg roda se kretala u cenovnom rasponu između 118 i 120 evra po toni bez PDV-a sa isporukom septembar-oktobar.

Za pšenicu prošlogodišnjeg roda nije zaključen nijedan kupoprodajni ugovor, a interesovanje je postojalo za novi sa isporukom robe do kraja jula po ceni od 145 evra po toni.

Početkom nedelje berzanski ugovor za soju je zaključen po ceni od 42 dinara po kilogramu bez PDV-a, a tražnja po višim cenama krajem nedelje nije rezultirala zaključenjem berzanskih ugovora.

Terminska tražnja sojinog zrna roda 2020. godine bila je na nivou od 325 do 327 evra po toni bez PDV-a.

Tražnja uljane repice sa isporukom robe u žetvi kretala se od 330 do 335 evra po toni, a suncokret novog roda se tražio po ceni od 285 do 290 evra po toni bez PDV-a.

Žetva ječma je u toku, a prvi ugovor zaključen je po ceni od 14,6 dinara za kilogram bez PDV-a.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/prosle-nedelje-rast-cena-kukuruza-i-soje_1139315.html

Poslednjih dana jagode su postale pristupačnije mnogima u Srbiji. Cene na gradskim i kvantaškim pijacama pale su sa 400 na 150 do 200 dinara. Da li je na pad cene uticala velika ponuda slatkog ploda, njime zasađene veće površine, koronavirus ili zastoj u izvozu?Porodica Starčević u Žiči nadomak Kraljeva neguje jagode na četiri hektara. Zadovoljni su ovogodišnjim rodom i kvalitetom i očekuju da će ubrati oko 50 tona jagode."Cena se kreće od evro do evro trideset, videćemo na kraju koliko će biti. Mi u globalu smo uvek zadovoljni. Podigli smo zasad, radimo, trudimo se. Zasad je u fulu da bi imali dobar rod", kaže Milinko Starčević, proizvođač jagoda u Žiči.

"Ljudi koji se bave ovom proizvodnjom su izuzetno zadovoljni i prinosom i kvalitetom i cenom. Juče i danas ona je u padu na veliko ali i dalje je korektna cena", dodaje Boban Marković iz smederevske Poljoprivredne stručne službe.

Jagoda je na domaćim pijacama početkom berbe dostizala i 400 dinara, a u izvozu do i pet i po evra. Poslednjih dana cena je prepolovljena, a izvoz se usporio.

"Prirodno je da sa ponudom količina na tržištu dođe i do pada cena. Ako se pojavi nekakav problem sa jagodama, uključićemo se u rešavanje. Što se tiče izvoza, ide nesmetano za Rusiju. Problem se pojavio između izvoznika naših i Rusa u pogledu načina plaćanja. Svi su obazrivi na svakom tržištu i drugačije reaguju nego u prethodnom periodu", istakao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Za kvalitetnu proizvodnju jagode u Srbiji obezbeđeni su svi potrebni uslovi i ulaganja. Država je dala i subvencije, a tržište, tj. odnos ponude i tražnje, diktira cenu.

Očigledno je da su ova godina i specifičan period sa koronavirusom usporili i pooštrili procese trgovine i izvoza.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3960716/cena-jagoda-pijace-srbija.html

Proizvođači su na početku sezone jagoda bili zadovoljni cenom, koja se kretala i do 380 dinara za kilogram, što je bio drastičan skok u odnosu na prethodnu godinu. Berba u plastenicima je pri kraju, ovih dana jagode se beru na otvorenom, a zbog pada cene na koju, kako proizvođači kažu, utiču i brojni nakupci, na gubitku je i država.

Porodica Pavlović u Tabanovićima kod Požege živi samo od poljoprivrede, a deo prihoda stiže od proizvodnje jagoda. U brdsko-planinskim krajevima berba počinje kasnije nego u ravničarskim područjima, ali su, kako kažu, te jagode zdravije."Očekujemo lepu cenu. Računam da u jagodi nema korone, a da je zdrava za ishranu, tako da trudim se da to pripremim da bude dobro, a i da kupci budu zadovoljni", kaže Goran Pavlović iz Tabanovića.

Početak berbe na otvorenom obeležio je pad otkupne cene jagoda. Proizvođači tvrde da na to utiču nakupci, koji netačnim informacijama o tržišnim kretanjima često prevare manje proizvođače, a na gubitku je, kako ističu, i država.

"Jednostavno država mora da odredi kolika može da bude razlika između cene po kojoj se otkupljuje i cene po kojoj se prodaje. To je najlakši način. Ne možete da kupite jagodu za sto dinara i da je prodate za trista. Mislim da to nigde u svetu ne postoji", priča Milomir Gavrović iz Jelen Dola.

Dobar deo zarade većina proizvođača investira u nove plastenike ili proširenje polja. Takav je slučaj i sa Prvom složenom zadrugom "Naši voćari" u Milićevom Selu.

U planu je i prerada voća, koja bi isključivanjem otkupljivača iz lanca prodaje omogućila i veću zaradu, o čemu se razmišlja i u drugim krajevima.

U kosjerićkom kraju sve više proizvođača shvata značaj udruživanja i povezivanja radi plasmana voća, ali za potrebe domaćeg tržišta.

Jagode sa polja komšije u Mionici, u etno-domaćinstvu "Gostoljublje" koriste za obogaćivanje turističke ponude jer gosti koji se odmaraju u tom kraju uglavnom traže domaće proizvode.

"Sremuš, zova, sve voće, sve povrće, samo da je iz ovih krajeva, gde nije bilo korone prvo, a s druge strane, ljudi prepoznaju da je ovo čist kraj, da ljudi dobro rade i vide kvalitet soka koji koriste ovde i kupuju, nose, ne samo soka nego svih proizvoda koji se ovde prave i prerađuju", rekla je Marija Luković Sredić iz "Gostoljublja".

Ne mogu sami, pa zato i oni planiraju zadružno povezivanje.

To i jeste model kojim bi proizvođači mogli da zarade bolje od nakupaca, a da jagoda i drugog voća bude dovoljno za viši stepen prerade i plasman proizvoda, a ne sirovina, na domaće i strana tržišta.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3955946/jagoda-cena-nakupci-drzava.html

Prvi plodovi jagode iz plastenika ove godine već su obrani, kvalitet ploda je zadovoljavajući, a cena kilograma ovog voća na početku sezone je 300 dinara. Sa plasmanom problema nema, jer su počele da rade i pijace.

I pored poznih mrazeva zbog čega je cvet jagode bio oštećen, a slabije je bilo i oprašivanje pčela, kvalitet ploda od krupnoće do boje, po rečima proizvođača, zadovoljavajući je, dok je, po prvim procenama, rod manji za oko 30 odsto.U plasteničkoj proizvodnji organska jagoda sazreva na porodičnom gazdinstvu Branković u Belom Polju, nadomak Valjeva. Sa oko 2.000 sadnica nadaju se da će ove godine ubrati blizu 1.500 kilograma, pošto je zasad u punom rodu.

- Plasman nas generalno sve brine, jer nas je ova situacija sa virusom poremetila, ali srećom pijace su počele da rade. Prošle godine celokupnu proizvodnju smo prodali na beogradskom tržištu. Cena od 300 dinara je donekle pristojna, a pošto mi porodično radimo ovaj posao, uz par dnevnica koje smo platili za čišćenje i pripremu zasada, nadam se da će nam se isplatiti uloženo. Dosta koštaju preparati za tretiranje sadnice, koji moraju biti za organsku proizvodnju, jer, pre svega, vodimo računa o kvalitetu robe zato što i naša deca konzumiraju te jagode, pa kako mora biti kvalitetna za njih tako i za prodaju - kaže Željko Branković.Predrag Radosavljević iz Pambukovice kod Uba, kaže da očekuje da će iz 11 plastenika ove godine nabrati oko pet tona jagoda, ali navodi da je zbog mraza rod možda manji za 30 odsto od očekivanog. I on je, kako kaže, zadovoljan dosadašnjom prodajom i cenom.

- Kada je reč o proizvodnji jagoda, iza nas su dva kritična perioda kada je zbog niskih spoljnih temperatura bilo oštećenja cvetnih pupoljaka pa i zametnutih plodova. Proizvođači koji imaju višegodišnje iskustvo navikli su se na takve probleme i u zaštiti koriste agril folije - ocenjuje Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/stigle-prve-jagode-a-evo-sta-je-uticalo-na-to-da-kilogram-kosta-300-dinara/nw929de

U okviru vrtoglavog pada cena nafte na svetskom tržištu, nezabeleženog još od Prvog zalivskog rata 1991. godine, ona tipa „brent“, koja se koristi u Srbiji, pre tri dana dostigla je najniži nivo od svega od 24,88 dolara dolara po barelu.U međuvremenu je došlo do njenog rasta pa je u petak cena završila na nekih 27 dolara po barelu.

Eksperti ističu da je osnovni razlog za niske cene manja potražnja „crnog zlata“ izazvana epidemijom korone virusa ali da uticaj ima i „natfni rat“ koje vode Saudijska Arabija i Rusija. Nezadovoljna odbijanjem Rusije da u dogovoru sa OPEK-om smanji svoju proizvodnju, kraljevina je smanjila cenu nafte koju izvozi kako bi se na taj način „osvetila“ Moskvi.

Tako je 6. marta cena barela bila 50 dolara da bi tri dana kasnije pala na 33,5 dolara po barelu, što je 26 odsto manje nego početkom godine. Od tada se pad dodatno nastavio i samo za desetak dana cena nafte je dostigla sadašnji nivo. Prognoze „Goldman Saksa“ predviđaju da će cena nafte u narednom periodu pasti na 20 dolara po barelu.

Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Goran Radosavljević kaže za Danas da je reč o najvećem padu cena nafte na svetskom tržištu u poslednjih dvadesetak godina.

– Definitivno cena nafte nije bila ovako niska ni u vreme kada je startovala svetska ekonomska kriza i ne pamti se ovakav pad od 2000. godine. Isto tako sasvim je jasno da je pad izazvala epidemija korona virusa jer je došlo do smanjenja potrošnje nafte. Prvo se to desilo u Kini, sada je to aktuelno u Evropi a zahvatiće vrlo brzo i Sjedinjene Američke Države. Niska potrošnja automatski obara cene. Da bi se taj pad obuzdao potrebno je da epidemija korona virusa bude okončana što bi dovelo do većeg obima saobraćaja i otvaranja fabrika koje trenutno ne rade. Na taj način bi se povećala potražnja za naftom. Naravno, to ne bi bilo dovoljno, ako u međuvremenu ne dođe do dogovora o dodatnom smanjenju proizvodnje. Jer dok god se to ne dogodi nafta ne može naglo da raste čak ni u uslovima okončanja epidemije – objašnjava naš sagovornik.

On je kategoričan da zbog pandemije neće doći do nestašica ni sirove nafte ni goriva u maloprodaji u Srbiji.

– Jednostavno, došlo je do manje potražnje nafte zbog prekida privrednih aktivnosti u nekim sektorima što ostavlja dovoljne količine sirove nafte za proizvodnju goriva za maloprodaju. Zbog manje potražnje u privredi kompanije u Srbiji sad čak imaju i višak nafte koju mogu da izvoze u inostranstvo jer ona više ne može da stoji u skladištima – navodi Radosavljević.

Prema njegovim rečima maloprodajne cene goriva će svakako pasti.

– Do toga može da dođe i bez obzira da li su vlasnici pumpa istrošili rezerve naftnih derivata koje su kupili pre pada cena nafte na svetskom tržištu jer zbog manjeg obima saobraćaja opada potražnja za gorivom u maloprodaji te je pojeftinjenje u takvim uslovima logično rešenje. Koliko će ono iznositi u ovom trenutku teško je reći – kaže Radosavljević.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za Danas da se snabdevanje gorivom u Srbiji odvija bez ikakvih problema.

– Čak s obzirom na izuzetno nisku cenu sirove nafte, u čitavom logističkom lancu od nalazišta i skladišta nafte, preko rafinerija i regionalnih trejdera, pa sve do benzinskih stanica, zalihe nafte derivata nafte su na veoma visokom nivou. Pored toga, smanjena je potrošnja goriva, zbog globalnog smanjenja mobilnost putnika i smanjenog transporta robe. Kada se obe ove stvari uzmu u obzir, možemo reći da je u Srbiji zagarantovano stabilno snabdevanje potrošača, što važi i na regionom i globalnom planu – kaže Mićović.

On dodaje da se uvoz i sirove nafte i derivata nafte odvija bez problema. Promene propisa kojima je izmenjen režim putničkog i teretnog saobraćaja preko državne granice, ni na koji način ne ugrožavaju uvoz nafte i derivata nafte, čime je očuvana stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta.

– Ovo je posebno važno kada se zna da oko 85 odsto goriva koje se potroši u Srbiji ili je dobijeno preradom sirove nafte iz uvoza ili je direktno uvezeno kao derivat nafte – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima cene goriva u Srbiji su nastavile trend pada i u odnosu na najviše maloprodajne cene ove godine, cena evrodizela je niža za oko 12 dinara, odnosno litar ovog goriva koji je sredinom januara koštao oko 164 dinara po litru sada košta nešto iznad 152 dinara po litru, a benzin BMB 95 je jeftiniji za oko 7,5 dinara po litru, odnosno cena je sa pala sa 164 na 152 dinara po litru.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/gorivo-pojeftinilo-12-dinara/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31