Smeđa mramorasta stenice može se naći na grožđu i neopaženo proći proces proizvodnje vina, oslobađajući jedinjenja koji mogu da pokvare miris i ukus pića, potvrdili su naučnici.Za vinare je smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys), poznatija kao smrdljivi martin, prava noćna mora, a istraživanja su dokazala i zašto.

Ove štetočine mogu se naći na ubranim grozdovima koji su sirovina za proizvodnju vina, a svojim prisustvom oslobađaju jedinjenja koji mogu da pokvare miris i ukus gotovog proizvoda, piše u studiji objavljenoj u naučnom časopisu "Agricultural and Food Chemistry".Ovi insekti u vinogradima sisaju sokove iz grozdova i tako smanjuju prinos i kvalitet. Budući da su mali i stope se s okolinom, često ostaju na ubranim grozdovima i završe u vinariji stvarajući dobro poznata jedinjenja neprijatnog mirisa koji ponekad utiču i na kvalitet vina i soka. Pesticidi koji se koriste u vinogradarstvu nisu potpuno efikasni, niti se koriste pred samu berbu, pa se pažnja usredsređuje na načine smanjenja prisustva ovih insekata u vinariji, nakon berbe.

Da bi tačno saznali kako prerada grožđa utiče na oslobađanja jedinjenja koje insekti izlučuju prilikom stresa i kako to utiče na vino, Elizabet Tomasino i njene kolege sproveli su istraživanje.Ovi istraživači su na grožđe stavili različit broj živih ili mrtvih smeđih mramorastih stenica i izmerili oslobađanje jedinjenja. Otkrili su da je ceđenje grožđa ključan korak u njihovom izlučivanju, a dva najčešća hemijska jedinjenja su tridekan koji nema miris i 2-dekanal koji je zapravo glavni krivac za lošu aromu.

U naučnom timu zaključuju da bi vinogradari suzbijanjem ove štetočine, posebno pre ceđenja grožđa, smanjili nivo ovih jedinjenja, do prihvatljivih količina kako ne bi uticali na aromu.Miris na vodonik-sulfid jedna je od mana koja se češće pojavljuju kod mladih vina, a ovo jedinjenje uzrokuje miris sličan pokvarenim jajima. Ako se pravovremeno ne ukloni, nastaje merkaptan kog je teže eliminisati. Ovo je jedinjenje posledica nepravilnog tretiranja posuda, bačvi ili praznog prostora iznad vina u posudi pomoću vrpca koje nepravilno izgaraju, pa elementarni sumpor kapa u tečnost.Ovo se može dogoditi i ako se grožđe neposredno pre berbe tretira sumpornim preparatima. U svim navedenim slučajevima, kada dođe do vrenja, elementarni sumpor se oslobađa i redukuje u vodonik-sulfid. Prema nekim istraživanjima i kvasci imaju sposobnost redukcije sulfata i sumpornog dioksida u navedeno jedinjenje.

Sprečava se samobistrenjem, dodavanjem selekcionisanih kvasaca, pravilnim sumporenjem, pravovremenim prvim pretokom i redovnom kontrolom. Odstranjuje se i otvorenim pretokom. Manju pojavu kod manjih količina vina može da se odstrani pretokom preko bakrenog sita ili levka. Jače pojave se odstranjuju sa dva odsto bakar sulfatom. U slučaju pojave merkaptana i dietil sulfida odstranjivanje je moguće ponovnim vrenjem.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/smeda-mramorasta-stenica-odgovorna-za-los-miris-i-ukus-vina/59851/

Slučajni prolaznici ovih dana su u rubnim delovima Titela, u malim voćnjacima i na okućnicama, mogli da primete neobičan prizor.Ispod procvetalih voćaka postavljeno je mnoštvo raznih posuda – uglavnom kanti, raspoređenih na nevelikoj udaljenosti od stabala u cvatu. U posudama, koje su delimično napunjene vodom, bila je uglavnom povelika količina rutavih buba – cvetojeda, koje su tu upale primamljene mamkom od rastopljenih bombona ili raznih aromata za kolače.

Rutava buba (Triponota hirta) je insekat tvrdokrilac koji se hrani cvetom voća, korova, povrća, strnih žita, a u nedostatku navedenog, i mladim listovima voćaka. Smatra se da je najopasnija kada zbog lošeg vremena voćke cvetaju sporo i u dugom periodu, pa bube unište sve otvorene cvetove. U slučaju da voćke cvetaju brzo i obilno, moguće je dopustiti da bube pojedu izvesnu količinu cveta bez prevelike opasnosti po rod voća.

Rutave bube su najaktivnije između 10 i 16 časova. U toku dana svaka buba pojede prašnike i tučak na više cvetova, pa ih na taj način uništi i onesposobi za oplodnju. Preporuka je da se mamci-klopke stavljaju u bele kante, ili još bolje, u plave. Hemijsko tretiranje nije preporučljivo jer će otrovi uništiti pčele, ili će ih bar odvratiti od cveta, što za rezultat ima neoplođen cvet i gubitak roda kao što bi bilo i da su ga uništile bube.

Vitalnog penzionera Iliju Trbojevića Karingtona, predsednika Udruženja ratnih vojnih invalida opštine Titel, zatekli smo s njegovim „ulovom” – velikom količinom buba koje je uhvatio u posudu plave boje. Rekao nam je da je uočio da je tačna informacija koju je pronašao na internetu, da su plave posude, iz njemu nepoznatog razloga, najprivlačnije za cvetojede. Posebno ih privlače otopljene bombone poznatog proizvođača kojeg ovom prilikom ne smemo reklamirati.

Ilija je poznat kao pedantan čovek pa je izmerio ukupnu količinu buba koje je ulovio u svom voćnjaku na nevelikoj okućnici. Kaže da je u desetak dana, koliko je trajala najezda, izmerio neverovatnih pet i po kilograma i još nije siguran u to da je sačuvao rod.

I drugi ljudi s kojima smo kontaktirali sumnjaju u rezultat borbe sa zaista velikim brojem cvetojeda koji su ove godine napali voćnjake.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/lov-na-rutave-bube-u-titelskim-vocnacima-13-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31