Na sastanku ministra trgovine Srbije Rasima Ljajića i makedonskog ministra poljoprivrede Ljupča Nikolovskog zbog vancarinskih barijera na izvoz brašna iz Srbije postignut je dogovor, potvrđeno je za N1 u Ministarstvu trgovine.

Kako su naveli, nakon postizanja dogovora, Srbija je odustala od uvođenja kontramera Makedoniji.

Dogovoreno je da se markice na uvozna pakovanja brašna od jedan, dva i pet kilograma stavljaju u Srbiji, a na ona od 25 i 50 kilograma da se to radi u Makedoniji.


Nikolovski i Ljajić su nakon sastanka rekli da su obe strane napravile kompromis kako bi se došlo do rešenja problema.

Ovo je početak dugoročnog rešavanja problema između dve vlade u oblasti poljoprivrede i trgovine, rekao je Nikolovski posle radnog sastanka u Skoplju. Prema njegovim rečima, Makedonija i Srbija će formirati komisiju za dalju saradnju i prevazilaženje svih otvorenih pitanja.

Srpski ministar trgovine je izrazio očekivanje da će za mesec dana Srbija i Makedonija sistemski rešiti ovaj problem. „Jasno su pokazali političku volju da se uklone sve carinske barijere“, rekao je Ljajić.

Podsetimo, vlasti u Skoplju su pre dve nedelje odlučile da se brašno iz Srbije može uvesti samo bez akciznih markica koje se dobijaju u Makedoniji posle fitosanitarnih pregleda, što, kako tvrde izvoznici, može da traje i mesec dana. Zbog toga izvoznici bražna iz Srbije mesečno gube oko 200.000 evra.

To je 13. put u poslednjih sedam godina da su Srbija i Makedonija u sporu zbog brašna.

Iz Srbije se godišnje u Makedoniju izveze 40.000 do 50.000 tona brašna.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Vlada Republike Srbije donela je uredbu o obavznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500". Prema ovoj uredbi proizvođači hleba obavezni su da proizvedu i stave u promet hleb od brašna „T- 500” u količini od najmanje 40% dnevne proizvodnje svih vrsta hleba. Pri tome se pod hlebom od brašna „T-500” podrazumeva vekna čija težina je najmanje 500 grama, sa sledećim osnovnim sastojcima: 370 grama brašna „T-500”, so 7,4 grama, kvasac 9,25 grama i aditiv 1,48 grama. Uredbom je predviđeno da najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od 2%, a najviša obračunata marža koja je deo maloprodajne cene hleba, može biti maksimalno do 6%. Najviša ukupna stopa marže, odnosno troškova prometa (uključujući sve vrste rabata, kasa skonto i sl.) ne može biti veća od 8,12% u odnosu na proizvođačku cenu hleba. Trgovci na malo koji prodaju hleb obavezni su da u strukturi dnevne nabavke svih vrsta hleba imaju najmanje 40% hleba od brašna „T- 500”. Oni mogu da vrate proizvođaču hleba do 5% (remitenda) od nabavljene količine na dnevnom nivou. Rok plaćanja proizvođaču hleba ne može biti duži od 20 dana od dana prijema računa za isporučeni hleb. Za nepoštovanje ove uredbe predviđene su novčane kazne. Kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara za prekršaj će se kazniti pravno lice ako ne proizvede i ne stavi u promet hleb odnosno ako se ne pridržava načina obračuna marže ili postupa suprotno propisanim odredbama ove uredbe. Uz kaznu može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 5.000 do 150.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane odgovornom licu da obavlja određene poslove u trajanju od šest meseci do jedne godine. Kazna za preduzetnika iznosi od 10.000 do 500.000 dinara i može mu se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine. Nadzor nad primenom ove uredbe sprovode ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove trgovine. Izvor: Agrosmart

Ukoliko Priština ne ukine odluku da se za brašno proizvođača iz centralne Srbije uvedu posebne dažbine u iznosu od 40 evra po toni, zbog navodnog plasmana srpske robe po damping cenama, može doći do velikog gubitka, saopšteno je iz Privredne komore Srbije.

Distributeri brašna mogli bi do kraja ove godine da imaju štetu od tri i po miliona evra.

"Ova mera je za PKS neselektivna, jer pogađa sve proizvođače brašna koji posluju po tržišnim cenama. Ako je uočen damping, onda antidamping mere trebaju da se odnose samo na one koji su isporučivali robu po nižim cenama", rekao je agenciji Beta predstavnik PKS Aleksandar Radovanović.

Cena brašna je 200 evra po toni, a mera Prištine podiže tu cenu na 240 evra, što brašno iz Srbije čini nekonkurentnim za tržište Kosmeta.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da je ministarstvo na čijem je čelu zatražilo od Prištine ukidanje takozvane uvozne dažbine za brašno, koje se iz uže Srbije transportuje na Kosovo i Metohiju.

Radovanović je rekao da je za prvih osam meseci ove godine iz centralne Srbije na Kosovo isporučeno 18.394 tone brašna u vrednosti od 3,5 miliona evra, po prosečnoj ceni od 195 evra po toni.

"U prošloj godini ukupno je isporučeno oko 40.000 tona brašna, što pokazuje da bi ukoliko se odluka Prištine ne ukine, šteta do kraja godine za proizvođače brašna mogla da bude 3,5 miliona evra", istakao je Radovanović.

Radovanović je istakao da je PKS u stalnom kontaktu sa Ministarstvom trgovine i proizvođačima brašna.

"Mi smo u stalnom kontaktu i sa kosovskom Privrednom komorom i pokušavamo da mere Prištine budu selektivne, da se ne kažnjavaju svi proizvođači, koji prodaju brašno po tržišnim cenama", rekao je Radovanović.

Dodao je da je kosovska komora obavestila PKS da je u toku istraga njihovih organa nadležnih za primenu CEFTA sporazuma.

"I sa naše strane se sprovodi istraga i u narednim danima videćemo šta dogodilo i ko je možda po nižoj ceni koja bi se mogla smatrati damping cenom tu robu isporučivao na KiM", rekao je Radovanović.

Safet Grdžaliju iz kosovske Privredne komore naveo je da treba da se obave analize i da se skupe podaci u Srbiji - da se uzmu tri, četiri fakture. "Na osnovu toga će se odlučiti da li je to to jer jednostavno nema tu nikakve druge pozadine, dodao je Krdžaliju.

Istakao je da je mera privremena i da nije političkog karaktera. "Kroz dijalog i komuniciranje to će se rešiti ubrzo", smatra Krdžaliju.

Kosovsko Ministarstvo trgovine i industrije uvelo je zaštitnu meru za tamošnje proizvođače brašna tako što je od 23. oktobra za brašno koje dolazi iz centralne Srbije uvedena tarifa od 0,04 centa.

Odluka je doneta posle žalbi kompanije "M end amp Silosi" i Udruženja malinara Kosova i pošto je konstatovano da brašno iz centralne Srbije dolazi na KiM po cenama koje su manje od tržišne vrednosti, odnosno ispod cene proizvodnje. Time se, po oceni kosovskog Ministarstva trgovine i industrije, dovodi u pitanje fukcionisanje mlinarske industrije na KiM.

Izvor: www.rts.rs

 

Na pomolu nove zaštitne mere za lokalne proizvođače

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3236-na-pomolu-nove-zastitne-mere-za-lokalne-proizvodace

 

Kosovskoj carinskoj službi je naloženo da primeni meru uvođenja taksi, kako bi se uvođenjem tarife zaštitili lokalni proizvođači brašna.

Kosovski ministar trgovine i industrije Bajram Hasani, doneo je odluku o uvođenju zaštitne mere za lokalne proizvođače brašna, pa tako od 23. oktobra važe takse za brašno iz Srbije u visini od 0,04 centi, prenosi prištinska štampa.

Odluka je doneta nakon žalbi lokalnih proizvođača i Kosovskog mlinarskog udruženja, koji su naveli da se brašno iz Srbije prodaje ispod tržišne cene, odnosno cene proizvodnje, čime se kako smatraju, ugrožava lokalna industrija brašna, prenosi list Epoka e re.

Kosovskoj carinskoj službi je naloženo da primeni tu meru, kako bi se uvođenjem tarife zaštitili lokalni proizvođači brašna, navodi list.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Da li je ova vest dokaz o postojanju monopla u trgovini šećerom kod nas?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3170-da-li-je-ova-vest-dokaz-o-postojanju-monopla-u-trgovini-secerom-kod-nas

 

U Prijedoru je svečano puštena u rad mlinska industrija Žitoprodukt, čime sada dnevna proizvodnja mlinova u Banja Luci i Prijedoru iznosi 225 tona. Uz angažovana još dva mlina iz ove regije, koja rade uslužno mlevenje za Žitoprodukt, dnevna proizvodnja je 400 tona.

Generalni direktor Žitoprodukta Saša Urošević naglasio je da za svaku proizvedenu tonu brašna postoji osiguran kupac, pri čemu je više od 70 posto proizvedene robe namenjeno za izvoz. „Tri hiljade tona Žitoproduktovog brašna ima svoje kupce u Turskoj. Samo u protekla četiri meseca smo udvostručili izvozne kapacitete i uveren sam da ćemo taj trend i nastaviti”, zaključio je Urošević.

Nakon svečanog puštanja u rad mlina, prisutnima se obratio doskorašnji gradonačelnik Prijedora Mirko Pavić: “Ovaj mlin je nekada snabdevao celu bosansku Krajinu i dobar deo hrvatskog primorja. Vidim da u Žitoproduktu već sada razmišljaju o povratku i na ta tržišta. Sretan sam što je firma izvozno orjentisana, što imaju kvalitetan proizvod i što to kupci prepoznaju“.

Predsednik Uprave i vlasnik Žitoprodukta Slaviša Krunić posebno je istakao značaj pokretanja ovog mlina za celu prijedorsku regiju: „Ovaj kraj je nekad bio srce mlinske industrije, a zadnje dve decenije gotovo da je nije ni bilo. Ponosan sam što je Žitoprodukt predvodnik buđenja - što se vratio na velika vrata i budi i druge. Ovo postrojenje u Prijedoru je bilo prazno punih 7 godina. Radnici su se vratili i mlin radi punom snagom. Još dva mlina iz ove regije, koja su svoj rad bila svela na minimum, danas rade za Žitoprodukt“.

Podećamo, nakon čitave decenije propadanja firme i na koncu stečaja, u junu 2014. godine investicijom grupacije kompanija u vlasništvu Slaviše Krunića, započeo je proizvodni i tržišni uspon Žitoprodukta. Višemilionska investicija u sanaciju i opremanje pogona, rezultirala je revitalizacijom mlinske industrije i otvaranjem industrijske pekare, čime je zaokružen kompletan proizvodni proces brašna i pekarskih proizvoda.

Za Agrobiznis magazin generalni direktor Žitoprodukta Saša Urošević, kaže da su trenutni kapaciteti ove kompanije 2.800t mesečno, a nakon aktiviranja mlina u Prijedoru biće 6.000t na mesečnom nivo, što je više nego duplo!

 

 

Koliko je uloženo novca u mlin u Prijedoru, i, koliko će biti otvoreno novih radnih mesta?

U mlin u Prijedoru je uloženo nešto više od 300.000 evra. Mlin nije radio četiri godine uopšte, a tri godine pre toga je radio minimalnim kapacitetom. Zapravo, već više od sedam godina ne radi u prihvatljivim kapacitetima. Zaposlićemo više od 30 ljudi, a već smo zaposlili 22. Naglasio bih da je naše najznačajnije izvozno tržište Turska. Naša saradnja sa partnerima iz Turske je pre svega profesionalna, za svaku pohvalu. Kompanija Eksun od nas je prošle godine uvezla 4300 t brašna, a plan za ovu godinu je 35.000 tona. To je i bio razlog pokretanja još jednog mlina, kao i upošljavanje još dva mlina sa Prijedorske regije, koji za naše potrebe vrše uslužno mlevenje, čime smo omogućili i tim mlinovima da rade punim kapacitetom i stvorili im perspektivu iako su bili pred gašenjem. Partneri iz Turske su radili sa 7 mlinova iz BiH, ali smo se kvalitetom našeg proizvoda izborili da sada uvoze brašno samo od Žitoprodukta.

Šta je uzork ovako drastičnog povećanja proizvodnje i interesovanja iz Turske?

Postavili su dosta visoke standarde kvaliteta brašna, koje smo uvek ispunili i nikada nismo isporučili robu koja nije bila u skladu sa parametrima definisanim u Ugovoru. Kada tako radite sa Turskom imate sa druge strane lojalne kupce.

Nedavno ste imali sastanak sa ministrom Šarovićem, o čemu ste razgovarali i kakvi su zaključci?

Razgovor sa ministrom je iniciran rastom izvoza brašna iz BiH u Tursku. U 2015. je izvezeno 4.000 t, a prošle godine 70.000 t. Ako se ove godine ne poveća izvoz, Žitoprodukt će izvesti polovinu od ove količine brašna. Razgovaralo se o problemima oko porekla pšenice, gde se naše Ministarstvo izborilo da se za izvoz brašna može koristiti pšenica iz Srbije, iako su Turci insistirali da pšenica bude isključivo domaće (BiH) proizvodnje. Nažalost, količina pšenice koja se proizvodi u BiH je oko 250.000 t, a ta pšenica kvalitetom ne zadovoljava kriterijume koje zahteva Turska. Moramo mnogo raditi i na edukaciji samih proizvođača, kao i na sortiranju pšenice, gde bi kvalitetna pšenica imala i veću cenu na tržištu.

Pošto imate velike potrebe za pšenicom, robu nabavljate i u Srbiji. Ko su vam najznačajniji partneri, i koliko trenutno uvozite iz Srbije pšenice?

 Svu pšenicu za izvoz brašna u Tursku nabavljamo u Srbiji, dok pšenicu za brašno za domaće tržište nabavljamo u Mađarskoj. U Mađarskoj se može nabaviti pšenica daleko boljeg kvaliteta nego u Srbiji, a trenutno su čak i cene te pšenice niže nego u Srbiji. Već treću godinu zaredom, po kvalitetu pšenice se izdvaja Stara Moravica, mada ima dosta kvalitetne pšenice i kod drugih proizvođača, koji su spremni da ulože u seme, agrotehničke mere i gde je zemlja kvalitetna za uzgajanje žita.

 

 

Koliko trenutno Žitoprodukt ima zaposlenih, i kako napreduje širenje poslovanja na domaćem tržištu?

Žitoprodukt trenutno ima 46 zaposlenih, a ove godine ćemo zaposliti verovatno još toliko ljudi. Pošto nas nije bilo na tržištu do 2013. godine, kvalitetom se vraćamo na mesto koje nam pripada. Veliki problem svih mlinova iz BiH je što se naše brašno prodaje po 30% većim cenama nego brašna iz Srbije. Iako je brašno u BiH daleko kvalitetnije, kupovna moć je često razlog što se kupci odlučuju za proizvode sa nižom cenom, a ne za kvalitetne. Ipak, Žitoprodukt iz godine u godinu beleži značajan rast prodaje i na domaćem tržištu.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31