Za subvencije u 2021. godini planirano je ukupno 119,99 milijardi dinara, najviše u poljoprivredi, predviđeno je Predlogom budžeta za 2021. godinu koji je u skupštinskoj proceduri.

Subvencije su najvećim delom planirane za poljoprivredu, privredu, puteve, železnicu, subvencije u oblasti turizma, vazdušnog saobraćaja, rudarstva i energetike. Najveći iznos subvencija namenjen je poljoprivredi, i to 41,86 milijardi dinara.Za subvencije u privredi planirano je 20,55 milijardi dinara, u puteve 17,7 milijardi dinara, za železnicu 14,17 milijardi dinara, a za subvencije u oblasti turizma 1,11 milijardi dinara.

Za ostale subvencije planirano je 24,57 milijardi dinara.

Rashodi za subvencije u 2021. godini učestvuju sa 7,92 odsto u ukupnim rashodima i izdacima budžeta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/za-subvencije-u-2021-planirano-120-milijardi-dinara-najvise-za-poljoprivredu/1dkelpp

Zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama su ove godine bili duplo veći od sume novca koja je u republičkom budzetu opredeljena za ovu svrhu, rečeno je na onlajn skupu koji je danas organizovao NALED.
Jelena Milić, rukovodilac Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izjavila da je organskim proizvođačima najveća pomoć potrebna na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata."Taj period, zavisno od vrste proizvodnje, može da traje i do tri godine. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su veće za 40 odsto", navela je ona.

Dodala je da su površine pod organskom proizvodnjom u poslednjih 10 godina povećane za 236 odsto, ali da i pored toga zauzimaju tek 0,6 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Kao glavne prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću, istaknuti su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci.

Novi Sad je naveden kao primer lokalne samouprave koja je bojazan od isplativosti ulaganja rešila refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne opreme, edukacije i promocije.

Tako je u ovoj godini za te namene izdvojeno pet miliona dinara a sličan pristup najavile su i druge lokalne samouprave, kao što su Kruševac i Dimitrovgrad.

Ratko Aksentijević iz Udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda Golija, ukazao je da su podsticaji posebno važni stočarima pošto su administrativni zahtevi za njih znatno veći nego u biljnoj proizvodnju.

Najavljeno je donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je omogućavanje refundiranja troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU.

Rečeno je takođe da je u Srbiji najzastupljenija proizvodnja organskog voća kao što su maline, jabuke i kupine, zatim žitarica, pre svih kukuruza i pšenice, industrijskog bilja najviše soje i suncokreta, a od stoke živine i ovaca.Broj proizvođača je u odnosu na 2012. godinu povećan sa 1.000 na 6.260. Međutim samo njih 534 je sertifikovano dok su ostali kooperanti.

Blizu 90 odsto organske proizvodnje se izvozi, a vrednost našeg izvoza u inostranstvo iznosi blizu 30 miliona evra.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/naled-ogromno-interesovanje-za-organsku-proizvodnju_1180310.html

Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja raspisala je javni poziv za učešće u Programu podrške razvoju poslovanja, koji se sastoji od finansijske i nefinansijske podrške preduzetnicima, mikro i malim preduzećima iz sektora prehrambene industrije.

Program podrazumeva dodelu bespovratnih sredstava, pružanje stručne podrške, profesionalnih usluga i dodatnu edukaciju u cilju unapređenja poslovanja, zapošljavanja radnika, povećanja konkurentnosti i boljeg pozicioniranja na tržištu, piše eKapija.Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 4.000 dolara za nabavku opreme, softvera ili implementaciju relevantnih standarda i sertifikaciju.

Ukupan budžet programa je 40.000 dolara, a projektom će biti odabrano najmanje 10 korisnika.

Pravo da se prijave imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije 1. januara 2018. godine i obavljaju delatnost na teritoriji opština Paraćin, Ćuprija, Despotovac i Rekovac. Takođe, potrebno je da posluju u sektoru prehrambene industrije i da je njihova pretežna delatnost proizvodnja ili prerada.

Potrebno je i da su u većinskom privatnom i domaćem vlasništvu, kao i da je osnivač privrednog subjekta istovremeno i zaposlen na neodređeno vreme u toj firmi.

Prijave sa pratećom dokumentacijom se podnose elektronskim putem na e-mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Prijava za učešće u Programu podrške razvoju poslovanja". Prijave podnete putem pošte ili lično neće biti uzete u razmatranje.Krajnji rok za podnošenje prijava je 16. decembar 2020. godine.

Program je sastavni deo projekta "Podrška unapređenju poslovnog okruženja na teritoriji Pomoravskog okruga" koji finansira Vlada Norveške, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u okviru projekta "Podrška Kraljevine Norveške razvoju Zapadnog Balkana – Norveška za vas – Srbija".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/na-raspolaganju-40000-dolara-bespovratna-sredstva-za-preduzetnike-mikro-i-mala/29zgb1n

Poljoprivrednici od 1. marta 2020. godine mogu da se prijave za subvencije po hektaru i za gorivo. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, novac će biti uplaćen sedam dana od podnošenja zahteva. Država će isplatiti 20 dinara po litru za 60 litara po hektaru,a maksimalno do 20 hektara zemljišta. A hoće li biti dovoljno novca za sve i da li administracija spremna, proveravavala je novinarka RTS-a Marija Miladinović Lisov koja je razgovarala sa ministrom poljoprivrede Branislavom nedimovićem.

Država je opredelila gotovo 10 milijardi dinara. Za ove dve mere znači za savanje po hektaru i za davanje za gorivo. Odnosno jednu četvrtinu budžeta. Prema njihovim proračunima to će biti dovoljno za oko milion i osam stotina pedeset hiljada hektara oranica, odnosno sa četiri stotine pedeset hiljada registrovanih poljoprivrednih registrovanih gazdistava. Mera je popularna kao i svaka mera kada se daje neki novac. Ali da li je dovoljno budući da poljoprivrednici mogu da dobiju novac samo za do 20 hektara bez obzira na to koliko obrađuju.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Ja moram da kažem da od jutros u svim filijalama Uprave za trezor, poljoprivredni proizvođači mogu da prijave svoje zahteve za davanje po hektaru i za davanje po gorivu. I u roku od 7 dana od podnošenja zahteva imaće novac na računu. U poljoprivredi je uvek svega malo, ali moram da kažem da je ovo ista mera koju smo imali prethodne godine i da država se trudi što više novca da ima i da povećava mere agrarne politike. Ja se nadam da ćemo već od jeseni kroz izmene našeg zakonodavnog sistema u oblasti poljoprivrede imati neka poboljšanja u ovom sektoru.

Možete nešto konkretnije da nam kažete o tim poboljšanjima? Negde sam pročitala da ste rekli da ćete uraditi sve da profesionalni poljoprivredni proizvođači dakle oni koji samo od toga žive bolje prođu u nekim budućim raspodelama.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede:  „Naravno jako je važno da definišemo koji je to poljoprivredni proizvođač, da li je to onaj koji živi od toga valjda on ima veća prava nego što imaju lica koja se usput bave. Naravno otom potom s jeseni kada uđemo u Skupštinu pričaćemo o tome“.

Najavili ste i za ovu nedelju da ćemo znati neke očekivane okvirne otkupne cene za 20 najvažnijih kultura u Srbiji. Za suncokret ste nam rekli 35 dinara plus pdv, imaju li još neki ratari razloga da se raduju višim cenama? 

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Nama je najvažnije da istražimo kako tržište u ovom trenutku reaguje. Tržište dosta dobro sada pozicionirano iz ugla Srbije. Za većinu ratarskih kultura, do kraja nedelje ćemo izaći sa očekivanim cenama, ali znate kako ide april, maj nikada ne znate sa prirodom kako će ići. Ukoliko stvari budu bile dobre, ne bude bilo nekih ekstrema u pogledu padavina, ili nekih ekstremnih suša možemo da očekujemo sasvim dobru godinu“.

Možete li da nam date neku cifru za neku kulturu makar okvirno?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Moramo da ostavimo nešto i za kraj nedelje neku informaciju. Imaćete informacije za poljoprivredne kulture kako ste najavili.

U toku poziv za male traktore, rekli ste da je interesovanje oko 800 poljoprivrednika, međutim, veliko interesovanje i za velike mašine. I tu ste isto rekli da će Srbija 2025 biti opredeljeno za sve one koji nisu uspeli da ostvare svoja prava preko IPARD-a da li možete tu nešto detaljnije da nam otkrijete?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Poziv za ove traktore male nije završen traje do 31.maja. Do sada ima 800 poziva, ja očekujem, 800 aplikacija i da ćemo imati dosta zahteva do 31.maja. Mi ćemo sledeće nedelje početi da isplaćujemo već prve subvencije za traktore. Što se tiče ovih velikih traktora odvojili smo u projektu Srbija 2025 iznos 55 miliona evra za ovu meru,ja mislim da je to sasvim dovoljno da zanavljamo našu mehanizaciju. I mislim da ćemo polako spuštati starost traktora koja u ovom trenutku iznosi 19 godina.

Koliko će novca i za koliko poljoprivrednika biti posebno kada govorimo o malim, a posebno o velikim mašinama?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Što se tiče malih traktora ja očekujem da bar  2000 njih konkuriše, kroz IPARD već imamo negde oko 475 aplikacija to je što se tiče velikih“.

Koliko njih će da ostvari na kraju subvencije?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Svi koji ispune uslove. Prethodn 3 godine svako ko je podneo uredno aplikaciju, on je dobio iz Ministarstva pare. Ja mogu da kažem da smo u petak završili poslednja rešenja za 2019 godinu sve ide na plaćanje i narednih 15-20 dana svima će biti sve na računu i možemo da kažemo da smo 2019 godinu stavili ad akta.

Posećamo da u četvrtak počinje interventna razmena tovne junadi za kukuruz. Paritet je takav da za jedan kilogram žive vage možete da kukuruz u vrednosti od 2,25 evra.

 

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo imaće ove godine na raspolaganju 7,8 milijardi dinara, što jem gledajući lanjsku godinu, 18,3 odsto više.Novac je obezbeđen iz budžeta AP Vojvodine radi razvoja poljoprivrede kao grane važne u ekonomskom razvoju zemlje.

– Agroekonomski razvoj ostvarivaće se putem Programa za zaštitu, uređenje, korišćenje i upravljanje poljoprivrednim zemljištem, za koji je u ovoj – 2020. godini – obezbeđeno 2.247.576.714,73 dinara, zatim kroz Program za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju, gde će biti izdvojeno 688.000.000 dinara, budžetski fondovi – za vode imaće 4.434.751.145,25 dinara, za šume 200.492.269,49 i Budžetski fond za razvoj lovstva u Vojvodini dobiće 48.725.793,20 dinara bespovratno – kaže na početku razgovora za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević.

Za šta će opredeljeni novac biti iskorišćen?

– U okviru agrarnog budžata, kroz konkursne linije Programa za zemljište i Programa za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju za 2020. godinu opredeljen je iznos od 1.171.000.000 dinara. Najviše para poljoprivrednici će da dobiju za agrarne mere, koje omogućavaju ostvarivanje većih prihoda gazdinstava u intenzivnim granama poljoprivrede, kao što su voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo, vinogradarstvo, kao i na konkursima za investiciona ulaganja da bi se povećala produktivnost i obezbedila profitabilnost u poljoprivrednoj delatnosti. Tako je za kupovinu opreme i sistema za navodnjavanje opredenjen iznos od 340 miliona dinara, za nabavku opreme za plastenike 80 miliona, opreme za stočarstvo do 80 miliona, za protivgradne mreže 120 miliona, za investicije u opremu za proizvodnju vina i rakije 70 miliona, za pčelarstvo 25 miliona, za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava 130 miliona, značajna bespovratna suma biće izdvojena za podršku mladim poljoprivrednicima za tzv. atart-ap program, za koji smo agrarnim budžetom za 2020. godinu opredelili do 270 miliona dinara.Navedite upečatljive investicione projekte poljoprivrednih gazdinstva koje je finansirala Pokrajina, a na koje ste posebno ponosni?

– Raduje nas podatak da raste interesovanje za pčelarsku proizvodnju i da je ukupna vrednost investicija u tu granu agrara više od 53 miliona dinara. Tendencija razvoja vinogradarstva i vinarstva u Vojvodini je sve prisutnija, i u sektoru podsticajne podrške vinskom sektoru beležimo takođe značajnija ulaganja i investicije. U 2017. godini prvi put je raspisan konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima, za koji je bilo opredeljeno 100 miliona dinara, s maksimalnim iznosom po prijavi od 1.200.000 dinara, pri čemu se 75 odsto novca davalo avansno, a 25 odsto po realizaciji investicije.

Da li su naši poljoprivrednici zainteresovani za podsticaje, iz kojih delova Pokrajine dolazi najviše zahteva a iz kojih sredina se ne javljaju?

– Primetna je neujednačenost i heterogenost u korišćenju bespovratnog novca po regionima Bačke, Banata i Srema. Imamo primera gde smo izuzetno zadovoljni odzivom i ukupnom vrednošću investicija u Bačkoj: u opštini Odžaci u 2019. godini bila su potpisana 102 ugovora, zatim u gradu Subotici, gde imamo potpisano 90, s opštinom Ruma potpisana su 182 ugovora. S druge strane, u regionu Banata imamo manji broj aplikacija, na primer u opštini Plandište potpisano je svega sedam ugovora, a na području opštine Kovin 17.

Kako viditedalji razvoj poljopirvrede?

– Poljoprivreda mora biti zasnovana na znanju, inovacijama i digitalizaciji, kao ključnim faktorima konkuretnosti domaćeg agrara i ostvarivanja značajnijih deviznih priliva izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Još uvek, po strukturnim analizama stanja poljoprivrednih gazdinstava, imamo nepovoljnu starosnu i posedovnu strukturu, u delu poljomehanizacije traktore koji su 86 odsto stariji od 20 godina, izostanak primene novih tehnologija u proizvodnji i prinose koji su kod pojedinih biljnih vrsta daleko ispod evropskog proseka. Agropotencijali su veliki i moraju se nastaviti investiciona ulaganja u agrar, uz podršku kroz Nacionalne mere i uz korišćenje novca iz IPARD 2 programa ugovora, ukupne vrednosti investicija 109.017.456,33 dinara.Na konkursima će biti posebno podržani mladi od 18 do 40 godina, čije se investicije odnose na fizičku imovinu gazdinstava, podizanje preradnih kapaciteta radi dobijanja proizvoda s većom dodatom vrednošću i za opremanje mini-pivara. Povraćaj na te investicije iznosiće do 90 odsto, a maksimalan iznos po prijavi je 1.500.000 dinara. Po ostalim konkursnim linijama mladi poljoprivrednici, žene – nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, kao i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi, moći će da računaju na povraćaj novca i do 80 odsto, dok će za ostale kategorije korisnika taj iznos biti do 60 odsto. Takođe, kada je reč o maksimalnim iznosima bespovratnog novca po prijavi, oni će biti veći za posebne kategorije: mlade, žene – nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednike koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dr-vuk-radojevic-pokrajinski-sekretar-za-poloprivredu-paorska-kasa-puna-kao

U agrarnom budžetu za 2020. godinu, kako je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, trebalo bi da bude tri puta više novca za proizvođače organske hrane. Koliko god zvučalo pozamašno, cifre su ipak neumoljiv pokazatelj da smo još na samom početku, iako imamo bogomdanu zemlju za organsku hranu.

Sa proizvodnjom od oko šest miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i hiljadu krava na muži, treća najveća farma organskog mleka u Evropi je ona koja se, verovali ili ne, nalazi u Čurugu. I jedina je u Srbiji. Taj primer najbolje govori gde smo sa organskom proizvodnjom i gde bismo mogli da budemo. Tim pre što je organska hrana postala deo globalnog trenda, a tržište organske hrane je najbrže rastuće u svetu. Samo u 2017. godini zemljište pod organskom poljoprivredom u svetu, kojom se bavi tri miliona ljudi, poraslo je 20 odsto.

I kod nas je primetno da se domaće tržište poslednjih godina razvija. Ipak, ove godine, od 51,7 milijardi dinara, koliki je ukupan agrarni budžet, za organsku proizvodnju bilo je izdvojeno tek 108 miliona dinara. Iz tih sredstava finansirani su podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnji, koji su ove godine iznosili 11.400 dinara po hektaru, što je uvećanje od čak 120 odsto u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. U stočarskoj organskoj proizvodnji su u odnosu na konvencionalnu uvećani za 40 odsto po grlu životinje.Šta bi za organsku proizvodnju u narednoj godini značila ta uvećana sredstva koja bi, prema najavama, trebala da budu oko 350 miliona dinara.„Mislim da se to uvećanje od dva i po do tri i po puta, koje je ministar najavio, najviše odnosi na organsku biljnu proizvodnju. U organskoj proizvodnji davanja idu na biljnu proizvodnju, na stočarsku proizvodnju, zajedno sa pčelarstvom, i na sertifikaciju organske proizvodnje, ali za to ne idu iz tog budžeta. Znači imamo mere koje su namenjene biljnoj i stočarskoj proizvodnji“, objašnjava za Sputnjik generalni sekretar Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju „Serbia organika“ Ivana Simić.
Da u svakom zlu ima i nešto dobro pokazao je upravo naš slučaj, pošto je nedostatak sredstava za ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju učinio da dobar deo srpske zemlje bude slabo ili nikako hemijski tretiran i zato je pogodan za proizvodnju organske hrane.I u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) misle da nam je organska hrana šansa. Na konferenciji koju je pre dva meseca u Beogradu organizovala EBRD šef agrobiznis sektora za Srednju i Jugoistočnu Evropu u toj banci Miljan Ždrale je poručio da treba da se fokusiramo upravo na proizvodnju organske hrane i proizvode sa oznakom geografskog porekla, jer bi po tom kvalitetu bili prepoznatljivi i u Evropi i u svetu.Srbija trenutno organsku hranu proizvodi na svega 0,4 odsto obradivih površina, od ukupno oko 4,5 miliona hektara, od kojih je milion u parlogu. Sve što proizvedemo, čak 98 odsto organske hrane, ode u izvoz na svetsko tržište organske hrane.Po oceni Simićeve, ni u narednoj godini ne treba očekivati da će sredstva za organsku proizvodnju otići u investicije, nego u biljnu proizvodnju i stočarstvo.

„U tim merama imate direktna davanja u poljoprivredi. Ona su u biljnoj proizvodnji ono što ide po hektaru biljne površine, a direktna davanja u stočarstvu idu po grlu životinje. I imate mere koje se zovu investicije u proizvodnju, u nabavku raznih mašina, u preradne kapacitete. Tu do sada organska proizvodnja nije imala posebnu liniju“, napominje sagovornica Sputnjika.

Zato i smatra da se najava ministra o povećanju fonda za organsku proizvodnju odnosi na ta direktna davanja u biljnoj proizvodnji i stočarstvu.

Ona je ukazala da na te mere mogu da računaju svi poljoprivrednici, bez obzira da li su organski ili konvencionalni.„Organska proizvodnja je vezana za konvencionalnu, a Zakon o podsticajima kaže da u organskoj proizvodnji može da se dobije minimum 40 odsto više u odnosu na konvencionalnu. Taj procenat je, međutim, povećan. U 2017. godini on je iznosio ne 40 odsto, nego 70 odsto više, dok je ove godine organska dobila 120 odsto više. Znači ako vam je u konvencionalnoj podsticaj 4.000 dinara po hektaru, u organskoj proizvodnji je to 120 odsto više, kada je reč o podsticajima u biljnoj proizvodnji“, precizirala je Simićeva.Neke mere su svakako dale rezultate. Izvoz organske hrane u prošloj godini bio je 27,4 miliona evra i u odnosu na 2017. godinu bio je veći 18,6 odsto, a najviše smo izvozili u Nemačku, Holandiju i Italiju. Najzastupljeniji proizvod je bila smrznuta malina, potom smrznuta kupina, koncentrat jabuke i smrznuta višnja.U Srbiji trenutno postoje 433 sertifikovana organska proizvođača i još 5.719 kooperanata, dakle nešto više od 6.000 domaćinstava koja se bave organskom hranom. Prema očekivanju stručnjaka, koliko god uvećavali ulaganja, s obzirom na nisku startnu poziciju, i dalje ne možemo da očekujemo da će za pet do deset godina organska proizvodnja biti rame uz rame sa konvencionalnom.Daleko je Srbija od Danske. Samo u 2015. godini Danska je uložila više od 53 miliona evra da bi svoju poljoprivredu preusmerila sa konvencionalne na organsku i već je daleko odmakla u proizvodnji organske hrane.Akcioni plan koji je usvojila danska Vlada ima 67 tačaka koje propisuju šta im je činiti da bi ostvarili cilj da konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju uskoro u potpunosti zamene organskom. U tu svrhu se daju podsticaji za pretvaranje tradicionalnog zemljišta u organsko, država podržava i finansira sve one koji rade i ulažu u ovaj sektor, stimuliše se povećanje potražnje za organskim proizvodima, ulaže u razvoj novih ideja i tehnologija koje će pomoći promovisanje rasta organske proizvodnje.

Jedan od prvih ciljeva bio je da hrana u javnim ustanovama poput škola i bolnica bude u velikoj meri organska, ali da na takvu ishranu pređe i danska vojska.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201912011121247400-sta-ceka-proizvodjace-organska-hrana-2020/

Od ukupno 100 milijardi dinara subvencija za narednu godinu, 41,5 milijardi biće izdvojeno za davanja u poljoprivredi, što je za sedam milijardi dinara više nego što je budžetom bilo predviđeno za ovu godinu.Predlogom budžeta za 2019, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, najviše novca planirano je za Upravu za agrarna plaćanja – 37,2 milijarde dinara. Uprava je ove godine na raspolaganju imala 29,8 milijardi, a za „skok“ od sedam milijardi najzaslužnije su mere ruralnog razvoja za koje će u 2019. država izdvojiti osam milijardi (u 2018. bile 5,2). Za direktna plaćanja subvencije su 22 milijarde dinara, dok je za posebne podsticaje izdvojeno 250 miliona dinara. Iznosi za ove dve poslednje stavke nisu se mnogo menjale u odnosu na ovu godinu.

Ali zato jeste davanje za IPARD, prošle godine subvencije su za ovaj program bile 2,4 milijarde, a ove čak šest milijardi dinara.

Iz budžeta Ministarstva poljoprivrede naredne godine biće izdvojeno i 600 miliona dinara kreditne podrške za podsticanje poljoprivrede, za 200 miliona dinara više nego što je predviđeno za ovu godinu. Tri milijarde dinara namenjene su zaštiti zdravlja životinja kojim rukovodi Uprava za veterinu, dok će za subvencije u bezbednost hrane životinjskog porekla biti izdvojeno 100 miliona dinara. Za fitosanitarni sistem bezbednosti hrane planirano je 120 miliona, za unapređenje šumarstva 750 miliona i 110 miliona dinara za lovstvo.

Za podršku unapređenju poljoprivrednog zemljišta država će naredne godine izdvojiti 340 miliona, a za zaštitu i korišćenje zemljišta 40 miliona dinara, što je više nego ove godine kada je za obe stavke ukupno planirano 300 miliona dinara.

Ukupan budžet Ministarstva poljoprivrede za narednu godinu je 51,7 milijardi, opšti prihodi su 45,5 milijardi, dok je 4,8 milijardi pomoć od EU. Država je budžetom za 2019. planirala 100 milijardi dinara subvencija, nepunih 11 milijardi više nego ove, a najviše sredstava planirano je za poljoprivredu. Subvencije u privredu u 2019. biće 17,7 milijardi dinara, železnicu 14,6, puteve 9,4, za kulturu se izdvaja 3,1 milijarda, a 1,27 milijardi dinara za turizam. Na sve ostale subvencije biće potrošeno 12,5 milijardi dinara.

 

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/najvise-za-mere-ruralnog-razvoja-i-ipard/

Semberski poljoprivrednici poručili su da nemaju veće primedbe na nacrt Pravilnika o raspodeli podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela za 2018. godinu.

Oni poručuju da su zadovoljni što je budžet sa 60 povećan na 71 miliona KM, ali smatraju da je trebalo izdvojiti više novca za ratarstvo. Kažu da traže i donošenje pravilnika o tehnološkim, odnosno otkupnim standardima pšenice.

Nadležnima institucijama zameraju što nisu bili pozvani na sastanak na kojem se raspravljalo o načinima raspodele novca agraru. Tako su ostali bez prilike da ukažu na svoje sugestije, koje bi poboljšale položaj poljoprivrednika.


Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Boško Radić kaže da je svaki vid podrške agrarnom sektoru dobro došao. Kaže da iako su poljoprivrednici zadovoljni načinom raspodele planiranog novca određene stavke mogle su biti uvećane.

– Podsticaj do 200 KM po hektaru pšenice mogao bi biti uvećan na 250 KM. Sa druge strane, zadovoljni smo uvedenim podsticajem za proizvodnu soje, jer ćemo tako rešiti problem plodoreda i izbeći opasnost od pojave crvenila kukuruza - naglašava Radić.

Predsednik Skupštine udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Branimir Andrić kaže da od resornog ministrastva semberski poljoprivrednici očekuju i donošenje pravilnika o tehnološkim, odnosno otkupnim standardima pšenice.

- Na osnovu sadržaja proteina i glutena određeno je pet tehnoloških grupa pšenice. Treća klasa je pšenica standardnog kvaliteta, druga klasa je pet odsto, a prva 10 odsto skuplja. Ipak, treba imati u vidu da se cene formiraju na osnovu tržišta. Ono što ratari traže je da se u pravilniku definišu otkupni standardi, odnosno vlaga, hektolitar i nečistoća. Mora se ustanoviti i ko će vršiti decidan nadzor otkupa i kvaliteta pšenice kako bi se izbegle bilo kakve malverzacije - naglasio je Andrić.

Udruženju poljoprivrednih proizvođača sela Semberije pridružila su se još dva udruženja poljoprivrednika. Zajedno će zastupati interese poljoprivrednika i nastojati da svojim aktivnostima poboljšaju položaj proizvođača u agrarnom sektoru.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS - Bijeljina Ljubo Maletić deli nezadovoljstvo ostalih predstavnika poljoprivrednih udruženja iz Semberije, koji nisu konsultovani prilikom izrade nacrta pravilnika o podsticajima.

- Dobili smo obrazloženje da su na sastanke pozivana samo udruženja od republičkog značaja, ali ne i regionalna poput našeg. Trebalo je saslušati i naše zahteve i sugestije, s obzirom da je semberska regija izrazito poljoprivredni kraj - kaže Maletić.

Poljoprivrednici su istakli i da je sudski spor sa bivšim predsednikom Udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Savom Bakajlićem dobio epilog. Okružni sud u Bijeljini odbio je njegove žalbe kao neosnovane i tako dao legitimitet sadašnjem rukovodstvu ovog udruženja. Podsećamo, Bakajlić se žalio jer je tvrdio da je aktuelno rukovodstvo udruženja na nelegalan način postavljeno na čelo udruženja.


Poljoprivrednici su izrazili i zabrinutost za sudbinu bijeljinske šećerane.

- Vreme je da se zna da li će i kako ovaj gigant početi sa radom kako bi poljoprivrednici mogli da poseju šećernu repu. Stiče se utisak da nikome nije u interesu da ova fabrika počne sa radom. Ne smemo uništavati poljoprivredne potencijale pogotovo one koji su od strateškog značaja ne samo za regiju nego i celu RS - kaže Maletić.

 

izvoz : https://www.blic.rs 

Opština Knić kroz različite programe podrške pomaže razvoj i opstanak poljoprivredne proizvodnje, koja je i osnovna delatnost stanovništva u ovome kraju. Kroz lokalni budžet samo prošle godine izdvojeno je 60 miliona dinara, a kada se dodaju i subvencije opština Knić je uložila oko milion evra u poljoprivrednu proizvodnju.
Porodica Jovanović u selu Čestin kod Knića generacijski se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Izvor prihoda na njihovom gazdinstvu je tov bikova. Stočnu hranu sami obezbeđuju tako što se bave i ratarstvom pa je proizvodnja na ovom imanju već godinama održiva.

Aca Jovanović, poljoprivrednik iz sela Čestin kaže: "Radimo oko 20 hektara zemlje da bi imali dovoljno hrane za stoku, pravimo silažu a imamo i zob, kukuruz, detelinu. Subvencije dobijamo i to 10 000 dinara po grlu, za krave je više 25.000. Malo se kasni sa isplatom, ali ipak stiže. Mislim da treba da nam daju novac za gorivo i đubrivo. Za gorivo nema povraćaja. Sin mi je ostao na selu, a nadam se da će i unuk kad poraste da pomogne dedi i tati, videćemo. Budućnosti na selu ima ali treba svakim danom da se radi sve više da bi moglo da se opstane."

Najviše novca odlazi na mehanizaciju i priključne mašine pa pomoć lokalne samouprave svake godine dobro dođe kako bi se proizvodnja na ovom gazdinstvu i dalje razvijala.

Vladan Jovanović, takođe poljoprivrednik iz sela Čestin napominje: "Prvo bi trebala cena nafte da bude jeftinija. Nafta je mnogo skupa, na nju dosta novca odlazi. Ostalo i nije toliko skupo počev od semena, zaštite, kropljenja kukuruza i pšenice, đubrivo je skuplje ali nije kao nafta. Treba nam u proizvodnji sigurno i više traktora ali evo sada smo uzeli tanjiraču preko opštine Knić koja nam je pomogla."

Opština Knić ima nešto više od 13.000 stanovnika. Poljoprivreda je osnovna delatnost u ovome kraju pa ne čudi što su ulaganja u nju za prošlu godinu bila i preko milion evra. Subvencije kroz fizičku imovinu u vidu priključnih mašina dobilo je 555 domaćinstava.

"Osamdeset odsto su iznosile subvencije lokalne samouprave dok su pojedinačne investicije išle do 300.000 dinara preko kojih su poljoprivredni proizvođači bili u mogućnosti da konkurišu za sve ono što im je neophodno u oblasti poljoprivredne. Moram i da napomenem da smo finansirali u potpunosti efektivnu kamatnu stopu naših poljoprivrednih gazdinstava gde je pravo na kredit ostvarilo preko 300 gazdinstava, pa je na ovaj način plasirano preko 60 miliona investicija u poljoprivredu, a ako dodamo na to i program subvencija mi onda govorimo sigurno o iznosu od preko milion evra direktnih mera podrške poljoprivredi", ističe Zoran Đorović, predsednik opštine Knić.

Razvoj ove male opštine u Šumadiji zavisi od poljoprivredne proizvodnje pa će lokalna samouprava i ove godine izdvojiti značajna sredstva iz budžeta i to više od 15 odsto kroz različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima.

 

izvor : http://www.rtv.rs

Poljoprivredni budžet će naredne godine iznositi 44,109 milijardi dinara što je za oko 5,4 milijarde više nego ove godine kada je iznosio 38,7 milijardi dinara.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i odoprivrede Velimir Stanojević je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu gde je razmatran Predlog republičkog budžeta za 2018. godinu rekao da će 90 odsto budžeta za poljoprivredu, 34,3 milijarde dinara, biti iskorišćeno za subvencije i kapitalne izdatke.

"Od ukupnog budžeta za poljoprivredu za podsticaje će biti iskorišćeno 30,6 milijardi dinara, od čega za direktna plaćanja 21 milijardu, dok je za ruralni razvoj opredeljeno 5,25 milijardi, a ove godine je za tu namenu bilo izdvojeno 3,8 milijardi dinara", rekao je Stanojević. 

Dodao je da je planirana gradnja kapitalnih objekata za vodosnabdevanje i atarskih puteva, a 300 miliona dinara je namenjeno kupovini ledolomca. 

Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković rekao je da će poljoprivrednici koji poseduju više od dva hektara zemlje moći da konkurišu krajem ove i početkom sledeće godine za bespovratna sredstva iz IPARD programa EU za kupovinu traktora. 

"Srbija je za 2015. godinu iz IPARD programa dobila bespovratnih 15 miliona evra koja mora da iskoristi do kraja sledeće godine, pa je zbog kratkog roka u Ministarstvu poljoprivrede odlučeno da to bude kupovina mehanizacije", rekao je Živković. 

Za bespovratna sredstva iz IPARD programa za kupovinu mehanizacije, gradnju hladnjača, silosa i drugih kapaciteta poljoprivrednici će, prema njegovim rečima, moći da konkurišu u junu sledeće godine i imaće rok od dve godine da realizuju te projekte. 

Skupštinski odbor za poljoprivredu prihvatio je Predlog budžeta Srbije za 2018. godinu.

Izvor: www.naslovi.net

 

Nedimović: "Neophodna komunikacija države sa preduzetnicima"

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3387-nedimovic-neophodna-komunikacija-drzave-sa-preduzetnicima

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31