Drugu godinu, u ogledu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, na imanju Ilije Mijatovića u Šušnjarima kod Banjaluke, postignut je uspeh u zaštiti breskve pomoću mleka, sode bikarbone i jestivog ulja. Krenulo se slučajno. Pošto Ilija ima nešto više od 0.1 ha breskve, odnosno, 140 stabala, pojavila se ideja da se pokuša sa zaštitom više sorti breskve od kovrdžavosti lišća breskve ( lat. Taphrina deformans) i ostalih bolesti i štetočina na organski način, tj. primenom svežeg, nekuvanog domaćeg mleka, medicinske sode bikarbone i jestivog ulja.
„Površina nije velika zbog čega je i bila pogodna za ovakav pokušaj zaštite. Razmišljao sam, ako ne moram da trujem zemljište i stabla pesticidima, zašto da ne pokušam da ih zaštitim bez hemije?“- kaže Ilija koji, osim breskve, uzgaja krušku i šljivu.
„Moj agronom, Bojan Kecman, iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske mi je davao savete kada da tretiram breskvu sa mlekom i sodom.
Doze su: litar mleka na 10 litara vode, 200 grama medicinske sode bikarbone iz apoteke (može i soda iz prodavnica) i fildžan jestivog ulja radi težeg ispiranja depozita kišom“, govori Ilija uz napomenu da se u jesen i proleće oko stabala baca kokošinsko stajsko đubrivo.
Breskve su tretirane desetak puta tokom vegetacije, a prije cvetanja, dobro su oprskane bakrom i krečom, tako da je i to pomoglo da ne bude bolesti, ističe Ilija. Interesantno je da je list breskve, obe godine, ostao zdrav, tamno zelen i dugo na grani nakon berbe.
Upotreba mleka, po meni, jeste fenomen u voćarstvu. Naši stari su ga koristili u zaštiti voćaka i povrća u baštama. To mi je bila vodilja da pokušam sa istim načinom zaštite i kod Ilije. Naš narod sve zna samo su hemijske kuće i upotreba pesticida dovele do toga da nešto što je zdravo i zaista može da pomogne, nije popularno jer svi su okrenuti ostvarenju brzog profita. Za zdravlje potrošača malo ko brine“ ističe Bojan Kecman iz Resora za pružanje stručnih usluga u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.
U čemu je tajna tako dobrog uticaja mleka na patogene niko ne zna. U Sjedinjenim Američkim Državama obavljena su mnoga istraživanja koja nisu dovela do konačnih rezultata. Pretpostavka je da mleko, nakon sušenja, ispušta pare koje gljivice ne mogu da podnesu.
Utvrđeno je da mleko i soda obaraju površinski pH lista i pupoljka a gljivice se razvijaju u kiseloj sredini. Soda je poznata kao dobar fungicid i zajedno sa mlekom ima još bolji učinak u zaštiti lista. Mleko mora da bude sirovo, bez termičke obrade. Umesto jestivog ulja može se dodati i nekoliko kapi joda jer je tada efekat još bolji. Mleko sadrži sve neophodne elemente za rast i razvoj lista i ploda a najviše ima kalcijuma koji je od velike važnosti u
formiranju i čvrstoći plodova na stablu nakon cvetanja i oplodnje.
„Ono što je meni naročito drago jeste da nismo radili nijedan tretman insekticidom protiv breskvinog savijača. Mislim da je to zbog toga što je mleko teško za
probavu gusjenicama koje uginu jer ne mogu da ga svare u probavnom traktu“, dodaje Kecman.
Ilija će i naredne godine da nastavi sa zaštitom breskve uz pomoć mleka i sode bikarbone. U ovoj godini sa 140 stabala obrao je skoro tri tone breskve što je
odličan prinos. Plodovi su bili krupni i što je najvažnije – zdravi.
Ovaj živahni voćar pravio je i džem od breskve a od krušaka pravi rakiju koja redovno dobija nagrade na izložbama voćnih rakija u Laktašima i Banjaluci. Njegova
rakija Viljamovka izvozi se za Nemačku a od ove godine ima specijalitet – plod kruške u flaši.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Sezona voća u punom je jeku, a to je i te kako vidljivo na pijačnim tezgama. Uz kajsije stigle su i breskve, koje izgledom i cenom mame kupce.

Sve je više tezgi na kojima se nudi šljiva, čija sezona tek predstoji. Na osnovu ponude, utisak je da je voće dobro rodilo i da nije skupo. Trenutno dominiraju breskve, a pune pijačne tezge različitih vrsta tog voća kod kupaca stvaraju pomisao da ga ima i previše i da je to razlog što su prodavci formirali i posebnu cenu. Naime, dva kilograma tog voća prodaje se za 150 dinara, retko ko prodaje breskve na kilogram, i tada je cena 80 i 90 dinara. Tako je bar na Futoškoj pijaci, najprometnijoj u Novom Sadu.Direktor Zemljoradničke zadruge "Voćar" u Slankamenu Nikola Kotarac kaže da su breskve dobro rodile i da su po veličini ploda, boji i ukusu visokog kvaliteta. On napominje da se, kao i lane, voćari suočavaju s oštrim uslovima koje je propisala Vlada Srbije uredbom po kojoj sveže voće mogu izvoziti preduzetnici u čije hladnjače može da stane 500 tona voća.

"Na području Slankamena i okoline breskve se beru, ponuda na domaćem tržištu pokriva potražnju, ali izvoz još nije krenuo i neće za još bar mesec dana. Osim što je malo izvoznika koji imaju hladnjače od 500 tona da bi se voće plasiralo na strana tržišta, uredba propisuje izvoznicima i druge obaveze. Neophodno je da se uzorci voća sa svake parcele nose na analizu i da se za to poseduje fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednoj proizvodnji. Dok se analiza, koja se plaća, ne uradi, prođe i mesec i zato, zajedno s drugim zadrugama i voćarskim savezima, nastojimo da ubedimo nadležne da je neophodno da se uredba ukine jer pravila koja ona propisuje otežavaju rad i izvoz", kaže Kotarac.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže da se ove godine očekuje da rod breskve bude između 65.000 i 70.000 tona, i podseća da je to voće u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda pre dve godine zauzelo 11. mesto. I on ukazuje na to da je uredba vezana za izvoz voća rigorozna i da se zbog toga gubimo male izvoznike."Pošto nema mnogo onih koji mogu izvoziti sveže voće, izvoz ide sporo, a to šteti i proizvođačima i kupcima, ali i državi", naglašava Keserović. "Zato uredbu što pre treba ukinuti ili izmeniti jer se ona odnosi na izvoz sveg svežeg voća, a posle bresaka, sledi sezona šljiva, čije se rane sorte se već beru, pa jabuka."

Prema njegovim rečima, jabuke dobro izgledaju i očekivanja su da će voćari u pogledu prinosa proći odlično, pod uslovom da su primenili svu potrebnu agrotehniku.

"Lane smo imali 400.000 tona jabuka, a ove godine očekivanja su da će ih biti malo manje jer su u nekim područjima, zbog mraza u martu, zasadi stradali", naveo je Keserović.

Sezona kajsija je na izmaku, ali još ima kasnih sorti. Procenjuje se, kaže Keserović, da će ove godine rod biti oko 35.000 tona, a još se sabira koliko je tog voća izvezeno.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/voce-dobro-rodilo-izvoz-usporavaju-stroga-pravila/xn9fg7z

S. S. (41), odgovorno lice "Citruma" iz Aleksinca, uhapšen je zbog sumnje da je uvozio nektarine i breskve iz Grčke i prodavao ih Rusima kao voće iz Srbije. Zajedno s njim uhapšeni su i I. A. (23), V. N. (38), M. K. (59) i S. K. (32), koji se sumnjiče da su mu fiktivno prodavali voće i omogućili da izradi lažnu dokumentaciju i uvezene nektarine i breskve prikaže kao robu domaćeg porekla.

Kako je saopštila policija, on je skladištio voće u privrednom društvu Coja promet, a potom ga lažno deklarisao i otpremao kao proizvode domaćeg porekla kupcima u Rusiji.Sumnja se da je S. S. na ovaj način pribavio privrednom društvu Coja promet protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 104,86 miliona dinara.

Protiv njih je podneta krivična prijava za zloupotrebu položaja i pranje novca.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=12&nav_id=1553927

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević izjavio je za Sputnjik da je Srbija nadomak da joj se ukine zabrana izvoza koštunjavog voća u Rusiju, kao i da su sve mere preduzete da se takva zabrana više ne uvede domaćim proizvođačima i izvoznicima.Kako je pojasnio, na poslednjem sastanku sa predstavnicima Ruske službe za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor“ predstavljen je program upravljanja štetnim organizmom „monilinija frutikola“, zbog koje je zabrana i uvedena, te se u narednih nekoliko dana očekuje poseta ruskih inspektora Srbiji, kako bi se uverili da su te mere zaista uvedene.

Milosavljević je precizirao da se poseta ruskih fitosanitarnih inspektora očekuje od 24. do 26. aprila, nakon čega bi trebalo da stigne i zvanično odobrenje za izvoz koštunjavog voća u Rusiju i to najkasnije početkom maja, odnosno nakon praznika.

Tokom njihovog boravka se očekuje da će obići srpske izvozne kapacitete, kao i pojedine proizvođače koštunjavog voća, a najpre nektarina i bresaka i trešanja, pojašnjava Milosavljević.

On kaže i da ovde nije reč o nekoj standardnoj regulativi obnove dozvole na određeni period, već da se radi o pojedinačnom slučaju do kojeg je došlo jer je „Roseljhoznadzor“ uočio ogroman broj pošiljki iz Srbije zaraženih ovim štetnim organizmom.

„Ovde nije reč ni o čemu neuobičajenom. Međutim, s obzirom da je štetni organizam uočen u većem broju pošiljki iz Srbije, Rusija je pri kraju izvozne sezone donela tu meru kako bi Srbija preduzela sve što je potrebno da se tako nešto ne ponovi. Na Rusiji je sada da napravi uvid u to da je Srbija sve to sprovela u delo“, zaključio je Milosavljević.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201904231119555418-srbija-nadomak-ukidanja-zabrane-izvoza-kostunjavog-voca-u-rusiju/

Slađan Đorđević iz Gornje Trnave bavi se voćarstvom skoro 30 godina. Njegovi zasadi voća se prostiru na površini od oko šest hektara a najviše je zastupljena jabuka.

„Imam zasade breskve, trešnje, kajsije, šljive, višnje. Jabuku sorte Ajdared, Jonagold, Čadel, Gloster, Greni smit. Neke voćne vrste su u punom cvetu neke su u fazi pred cvetanja, prskanja su uveliko počela i obrada po voćnjacima. Voće je u izuzetno dobrom stanju a takođe i rod voća da se primetiti da će biti zadovoljavajući. Ipak je rano pričati o rodu i kvalitetu, tek predstoji vegetacioni period, voće je tek krenulo“, kaže za TopPres Slađan Đorđević.Ovaj domaćin obilazeći svoje voćnjake zaključuje da nema oštećenja od niskih temperatura, mada prolećni mrazevi koji se javljaju ovih dana ipak mogu oštetiti cvet voća.

„Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod kajsija, nekih šljiva, bresaka. Ostale voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova kod voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Jedino što možemo da preduzmemo u takvim situacijama je zadimljavanje, to je kod nas najčešći vid zaštite jer je i najjednostavniji. Mogu se paliti bilo kakve prirodne materije koje su vlažne i daju gust dim“, rekao je Slađan.Rezidba je obavljena kako kaže naš domaćin jedva, jer su voćari zbog ne prodate jabuke i teške godine u problemu da pokriju sve troškove.

„Prodaja voća je bila nikakva i voćari su u problemu jer dnevnica rezidbe košta oko 30 evra. Niska cena jabuke i velike količine koje su ostale u hladnjačama, kao i grad koji nas je pokosio napravili su nam ogromne gubitke. Ja sam svoje voće u prošloj godini prodao i to jedva, cena jabuke je bila od tri dinara do 15 dinara, što je zabrinjavajuće i žalosno. Jabuka za industrijsku preradu je bila od tri do sedam dinara a za konzumnu upotrebu od 10 – 15 din na našem tržištu. Za izvoz je baš mala količina prodata iz razloga što je grad naneo velike štete i nismo imali kvalitet koji se traži prilikom izvoza“, mišljenja je Đorđević.On je pohvalio akciju lokalne samouprave koja ima za cilj da protivgradnim mrežama sačuva zasade voća, ipak smatra da im to neće pomoći.

„Šta će nama protivgradna mreža kad nemamo ni tržište ni normalnu cenu voća. Koja je svrha pokrivati voće a ne može da se proda i nema kome da se proda. Trenutno u voćarstvu nema perspektive nikakve, hladnjače su pune jabuka a kome treba jabuka kad stigne jagoda i trešnja. Svi smo videli u proteklim godinama da se uvozi voće iz drugih država a mi imamo isto to voće i ne možemo da ga prodamo“, zaključuje Đorđević.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/220773/vocnjaci-u-dobrom-stanju-vocari-ocekuju-dobar-rod/

Ministarstvo poljoprivrede dostaviće, u naredna dva dana, ruskoj fitosanitarnoj inspekciji informacije o regionima potencijalno ugroženim gljivicom monilijom zbog koje je Rusija, nedavno, privremeno obustavila uvoz breskvi i nektarina iz Srbije. Rampa na izvoz ovog voća još je na snazi, rekao je za "Politiku" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je dodao da i pored ovih mera naši proizvođači nisu značajnije ugroženi.

"Oko 95 odsto ovog voća već je isporučeno na rusko i okolna tržišta. Obavezali smo se da ćemo popuniti upitnik o rejonizaciji kako bismo ubuduće sprečili problem sa izvozom breskvi, koji Srbiji donosi značajan prihod", rekao je Nedimović.

Na pitanje šta će biti sa voćem koje je vraćeno sa granice sa Rusijom, on kaže da će ti kontingenti završiti u industriji. Reč je o 47 kamiona voća zaraženog gljivicom, koja napada koštunjavo voće i ove godine se češće može javiti na plodovima zbog izrazito kišnog proleća.

"To već može da se koristi u preradi, ali nije prva klasa kakvu ruski uvoznici traže", rekao je ministar Nedimović.

Izvor:http://www.021.rs/story/Info/Srbija/195174/Zarazene-breskve-koje-je-trebalo-da-odu-u-Rusiju-zavrsice-u-preradi.html

Zabrana izvoza srpskih bresaka u Rusiju zbog pojave gljivica na tom voću trajaće od sedam do deset dana, izjavio je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je za RTS rekao da je iz Rusije stigao dopis vezan za rejonizaciju, da bi se utvrdili prostori u Srbiji u kojima se gljivica pojavljuje kako ne bi cela zemlja bila pod merama zabrane izvoza breskve. Očekuje da mera traje sedam do deset dana, što zavisi od rezultata analiza u Srbiji i Rusiji.

Gljivica je posledica kišne godine, a Nedimović objašnjava da ta breskva može da ide u upotrebu bez problema, ali da Rusi zahtevaju robu najvišeg kvaliteta.

Nedimović je kazao da je izvoz voća u Rusiju veoma dobar i da je od početka godine izvezeno 110.000 tona, što vredi oko 150 miliona evra.

Komentarišući otkrivanje i uništavanje pokvarenog mesa u Ćupriji, ministar je rekao da su se u nekim medijima pojavile dezinformacije.

Naveo je da je hladnjača zapečaćena, a država je uradila sve što trebalo, i to je dokaz postojanja principa pravne države.

"Pozivam Boška Obradovica i ove slične koji pozivaju na vojni puč i na rušenje institucija, da malo nauče šta su to pravo i pravna država", poručio je Nedimović.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/od-pocetka-godine-izvezeno-110000-tona-voca-u-rusiju-2018-08-15

 

Srpski voćari koji proizvode i izvoze breskve nektarine u Rusiju ponovo su u problemu zbog zabrane uvoza ovog srpskog voća u Rusiju. Prema pisanju ruskih medija, uvoz koštunjavog voća, pre svega kajsija i breskvi iz Srbije privremeno je zabranjen, saopštila je ruska služba za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor". Oni su saopštili da je zabrana uvoza doneta zbog pojave gljivice monilinije u voću.
"U stalnom smo kontaktu sa ruskim kolegama kao i do sada i očekujemo da će izvoz biti nastavljen po okončanju analiza svih spornih pošiljaka i njihovog stavljanja pod kontrolu", rekao je srpski ministar poljoprivrede Branislav Nedimović povodom najava da bi Rusija mogla da uvede privremenu zabranu uvoza pojedinog voća iz Srbije.

„Radi se o situaciji koja je u neku ruku očekivana, a odnosi se konkretno na pojavu gljivica u breskvama, odnosno nektarinama koje se stvaraju zbog velike količine vlage u tom voću", objasnio je ministar.

On je pojasnio da su breskve i kajsije, pored maline i kupine najviše podložne kvarenju usled kiša, a, kako kaže, protiv prirode nekad ne možete. Napominje i da transport nektarina do hladnjača dodatno pogoršava proces.

„Ja verujem da će ovaj problem brzo biti rešen i da će na srednji rok sve biti u redu. Mi smo do sada izvezli oko 90 odsto ove vrste voća, i očekujemo da će izvoz biti nastavljen po okončanju analiza svih spornih pošiljaka i njihovog stavljanja pod kontrolu", naveo je Nedimović.

 

Izvor:http://rs.seebiz.eu/zbog-gljivica-zaustavljen-izvoz-breskvi-iz-srbije-u-rusiju/ar-179910/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31