Poskupljenje ulja pojedinih proizvođača u Srbiji oko desetak odsto posledica je viših otkupnih cena te uljarice, a pomalo i već poznate poslovne politike proizvođača te namirnice da polako podižu cenu i pre nego što potroše stare zalihe sirovina, kupljene po nižim cenama, rekao je danas stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

- O cenama proizvoda odlučuju cene sirovina i slobodno tržište, a suncokret je ove godine plaćan skuplje, ali i 'stare igre' proizvođača da pre nego što potroše zalihe koje su obezbeđene po nižim cenama, lagano počnu da podižu cene proizvoda napravljene od jeftinijih sirovina - rekao je Prostran.Suncokret je prošle godine od proizvođača otkupljivan po 31 dinar po kilogramu, a ove po 36-37 dinara, odnosno po ceni koja je viša za oko 20 odsto.

Prostran je ocenio da se poskupljenje ulja za džep potrošača u ovom trenutku može "neutralisati" racionalnijom potrošnjom.

- Poljoprivreda mora ponekad da naplati svoj rad. Ovogodišnje poskupljenje suncokreta zbog smanjene proizvodnje i pandemije biće motiv proizvođačima da povećaju površine pod tom uljaricom - rekao je Prostran.

Da li će cenu ulja pratiti i cena šećera još je neizvesno jer većina proizvođača šećerne repe još nije naplatila tu robu.Poljoprivrednik iz Stare i Pazove Jaroslav Fabri rekao je da još nije naplatio pre mesec dana prodatu repu i da ne zna cenu po kojoj će biti plaćena, ali da je otkupljivač rekao da "ne brine".

Direktor poslovnog Udruženja mlinara i fabrika testenina "Žitounija" Zdravko Šajatović rekao je da, iako se pšenica ove godine prodaje po višim cenama nego prošle godine, da ne treba očekivati značajnije poskupljenje brašna.

- Cena brašna uvek sporije raste od cene pšenice, a pšenice ove godine ima i viška i cena je porasla zbog stvaranja većih zaliha u svetu u strahu od pandemije - rekao je Šajatović.

Dodao je da je, iako je cena pšenice 21,50 dinara po kilogramu, brašno u velikoprodaji košta oko 26-27 dinara za kilogram, a da je ponuda velika jer u Srbiji ima najmanje oko 3.000 mlinova koji rade u kontinuitetu, a "ko zna koliko njih još radi kada je povećana tražnja i raste cena".

Istakao je da iako se desi da poraste cena brašna u malim pakovanjima od po kilogram da to neće uticati na cenu na veliko jer čini svega osam odsto potrošnje.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/drustvo/poskupelo-ulje-secer-brasno-roba-prodavnica-kupovina-cena/359243/vest

Nikolina (24) i Stefan (27) Stefanović iz Sokobanje pre godinu dana obnovili su staru vodenicu potočaru u sokobanjskom selu Vrmdža i započeli sopstveni biznis. U vodenici, izgrađenoj u 19. veku, melju pšenicu, kukuruz, heljdu i druge žitarice i prodaju brašno, a tokom leta su u maloj kuhinji koju su napravili pored vodenice pripremali za posetioce kačamak, proju i domaće sokove.

Pre nego što su obnovili vodenicu Stefanovići su godinama radili sezonske poslove u Nemačkoj, ali nisu bili zadovoljni životom koji podrazumeva celodnevni rad i otuđenost od porodice i prijatelja, tako da su se vratili u Srbiju, započeli sopstveni biznis i nedavno dobili ćerku Mašu.

Prema rečima Stefana Stefanovića, ideja da obnove vodenicu koju je Nikolina nasledila od dede rodila se još pre pet, šest godina, ali su imovinske odnose raščistili prošle godine i onda je "pustili u pogon"

- Čitav taj prostor je bio urastao u korov i kiselo drvo, a od vodenice se video samo krov pošto je poslednji put radila 1981. godine. Sve smo to raskrčili i počistili. Zgrada je bila dosta očuvana, jer je 50-tih godina prošlog veka obnovljena i zamenjen krov - kazao je Stefanović za agenciju Beta.

Krov je, kakako je dodao, spasio vodenicu od propadanja i rušenja, tako da su oni samo zamenili jedan vodenični kamen i poklopac.

- U vodenici je sve ostalo autenično, kao u 19. veku kada je napravljena. Sačuvana je i lopatica koji su naši preci napravili tako da kada se napuni do vrha u nju staje tačno kilogram brašna - objasnio je Stefanović.
On je kazao da je posao vodeničara lep, ali zaboravljen jer je i sve manje vodenica, naročito potočara.

- Posao vodeničara nije težak, najteži je deo možda da se žito dopremi do vodenice, a posle vodenica sama radi svoj posao. Druga, teža strana posla je to što lišće često zapušava bukvu koja dovodi vodu od Vrmdžanske reke do vodenice, tako da se dogodi da se i na minus dva, tri stepena mora da uđe u vodu da bi se bukva otpušila - rekao je Stefanović.

Ljudi u Srbiji, ali i u svetu, kako je dodao, vraćaju se tradicionalnoj ishrani tako da je velika potražnja za brašnom samlevenim u vodenicama potočarama.

- Brašno sa vodenice potočare je zdravije od brašna dobijenog u električnim mlinovima, jer se zrna žitarica melju sporo i ne pale se, tako da u njima ostaju proteini i hranljivi sastojci. Sva naša brašna su integralna, dobijena su od celih zrna i sadrže nahranljivije sastanke koje zrna imaju - istakao je Stefanović.Prema njegovim rečima, tokom čitavog leta imali su dnevno od 100 do 150 gostiju, čak su i minulog vikenda imali 30 gostiju, iako je turistička sezona završena.

- Imali smo goste iz cele Srbije, ali iz Venecuele, Perua, Australije, tako da je bukvalno ceo svet čuo za našu vodenicu - rekao Stefanović.

Dodao je da supruga i on svoju budućnost vide u radu u vodenici. Planiraju da prošire ponudu i da tu prodaju sve što se proizvodi u selu – domaće sokove, slatka, džemove, kao i da pripremaju tradicionalna "seljačka" jela, tako da gosti mogu i da vide kako se to radi i da osete miris domaće hrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3079639/stefanovici-se-vratili-iz-nemacke-i-obnovili-vodenicu-integralno-brasno-i-tradicionalna

Od kada je sveta i veka jede se spelta-krupnik, višestruko korisna žitarica u ishrani ljudi i stoke, koja se pre više vekova raširila po Evropi iz Azije.Uporedo sa setvom pšenice, koja se privodi kraju, malobrojni ratari završili su i setvu spelte, koja se seje u isto vreme.

Poljoprivredno gazdinstvo „Spelta Jevtić” u Bačkom Gradištu u opštini Bečej prvo je u Srbiji počelo da gaji speltu 2006. godine, a dve godine kasnije izašlo je i na ovdašnje tržište sa speltinim prozvodima: brašnom, mekinjama, testeninom, grizom… bez dodataka bilo kojeg porekla.

Ratka Jevtić kaže za „Dnevnik” da su ona i suprug upravo završili setvu na oranicama u blizini Bisernog ostrva, i navodi da spelta pođednako dobro uspeva i na Zlataru i na Bisernom ostrvu, u ravnici.

– Ne godi joj suša, ali je zato otporna na korov – kaže Ratka Jeftić. – Od obične pšenice razlikuje se po tankim, visokim stablima, sklonim poleganju i visokoj energiji bokorenja.

Napominje da gajenje spelte zahteva da proizvođač ima specijalne mašine za čišćenje i ljuštenje i da je to verovatno razlog zašto spelta nije učestalija na ovdašnjim njivama, mada to više ne mora da bude prepreka ukoliko se uzme u obzir da država raznovrsnim podsticajima finansira poljoprivrednu proizvodnju.– Mi nismo imali pomoć države, iako smo više puta konkurisali, pa smo sopstvenim ulaganjima kupovali mašine i zaokružili proces proizvodnje, u koji je, osim članova domaćinstva, ukljuceno i četvoro radnika. Mašine su potrebne jer se pri žetvi klas raspada na klasiće, u kojima zrno ostaje čvrsto obavijeno plevama i plevicama, pa je takav plevičasti plod nepodesan za korišćenje u ljudskoj ishrani dok se zrno mašinski ne oljušti – kaze Ratka Jevtić.

Jevtići su na ideju da gaje speltu došli tako što su je koristili u ishrani više godina.

– Jednog trenutka smo odlučili da posejemo na našoj zemlji nekoliko kilograma, misleći da je najvažnije da imamo za sebe jer smo prosto uživali u svakom zalogaju. Razmnožavali smo speltu i u jesen 2008. godine smo imali prvi put za tržište, koje je bilo veoma malo. Sami smo pravili prezentacije, na kojima se mnogo toga moglo probati – priseća se početaka Ratka Jevtić. – Nismo bili stručnjaci za poljoprivredu, ali smo bili sigurni u to da zdravlje ulazi na usta i da će poljoprivreda, ona tradicionalna, sigurno naći mesto u brzom vremenu u kojem živimo. I naše pretpostavke su se obistinile: proizvodi od spelte imaju kupce, a mi smo u poslu duže od decenije i ne mislimo ništa da menjamo.Viši naučni saradnik u Upravi za zemljišta dr Vladan Ugrenović navodi da se iz godine u godinu povećava potražnja za proizvodima od spelte, prvenstveno zato što sve više i više ljudi teži zdravoj ishrani, a spelta je upravo zdrava hrana, puna vitamina.

– NJena najbolja osobina je što ima ljusku na sebi koja je štiti od zagađenja. Sadrži proteine, nezasićene masti, vitamine – A, Ce, grupe Be, E i Ka, biljnu kiselinu, mineralne soli: kalcijum, kobalt, gvožđe, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, bakar, selen, natrijum, i vlakna – navodi dr Ugrenović. – Zahvaljujući visokoj hranljivoj vrednosti, brašno krupnika-spelte koristi se kao poboljšivač kvaliteta i ukusa pšeničnog hleba i drugih hlebno-pekarskih proizvoda. Krupnik-spelta je alternativa hlebnoj pšenici za pravljenje hleba, ječmu i ovsu u ishrani domaćih životinja i ječmu za pravljenje piva. Kao i ostala prava žita, ima veliki značaj i u stočarskoj proizvodnji jer je njegova hranljiva vrednost slična kao kod ovsa. Može se gajiti za krmne smese s mahunarkama za proizvodnju sveže biomase ili sena. Slama se koristi kao prostirka u stočarskim objektima ili u industrijskoj preradi kao sirovina za dobijanje celuloze, metil-alkohola i slično.

O površinama u proizvodnji spelte-krupnika, zvanična statistika, napominje dr Ugrenović, ne beleži podatke, ali se u proteklim decenijama te vrednosti povećavaju, prvenstveno u zemljama centralne i zapadne Evrope, kao i na američkom kontinentu. Kod nas je seju ratari u Bečeju, Bačkoj Topoli, Zrenjaninu, i u širem delu Srbije, ali na manjim površinama.Kilogram speltinog mekog brašna u prodavnicama zdrave hrane košta od 180 dinara pa naviše, pola kilograma griza je više od 100 dinara, 300 grama mekinja 80 dinara, pola kilograma kora 200 dinara, pola kilograma pahuljica sušenih na vazduhu je 140 dinara.

Po hektaru može se dobiti najviše četiri tone spelte. Ulaganja su znatno niža nego kod pšenice jer ratari ne koriste hemiju u proizvodnji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/od-kada-je-sveta-i-veka-jede-se-spelta-09-11-2020

Povećanu tražnju brašna domaća mlinska industrija uspešno je zadovoljila kako na domaćem, tako i na tradicionalnim tržištima zemalja regiona.U trećoj dekadi marta zabeležena je tri puta veća proizvodnja i prodaja pakovanja od jednog kilograma, u čemu su se posebno istakla naša dva najveća mlina, onaj u Senti i novosadski "Danubijus", koji proizvode oko 60 odsto takozvanog kilskog brašna u našoj zemlji.

"Senćanski mlin je još ranije, pre pandemije, znatno povećao kapacitet svoje pakirnice "kilskog" brašna, a kad je pojačana potražnja za tim proizvodom, povećali su i broj smena i tako efikasno odgovorili na zahteve sa tržišta", kaže, za "Novosti", Zdravko Šajatović, direktor poslovnog udruženja "Žitounija" u Novom Sadu.Kada je, nakon kraće zabrane izvoza brašna, plasman te robe u inostranstvo ponovo dozvoljen jer nije bilo ugroženo domaće tržište, tu priliku su vrlo dobro iskoristili domaći mlinari, zadovoljivši i potrebe tradicionalnih kupaca u regionu, poput BiH, Severne Makedonije i drugih.

"Zahvaljujući toj konjunkturi, potpuno su uposlili svoje kapacitete, rešili se viškova pšenice i brašna i ostvarili znatan devizni priliv našoj zemlji", dodaje Šajatović, napominjući da su značajne izvozna rezultate ostvarili i domaći proizvođači testenina.

I Mlin BMM u Kaću imao je prvih dana vanrednog stanja dvostruko veću prodaju brašna u pakovanju od po 25 kilograma od uobičajene, ali je ubrzo ta navala kupaca utihnula i proizvodnja i prodaja su stabilizovane, navodi vlasnik tog mlina Bora Mitrović.

"Uspeli smo da zadovoljimo kompletnu tražnju, ali ubrzo je usledio pad proizvodnje i prodaje jer su prestale da rade škole, picerije i drugi naši značajniji kupci" kaže Mitrović, i napominje da se poslednjih dana ipak oseća izvestan oporavak tržišta i da se situacija polako vraća "u normalu".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=05&dd=09&nav_id=1682248

Tržište u Srbiji se stabilizovalo posle potrošačkog stampeda nepotrebnog gomilanja zaliha brašna i kvasca. Nakon poboljšanja situacije sa taksama i transportom, na Kosovo i Metohiju su otišli i prvi kamioni natovareni brašnom, tako da će dovoljne količine ove namirnice imati i Srbi koji žive u našoj južnoj pokrajini, pišu "Novosti".

Vlada je juče odobrila izvoz kvasca u Republiku Srpsku, u cilju borbe protiv kovida 19, dok je plasiranje ove namirnice na druga tržišta zabranjeno. Međutim, proizvođači i trgovci smatraju da je stanje sada stabilno i nadaju se da će i tu zabranu država uskoro povući.Brašno i kvasac beleže najveći porast u prodaji u kategoriji hrane zbog situacije izazvane virusom korona. Tokom treće nedelje marta kupljeno je čak 482 odsto više brašna, a za vreme četvrte sedmice 282 procenta više u odnosu na prošlu godinu.

Prodaja kvasca je skočila za 224,4 odsto, odnosno 152,9 procenata u ovom periodu, pokazuju rezultati istraživanja agencije "Nilsen". Strah od nestašice ovih proizvoda je potpuno nerealan. Država je na određeno vreme zabranila plasiranje brašna na druga tržišta samo zbog psihološkog efekta, da bi otklonila nepotrebnu paniku kod građana. Srbija je, inače, izvoznik i brašna i pšenice. Zalihe te žitarice su nam ove godine posebno velike.

"Proizvodimo 2,5 do tri miliona tona pšenice godišnje, a u proseku trošimo od jedan do 1,2 miliona tona za sve što nam treba, uključujući i proizvodnju brašna", rekao je Aleksandar Bogunović iz PKS i dodao da tako Srbija uvek ima oko 1,5 miliona tona pšenice viška, i to ide u izvoz.

Sada imamo mnogo zaliha te žitarice, kako ističe, jer se u prethodnom periodu slabije trgovalo, a za dva i po meseca već stiže novi rod. On objašnjava da je zbog vanrednog stanja porasla potražnja za brašnom i da smo došli u situaciju da mlinovi fizički ne mogu da napune trgovinske lance tempom kojim se oni prazne. Veoma je važno, kako navodi, što se tržište stabilizovalo i da je počeo izvoz."Prvi kamioni natovareni brašnom su već otišli na Kosovo i Metohiju", navodi Bogunović. Taj proizvod najviše plasiramo u zemlje CEFTA. Što se tiče pšenice, najveći izvoz ide brodovima i kreće tek od juna.

Povećana je i kupovina pekarskih proizvoda. Industrijske pekare beleže i za 20 odsto veću potražnju za rezanim upakovanim hlebom u odnosu na vreme pre uvođenja vanrednog stanja, dok je sveži hleb znatno manje tražen u poređenju sa istim periodom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/posle-potrosacke-navale-trziste-stabilno-brasna-i-kvasca-imamo-i-za-izvoz/hgb6csk

Na sastanku ministra trgovine Srbije Rasima Ljajića i makedonskog ministra poljoprivrede Ljupča Nikolovskog zbog vancarinskih barijera na izvoz brašna iz Srbije postignut je dogovor, potvrđeno je za N1 u Ministarstvu trgovine.

Kako su naveli, nakon postizanja dogovora, Srbija je odustala od uvođenja kontramera Makedoniji.

Dogovoreno je da se markice na uvozna pakovanja brašna od jedan, dva i pet kilograma stavljaju u Srbiji, a na ona od 25 i 50 kilograma da se to radi u Makedoniji.


Nikolovski i Ljajić su nakon sastanka rekli da su obe strane napravile kompromis kako bi se došlo do rešenja problema.

Ovo je početak dugoročnog rešavanja problema između dve vlade u oblasti poljoprivrede i trgovine, rekao je Nikolovski posle radnog sastanka u Skoplju. Prema njegovim rečima, Makedonija i Srbija će formirati komisiju za dalju saradnju i prevazilaženje svih otvorenih pitanja.

Srpski ministar trgovine je izrazio očekivanje da će za mesec dana Srbija i Makedonija sistemski rešiti ovaj problem. „Jasno su pokazali političku volju da se uklone sve carinske barijere“, rekao je Ljajić.

Podsetimo, vlasti u Skoplju su pre dve nedelje odlučile da se brašno iz Srbije može uvesti samo bez akciznih markica koje se dobijaju u Makedoniji posle fitosanitarnih pregleda, što, kako tvrde izvoznici, može da traje i mesec dana. Zbog toga izvoznici bražna iz Srbije mesečno gube oko 200.000 evra.

To je 13. put u poslednjih sedam godina da su Srbija i Makedonija u sporu zbog brašna.

Iz Srbije se godišnje u Makedoniju izveze 40.000 do 50.000 tona brašna.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Vlada Republike Srbije donela je uredbu o obavznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500". Prema ovoj uredbi proizvođači hleba obavezni su da proizvedu i stave u promet hleb od brašna „T- 500” u količini od najmanje 40% dnevne proizvodnje svih vrsta hleba. Pri tome se pod hlebom od brašna „T-500” podrazumeva vekna čija težina je najmanje 500 grama, sa sledećim osnovnim sastojcima: 370 grama brašna „T-500”, so 7,4 grama, kvasac 9,25 grama i aditiv 1,48 grama. Uredbom je predviđeno da najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od 2%, a najviša obračunata marža koja je deo maloprodajne cene hleba, može biti maksimalno do 6%. Najviša ukupna stopa marže, odnosno troškova prometa (uključujući sve vrste rabata, kasa skonto i sl.) ne može biti veća od 8,12% u odnosu na proizvođačku cenu hleba. Trgovci na malo koji prodaju hleb obavezni su da u strukturi dnevne nabavke svih vrsta hleba imaju najmanje 40% hleba od brašna „T- 500”. Oni mogu da vrate proizvođaču hleba do 5% (remitenda) od nabavljene količine na dnevnom nivou. Rok plaćanja proizvođaču hleba ne može biti duži od 20 dana od dana prijema računa za isporučeni hleb. Za nepoštovanje ove uredbe predviđene su novčane kazne. Kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara za prekršaj će se kazniti pravno lice ako ne proizvede i ne stavi u promet hleb odnosno ako se ne pridržava načina obračuna marže ili postupa suprotno propisanim odredbama ove uredbe. Uz kaznu može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 5.000 do 150.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane odgovornom licu da obavlja određene poslove u trajanju od šest meseci do jedne godine. Kazna za preduzetnika iznosi od 10.000 do 500.000 dinara i može mu se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine. Nadzor nad primenom ove uredbe sprovode ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove trgovine. Izvor: Agrosmart

Ukoliko Priština ne ukine odluku da se za brašno proizvođača iz centralne Srbije uvedu posebne dažbine u iznosu od 40 evra po toni, zbog navodnog plasmana srpske robe po damping cenama, može doći do velikog gubitka, saopšteno je iz Privredne komore Srbije.

Distributeri brašna mogli bi do kraja ove godine da imaju štetu od tri i po miliona evra.

"Ova mera je za PKS neselektivna, jer pogađa sve proizvođače brašna koji posluju po tržišnim cenama. Ako je uočen damping, onda antidamping mere trebaju da se odnose samo na one koji su isporučivali robu po nižim cenama", rekao je agenciji Beta predstavnik PKS Aleksandar Radovanović.

Cena brašna je 200 evra po toni, a mera Prištine podiže tu cenu na 240 evra, što brašno iz Srbije čini nekonkurentnim za tržište Kosmeta.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da je ministarstvo na čijem je čelu zatražilo od Prištine ukidanje takozvane uvozne dažbine za brašno, koje se iz uže Srbije transportuje na Kosovo i Metohiju.

Radovanović je rekao da je za prvih osam meseci ove godine iz centralne Srbije na Kosovo isporučeno 18.394 tone brašna u vrednosti od 3,5 miliona evra, po prosečnoj ceni od 195 evra po toni.

"U prošloj godini ukupno je isporučeno oko 40.000 tona brašna, što pokazuje da bi ukoliko se odluka Prištine ne ukine, šteta do kraja godine za proizvođače brašna mogla da bude 3,5 miliona evra", istakao je Radovanović.

Radovanović je istakao da je PKS u stalnom kontaktu sa Ministarstvom trgovine i proizvođačima brašna.

"Mi smo u stalnom kontaktu i sa kosovskom Privrednom komorom i pokušavamo da mere Prištine budu selektivne, da se ne kažnjavaju svi proizvođači, koji prodaju brašno po tržišnim cenama", rekao je Radovanović.

Dodao je da je kosovska komora obavestila PKS da je u toku istraga njihovih organa nadležnih za primenu CEFTA sporazuma.

"I sa naše strane se sprovodi istraga i u narednim danima videćemo šta dogodilo i ko je možda po nižoj ceni koja bi se mogla smatrati damping cenom tu robu isporučivao na KiM", rekao je Radovanović.

Safet Grdžaliju iz kosovske Privredne komore naveo je da treba da se obave analize i da se skupe podaci u Srbiji - da se uzmu tri, četiri fakture. "Na osnovu toga će se odlučiti da li je to to jer jednostavno nema tu nikakve druge pozadine, dodao je Krdžaliju.

Istakao je da je mera privremena i da nije političkog karaktera. "Kroz dijalog i komuniciranje to će se rešiti ubrzo", smatra Krdžaliju.

Kosovsko Ministarstvo trgovine i industrije uvelo je zaštitnu meru za tamošnje proizvođače brašna tako što je od 23. oktobra za brašno koje dolazi iz centralne Srbije uvedena tarifa od 0,04 centa.

Odluka je doneta posle žalbi kompanije "M end amp Silosi" i Udruženja malinara Kosova i pošto je konstatovano da brašno iz centralne Srbije dolazi na KiM po cenama koje su manje od tržišne vrednosti, odnosno ispod cene proizvodnje. Time se, po oceni kosovskog Ministarstva trgovine i industrije, dovodi u pitanje fukcionisanje mlinarske industrije na KiM.

Izvor: www.rts.rs

 

Na pomolu nove zaštitne mere za lokalne proizvođače

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3236-na-pomolu-nove-zastitne-mere-za-lokalne-proizvodace

 

Kosovskoj carinskoj službi je naloženo da primeni meru uvođenja taksi, kako bi se uvođenjem tarife zaštitili lokalni proizvođači brašna.

Kosovski ministar trgovine i industrije Bajram Hasani, doneo je odluku o uvođenju zaštitne mere za lokalne proizvođače brašna, pa tako od 23. oktobra važe takse za brašno iz Srbije u visini od 0,04 centi, prenosi prištinska štampa.

Odluka je doneta nakon žalbi lokalnih proizvođača i Kosovskog mlinarskog udruženja, koji su naveli da se brašno iz Srbije prodaje ispod tržišne cene, odnosno cene proizvodnje, čime se kako smatraju, ugrožava lokalna industrija brašna, prenosi list Epoka e re.

Kosovskoj carinskoj službi je naloženo da primeni tu meru, kako bi se uvođenjem tarife zaštitili lokalni proizvođači brašna, navodi list.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Da li je ova vest dokaz o postojanju monopla u trgovini šećerom kod nas?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3170-da-li-je-ova-vest-dokaz-o-postojanju-monopla-u-trgovini-secerom-kod-nas

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31