Poslednjih dana jagode su postale pristupačnije mnogima u Srbiji. Cene na gradskim i kvantaškim pijacama pale su sa 400 na 150 do 200 dinara. Da li je na pad cene uticala velika ponuda slatkog ploda, njime zasađene veće površine, koronavirus ili zastoj u izvozu?Porodica Starčević u Žiči nadomak Kraljeva neguje jagode na četiri hektara. Zadovoljni su ovogodišnjim rodom i kvalitetom i očekuju da će ubrati oko 50 tona jagode."Cena se kreće od evro do evro trideset, videćemo na kraju koliko će biti. Mi u globalu smo uvek zadovoljni. Podigli smo zasad, radimo, trudimo se. Zasad je u fulu da bi imali dobar rod", kaže Milinko Starčević, proizvođač jagoda u Žiči.

"Ljudi koji se bave ovom proizvodnjom su izuzetno zadovoljni i prinosom i kvalitetom i cenom. Juče i danas ona je u padu na veliko ali i dalje je korektna cena", dodaje Boban Marković iz smederevske Poljoprivredne stručne službe.

Jagoda je na domaćim pijacama početkom berbe dostizala i 400 dinara, a u izvozu do i pet i po evra. Poslednjih dana cena je prepolovljena, a izvoz se usporio.

"Prirodno je da sa ponudom količina na tržištu dođe i do pada cena. Ako se pojavi nekakav problem sa jagodama, uključićemo se u rešavanje. Što se tiče izvoza, ide nesmetano za Rusiju. Problem se pojavio između izvoznika naših i Rusa u pogledu načina plaćanja. Svi su obazrivi na svakom tržištu i drugačije reaguju nego u prethodnom periodu", istakao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Za kvalitetnu proizvodnju jagode u Srbiji obezbeđeni su svi potrebni uslovi i ulaganja. Država je dala i subvencije, a tržište, tj. odnos ponude i tražnje, diktira cenu.

Očigledno je da su ova godina i specifičan period sa koronavirusom usporili i pooštrili procese trgovine i izvoza.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3960716/cena-jagoda-pijace-srbija.html

Proizvođači su na početku sezone jagoda bili zadovoljni cenom, koja se kretala i do 380 dinara za kilogram, što je bio drastičan skok u odnosu na prethodnu godinu. Berba u plastenicima je pri kraju, ovih dana jagode se beru na otvorenom, a zbog pada cene na koju, kako proizvođači kažu, utiču i brojni nakupci, na gubitku je i država.

Porodica Pavlović u Tabanovićima kod Požege živi samo od poljoprivrede, a deo prihoda stiže od proizvodnje jagoda. U brdsko-planinskim krajevima berba počinje kasnije nego u ravničarskim područjima, ali su, kako kažu, te jagode zdravije."Očekujemo lepu cenu. Računam da u jagodi nema korone, a da je zdrava za ishranu, tako da trudim se da to pripremim da bude dobro, a i da kupci budu zadovoljni", kaže Goran Pavlović iz Tabanovića.

Početak berbe na otvorenom obeležio je pad otkupne cene jagoda. Proizvođači tvrde da na to utiču nakupci, koji netačnim informacijama o tržišnim kretanjima često prevare manje proizvođače, a na gubitku je, kako ističu, i država.

"Jednostavno država mora da odredi kolika može da bude razlika između cene po kojoj se otkupljuje i cene po kojoj se prodaje. To je najlakši način. Ne možete da kupite jagodu za sto dinara i da je prodate za trista. Mislim da to nigde u svetu ne postoji", priča Milomir Gavrović iz Jelen Dola.

Dobar deo zarade većina proizvođača investira u nove plastenike ili proširenje polja. Takav je slučaj i sa Prvom složenom zadrugom "Naši voćari" u Milićevom Selu.

U planu je i prerada voća, koja bi isključivanjem otkupljivača iz lanca prodaje omogućila i veću zaradu, o čemu se razmišlja i u drugim krajevima.

U kosjerićkom kraju sve više proizvođača shvata značaj udruživanja i povezivanja radi plasmana voća, ali za potrebe domaćeg tržišta.

Jagode sa polja komšije u Mionici, u etno-domaćinstvu "Gostoljublje" koriste za obogaćivanje turističke ponude jer gosti koji se odmaraju u tom kraju uglavnom traže domaće proizvode.

"Sremuš, zova, sve voće, sve povrće, samo da je iz ovih krajeva, gde nije bilo korone prvo, a s druge strane, ljudi prepoznaju da je ovo čist kraj, da ljudi dobro rade i vide kvalitet soka koji koriste ovde i kupuju, nose, ne samo soka nego svih proizvoda koji se ovde prave i prerađuju", rekla je Marija Luković Sredić iz "Gostoljublja".

Ne mogu sami, pa zato i oni planiraju zadružno povezivanje.

To i jeste model kojim bi proizvođači mogli da zarade bolje od nakupaca, a da jagoda i drugog voća bude dovoljno za viši stepen prerade i plasman proizvoda, a ne sirovina, na domaće i strana tržišta.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3955946/jagoda-cena-nakupci-drzava.html

Prvi plodovi jagode iz plastenika ove godine već su obrani, kvalitet ploda je zadovoljavajući, a cena kilograma ovog voća na početku sezone je 300 dinara. Sa plasmanom problema nema, jer su počele da rade i pijace.

I pored poznih mrazeva zbog čega je cvet jagode bio oštećen, a slabije je bilo i oprašivanje pčela, kvalitet ploda od krupnoće do boje, po rečima proizvođača, zadovoljavajući je, dok je, po prvim procenama, rod manji za oko 30 odsto.U plasteničkoj proizvodnji organska jagoda sazreva na porodičnom gazdinstvu Branković u Belom Polju, nadomak Valjeva. Sa oko 2.000 sadnica nadaju se da će ove godine ubrati blizu 1.500 kilograma, pošto je zasad u punom rodu.

- Plasman nas generalno sve brine, jer nas je ova situacija sa virusom poremetila, ali srećom pijace su počele da rade. Prošle godine celokupnu proizvodnju smo prodali na beogradskom tržištu. Cena od 300 dinara je donekle pristojna, a pošto mi porodično radimo ovaj posao, uz par dnevnica koje smo platili za čišćenje i pripremu zasada, nadam se da će nam se isplatiti uloženo. Dosta koštaju preparati za tretiranje sadnice, koji moraju biti za organsku proizvodnju, jer, pre svega, vodimo računa o kvalitetu robe zato što i naša deca konzumiraju te jagode, pa kako mora biti kvalitetna za njih tako i za prodaju - kaže Željko Branković.Predrag Radosavljević iz Pambukovice kod Uba, kaže da očekuje da će iz 11 plastenika ove godine nabrati oko pet tona jagoda, ali navodi da je zbog mraza rod možda manji za 30 odsto od očekivanog. I on je, kako kaže, zadovoljan dosadašnjom prodajom i cenom.

- Kada je reč o proizvodnji jagoda, iza nas su dva kritična perioda kada je zbog niskih spoljnih temperatura bilo oštećenja cvetnih pupoljaka pa i zametnutih plodova. Proizvođači koji imaju višegodišnje iskustvo navikli su se na takve probleme i u zaštiti koriste agril folije - ocenjuje Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/stigle-prve-jagode-a-evo-sta-je-uticalo-na-to-da-kilogram-kosta-300-dinara/nw929de

U okviru vrtoglavog pada cena nafte na svetskom tržištu, nezabeleženog još od Prvog zalivskog rata 1991. godine, ona tipa „brent“, koja se koristi u Srbiji, pre tri dana dostigla je najniži nivo od svega od 24,88 dolara dolara po barelu.U međuvremenu je došlo do njenog rasta pa je u petak cena završila na nekih 27 dolara po barelu.

Eksperti ističu da je osnovni razlog za niske cene manja potražnja „crnog zlata“ izazvana epidemijom korone virusa ali da uticaj ima i „natfni rat“ koje vode Saudijska Arabija i Rusija. Nezadovoljna odbijanjem Rusije da u dogovoru sa OPEK-om smanji svoju proizvodnju, kraljevina je smanjila cenu nafte koju izvozi kako bi se na taj način „osvetila“ Moskvi.

Tako je 6. marta cena barela bila 50 dolara da bi tri dana kasnije pala na 33,5 dolara po barelu, što je 26 odsto manje nego početkom godine. Od tada se pad dodatno nastavio i samo za desetak dana cena nafte je dostigla sadašnji nivo. Prognoze „Goldman Saksa“ predviđaju da će cena nafte u narednom periodu pasti na 20 dolara po barelu.

Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Goran Radosavljević kaže za Danas da je reč o najvećem padu cena nafte na svetskom tržištu u poslednjih dvadesetak godina.

– Definitivno cena nafte nije bila ovako niska ni u vreme kada je startovala svetska ekonomska kriza i ne pamti se ovakav pad od 2000. godine. Isto tako sasvim je jasno da je pad izazvala epidemija korona virusa jer je došlo do smanjenja potrošnje nafte. Prvo se to desilo u Kini, sada je to aktuelno u Evropi a zahvatiće vrlo brzo i Sjedinjene Američke Države. Niska potrošnja automatski obara cene. Da bi se taj pad obuzdao potrebno je da epidemija korona virusa bude okončana što bi dovelo do većeg obima saobraćaja i otvaranja fabrika koje trenutno ne rade. Na taj način bi se povećala potražnja za naftom. Naravno, to ne bi bilo dovoljno, ako u međuvremenu ne dođe do dogovora o dodatnom smanjenju proizvodnje. Jer dok god se to ne dogodi nafta ne može naglo da raste čak ni u uslovima okončanja epidemije – objašnjava naš sagovornik.

On je kategoričan da zbog pandemije neće doći do nestašica ni sirove nafte ni goriva u maloprodaji u Srbiji.

– Jednostavno, došlo je do manje potražnje nafte zbog prekida privrednih aktivnosti u nekim sektorima što ostavlja dovoljne količine sirove nafte za proizvodnju goriva za maloprodaju. Zbog manje potražnje u privredi kompanije u Srbiji sad čak imaju i višak nafte koju mogu da izvoze u inostranstvo jer ona više ne može da stoji u skladištima – navodi Radosavljević.

Prema njegovim rečima maloprodajne cene goriva će svakako pasti.

– Do toga može da dođe i bez obzira da li su vlasnici pumpa istrošili rezerve naftnih derivata koje su kupili pre pada cena nafte na svetskom tržištu jer zbog manjeg obima saobraćaja opada potražnja za gorivom u maloprodaji te je pojeftinjenje u takvim uslovima logično rešenje. Koliko će ono iznositi u ovom trenutku teško je reći – kaže Radosavljević.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za Danas da se snabdevanje gorivom u Srbiji odvija bez ikakvih problema.

– Čak s obzirom na izuzetno nisku cenu sirove nafte, u čitavom logističkom lancu od nalazišta i skladišta nafte, preko rafinerija i regionalnih trejdera, pa sve do benzinskih stanica, zalihe nafte derivata nafte su na veoma visokom nivou. Pored toga, smanjena je potrošnja goriva, zbog globalnog smanjenja mobilnost putnika i smanjenog transporta robe. Kada se obe ove stvari uzmu u obzir, možemo reći da je u Srbiji zagarantovano stabilno snabdevanje potrošača, što važi i na regionom i globalnom planu – kaže Mićović.

On dodaje da se uvoz i sirove nafte i derivata nafte odvija bez problema. Promene propisa kojima je izmenjen režim putničkog i teretnog saobraćaja preko državne granice, ni na koji način ne ugrožavaju uvoz nafte i derivata nafte, čime je očuvana stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta.

– Ovo je posebno važno kada se zna da oko 85 odsto goriva koje se potroši u Srbiji ili je dobijeno preradom sirove nafte iz uvoza ili je direktno uvezeno kao derivat nafte – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima cene goriva u Srbiji su nastavile trend pada i u odnosu na najviše maloprodajne cene ove godine, cena evrodizela je niža za oko 12 dinara, odnosno litar ovog goriva koji je sredinom januara koštao oko 164 dinara po litru sada košta nešto iznad 152 dinara po litru, a benzin BMB 95 je jeftiniji za oko 7,5 dinara po litru, odnosno cena je sa pala sa 164 na 152 dinara po litru.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/gorivo-pojeftinilo-12-dinara/

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je nedavno prognozu cena za 10 poljoprivrednih proizvoda u ovoj godini. Za malinu koja donosi značajan devizni priliv, preporučena avansna cena za kilogram je 1,25 evra.

Sa prvim lepim danima u malinjacima pod kojima je u užičkom kraju 1.000 hektara, počeli su prolečni radovi. U većini malinjaka tek ponekoliko ljudi bez nekadašnje gužve i radnika sa strane.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Od prilike se svelo da ukućani rade, što se radilo pre 30 godina, 40 to je sada malo radnika sa strane došlo".

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbjie: Mnogo posla ima, to radimo ne samo ja u suštini radi se porodično, vezivanje, krčenje, čišćenje, radnika sa strane nema ne dolaze za vezivanje.

I već na početku radova prvi put znaju šta mogu da očekuju, da li da ulaze u malinjak ili ne. I proizvođači i hladnjačari prognoziranu akontnu cenu ocenjuju kao koristan potez ali se razlikuju u njenoj visini i onom što sledi.

Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Mi to već radimo u zadnje 3, 4 godine i naši kooperantima dajemo neku garantovanu cenu na početku potpisivanja ugovora, to je novembar prethodne godine za sledeću sezonu. Ovo je jedan od dobri poteza Ministarstva, dobar je sa te strane što je realna cena, mislim da će biti svakako od koristi i da smiri tržište.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Proizvodnja maline je 8 tona po hektaru 140 dinara, mogu oni da pričaju šta god hoće, treba da bude malina evro 45. Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Svi moramo raditi poljoprivredni proizvođači naravno institucije, mislim da nije dovoljno jedino Ministarstvo poljoprivrede je krenulo da radi ali moraju se i drugi uključiti u taj problem".

Do berbe u junu ostaje još dovoljno vremena i za dogovore i za procenu roda, ono što ohrabruje je da je u ovom trenutku malina iz Srbije tražena na svetskom tržištu.

Izvor: www.rts.rs 

U januaru ove godine u poređenju s istim mjesecom lani broj zaklanih goveda povećan je za 208,6 odsto, a ovaca za 82,6 odsto, podaci su Zavoda za statistiku RS. Istovremeno je smanjen broj zaklane živine za jedan odsto, a broj zaklanih svinja je ostao na istom nivou. "Zabilježeno je povećanje neto težine zaklanih goveda za 316,8 odsto, ovaca za 69,1 odsto i živine za 6,4 odsto, kao i smanjenje neto težine zaklanih svinja za 2,6 odsto", podaci su Zavoda za statistiku RS. Stojan Marinković, predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, rekao je da je važan razlog povećanja broja zaklanih goveda u januaru ove godine izvoz junećeg mesa u Tursku. "Prema ovim podacima možemo vidjeti koliko je to značajno za naše poljoprivrednike i sve one koji se bave ovom djelatnošću da izvoze meso u Tursku. Ipak, moram naglasiti i da je otkup junećeg mesa po ko zna koji put zloupotrijebljen od pojedinaca i doveden u pitanje", kazao je Marinković za "Nezavisne". Podsjećamo, proteklih dana je bio privremeno obustavljen izvoz mesa u Tursku zbog, kako su rekli nadležni, određenih malverzacija kod dva preduzeća, ali je odlučeno u ponedjeljak da će izvoz biti nastavljen pod pojačanim mjerama inspekcijskog nadzora od strane Kancelarije za veterinarstvo BiH. Marinković je istakao da u Savezu apeluju da se omogući da domaće stanovništvo jede domaću junetinu koja je svježa, a ne meso sumnjivog kvaliteta koje je uvezeno i zamrznuto nekoliko mjeseci ili čak nekoliko godina. "Predlažemo da otkupljivači i klaničari otkupljuju domaću junad i tu junad izvoze, te da se konačno počne sprovoditi ova mjera u skladu sa postignutim sporazumom, što će sigurno povećati proizvodnju junećeg mesa", naglasio je Marinković. Dodao je da kada je rađen sporazum o otkupu, cijena je bila od 4,20 do 4,60 KM po kilogramu žive mjere, dok su otkupljivači meso sumnjivog kvaliteta plaćali po kilogramu 3,80 KM. Ranko Sarajlić, poljoprivrednik iz Laminaca, kod Gradiške, istakao je da je osnovni razlog povećanja broja zaklanih goveda i ovaca interventni otkup junadi koju je do 31. januara subvencionisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS. "Ministarstvo je subvencionisalo otkup junadi sa 70 feninga po kilogramu žive mjere, tako da su otkupljivači kupovali junad po 3,90 KM, a klaničari dobili junad po 3,20 KM, štonema nigdje da je tako jeftino", kazao je Sarajlić. On je istakao da je pomenuti statistički podatak zabilježen samo u januaru ove godine i da je već od februara ovaj broj smanjen. "Firma 'Tareks', koja je zadužena za otkup, otkupljuje meso od mesoprerađivača klaničara umjesto da kupuje žive životinje, pa da im onda oni uslužno kolju i pakuju. Problem junećeg mesa u BiH je zaštita domaće proizvodnje koju nadležne institucije treba da urede", naglasio je Sarajlić. Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS ističu da regularni kanali otkupa zahtijevaju i poznato porijeklo životinja, odnosno njihovih polutki koje su predmet izvoza. "Pored toga, i interventni otkup junadi je rezultirao povećanim brojem klanja goveda. Uošteno gledajući, Republika Srpska je veći proizvođač mesa u odnosu na Federaciju i najveći dio mesa koje je na tržištu Republike Srpske je domaćeg porijekla, posebno u manjim mesnicama. Tako i kada je u pitanju izvoz, roba koja dolazi sa prostora Republike Srpske je poznatog porijekla. S druge strane, FBiH više uvozi te se stoga dešavaju situacije kao što je nedavno bilo u preduzećima 'Bajra' iz Travnika i 'Šišović' Rakitno", naveli su iz Ministarstva. Budžet za poljoprivredu RS je ove godine veći za 15 miliona u odnosu na prethodnu, a upravo proizvođači tovne stoke su jedan od korisnika povećanja budžeta. Postoji nekoliko mjera kojima se pomaže proizvođačima. "U redovne spadaju premija po grlu, a u vanredne mjere spada interventni otkup junadi. Tu je podrška išla po kilogramu otkupljene proizvodnje", naveli su oni.

 

Izvor: http://www.poslovnojutro.com

Ostao je još mesec do početka prolećene setve jarih kultura, ali se već sada zna da će, kao i svaka, biti malo skuplja u odnosu na prošlu.

U Poslovnom udruženju "Žita Srbije" nisu još pravili računicu, dok u Zadružnom savezu Vojvodine smatraju da će zemljoradnike seme, đubrivo i zaštitna sredstva koštati sedam do deset odsto više nego prošle godine, piše Dnevnik.

Takvu računicu izveo je i Agrarni savez Srbije. Nenad Manić iz tog saveza kaže da će setva kukuruza koštati zemljoradnike oko 65.000 dinara po hektaru, računajući seme, veštačko đubrivo i gorivo.

– To je desetak odsto više nego prošle godine – kazao je Manić. – Setva suncokreta koštaće između 65.000 i 70.000 dinara u zavisnosti od toga koji hibrid paori budu sejali, dok će setva soje u odnosu na te dve kulture biti jeftinija, kretaće se oko 55.000 dinara po hektaru ukoliko zemljoradnici budu koristili svoje seme, odnosno 60.000 dinara ako ga budu kupovali.

U tom cenovniku nije računat rad poljoprivrednika ni amortizacija poljoprivrednih mašina. Iz Zadružnog saveza Vojvodine apelovali su uoči setve na paore koji obrađuju manje posede da ne kukaju već da, ukoliko žele dobre prinose, kvalitetan rod i solidnu zaradu krenu konačno da se bave vrhunskom poljoprivredom.

– Cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda stalno padaju dok je svaka setva skuplja od prošle pa tako opstaju i računa imaju da se bave zemljoradnjom oni koji se bavi vrhunskom poljoprivredom, a drugi iz godine u godinu idu u gubitke i na granici su da dignu ruke od obrade oranica – kaže stručni saradnik u Zadružnom savezu Vovodine Petar Radić. – Zato bi ratari koji obrađuju manje posede, a kojih je najviše, morali da se okrenu stvaranju vrhunskih prinosa jer u suprotnom neće opstati.

U pogledu zastupljenosti poljoprivrednih kultura očekivanja su da će kukuruz ove godine zauzeti veće površine i biti posejan na milion hektara, dok je prošle setve zauzeo 970.000.

– Interesovanje poljoprivrednika u pogledu osnovnih kultura ostalo je na nivou lanjskog, uz neznatna odstupanja – kazao je direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković. – Soje će biti posejano između 230.000 i 240.000 hektara, ali su očekivanja da ćemo suncokreta imati manje nego u setvi 2019. godine. Lane ratari nisu bili zadovoljni otkupnom cenom, i to je razlog zašto će ovog proleća ta uljarica zauzeti manje površina od 220.000 hektara, koliko je bilo prošle godine. Jedino suša u aprilu može naterati ratare pa poseju suncokret umesto soje i kukuruza, ili pak ponuda prerađivača o većoj otkupnoj vrednosti novog roda.

Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da će posejati suncokret jer ima računa da se suncokretom bavi i ove godine, gledajući cenu kukuruza tokom lanjske berbe – 14,2 dinara, a suncokret je tokom žetve bio 31 dinar.

– Zato postoje razlozi da se suncokret nađe na njivama i ove godine umesto kukuruza, čija je cena sada 16 dinara – navodi Šoti.

Jesenas je pšenica posejana na oko 570.000 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2812439/za-prolecnu-setvu-potrebno-spremiti-oko-500-eur-po-hektaru

Poljoprivreda je strateški sektor Srbije, često kažu zvaničnici. Čuje i da se prave strategije kako bi se mladi zadržali na selu.

Oni koji bi želeli da se bave voćarstvom mogu da biraju gde žele da kupe parče zemlje i zasade voće, a već “gotovi” voćnjaci, takođe mogu da se biraju i to po, još uvek, niskim cenama.Evo kako stoje stvari, gde može da se kupi voćnjak ili vinograd i po kojoj ceni.

Dok se kuće sa okućnicama u većini krajeva naše zemlje prodaju za bagatelu, poljoprivredno zemljište sa voćnim zasadom može da košta i kao stan u Beogradu – 50.000 evra, pa i mnogo više, ali da prođemo najpre, kroz prosečne cene.

Portal Halo oglasi, računao je da je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta po aru, zavisno od mesta, od 25 evra do 300 evra, ali može da košta, recimo i 1.100 evra po aru u okolini Topole.

Primera radi, u Topoli je cena bliža gornjoj granici, u okolini Futoga oko 800 evra, dok je u drugim delovima Vojvodine prilično stabilna. Kreće se, primera radi, od 100 do 200 evra po aru u okolini Zrenjanina, Sremske Mitrovice i Subotice, dok je u okolini Vršca oko 400 evra ar. Jeftinije je u okolini gradova na jugu Srbije.

U okolini Kraljeva 230 ar, a u Kruševcu tek 74 evra. U Vladičinom Hanu prosečna cena ara 80 evra, a u okolini Pirota od 20 do 240 evra po aru. Očigledno, gornju granicu postiže zemljište koje lako može postati građevinsko, pogotovo ako se nalazi u blizini novoizgrađenih saobraćajnica, dok od 20 do 250 evra može da košta plodna zemlja za voćnjak ili vinograd.

Ukoliko vas zanima da imate i voćnjake i vinograde, ponuda je sasvim zadovoljavajuća. Primera radi, trenutno je na oglašeno imanje od šest hektara u komadu kod Topole, koje ispunjava taj uslov. Na ovom imanju, koje vlasnik ceni 90.000 evra, jedan hektar je pokriven vinogradom, sva su spremna za vinograd i na tom mestu bi se brzo podigao zasad grožđa.

Vinograd je okružen voćnjacima, a ceo taj kraj ima tradiciju u uzgoju šljiva, jabuka, nektarina, itd. Zemlja je, kako je navedeno, prve klase, ali nije rađena više od 30 godina. Kroz imanje protiče i potok koji nikada ne presušuje.

Ukoliko ste usmereni samo na vinograde, razmislite u kom delu Srbije je zemljište dobro za rast stabljika, a ono što je sigurno u tom smislu, jeste okolina Topole i Fruška gora.

Zapravo, četvrtina zemljišta u Šumadiji je, prema klasifikaciji Evropske unije, idealna zemlja za vinograd, mada ni vojvođanski deo ne zaostaje.

Ako se koncentrišemo samo na voćnjake, možete ih pronaći po različitim cenama i u različitim delovima zemlje.

Neke voćnjake možete i da rasparčate. Zanimljiva ponuda je, primera radi, voćnjak sa pašnjakom u okolini Prijepolja. Uknjiženo je 13 ari, a nalazi se na 150 metara od prodavnice, pored potoka, i do parcele vodi asfalt.

Pogodno je, kako je navedeno, za uzgoj malina i za gradnju, a oglašena cena je 9.900 evra. Oglašen je i voćnjak na kojem je 130 stabljika dunja, 80 viljamovki, 40 badema, 60 lešnika i 200 sadnica malina. Ima 75 ari ukupno, a košta 15.000 evra.

Za istu cifru, dostupan je i voćnjak jabuka od 97 ari u selu Banoštor kod Novog Sada, koji ima 1.500 stabala jabuka.

Kada je reč o voćnjacima u Srbiji je ponuda veoma bogata i kreće se od plodne zemlje, do već gotovih voćnjaka koje vlasnici više ne žele da rade. Kada je reč o hektarima i cena se meri hiljadama evra. Možete, naravno, da prođete i jeftinije.

Zavisi šta tačno tražite i koliko strpljenja imate. Ako tražite voćnjak ili vinograd, trebalo bi da se skoncentrišete i udubite, jer vlasnici često oglase vikendicu, a u oglasu samo uzgred pomenu da postoji plodna zemlja na kojom možete da dignete voćnjak, jer njima to nije prioritet.

S druge strane, ima i onih koji koštaju više od milion, kakav je jedan vinograd u blizini Valjeva.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1292835/Vocnjaci-i-vinogradi-cene-po-aru-i-hektaru.html

Kako bi pospešila tovno govedarstvo u Srbiji, a u momentu kada su najavljena nova tržišta za izvoz goveđeg mesa, država je reagovala povećanjem podsticaja za razne kategorije tovnih goveda. Pošto je za taj posao u stočarstvu najveći problem nedostatak teladi,u poslednje dve godine, pored tradicionalnog simentalca intenzivnije se uvoze tovne rase. Tako su na imanju Novakov iz Žablja, rasprodali sva grla, i muzna i tovna, raznih rasa, i uvezli iz Mađarske goveda rase Aberdin Angus.

Četrdeset junica, koje bi trebalo da krenu da se tele za mesec, dva deo su kontigenta od oko 3.300 tovnih grla koliko su srpski farmeri uvezli prethodne godine. U dobijanju informacija mediji i internet su prevagnuli, ističu Jasmina i Milan Novakov, jer uglavnom su svi stočari pioniri u uzgoju rase Aberdin Angus, koja po mišljenju ovih domaćina ima brojne prednosti: Jasmina Novakov, stočarka Za ovu rasu smo se opredelili iz tog razloga što nije komplikovana, jednostavna je, nije zahtevna. Jede sve što joj se ponudi, može da ide i na pašu. Druga stvar, imamo i stajnjak pošto se bavimo poljoprivredom, tako da sve to jedno drugo povlači.

Milan Novakov, stočar Ovo je isključivo za krava-tele, nije za mužu i nema tih problema kada se oteli da ima problem kao kod muznih krava, neki mastitis ili nešto slično. Jednostavno, ima za tele i to tele odrani onako kako treba. Ona će na pašnjak, ona je za to i stvorena. Miroslav Plavšić, Poljoprivredni fakultet NS Taj novi sistem krava-tele to je mogućnost da se stvarno dobiju telad koja će se toviti. Ti proizvođači drže na pašnjacima telad, uglavnom su to telad koja su iz uvoza, odnosno koja se uvoze te tovne pasmine i kao takvim možemo proširiti dobijanje teladi, ne samo simentalca koji iz nekog mlečnog uzgoja, nego i te tovne rase, koje će kasnije reprodukcijom da se prošire i da imamo mnogo veću proizvodnju goveđeg mesa da bi imali mogućnost izvoza na strana tržišta.

No, najveći kamen spoticanja u praksi i dalje su problemi u plasmanu junadi, kojima domaći klaničari obaraju cenu. To što je država odobrila čitav niz podsticaja za tovljače, zapravo je jedino dobro za stočare, kojima je trenutno subvencija po tovnom grlu i jedina zarada.

Izvor: RT Vojvodina 1 

 

A šta je sa mlečnim govedarstvom, kakva nam je higijena mleka?

Da bi se dobilo mleko ekstra kvaliteta sa prihvatljivim brojem mikroorganizama iz somatskih ćelija, neophodno je preduzeti određene konkretne mere od kojih je pravilna higijena vimena od velikog značaja. Preventivnim merama se eliminišu uzroci upale vimena, infektivnog obolenja krava poznatog kao mastitis. A put do infekcije je sledeći, mikroorganizmi najčešće dospevaju do mlečnih žlezda preko vode, koja se koristi za pranje vimena pre muže. Voda se prilikom pranja sliva niz vime i lako dolazi do sisnog kanala, čime se stvaraju uslovi za unos mikroorganizama. Mleko iz inficiranih delova vimena sadrži bakterije koje mogu da se prenose i na druge krave putem muže, jer jednom kada se nađe na koži bakterije nastavljaju razmnožavanje. Znak upale vimena i mastitisa je i povećan broj somatskih ćelija a upravo one ukazuju na zdravlje životinja, kvalitet i količinu mleka. Kako bi se pojava mastitisa izbegla stručnjaci savetuju farmere da dezinfikuju vime, koristeći takozvanu suvu mužu, postupak u kom se u toku pripreme krava za mužu ne upotrebljava voda. Pre čišćenja vimena preporučuje se proba prvih mlazeva, i ukoliko je procena da je mleko dobro nastaviti sa mužom. Nakon toga neophodno je primeniti dezinfekciju vimena, važan segment higijene jer prema istraživanju korišćenja efikasne zaštite pojava mastitisa može biti smanjena za čak 50%. Zdravo, čisto i negovano vime utiče na opšte stanje mlečnih grla i produktivnost. Ono je ujedno i ogledalo domaćinskog poslovanja svakog farmera.

Proizvođači malina u Čileu, koji je godinama bio jedan od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, trenutno za kilogram ovog voća dobijaju rekordno visoku cenu – najvišu u poslednjih deset godina.

Najzastupljeniju sortu maline „heritidž” otkupljivači u ovoj zemlji plaćaju 1,74 evra (204 dinara). Do obrta na tržištu došlo je zbog suše i problema u proizvodnji i tokom berbe, kao i zbog manjka robe na američkom tržištu, pa izvoznici iz Čilea sada dobijaju dva evra za kilogram smrznute robe tipa „griz” i 2,8 evra za najkvalitetniju kategoriju „rolend”.

– Podaci iz drugih zemalja ukazuju da će u predstojećoj sezoni doći do pada proizvodnje u zemljama prepoznatljivim na svetskoj mapi tradicionalnih proizvođača ovog voća. To se posebno odnosi na Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i druge – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za jagodasto voće. – Sve ovo ukazuje da i za naše proizvođače dolaze bolja vremena – ističe naš sagovornik i objašnjava da se sveukupna situacija na svetskom tržištu menja.

Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca su sve manje, a potražnja za kvalitetnom malinom na globalnom nivou raste.

– Prema informacijama od nekoliko velikih kupaca iz Francuske i Nemačke, rasplet situacije i skok cena robe iz Srbije očekuje se u narednih desetak dana i to je dobra vest za naše proizvođače i izvoznike – ističe Leposavić. Kaže da situacija u primarnoj proizvodnji maline u našoj zemlji, nažalost, nije dobra. Proizvođači su u prethodne tri godine bili prilično destimulisani da ulažu u svoje zasade. Osnovni uzrok nezadovoljstva bila je niska cena. Veliki broj proizvođača prestao je da obrađuje zasade, a dobar deo njih sveo je ulaganja na minimum.

Leposavić ističe da je negativan stimulans stizao i preko medija, kada su pojedini izvoznici, da bi obezbedili nižu cenu u otkupu, pred 2017. godinu plasirali netačne informacije o hiperprodukciji malina u svetu i Srbiji. Takođe, i spekulacije o problemima sa standardima u proizvodnji i u hladnjačama, kao i problem sa mešanjem sorti i pokušajem prevare stranih kupaca. Ističe da je najveće podozrenje i ucenjivački pristup kod naših tradicionalnih kupaca izazvala informacija da je u nekoliko slučajeva u malini iz naše zemlje utvrđeno prisustvo virusa noro. Naknadnom proverom utvrđeno je da je ta malina bila proizvedena u našem susedstvu, a da je reeksportovana iz naše zemlje, čime nam je nanesena ogromna šteta, jer su kupci smatrali da je reč o srpskoj robi.

Prema Leposavićevom mišljenju, ni Nacionalni savet za malinu ni Radna grupa za sagledavanje stanja u malinarstvu nisu dali očekivani odgovor i preporuke na koji način prevazići loše stanje u našoj proizvodnji.

– Srbija, kao zemlja u kojoj se proizvodi najkvalitetnija malina na svetu, tržištu uskoro neće imati šta da ponudi. Zato je više nego ikada neophodno uspostaviti fer odnose između svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline – kaže naš sagovornik. Najpre treba da sagledamo stvarno stanje proizvodnje i tačno utvrdimo proizvodne površine i prinos koji se ostvaruje sa njih.

Ističe da nerealno zvuči zvanični podatak da se u Srbiji malina proizvodi na 24.000 hektara, jer prinosi ni približno ne odgovaraju takvom stanju.

– Moramo da unapredimo marketing i na pravi način prikažemo kako se malina proizvodi u najpoznatijim malinarskim područjima naše zemlje. Da neprestano ukazujemo na njen značaj u ishrani svih kategorija potrošača. A ne da to bude voće samo za najbogatije. U svetu je brojnim primerima pokazano da malina i proizvodi od nje imaju izuzetan značaj u prevenciji i lečenju nekih od najdestruktivnijih bolesti savremenog čoveka – kaže Aleksandar Leposavić.

Šta kažu u udruženju proizvođača maline: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/5968-vec-pocelo-da-se-krcka-oko-cene-maline 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30