Berba bresaka u valjevskom kraju uveliko traje, ali plantaža ovog voća u ovom delu Srbije je veoma malo. I pored toga što klimatski i zemljišni uslovi pogoduju ovoj voćnoj vrsti, u selu Pričević nadomak Valjeva, samo tri proizvođača gaje breskvu na oko dva i po hektara.

Jedan od njih je Zoran Bošković na čijoj plantaži je 600 stabala u punom rodu dok naredne godine stiže na berbu još dvesta novih.

- Breskve je mnogo lakše brati, jedino ima malo više posla vezano za agrotehniku, ali i to ide sve postepeno, orezivanje, proređivanje, zaštita. U kišnom periodu malo je teže održati kvalitet ploda, jer dolazi do pojave trluži. Ove godine kvalitet ploda je dobar. Inače, u mom domaćinstvu breskve gajimo već nekoliko decenija. Ja konkretno od 1995. godine a otac je počeo još ranije - kaže Zoran Bošković za portal Agromedia.

Boškovići su poznati i po uzgoju maline i kupine ali odustaju od ove proizvodnje. Kažu da je problem u nestabilnoj ceni, a pored toga breskva je sigurnija jer svake godine donosi rod. U berbi su angažovani članovi porodice što im dodatno smanjuje troškove.

- Za branje breskve potrebno je manje radne snage za berbu. Treba plaćati berače za malinu i kupinu, a ovde nam nisu potrebni, sve oberemo sami. Pored toga kod maline je loša cena, a ovde je standardna. Što se tiče cene prošla godina je bila nezgodna zbog kiše, ova godina je bolja. Ove godine kilogram bresaka na veliko je od 50 do 70 dinara. Prava cena je sedamdeset dinara ali obično to je neki prosek od šezdeset dinara po kilogramu - navodi Bošković.

U sezoni naberu petnaest do šesnaest tona bresaka i nektarina koje prodaju na valjevskoj kvantaškoj pijaci i lokalnom trgovinskom lancu. Prinos po jednom stablu kreće se od 30 do 35 kilograma što je prema rečima Boškovića zadovoljavajuće.

- Rane sorte nisu nekog kvaliteta ali pošto stižu prve na tržište ipak se prodaju i imaju najbolju cenu što je slučaj i sa poznijim sortama. Breskva rađa svake godine, jedino ako je mraz ne skine. Ovde, na ovoj parceli nije bilo mraza već sedam godina. Ukoliko je plantaža negde pored reke hoće da izmrzne. Inače ona hoće da se radi oko nje ali rađa redovno, nema nerodnih godina - objašnjava Zoran.

Karta plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Valjeva pokazala je da se breskva sa najvećim uspehom može gajiti u selima Pričević, Gola Glava, Joševa.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2584147/breskve-imaju-stabilnu-cenu-i-sigurniji-rod-u-odnosu-na-malinu-i

 

Brend je jedna od najčešće korišćenih reči poslednjih decenija i označava marku, zaštitni znak, vrstu ili tip proizvoda čije je samo ime prepoznatljivo kod potrošača. Ekonomisti, ali i obični ljudi koriste termine brend i brendiranje kao deo poslovnog i svakodnevnog govora, a da se retko ko zapita šta ovi termini zapravo znače i otkad su u upotrebi.

Brand (žig) je engleska reč koju su koristili američki kauboji na divljem zapadu koji su žigosali svoje krave kako bi ih razlikovali od ostalih krava u preriji. Sa poslovne tačke gledišta branding je veoma sličan ovome, a cilj je da se određeni proizvod izdvoji od svih ostalih ili sličnih artikala na tržištu.

 Slovo zakona

Mnoge zemlje odavno su shvatile značaj brendiranja, a posebno zaštite oznake geografskog porekla kako bi sačuvali svoje tradicionalne proizvode. Italijani su, recimo, decenijama vodili bitke i sudske sporove kako bi zaštitili ime Parmiđano ređano (parmezan) i danas ovo ime sme da nosi samo sir proizvoden u provincijama Parma, Ređo Emilija, Modena, Bolonja i Mantova. U Srbiji, koja je bogata proizvodima koji se vekovima pripremaju na tradicionalan način, tek poslednjih godina počelo se ozbiljnije razmišljati i raditi na zaštiti određenih brendova i zaštiti oznake geografskog porekla. Pre nekoliko meseci stupio je na snagu, a odnedavno počeo i da se primenjuje, novi Zakon o oznakama geografskog porekla.

Kako kaže slovo zakona oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, prehrambenih i industrijskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i usluga. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona, ili lokaliteta, kojim se označava proizvod koji odatle potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, uključujući prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području.

Na žalost izgubili smo priliku da pojedine tradicionalno srpske proizvode na vreme zaštitimo na ovaj način. Česi su pre nas zaštitli šljivovicu kao svoj brend, dok su nam Nemci „oteli“ prepečenicu „Manastirku“ i zaštitli kao svoju, iako je rakija odvajkada bila poznata kao srpsko nacionalno piće. Oko ajvara se vodila teška bitka kada su Slovenci 1996. godine u Nemačkoj ovo ime zaštitili kao svoj brend, iako Slovenija nikada nije bila poznata po proizvodnji paprike, a još manje po pravljenju ajvara. Na sreću, godinu ipo dana kasnije taj žig je poništen a ime leskovačkog ajvara je danas zaštićeno kao srpski brend. Može li se ovome stati na put i kako?

Kada se priča o značaju brendiranja određenih artikala obično se razmišlja o ekonomskom značaju, ali postoji i emotivni deo koji je tesno povezan sa pozitivnim iskustvom samog potrošača. Ovo se posebno odnosi na proizvode koji u svom nazivu imaju geografsku odrednicu kao što je, recimo, Pirotski ćilim koji je duboko ukorenjen u svest potrošača. E na tu kartu treba igrati i tu se pokazuje koliko je važna zaštita proizvoda na osnovu geografskog porekla. Šta zapravo znači oznaka geografskog porekla i zašto je toliko važna?

 Zaštita oznake geografskog porekla

Zaštita oznake geografskog porekla ima za cilj da se zaštiti kvalitet i karakteristike proizvoda sa specifičnog geografskog podneblja. Proizvođači koji vekovima proizvode ove artikle po tradicionalnoj recepturi čuvaju ih od zaborava. Osim toga, roba sa oznakom geografskog porekla garantuje kupcu provereni kvalitetom čime se ostvaruje čitav niz pogodnosti na tržištu. Zaštita i očuvanje ovih proizvoda je od nacionalnog značaja. Uticaj specifičnog podneblja i tradicionalni način proizvodnje, čine ih drugačijim od drugih. Stručnjaci ističu da prilikom zaštite geografskog porekla određenog artikla akcenat treba da bude na regionu iz koga proizvod potiče, a ne na državi. To omogućava proizvođačima bolju prepoznatljivost i pozicioniranje na tržištu, pa samim tim i višu cenu po kojoj će robu prodati. Osim toga, ovim je omogućena zaštita od kopiranja, jer su ovi artikli najčešće na meti plagijatora, a ime se koristi kao mamac za kupce.

Treba naglasiti da se putem zaštite geografskog porekla stvaraju potencijali za razvoj turizam, jer se čuvaju naši stari običaji i pamte načini na koje su ljudi nekada stvarali. To je direktno povezano i sa razvojem sela i podsticanjem ljudi da ostaju u njima i privređuju na tradicionalne načine koji su se prenosili sa kolena na koleno. Pored prednosti za proizvođače, zaštita geografskog porekla donosi i brojne garancije za potrošače. Naime, ukoliko proizvod nosi ovu oznaku potrošač je siguran da on potiče baš sa tog područja i da su njegove karakteristike vezane za način života i rada ljudi iz tog regiona. Takođe, kupcu se garantuje i da proizvod poseduje izuzetan kvalitet, koji kontrolišu nezavisne organizacije. Zaštita geografskog porekla donosi mnoge prednosti proizvođačima i samom geografskom području sa koga potiču. Proizvodi se bolje vrednuju, jer se razlikuju od drugih sličnih artikala na tržištu, pa se potražnja za njima povećava.

Jedan od primera koliko je važna zaštitita geografsko poreklo je Ariljska malina, koja je postala prepoznatljiv srpski brend širom sveta, pa ne čudi što je dobila ime i „crveno zlato“. Arilje ima kombinaciju raznolikih karakteristika reljefa, klimatskih obeležja i guste mreže voda, čime su stvoreni uslovi u kojima plod maline dobija specifičan kvalitet i svojstva priznata od kupaca sa domaćeg i svetskog tržišta.

Istoričari su zabeležili da su prvi žbunovi maline u Srbiji zasađeni 1880. godine kao ukrasne biljke po okućnicama i baštama imućnih ljudi. Robna proizvodnja maline počinje tek 1920 godine, a od nekada ukrasnih žbunova danas je malina postala prepoznatljiv srpski brend.

Procedura za zaštitu proizvoda

Procedura za zaštitu proizvoda sa oznakom geografskog porekla nije preterano komplikovan. Postupak se pokreće u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Ovaj postupak može da pokrene svako domaće fizičko i pravno lice, njihova udruženja, privredne komore, opštine...

Prvo moraju da se definišu svojstva proizvoda koji potiče sa određenog područja, a onda se podnosi prijava u kojoj se opisuje područje, ljudski faktor i znanja koja doprinose da taj artikal ima poseban kvalitet. Prijava može da se podnese i elektronskim putem, a sve je detaljno objašnjeno na samom sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Zatim se pravi elaborat. To je dokument koji uspostavlja pravila za korišćenje oznake geografskog porekla i definiše korake i postupke za proizvođače koji žele da proizvod plasiraju na tržište.

Procedura za dobijanje oznake geografskog porekla traje od godinu dana do dve godine. Kada se jednom zaštiti geografsko poreklo proizvoda traje neograničeno, a svake treće godine se produžava uz kontrolu kvaliteta. Roba sa zaštićenim geografskim poreklom velika su šansa za male, kvalitetne proizvođače, jer oni time postižu konkurentnost svojih proizvoda. Srbija je zemlja sa velikim potencijalom kada su ovakvi proizvodi u pitanju. To je odlična mogućnost da se razviju male, ruralne sredine i stvore brendovi koji će biti prepoznatljivi u svetu.

Na spisku Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije nalazi se 57 proizvoda, ali je licenca ograničena samo na našu zemlju. Na spisku su: Futoški kupus, Rtanjski čaj, Pirotski ćilim, Sirogojno, Užička goveđa pršuta, Leskovački domaći ajvar, Petrovska klobasa, Ariljska malina, Valjevski duvan čvarci, Bezdanski damast, Homoljski med, Sjenički sir, Pirotski kačkavalj...

Na žalost osim Ariljske maline samo još tri proizvoda iz Srbije dobila su u sertifikat od međunarodnih organizacija i priznata su kao sprski brend širom sveta, a to su Leskovački ajvar, bermet iz Sremskih Karlovaca i med sa Fruške gore. 

Možda će neko reći da to i nije važno... Međutim, treba istaći da roba koja ima oznaku zaštićenog geografskog porekla, prema Lisabonskoj konvenciji, ne podleže carinskim barijerama, nema propisanih kvota za njen izvoz na tržište Evropske unije, a na domaćem i inostranom tržištu prodaje se skuplje od proizvoda koji nemaju to obeležje.

Izvor:Agrobiznis magazin

Rezidba šljive trešnje, višnje, breskve i kajsije (koštičavo voće)

Zahvaljujući brojnim iskustvima i istraživanjima rezidba voća omogućila nam je da sve više postižemo odlične prinose sa plodovima ekstra kvaliteta koje traži probirljivo tržište. Ni razlika u ceni između prve i ekstra klase nije mala, da ne govorimo o drugoj klasi. Osnovno o čemu treba da vodimo računa kod rezidbe je to koju voćku orezujemo, koja je sorta u pitanju, stanje zasada i naravno šta želimo rezidbom da postignemo.

Kod šljive rezidba zavisi od grančica na kojima se formiraju plodovi  i one se razlikuju kod različitih sorti tako da one sorte koje rađaju na mešovitim grančicama treba najintenzivnije orezivati dok kod sorti koje rađaju na kratkim rodnim grančicama porebno je da ostavite određen broj jednogodišnjih letorasta.

Rezidba kod breskve zavisi od kondicije stabla i same krune koja je formirana. Kada breskvu orezujete treba da ostavljate mešovite rodne grančice dužine 10-15 cm u vidu riblje kosti i to po 30 u gušćem i do 80 grančica u klasičnom zasadu (kod većeg razmaka sadnje).

Kada govorimo o kajsiji treba naglasiti da kod nje rezidbu izvodimo tri puta i to u proleće odnosno u periodu kretanja vegetacije kada se izbacuju grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i grane koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Drugi put kajsiju orezujemo tokom leta obično krajem  maja ili početkom juna i tada radimo prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½ dužine. Treća rezidba je posle berbe i tada se odstranjuju polomljenje i osušene grane. Ovu rezidbu je nabolje sprovesti sredinom jula do 15 avgusta, u zavisnosti od vremena sazrevanja plodova.

Većina zasada tršnje u Srbiji je stara, stabla se vode u vidu slobodne krune, rezidba gotovo da  se i ne izvodi, ali novim, intenzivnim zasadima se primenjuje gusta sadnja. Zbog toga je neophodna redovna i oštra rezidba (intenzivna), a stabla se održavaju do visine koja je pogodna za rad sa zemlje. Ono što što je primetno jeste formiranje novih zasada sa intenzivnom proizvodnjom gde se postižu odlični rezultati. Jedan takav zasad sa najavremeniom agrotehnikom je u okolini Zaječara o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu.

Rezidba višanja: Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, majski buketić 2-7 cm -sa više cvetnih pupoljaka,- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), mešoviti-više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni -kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Takođe treba da znamo da kod sorte koja rađa na višim rodnim grančicama rezidbom obezbedimo dovaljan broj umereno bujnih letorasta i da orezivanjem sprečimo njihovo premeštanje na periferiju krune. Ako je u pitanju sorta koja rađa na majskim kiticama (KELERIS 14, ERDI BOTERMO) neophodno je obezediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice. Kod trećeg tipa sorti višanja, gde imamo plodove na jednogodišnjim rodnom drvetu i na kratkom rodnom drvetu, rezidbom treba da smanjimo preteranu rodnost i ostavimo što veći broj umereno bujnih letorasta koji će dati najkrupnije plodove. Sorta pogodna za gustu sadnju višnje je Oblačinska.

 

Reziba jabuke i kruške

Rezidba jabuke može biti  kratka ili duga. Primenom sistema duge rezibe povećan je prinos po jedinici površine zasada, a ostvaruje se i veće učešće plodova ekstra klase, bolja obojenost plodova što obezbeđuje veće prihode.

Kada je u pitanju kruška, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predlaže da se pridržavate dva osnovna principa: slabija rezidba (manje orezivanje) na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba (jače orezivanje) povećava bujnost i usporava rodnost.

 

 

 Intenzivan zasad jabuke

 

Prema dosadašnjim iskustvima, na većim površinama treba da budu zastupljene sorte breskve po redosledu sazrevanja, da se u tom pogledu međusobno razlikuju za 10-12 dana. Znači, ukupno 7-8 sorti bresaka. Takav sortiment omogućuje da u toku cele sezone berba plodova traje bez prekida i da se najbolje iskoristi radna snaga za berbu.

Na osnovu dosadasnjeg iskustva mnogih proizvodača, za naše podnedblje, predlažemo sledeći sortiment breskve: spring tajm, Spring gold, kolins, rani red heven, red heven, glok heven, red skin,  fajet.

Spring tajm je poreklom iz Ontarija (Kalifornija). Plod je sitan do srednje krupan. Mesnati deo je beo, sočan i osvežavajući. Sazreva u drugoj polovini juna. Drvo je relativno otporno prema mrazu. Ova sorta breskve je dobre rodnosti. Najviše se gaji od svih rasnih sorti bresaka u Evropi i svetu.

Spring gold je poreklom iz Virdžinije (SAD). Plod je sitan do srednje krupan, okrugao i ujednačen. Pokožica je 80 posto prekrivena sjajnim crvenilom i neznatno je maljava. Mesnati deo je žut, čvrt i dobrog ukusa. Sazreva rano u drugoj polovoni juna. Drvo je bujno, rodno i dosta otporno prema mrazu.

Kolins potiče iz Nju Džersija. Plod je srednje krupan. Pokožica je žuta i 70 posto je crvene boje. Mesnati deo je žut, sočan, osvežavajućeg ukusa i zadovoljavajućeg kvaliteta. Kolins je sorta breskve koja dobro podnosi i duži transport. Sazreva u junu. Drvo je rodno i otporno prema mrazu.

Rani red heven je stvoren u Palisadi (država Vašington). Ova sorta breskve je nastala mutacijom (naslednom promenom) pupoljaka sorte red heven. Plod je srednje krupan do krupan. Koštica se odvaja od mesnatog dela. Sazreva 12-14 dana pre red hevena. Dosta je otporan prema mrazu. Dobre je rodnosti. Ostale osobine su slične red hevenu.

Red heven je poreklom iz države Mičigen. Plod je srednje krupan i okrugao. Pokožica je žuta i zatvorenocrvene boje. Plod je odličnog kvaliteta i vrlo privlačan. Sazreva 30 dana pre sorte elberte. Drvo je bujno, vrlo rodno i otporno prema mrazu. Ova sorta breskve se po ukupnoj vrednosti smatra najboljom u svojoj grupi (po vremenu zrenja).

Glok heven je poreklom iz države Mičigen. Plod je krupan, okruglastog oblika, a pokožica je crvena. Spada u kvalitetne sorte breskve. Koštica se odvaja od mesnatog dela. Stablo je srednje visoko, bujno i rodno. Otporan je prema mrazu.

Red skin je nastao u državi Mariland. Plod je srednje krupan do krupan, skoro okruglastog oblika. Pokožica je zlatnocrvena. Mesnati deo je žut. Drvo je bujno, otporno prema mrazu i bakteriozama.

Fajet je poreklom iz Kalifornije. To je samooplodna sorta breskve. Plod je krupan, okrugao i ujednačen. Pokožica je žuta. Mesnati deo je čvrst. Kvalitet ploda je izrazito dobar. Sazreva 5-6 dana posle Haleove pozne (krajem avgusta). Stablo je bujno, rodno, otporno prema mrazu i bakteriozama. Ova sorta breskve po svojim izvrsnim osobinama treba da zameni poznatu i vrlo cenjenu sortu Haleovu poznu.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Provereni saveti stručnjaka za uzgoj breskve!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2962-provereni-saveti-strucnjaka-za-uzgoj-breskve

 

 

 

Oko 7–10 % godišnjeg roda bresaka, koji se uglavnom ne iskoristi, primenom dobre tehnologije može se dobiti visokocenjena delikatesna rakija breskovača. Nisu sve sorte bresaka pojednako pogodne za preradu u rakiju: prednost imaju pozne sorte Blake. J. H. Hale i Redskin, a interesantne su i sorte Sunhigh, Redheaven i Rio Oso Gem.

Pozne sorte bresaka preporučuju se za preradu u rakiju, pre svega, zbog intenzivnije arome koju prenose na rakiju, sadrže i više šećera, a samim tim daju i više rakije, što je veoma važno sa stanovišta ekonomičnosti. Najmanja količina rakije breskovače jačine 50 Vol.% od 100 kg plodova dobija se od sorte Triumph – 7,52 litra, a najviše od 100 kg sorte Blake - 10,8 litara.

Najbolja bresakovača dobija se mešanjem više sorti, ili ukoliko se odvojeno prerađuju zbog različitog vremena sazrevanja, tada se preporučuje mešanje (kupažiranje) dobijenih rakija. Breskovača treba da sadrži najmanje 45 Vol.% alkohola, jer su tada njen ukus i miris najizraženiji i najfiniji. Breskovače jačine ispod 45 Vol.% otužne su i neharmoničnog ukusa i mirisa.

 

Rakija od jabuke - tehnologija proizvodnje i saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3276-rakija-od-jabuke-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

Negativne temperature u zimskom periodu, i kasni prolećni mrazevi, ograničavaju područja za gajenje breskve u zonama umerene klime, a nedostatak dovoljno hladnog perioda, sprečava gajenje breskve u tropskim zonama. U Evropi su prisutne značajne razlike u karakteru vegetacionog perioda za breskvu, između južnih i kontinentalnih područja, uz konstataciju da je odlučujući faktor uticaj klime, a pre svega temperatura vazduha.

Kod breskve je utvrđeno da intenzitet svetlosti deluje na oblik i obim krošnje, a time na prinos i kvalitet plodova. Najslabije su osvetljene voćke u niskim i zatvorenim dolinama, jer se u tim uslovima smanjuje površina za dobijanje difuzne svetlosti. Kritične niske tempretaure za breskvu su od -16°C do -28°C.

Zaštita od niskih temperatura ili ublažavanje šteta, danas je moguće postići korišćenjem snažnih ventilatora za cirkulaciju vazduha, i mešanje vazdušnih masa sa različitim visinskih i temperaturnih pozicija. Uspešna zaštita od kasnih prolećnih mrazeva, može se izvesti kišenjem, pod uslovom da za to postoje potrebne količine vode.

Posledice dužih sušnih perioda, odražavaju se i na slabiju otpornost na minimalne temperature u periodu mirovanja. Takođe, kao posledica suše, javlja se i ranije kretanje u proleće, što dodatno povećava rizik od kasnih prolećnih mrazeva. Navodnjavanjem se prinosi mogu povećati do 100%, kvalitet plodova je značajno bolji, a ishrana i druge fiziološke funkcije, biće lakše kontrolisane u redovnoj rodnosti.

Breskva se najviše jede u sirovom stanju, jer je sočna i ukusna, ili se od nje prave i kompot, sokovi, džemovi. Izuzetno je tražena i kao sušena, a zahvaljujući blagotvornim dejstvima, ima široku primenu i u narodnoj medicini. Savršeno je sredstvo za čišćenje creva, jer potpomaže bolje varenje. To postiže zahvaljujući značajnoj količini pektina, odnosno rastvorljivih biljnih vlakana, koja pomažu radu organa za varenje, oslobađajući ih svih naslaga koje se nalaze u crevima. Na taj način, organizam se oslobađa toksina, omogućavajući bolju resorpciju hranljivih materija. Istovremeno, breskva je dobar laksativ i diuretik.

 

Kako ostvariti uspešnu negu sadnica breskve, pročitajte na linku ispod: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2337-kako-ostvariti-uspesnu-negu-sadnica-breskve

 

Vinogradarska breskva ili praska, kako je drugačije zovu, je naše staro voće. Može se koristiti u svežem stanju, osušena, za slatko, kompot i rakiju. 

Vinogradarska breskva je voćka oblika i ukusa sličnog običnoj breskvi šefteliji, takođe vrsti breskve. Ipak postoje određene razlike. Okrugla je i po malo izdužena. Krupnija je od šeftelije, a u zavisnosti od vrste meso breskve može biti bele i različitih nijansi crvene boje.

Za njeno uzgajanje nisu potrebna velika novčana ulaganja, težak fizički rad, kvalitetna zemlja, velike količine vode, treba je pustiti da sama raste i radja, odlična kao hobi-delatnost… Ali ako se ulazi u intezivnu delatnost na velikim parcelama sa ogromnim ulaganjima pristup se, naravno menja. 

Voćka bez velike potrebe za vodom

Naziv vinogradarska breskva potiče od toga što se prvobitno uzgajala u vinogradima, kao pojedinačno stablo. U pogledu potreba za vodom, pogoduju joj identični uslovi kao i grožđu. Spada među retke voćke koja nema velike potrebe za vodom. Stiže u isto vreme kada i grožđe.

Intenzivnija rezidba, prskanje i djubrenje neophodni za krupnije plodove

Potrebna joj je intenzivnija rezidba, koju treba da izvede stručno lice, jer tada obezbeđuje veću plodnost. Breskva se mora tretirati hemijskim sredstvima pet do šest puta, od kojih je jesenje i prolećno prskanje bakrom. U proleće, kada krene pupljenje, tretira se protiv kovrdžavosti, i to je najvažnije prskanje. Zimi se đubri sa NPK 16:16:16, a u proleće je redovno đubrenje. Zasad je u petoj godini pun rodnosti. Ako se primenjuju sve nužne radnje (rezanje, krečenje, prskanje, okopavanje, djubrenje…) sa hektara može se ubrati 15-20 tona vinogradarske breskve.

Prodaja plodova, sadnica i koštica

Vinogradarska breskva ima stabilnu cenu već nekoliko godina. Cena ove voćke, u zavisnosti od klase plodova, kreće se od 30 do 50 dinara po kilogramu i ne menja se već nekoliko godina. Osim plodova prodaju se i koštice i sadnice. Koštice uglavnom naručuju veći rasadnici, a sadnice pojedinci koji žele da imaju po koje stablo u dvorištu.

Izvor: gminfo.rs

Zemljište je površinski sloj zemljine kore na kome se breskva sadi i iz koga uzime sve neophodne mineralne materije i vodu koje su potrebne za uspešno plodonošenje. Za uspešnu negu sadnica zemljište treba da bude duboko strukturno kao što su tipovi lakih ilovača. Za breskvu se još upotrebljava i sveža gajnjača bez visokog nepropusnog sloja. Kako bi se ostvario dobar zasad breskve neophodno je da zemljište ima dobra fizička, hemijska i biološka svojstva imajući u vidu da je breskva veoma osetljiva voćna vrsta.

Fizičke osobine zemljišta - Dubina na koju treba breskvu saditi treba da bude oko 80 cm. Za uspešnu negu breskve poželjno je da površinski sloj bude peskovit, peskovito ilovačast i ilovačasto peskovit (sa manjim sadržajem glinenih čestica). Prednosti ovakvih vrsta zemljišta su ta što imaju lakšu mehaničku građu , veću vodopropusnosti i bolja toplotna svojstva. Najbolja struktura zemljišta za uzgoj breskve bi trebala da sadrži: 55-65% peska, 15-25% gline i 10-20% koloida. Ovaj mehanički sastav zemljišta mora da bude dobro usklađen kako bi zasad dao stabilnu i dobru proizvodnju. Za breskvu nisu najpogodnija teška zemljišta koja imaju visok sadržaj gline, visoku plastičnost i slabu vodopropusnost.

Hemijske osobine zemljišta - Ova voćna vrsta je osetljiva na hemijski sastav zemljišta. Najpogodnija su blago kisela zemljišta gde su svi elementi za njenu ishranu u mobilnom stanju. Alkalna zemljišta nisu pogodna za uzgoj breskve naročito ako sadrže preko 5% aktivnog kreča (CaO). Prilikom pripreme zemljišta za sadnju ne sme se vršiti rigolovanje na onim površinama gde se kreč spira u dublje slojeve kako se ti slojevi ne bi izbacili na površinu. U takvim slučajevima sadnice breskve mogu da stradaju već u prvoj godini rasta i razvića. U plodnim zemljištima humus se nalazi u obliku soli huminskih kiselina, humata, i bazama zasićeni humus (blagi humus). U manje plodnim zemljištima humus se nalazi u obliku slobodnih huminskih kiselina i nije zasićen bazama, pa mu se zbog toga dodeljuje naziv kiseli humus. Prilikom pripreme zemljišta za sadnju sadržaj humusa se mora povećavati. Zemljišta sa sadržajem humusa od 1-3% smatraju se slabo humusna, od 3 do 5% humusna, a preko 5% jako humusna. Optimalna potreba zemljišta za kalijumom je od 20 do 40mg u 100g zemljišta a za fosforom od 5 do 10mg u 100g zemljišta.

Izvor: www.beogradski-nocni-market.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30