Predstavnici resornih ministarstava, NALED-a i Nemačke razvojne saradnje potpisaće, u četvrtak, 17.avgusta, sa početkom u 9 časova,u Pres sali Vlade Srbije, Memorandum o sprovođenju projekta „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“. Cilj ove zajedničke inicijative je doprinos borbi protiv sive ekonomije. Projekat predviđa izradu zakonskog okvira i razvoj elektronskog sistema za prijavu i uplatu poreza i doprinosa za sezonce. U poslednjem kvartalu 2016. godine, samo u sektoru poljoprivrede oko 65% radnika angažovano je bez ugovora. Nova rešenja značajno će pojednostaviti proceduru prijave i smanjiti birokratske prepreke, omogućiti zaštitu svih prava sezonskih radnika i stimulisati poslodavce da poštuju propise. Prisutnima će se obratiti ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ambasador Nemačke u Srbiji Nj. E. Aksel Ditman i predsednik Upravnog odbora NALED-a Aleksandar Ružević. Projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“ finansiran je sredstvima Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da će "srpske oranice moći da kupuju stranci koji imaju prebivalište u našoj zemlji, i to samo do dva hektara, a da bi iskoristili to pravo, moraće da prođu kroz rigorozne kontrole mehanizma države". U intervjuu za "Blic" Nedimović je ovako najavio rešenja iz radne verzije zakona o poljoprivrednom zemljištu koji mora da bude usvojen do 1. septembra kao obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) s EU. Na pitanje "da li to znači da do 2027. nema prodaje zemlje strancima" ministar poljoprivrede odgovara potvrdno. "Upravo to, ali i ispunjavanje naših briselskih obaveza, kako su Ana Brnabić i Aleksandar Vučić rekli u ekspozeima. Oranice nećemo lako dati zbog nacionalnog interesa", kazao je Nedimović.Na konstataciju novinarke da "Srbija ipak mora da dozvoli otkup, iako ne zna kada će i da li će postati članica EU" i pitanje "pod kojim uslovima" će on biti obavljen, Nedimović navodi da će uslovi biti "strogi". "Rokove u pogledu prebivališta produžili smo sa početnih sedam na deset godina. Ljudi će za to vreme biti pod posebnim sistemom kontrole kako bi se dokazalo da nisu samo u prolazu. Moraće da imaju i opremu za poljoprivredu, ali i da budu upisani u registar aktivnih poljoprivrednih gazdinstava", rekao je on. Ministar poljoprivrede je na pitanje "šta će biti sa pravnim licima, odnosno stranim firmama" odgovorio da je "Ustavom definisano da je stranim firmama koje se ne evidentiraju ovde zabranjena kupovina zemlje". Nedimović je ocenio da "ima vremena" da se zakon usvoji do 1. septembra. "Vlada će ga usvojiti ovih dana, a nakon toga ide na raspravu u Skupštinu", rekao on. Na konstataciju da bi "zlobnici rekli da zakon i nije potreban jer su mnoge srpske oranice već završile u rukama stranaca", Nedimović je odgovorio da pojedini iz opozicije "privatizacijom od 2002. godine zakonom omogućili da se kupuju i poljoprivredna dobra". "Mi vadimo kestenje pokušavamo da zaštitimo jedan od najvažnijih srpskih resursa - zemlju", kazao je Nedimović. Na konstataciju da je "nemački 'Tenis' dobio prve hektare državne zemlje pod zakup" i pitanje "da li ih je dobio neko od srpskih veleposednika", ministar poljoprivrede je odgovorio da "srpski tajkuni nisu dobili zemlju niti će je dobiti jer su promašili temu u pogledu domaćeg zadatka". "Oni su hteli zemljište radi zemljišta, a mi nismo davali oranice za nešto što nema prerađivački karakter", naveo je Nedimović. Upitan da li ima "zvučnih imena među njima", on je kazao da se radi "o svima koji su označeni kao tajkuni, uključujući i Miroslava Miškovića i Matijevića i još neka poznata lica". Na pitanje "šta sde dešava sa PKB, da li je vlada definisala model privatizacije", Nedimović je odgovorio da je "izabran privatizacioni savetnik" i da "postoji radna grupa u Ministarstvu privrede". "Mora da se zadrži stočarska proizvodnja, jer 30 odsto najkvalitetnijeg mleka dolazi iz PKB", rekao je Nedimović i dodao da će država "apsolutno" insistirati na strateškom partnerstvu kako bi zadržala uticaj u PKB. Izvor: RTV

Oznaku „Srpski kvalitet“

Konferencija za novinare, povodom promocije nacionalne oznake „Srpski kvalitet“, održana je danas, 22. maja 2017. godine, u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na kojoj je istaknuto da su proizvodi koji nose ovaj logo, potpuno srpski proizvod od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

Oznaku „Srpski kvalitet“ dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije“, naglasio je ministar Nedimović.

Oznaku „Srpski kvalitet“ od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa „Domaćom mesnatom slaninom“, „Selection pašteta sa komadićima mesa“, „Selection pašteta sa dimljenom slaninom“ i „Domaća sarma“, zatim, Industrija mesa Topola sa „Ljutim kulenom“ i „Izletničkom salamom“, kao i kompanija Zlatiborac sa „Kraljevskom salamom“ i „Pilećom delikates salamom“.

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

 

„Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina“, kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake „Srpski kvalitet“, prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Ministar Nedimović je rekao i da je ova akcija, „savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji“, izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu.

„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.

 



Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji.

Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije.

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.

 

1. Koje su ključne izmene nastale u novom pravilniku o deklarisanju hrane koji je objavljen na sajtu Ministarstva?
Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji je objavljen u ,,Službenom glasniku RS”, broj 19/17 donosi glavne novine koje se pre svega odnose na nadogradnju postojećeg zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, odnosno da se odgovori svim zahtevima savremenog potrošača. Te novine se pre svega odnose na tzv. praksu poštenog informisanja, odnosno da se krajnji potrošač ne obmanjuje u pogledu karakterističnih osobina hrane, da se hrani ne pripisuju osobine i svojstava koje ne poseduje, kao i da se ne ukazuje na posebna svojstva hrane ako slična hrana ima ista takva svojstva, a naročito isticanjem prisustva ili odsustva određenih sastojaka i/ili hranljivih materija. Treba napomenuti da se odredbe pravilnika ne odnose samo na obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda, već se one primenjuju i na oglašavanje, reklamiranje, odnosno prezentovanje hrane.
Takođe ovaj pravilnik je uredio oblast prodaje hrane na daljinu, koja postaje sve značajniji vid prodaje. Kada je hrana ponuđena na prodaju sredstvima komunikacije na daljinu, jasno je definisano ko je odgovoran za davanje obaveznih informacija o hrani potrošačima pre same prodaje, bilo da se radi o upakovanoj ili neupakovanoj hrani.
Pravilnikom su takođe definisani slučajevi kada se pored naziva hrane ili u njegovoj neposrednoj blizini navode određeni podaci, npr. u slučaju hrane koja je zamrznuta pre prodaje, a koja se prodaje u odmrznutom stanju, uz naziv hrane treba navesti: „odmrznuto“ ili npr. navod o dodatim proteinima animalnog porekla za proizvode od mesa i poluproizvode od mesa ako potiču od različite životinje.
I na kraju, jedna velika novina je obavezno navođenje nutritivne deklaracije koja sadrži informacije o pristutnosti energije i određenih hranjivih materija u hrani. Obavezno navođenje podataka o hrannjivoj vrednosti na ambalaži proizvoda daće podršku u području ishrane ljudi u okviru politike zaštite javnog zdravlja.
2. Koji su rokovi za njegovu primenu od strane proizvođača?
Kako bi subjekti u poslovanju sa hranom mogli da prilagode deklaricije na svojim proizvodima sa novim zahtevima definisanim ovim pravilnikom, predviđen je odgovarajući prelazni period za njegovu primenu i to do 15. juna 2018. godine.


3. U javnosti se dosta pričalo o mleku kompanije Dukat koja nije isticala količinu i procenat mlečne masti sa prednje strane boce uz naziv već na poleđini o čemu smo ranije pisali i poslali vam fotografije. Da li su oni sada u obavezi da izmene deklaraciju ili su to bili u obavezi i ranije kao što nam je to rečeno u Ministarstvu trgovine?
Pravilnikom je definisano da se pod vidnim poljem podrazumevaju sve površine koje se mogu videti sa jedne tačke gledanja, što podrazumeva sve površine ambalaže na kojima se tekst može pročitati sa jedne tačke gledanja. Uobičajno je da ambalaža upakovanog proizvoda ima više vidnih polja, te proizvođač, odnosno subjekt u poslovanju hranom koji je odgovoran za deklarisanje hrane, sam određuje najmanje jedno vidno polje na kome se moraju nalaziti podaci o nazivu hrane; neto količini; roku trajanja hrane ili naznaci mesta gde se on nalazi, kao i stvaran sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.
Propis kojim se uređuje kvalitet proizvoda od mleka i starter kultura definiše da procenat mlečne masti mora da bude jasno čitljiv i označen sa jednim decimalnim mestom na deklaraciji proizvoda, ali isti ne propisuje da taj podatak mora da bude u istom vidnom polju sa podacima koji su zahtevani pravilnikom. S tim u vezi, subjekat u poslovanju hranom koji je odgovoran za deklarisanje predmetnih proizvoda može podatak o procentu mlečne masti da navede u bilo kom delu deklaracije proizvoda.

O ovoj temi smo pisali ranije, možete čitati na linku http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/1874-skandalozno-ponasanje-ministra-nedimovica-obecava-investicije-a-stiti-hrvatski-dukat

Međutim odluka nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je takva da je praktično legalizovano ponašanje pojedinih proizvođača na tržištu što će verovatno iskoristiti i ostali.


4. Šta potrošači dobijaju novim pravilnikom?
Osnovni razlozi donošenja novog propisa kojim se uređuje oblast deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane su, da se obezbedi visok nivo zaštite potrošača preko obezbeđivanja prava potrošaču da dobije ispravnu i jasnu (neobmanjujuću) informaciju o hrani koju konzumira, dok je drugi razlog usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa relevantnim propisima EU, a u cilju osiguranja nesmetanog funkcionisanja tržišta, odnosno osiguranju nesmetanog kretanja robe, tj. hrane.
5. Da li ovaj pravilnik iziskuje dodatne troškove kod proizvođača i da li to može imati uticaja na cene proizvoda?
Primena odredbi pravilnika imaće za posledicu dopunjavanja postojećih deklaracija sa obaveznim navodima poput npr. navođenja nutritivne deklaracije.U cilju da ove novine ne uzrokuju značajna opterećenja subjekata u poslovanju hranom, dat je prelazni period od skoro godinu i po dana, kako bi subjekti u poslovanju hranom mogli da utroše svu proizvedenu ambalažu, pri čemu hrana upakovana u takvu ambalažu može da se nalazi u prometu do isteka roka trajanja, te smo mišljenja da se ovo neće odraziti na cenu koštanja proizvoda.
6. Koliko artikala će biti obuhvaćeno izmenama (navedite nam neke ključne primere u smislu proizvodi koji su najviše u upotrebi i šta se kod njih menja).
Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane primenjuje se na svu hranu koja je namenjena krajnjem potrošaču bilo da se radi o upakovanoj ili neupakovanoj hrani, kao i na hranu namenjenu za snadbevanje objekata javne ishrane.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Umesto svežeg mesa i prerađevina, kako su do sada potrošači navikli, kupci “Neoplantinih” proizvoda od sada će moći da se snabdevaju isključivo prerađevinama. Uprkos direktnim pitanjima o tome kako će nadoknaditi potrebe za sirovinama iz NEOPLANTE su izbegli odgovore na naša direktna pitanja: Šta će biti sa radnicima koji su do sada radili na ovim poslovima? Da li će neko dobiti otkaz, koliko ljudi? Odakle će nabavljati sirovine od Nove godine? Koliko smrznutog mesa su uvozili do sada i iz kojiih zemalja? Koliko su do sada otkupljivali žive stoke i prerađivali? Koliko su do sada na tržiste plasirali svežeg mesa? Kako će se ovo odraziti na tržiste kao i koliki je njihov ukupni trzišni udeo u sirovom mesu, a koliki u prerađevinama? Das mo ovakva pitanja postavili bilo kojoj mesnoj industriji u Evropi dobili bi odgovor već usmeno, ostaje nejasno šta to kriju u “NEOPLANTI”. Da li ćemo poput drugih kompanija i od njih moći da očekujemo da ćemo jesti prerđevine od mesa koje dolazi smrznuto iz uvoza.

U šturom odgovoru koji smo čekali nekoliko dana samo se navodi da  Kompanija ima plan da u narednom periodu kroz investicije podigne konkurentnost u ovim oblastima poslovanja, a za to im je neophodno vreme. Izbegavajući naše pitanje da li će biti smanjenja broja zaposlenih iz „Neoplante“ odgovarju da tokom reorganizacije posla, svim zaposlenima na koje se ova promena odnosi, će pokušati da pronađu odgovarajuću poziciju u drugim sektorima kompanije. „Očekuje nas tranzicioni period u narednih nekoliko meseci i uložićemo sve svoje resurse da ovaj proces sprovedemo u najboljem interesu za sve zaposlene. Pronalaženje nove pozicije u kompaniji zavisiće od radnog učinka svakog od zaposlenih, stepena stručne spreme, prethodnog iskustva, zahteva radnog mesta, dosadašnje pokazane sposobnosti i stručnosti u obavljanja poslova. Ovim povodom posebno smo oformili stručnu komisiju koja se bavi celokupnim procesom.“

Dakle pošto ni reči nije bilo o  tome da se neće nadoknaditi nedostatak sirovine iz uvoza pretpostavljamo da je ta mogućnost ostavljena, takođe nam nisu želeli da odgovre koliko su do sada uvozili smrnutog mesa i odakle.

Podsećanja  radi dnevni list KURIR je prošle godine u ovo vreme objavio da je Srbija 2015. godine uvezla čak 257 puta više smrznutog svinjskog mesa nego 2014. Prema njihovim podacima, iz inostranstva nam je 2014. godine stiglo 55 tona zaleđene svinjetine, a od početka ove godine čak 14.000 tona. Dobra vest je da je drastično opao uvoz mesnog otpada, odnosno "mesa treće kategorije", ali su količine koje nam pristižu i dalje velike. Podaci Uprave carina pokazuju da je vrednost uvoza svinjskog mesa koje nam stiže iz Španije, Mađarske, Nemačke i Rumunije tada premašila 32 miliona evra. Novijih podataka o uvozu nema, obično zbog opravdanja da se štite “poslovni interesi kompanija i podataka o poslovanju” međutim ostaje pitanje, a ko štiti potrošače i imaju li oni pravo da znaju šta jedu i odakle je proizvod  i sirovina od koje je nastao. Na ovaj način nesumnjivo se dovode potrošači u zabludu jer jedu proizvode za koje se tvrdi da su domaći jer su proizvedeni u prerađevine u fabrikama koje rade na teritoriji Srbije. A da li je to baš domaće?

Ako je suditi prema prošlogodišnjim podacima. NAJVEĆI uvoznici smrznutog svinjskog mesa su “Neoplanta" "Matijević"  i "Zlatiborac".

Da li će i ova uzorna i poznata kompanija koja se dičila svojom proizvonjom na njivama i u farmi  početi da uvozi smrznuto meso poput brojnih velikih kompanija  kao što je “Matijević” ostaje da se vidi, ali ako se ima u vidu da se obustavlja proizvodnja svežeg mesa ostaje pitanje od čega će se proizvoditi prerađevine,  zamolili smo ministra Nedimovića za komentar:

 “Imam saznanja da će se u “Neoplanti” baviti samo preradom. Što se tiče proizvodnje, slobodna je tržišna utakmica, svako može da bira šta će da radi” naglasio je Nedimović i dodao “Mi imamo zaštitne mere kako za mesto tako i za mleko i podsetio da je administrativnim merama Vlade sprečen “cunami” mleka na naše tržište.

Inače, NEOPLANTA još od 1885. godine se bavi proizvodnjom mesa i mesnih proizvoda. U kompaniji ima 700 zaposlenh i od 2007. godine je vlasništvu firme "Nelt"

 

Tokom posete zasadima voćaka u Rumi kod gospodina Zorana Kovačevića ministri poljoprivrede Slovenije i Srbije Dejan Židan i Branislav Nedimović osvrnuli su se i na situaciju u stočarstvu,  naročito na proizvodnju mleka. Oni su ovom prilikom izrazili očekivanje da će se tržište mleka narednih meseci stabilizovati, a da je potvrda toga rast tražnje za mlekom u poslednji nekoliko nedelja. Nedimović se ovom prilikom osvrnuo i na mere koje je preduzela Vlada Srbije povodom pojačanog uvoza mleka rekavši da su ove mere dale rezultate, ali da je bilo i kritika od strane EU. On je  naglasio da je između ostalog partnerima u EU rečeno da se ovom administrativnom merom ne štite samo primarni prozvođači već i prerađivači odnosno industrija mleka u Srbiji koju uglavnom drže velike kompanije iz EU. „Mi smo zaštitili koliko god smo mogli mlekarski sektor“ naglasio je Nedimović. Na pitanje urednika Agrobiznis magazina kada će ispuniti dato obećanje da će konačno početi sa radom referentna laboratrija za kontrolu mleka ministar Nedimović je odgovorio da se u najskorije vreme može očekivati početak analiza i da će to svakako biti pre kraja godine, kao i da će analza biti moguća na više lokacija u Srbiji. „Poljoprivrednici će moći da donose uzorke na analizu“ pojasnio je resorni ministar rekavši da na srednji rok možemo da očekujemo bolju situaciju u sektoru, a najavio je i da će 4. novembra razgovarati u Briselu o merama koje je Srbija preduzela u vezi sa mlekom, podsetivši da je EU dala 350 miliona evra za svoje mere u proteklih 6 meseci.

Imamo ideju da u 2018. godini subvencije uspostavimo na osnovu kontrole kvaliteta, da ono što je kvaitetnije više plaćamo i tako razvijamoo konkurentnost. „Moramo se osloboditi demagogije da plaćamo u poljoprivredi sve isto, onda tu nema razvoja. Meni je to ideja i daću sve od sebe, ako ne uspem daću ostavku i baviti se nečim drugim“ rekao je Branislav Nedimović pred brojnim novinarima. Moramo da donesemo i neke propise koji uređuju plaćanje u poljoprivredi podsetio je resorni ministar.

Ministri Nedimović i Židan su ovom prilikom istakli da će u obe zemlje posebna pažnja biti posvećena mladim poljoprivrednicima i da će im se omogućiti dopunske mere kako bi se stimulisali da žive i rade na selu.

Nedimović je rekao da će se mere agrarne politike sprovoditi kroz subvencije i kreditnu podršku. Sa EBRD se radi na START UP kreditima. On je najavio da će mere agrarne politke biti poznate za 20 dana nakon sastanka sa MMF-om. „Ja ću se boriti da dobijemo one mere koje pojačati konkurentnost“  zaključio je Nenedimović.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31