Fabrika sladoleda Froneri Adriatic otvorena je danas u Staroj Pazovi, u nju je uloženo 20 miliona evra, a zapošljava 400 ljudi. STARA PAZOVA - Fabrika sladoleda "Froneri Adriatic" otvorena je danas u Staroj Pazovi, u nju je uloženo 20 miliona evra, a zapošljava 400 ljudi. Fabriku su otvorili ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević, predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović i direktor fabrike Froneri Ibrahim Nadžafi koji su se saglasili da je ta fabrika simbol napretka srpske prehrambene industrije. Nedimović je istakao da je ono što je video u fabrici "Froneri" upravo ono što Srbija u poslednje vreme želi da implementira svuda u Srbiji. "Ovde se nalazi vrhunska tehnologija i ovo je upravo ono što nam treba i u šta ulažemo", rekao je Nedimović. Naglasio je da prehrambena industrija može doprineti rastu BDP-a Srbije zato što, kako kaže, Srbija ima dobar poljoprivredni potencijal. "Poljoprivreda sama po sebi ne može da nosi jednu državu, može joj biti ozbiljan podupirač, ali je prehrambena industrija nosilac čitave priče", rekao je ministar. Nedimović je istakao da se u poslednje vreme u Srbiji otvaraju fabrike svake nedelje, dodajući da je to postalo normalno. "To ne bi bilo moguće da nema finansijske stabilnosti i dobre logističke podrške lokalne samouprave", podvukao je Nedimović. On je zahvalio lokalnoj samoupravi u Staroj Pazovi što je uspela na vreme da obezbedi plansku dokumentaciju za izgradnju fabrike "Froneri" s ozbirom da su u konkurenciji za otvaranje fabrike bile Bugarska i Grčka. Milićević je istakao da izgradnja i otvaranje moderne fabrike kakva je, kaže, "Froneri" značajan doprinos ekonomskom razvoju naše zemlje. Dodao je da u Srbiji svakodnevno "rastu" takve fabrike, te da je zbog toga BDP samo u prvom kvartalu ove godine 4,6 odsto što je, kaže, premašilo sva očekivanja. Prema njegovim rečima, nove investicije doprinele su i rastu proizvodnje u Vojvodini, izvoz je uvećan za 10 odsto, a u Pokrajini je smanjena nezaposlenost za 15,7 odsto. Direktor fabrike Froneri Ibrahim Nadžafi rekao je da kada je prvi put došao u fabriku 2015. "zapravo došao u malu fabriku koja nije izgledala kao danas, niti će više izgledati kao tada". "Odlučili smo da u tu fabriku investiramo i uvedemo je u 21. Datum: 20.06.2018 Medij: www.rtv.rs Link: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/otvorena-fabrika-sladoleda-froneri-u-staroj-pazovi_928469.html Autori: Redakcija Teme: Branislav Nedimović, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Naslov: Otvorena fabrika sladoleda u Staroj Pazovi, posao za 400 radnika Napomena: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede kliping centar Srbije www.ninamedia.rs 1/ 2 vek. Ona je danas pet puta veća nego ranije, zaposlili smo 200 novih ljudi, uložili 20 miliona evra i 95 odsto onoga što se u fabrici proizvede izvozimo u 24 evropske zemlje", naveo je Nadžafi. Najavio je da će nastaviti da ulaže i da će ova fabrika imati najbolju tehnologiju. Predsednik opštine Stara Pazova Đorđe Radinović istakao je da je fabrika "Forneri" primer dobre saradnje države i lokalne samouprave. "Naš posao je bio da prilagodimo i obezbedimo plansku dokumentaciju za izgradnju fabrike na ovom mestu. Danas mogu da kažem da smo ponosni na cifre, kao i broj ljudi koje ta fabrika zapošljava", rekao je Radinović. Kompanija "Froneri" je osnovana 2016, spajanjem kompanija Nestle i R&R, kao zajednička ulaganja u proizvodnji sladoleda, smrznute hrane i hladnih mlečnih proizvoda. Neki od brendova "Fronerija" su sladoledi - nirvana, best, top-gan...

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović prisustvovali su danas potpisivanju ugovora kojim je indijski proizvođač traktora i mašina za poljoprivredu ”Tafe” kupio IMT Beograd.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić

Ugovor o kupoprodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica potpisali su zamenik direktora kompanije "Tafe" Kamal Ahuđa i Dušan Dragojlović u ime Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Indijska kompanija je za 66.081.562 dinara kupila pravno lice, odnosno žig IMT, pogon u Jarkovcu kod Sečnja i tehnološke crteže.

Ostala imovina IMT-a ući će u stečajnu masu.

„Tafe“ je najavio višemilionsku investiciju u proizvodne pogone u Srbiji i u kooperante.

Prema procenama rukovodstva kompanije, u roku od pet godina "Tafe" će u Srbiji proizvoditi najmanje 5.000 traktora godišnje, s ciljem da se dostigne i proizvodnja od 10.000 traktora.

U planu je proizvodnja unapređenih modela IMT 539, 542 i 590. Prvi takav model, IMT 539 sa EURO 3 motorom, publika će moći premijerno da vidi na međunarodnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu u maju ove godine.

Prema najavama indijskih investitora proizvodnja će početi u roku od 12 meseci, a traktori će, u prvoj fazi, biti plasirani na tržište Srbije, zatim u države nekadašnje Jugoslavije.

U trećoj fazi traktori će biti prodavani u zemljama gde je nekada IMT izvozio, poput Tunisa, Alžira i Maroka, kao i u nekim državama Evropske unije, kao što su Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Premijerka Brnabić je istakla da je ponovno oživljavanje IMT-a i očuvanje brenda, koji je obeležio poljoprivredu ovih prostora poslednjih 60 godina, bio važan i težak zadatak koji je Vlada Srbije sprovela.

Uložili smo velike napore kako bismo ponovo pokrenuli tu priču, sačuvali žig IMT-a i našli investitora, rekla je predsednica Vlade.

Ona je podvukla da rešavanje pitanja preduzeća u stečaju ostaje jedan od prioriteta Vlade.

U Železari Smederevo sačuvali smo 5.000 radnih mesta, Galenika je uspešno privatizovana, danas je potpisan ugovor za IMT. Rešavamo pitanja Magnohroma, pregovaramo sa strateškim partnerima za RTB Bor, a u planu nam je u da podignemo na noge neke stare brendove, poput Ikarbusa, BIP-a i "Toze Markovića", naglasila je Brnabić.

Predsednica Vlade, Ana Brnabić

Nedimović je konstatovao da je traktor simbol poljoprivrede i da je ta grana na gubitku jer je IMT prestao da proizvodi traktore.

U Srbiji ima 400.000 različitih vozila i mehanizacije za poljoprivredu i od kada IMT, nekada moćna industrija, ne proizvodi traktore, prisutni su problemi u toj oblasti. Srbija je prošle godine subvencionisala nabavku traktora sa 50 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije i imali smo skoro 2.400 upita poljoprivrednika, rekao je ministar.

On je istakao da je pokretanje proizvodnje u IMT-u važno i za BDP u Srbiji, jer je u našoj zemlji prošle godine proizvedeno svega 400 traktora.

Zamenik direktora kompanije "Tafe" Kamal Ahuđa podsetio je na višedecenijsku saradnju IMT-a i kompanije "Tafe".

Koliko god da je to nepoznato, naša priča i dugoročna saradnja počeli su 60-ih godina prošlog veka, ali je, nažalost, ta saradnja prestala kada se ugasila fabrika. Sada nam je cilj da nastavimo tu saradnju i da učinimo da ona traje mnogo godina, poručio je Ahuđa.

Industrija mašina i traktora a. d. (IMT) bila je fabrika poljoprivrednih mašina koja se nalazila na Novom Beogradu u bloku 64. Od 1947. do 2015. godine proizvedeno je ukupno 780 hiljada traktora i oko 600 hiljada oruđa. U međunarodnoj trgovini IMT je izvezao 107.700 traktora i oko 11.950 priključnih mašina i oruđa u 84 države širom sveta.

Rekord je ostvaren 1988. godine, kada je proizvedeno 42.500 traktora i 35.000 priključnih mašina, a vrednost proizvodnje te rekordne godine je bio 600 miliona nemačkih maraka.

Nakon dvogodišnjih uporednih ispitivanja različitih stranih traktora 1953. i 1954. država je donela odluku o otkupu licence za proizvodnju traktora američke marke ”Masi Ferguson”, nakon čega je otpočela proizvodnja traktora Ferguson 20, 30 i 35. Proizvodnja traktora IMT 555, domaće konstrukcije koji baziran na prethodnim Fergusonovim modelima, počela je 1964. godine, a današnji naziv Industrija mašina i traktora - IMT, fabrika dobija 1965. godine

Proizvodni kapaciteti prošireni su 1970. godine uvođenjem nove linije za serijsku proizvodnju traktora IMT 575, a nova fabrika sa kapacitetom od više desetina hiljada traktora otvorena je marta 1976. Tada počinje masovna izrada traktora točkaša serije 500 od 35 do 220 KS (IMT-533F, IMT-540, IMT-558, IMT-560, IMT-577, IMT-578, IMT-579, IMT-588 od 80 KS, IMT-589 od 80KS, IMT-5160 od 160KS i IMT-5200 od 220 KS).

Fabrika je krajem 80-ih zapošljavala 9.800 radnika, da bi taj broj do 2005. spao na 1.745 radnika.

 

izvor : http://www.srbija.gov.rs 

Indijska kompanija Tafe potpisala je ugovor o kupovini Industije mašina i traktora (IMT) Beograd, u prisustvu premjerke Ane Brnabić i ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i ambasadorke Indije Narinder Cohan.

Nj. E. Narinder Cohan, ambasadorka Indije u Republici Srbiji

IMT je 2. aprila prodat indijskom proizvođaču traktora za 66,8 miliona dinara, što je bila početna cena, a Tafe je bio jedini prijavljeni ponuđač.

Kupoprodajni ugovor za jedan od simbola nekadašnje Jugoslavije potpisali su danas zamenik direktora Tafe za evropsko tržiste Kamal Ahuđa i Dušan Dragojlović u imr Agencije za licenciranje stečjanih upravnika.

Kupovinom IMT, Tafe je stekla pravo na intelektualnu svojinu IMT-a koja uključuje brend, nacrte dizajna i autorska prava, kao i nekretnine u Jarkovcu.

Tafe je deo Amalgations Group koja ima godišnji promet od 2,5 milijardi dolara, treći je po veličini proizvođač traktora na svetu i bio je povezan sa IMT – om više destina godina.

Prodaja IMT, koji je u stečaju od 2015. godine, oglašena je 1. marta.

 

 Ana Brnabić: ,,Pokrenućemo ponovo proizvodnju traktora u Srbiji, IMT će oživeti''

Vlada Srbije će podržati indijsku fabriku Tafe koja je kupila Industriju mašina i traktora (IMT) Beograd da što pre pokrene proizvodnju u tom nekadašnjem gigantu, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić i istakla da je završen ogroman posao za Srbiju koji se odlagao više od decenije.

Ona je nakon potpisavanja kupoprodajnog ugovora za IMT ponovila da očekuje da prvi traktor bude predstavljen u maju, na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

„Pokrenućemo ponovo proizvodnju traktora u Srbiji, IMT će oživeti”, poručila je Brnabić i istakla da je prodaja IMT „glasan signal” da sadašnja Vlada Srbije završava poslove, te da će indijski Tafe doneti u Srbiju novo znanje, novu tehnologiju i nova radna mesta.

Predsednica Vlade Ana Brnabić

Novi traktori koje će proizvoditi Tafe, jedna od najvećih svetskih korporacija u proizvodnji traktora, omogućiće jeftinije traktore srpskim poljoprivrednima, a za spoljnotrgovinski balans značiće da najveći deo subvencija koje daje država poljoprivrednicima za nabavku nove mehanizacije ostaje u Srbiji.

Brnabić kaže da će Vlada Srbije stajati na raspolaganju indijskoj kompaniji da što pre pokrene proizvodnju za domaće tržište, kasnije i za Balkan, a potom će se osvajati i druga tržišta u Evropi i severnoj Africi.

„Važno je da dižemo naše brendove i fabrike koje su nekada bile naša snažna ekonomija”, naglašava premijerka i podvlači da je Srbija 2017. dočekala kao šampion u stranim direktnim investicijama koje su dostigle 2,6 milijardi evra.

Na pojedine kritike da je mogao da se sklopi bolji posao za IMT, odgovara da je urađeno najbolje što je bilo mogiće, te da nije moglo bolje.

Navodi i da se Tafe u celom poslu ponašao iskreno i partnerski, jer je mogao da uzme žig IMT koji ranije nije bio zaštićen i da Srbija ne dobije ništa.

Svakoga ko kaže da može bolje, pozvala je da dođe sa partnerima i da bolju ponudu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao je da je posao sa IMT važan u simboličkom smislu jer pokazuje da Vlada Srbije menja stvari na bolje u poljoprivredi, te da su svi koji su ucestvovali u tom poslu verovali da je moguće ponovo u Srbiji proizvoditi dobar traktor.

Istakao je da je postojala opasnost da neko ode i od nadležnih zatraži zaštitu žiga IMT koji nije bio zaštićen do 2017, ali da je to osujećeno.

Ponavlja da je Tafe kupio deo imovine IMT koja će služiti za proizvodnju srpskih traktora , te da predmet prodaje nije bila lokacija fabrike na Novom Beogradu.

„Nesumnjivo je da u Srbiji postoji potreba za novim traktorima”, rekao je Nedimović i dodao da u Srbiji ima oko 400.000 traktora i da je svima njima potrebna i logistička podrška.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović

Podsetio je na kompatibilnost modela i tehnologije IMT traktora sa indijskim Tafeom i naveo da lično poseduje traktor IMT-a iz 1976. za koga njegovi Sremci kažu da je „nepoderiv”, a da je jedina razlika između traktora koji je ranije proizvodio IMT od onoga koji pravi Tafe samo u boji, jedan je narandžasti, a drugi crveni.

Zamenik direktora Tafe za evropsko tržiste Kamal Ahuđa rekao je da su ovaj dan dugo čekali, te da je konačno dobijena prilika da indijska fabrika pokuša da od IMT napravi brend kakav je nekada bio.

„Iskoristićemo sve da napravimo dobar i konkurentan traktor po imenu IMT”, kaže Ahuđa i podseća da je tehnologija ferguson zajednička i za IMT i za Tafe.

Vedrana Ilić (Ministarstvo poljoprivrede), gospodin Kamal Ahuđa, ambasadorka Cauhan i otac gospodina Ahuđe

Podsetio je i da saradnja sa IMT-om traje od 1960. godine, a da je prekinuta zbog ratova na prostoru bivše Jugosalvije.

Tafe je, naveo je, jedva čekao da se saradnja obnovi i da je ta indijska firma u međuvremenu postala treća najveća korporacija na svetu u toj obblasti, sa proizvodnjom od oko 180.000 traktora godinsnje, od čega je 120.000 po ferguson tehnologiji.

Upitan o različitim onformacijama u medijima o broju ljudi koje će zaposliti Tafe u Srbiji, Ahiđa kaže da je to zbog nepsorazuma i naveo da je ta firma u pismu o namerama može da očekuje 800 zaposlenih kroz direktno i indirektno zapošljavanje, odnosno uz kooperante.

„Neće biti zaposleno 800 ljudi, a biće ih toliko i više indirektno kroz kooperante”, kaže Ahuđa.

 

izvori: http://studiob.rs

http://www.politika.rs  

Paradajz uvezen u Srbiju iz Turske je bezbedan za ljudsku upotrebu, pokazale su sve analize, rečeno je Beti u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je objašnjeno, na osnovu kontrole utvrđeno je da je došlo do tehničke greške prilikom štampanja deklaracije.

Tako je na deklaraciji koja se koristi za limun i pomorandžu ostao donji tekst deklaracije, gde se navode podaci o uvozniku, zemlja porekla, pri čemu ispod zemlje porekla nije izbrisana napomena da kora nije za ljudsku ishranu, navodi Ministarstvo.

Da je paradajz apsolutno bezbedan za ishranu potvrdio je nešto ranije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.  On je najavio i da će zbog greške u deklaraciji odgovorni biti kažnjeni.

 

izvor : http://studiob.rs 

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prisustvovaće danas potpisivanju ugovora o kupoprodaji Industrije mašina i traktora (IMT) Beograd.

Ugovor potpisuju zamenik direktora indijske kompanije "Tafe" Kamal Ahuđa i Dušan Dragojlović u ime Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

IMT je 2. aprila prodat Indijskom proizvođaču traktora "Tafe" za 66,8 miliona dinara.

Premijerka Brnabić izjavila je nakon prodaje IMT-a da očekuje ponovno pokretanje proizvodnje traktora u Srbiji. Ministar Nedimović izjavio je tada da će indijska kompanija "Tafe" otvoriti 800 radnih mesta i proizvoditi 5.000 traktora godišnje.

 

izvor : https://www.srbijadanas.com 

Komasacija, elektrifikacija i navodnjavanje osnov su razvoja poljoprivrede, rekao je ministar Branislav Nedimović koji je posetio poljoprivrednike u leskovačkom kraju. On je rekao da će ove godine projekat elektrifikacije u leskovačkom kraju Ministarstvo poljoprivrede podržati sa stotinu miliona dinara.

Snežna mećava dočekala je ministra poljoprivrede u Leskovcu ali zemljoradnicima ovoga kraja doneo je vesti koje su ih sigurno zagrejale. Leskovačka lokalna samouprava do sada je u ovaj projekat uložila 65,6 miliona a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao da će projekat elektrifikacije ovo ministarstvo podržati sa još 100 miliona.

"Pored Leskovca namera nam ja da nastavimo sa elektrifikacijom i ako bude dovoljno sluha podržaćemo još jednu opštinu u Srbiji. Da li će biti Grocka ili Smederevo, videćemo", kaže Nedimović.

"Jedna od mera koje pružamo su subvencije koje samo počeli 2013. godine i do sada je grad Leskovac uložio 127 miliona dinara, a 3.320 poljoprivrednika je dobilo subvencije od našeg grada", objašnjava gradonačelnik Goran Cvetanović.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao je i nekoliko domaćinstava u leskovačkom kraju koje imaju zaokružen proces proizvodnje i tom prilikom rekao da su komasacija elektrifikacija i vodosnabdevanje osnovne poluge razvoja poljoprivrede. Subvencijama ministarstva 15 poljoprivrednih proizvođača iz okoline Leskovca dobilo je nove traktore.

 

izvor : http://www.rts.rs 

 

Pred početak nove poljoprivredne sezone, kada je u pitanju biljna proizvodnja, ali i posle jednog, slobodno možemo reći istorijskog događaja, konačnog otvaranja državne referentne laboratorije, razgovaramo sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede о merama agrarne politike i planovima za 2018. godinu. Ne možemo da započnemo priču, a da Vas ne upitam, kakva je realizacija budžeta bila u prethodnoj godini? Koliko novca je utrošeno i koliko poljoprivrednika je subvencionisano?

B. Nedimović: U 2017. godini, korisnicima subvencija isplaćeno je više od 26 milijardi dinara (26.174.731.201). Uprava za agrarna plaćanja izdala je 113.202 rešenja o odobravanju plaćanja. Ukoliko uračunamo i broj isplaćenih zahteva, koji se podnose preko Uprave za trezor, taj broj iznosi preko 560.000 rešenja. Najviše sredstava se utrošilo za meru podrške kvalitetnim priplodnim grlima, za koju je isplaćeno ukupno 5,9 milijardi dinara. Nakon ove mere, sledi mera premije za mleko, za koje je isplaćeno oko 4,78 milijardi dinara. Na trećem mestu su osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji, za koje je isplaćeno 2,9 milijardi dinara, a važno je pomenuti i mere regresa đubriva, za koje je isplaćeno 2,3 milijardi dinara i mera tova 2,2 milijardi dinara.

Kako teče isplata subvencija za 2017. godinu i kada očekujete da će sve mere biti isplaćene?

B. Nedimović: Preostala dugovanja se odnose na direktna plaćanja za podnete zahteve, koji su podneti do kraja januara, dok je manji deo za zahteve, koji su podneti u prethodnoj godini, a za koje je postupak bio u toku (dopune). Što se tiče obaveza za mere ruralnog razvoja, za iste je obezbeđen budžet i one će biti realizovane po usvajanju Uredbe o raspodeli podsticaja za 2018. godinu, koja se uskoro očekuje. Izuzetno dobar odziv i mera koja je naišla na odobravanje u javnosti su podsticaji za mlade poljoprivrednike.

Da li će i u 2018. godinu biti konkursa sa ovom namenom?

B. Nedimović: Ministarstvo poljoprivrede je planiralo podršku za mlade poljoprivrednike, i u 2018. godini i to po više osnova. Poljoprivrednici mlađi od 40 godina živo-ta se dodatno boduju pri obradi zahteva u okviru mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava u IPARD II programu. Takođe, i u okviru nacionalnih mera ruralnog razvoja, poljoprivrednici mlađi od 40 godina života, će imati ili veći procenat povraćaja, za one mere gde se ne vrši rangiranje, ili će biti dodatno bodovani, za one mere gde se vrši rangiranje. Konkretna mera za mlade poljoprivrednike će biti neznatno izmenjena i pažnju u okviru ove mere ćemo usmeriti samo na novoosnovana poljoprivredna gazdinstva, čiji su nosioci poljoprivrednici mlađi od 40 godina života, i tako će ta mera više biti usmerena na pomoć za započinjanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na novoosnovanim gazdinstvima.

Kako će država u 2018. godini podsticati stočarstvo? Da li se mogu očekivati promene u politici subvencija ove proizvodnje i na koji način?

B. Nedimović: Stočarstvo ćemo nastaviti da podstičemo na više načina: kroz mere direktnih plaćanja za kvalitetna priplodna grla i za utovljenje životinje, biće na raspolaganju i nacionalne mere ruralnog razvoja za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, kroz nabavku mašina i opreme, kao i kroz regresiranje dela premije za osiguranje domaćih životinja, a tu su i mere iz IPARD programa za proizvođače koji ispunjavaju uslove za korišćenje ovih sredstava.


Kada se očekuju prvi rezultati investicija u navodnjavanje i šta će se raditi po tom pitanju ove godine?


B. Nedimović: Prošla godina bila je izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu po tom pitanju, jer smo posle 30 godina počeli sa izgradnjom 14 velikih sistema za navodnjavanje, a realizacija projekta „Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza” nastaviće se i u 2018. godini. Započeta je priprema za izgradnju još 19 sistema za navodnjavanje, tako da će
se raditi sistemi na ukupno 33 lokacije u Srbiji.

B. Nedimović: U 2018. godini biće realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak izvođenja radova na podsistemu Mali Iđoš, čija realizacija se planira za 2018. i 2019. godinu, a koja će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost ovih radova je oko 4,7 miliona evra. Ratarstvo je godinama bilo najviše posticano međutim, novca treba i za druge sektore.

Šta planirate u tom smislu da radite odnosno da li će biti promena?

B. Nedimović: Pravni okvir za kompletnu politiku podsticaja nalazi se u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. U skladu sa finansijskim sredstvima, koja su Ministarstvu dodeljena Zakonom o budžetu za 2018. godinu, Ministarstvo realizuje veliki broj mera kroz odgovarajuće mehanizme. Trenutno je u toku planiranje raspodele raspoloživih sredstava na odgovarajuće mere. Najveći broj mera koji je realizovan tokom prošle godine će se nastaviti i ove. Poljoprivredni proizvođači ne treba da brinu od krupnih zaokreta u agrarnoj politici, koja ostaje stabilna i konzistentna. IPARD fond je dostupan poljoprivrednicima u Srbiji.

Kakva su vaša očekivanja i šta ćete preduzeti tokom godine u smislu edukacija, i ko će u ime države pomoći poljoprivrednicima da se što bolje odazovu odnosno ostvare pravo na ovaj vid podsticaja? Kakvo je interesovanje i da li je neko već predao zahtev? Kada bi realno mogli da očekujemo prve povraćanje sredstva?

B. Nedimović: Republika Srbija je već uložila značajne napore i finansijska sredstva, kako bi uspostavila strukturu neophodnu za sprovođenje IPARD mera i ovaj vid podrške namenjen krajnjim korisnicima učinila dostupnim našim poljoprivrednim proizvođačima. Za IPARD programe karakteristično je da su veoma zahtevni. Potrebna je obimna dokumentacija i detaljne pripreme, kako bi se odgovorilo strogim i jasno definisanim zahtevima. Sada sve izgleda komplikovano, ali to je samo administrativna procedura koju će naši farmeri, ubeđen sam, kada sredstva počnu da dolaze, brzo savladati. Neka se dobro informišu o uslovima, pametno odaberu formu podrške i do detalja, dugoročno isplaniraju svoju investiciju. Mi im stojimo na raspolaganju. Sve potrebne informacije mogu pronaći na sajtu Ministarstva i Uprave, a uskoro će im biti dostupni i detaljni vodiči za korisnike za obe mere. Takođe, za podršku se mogu obratiti Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama, koje su sve prošle obuku Ministarstva poljoprivrede i spremne su da pomognu u pripremi konkursne dokumentacije. Što je najbitnije, lako su dostupne korisnicima i imaju dobro razvijenu mrežu poslovnica širom Srbije. U toku je ciklus obuka u sprovođenju IPARD programa koji sprovodimo u saradnji sa PSSS, Stalnom konferencijom gradova i opštna i regionalnim razvojnim agencijama. Obuke su namenjene jedinicama lokalne samouprave, udruženjima poljoprivrednih proizvođača, poljoprivrednim zadrugama, poljoprivrednim proizvođačima i konsultantskim kućama koje će pomagati korisnicima u pripremi i vođenju zahteva, kao i info dani namenjeni direktnim korisnicima i njihovim Udruženjima. Svaki podnosilac, ukoliko poseduje potrebna znanja i veštine, može samostalno da pripremi zahtev za odobravanje projekta, koji podnosi na IPARD II javni poziv. U slučaju da se podnosilac odluči na angažovanje konsultanta, važno je da ima u vidu da je trošak konsultanta (konsultantske usluge za pripremu zahteva za odobravanje projekta i zahteva za odobravanje isplate) prihvatljiv opšti trošak IPARD programa, odnosno za isti se može ostvariti podsticaj. U opšte troškove spada i izrada poslovnog (biznis) plana. Takođe, u pregovorima smo sa bankama koje će kreditirati korisnike IPARD programa, kako bi postigli da poljoprivrednici, pod povoljnim uslovima, obezbeđuju sredstva za finansiranje investicija. Iskustva svih zemalja pokazuju da je apsorpcija sredstava u početku mala, dok sistem ne profunkcioniše na pravi način. Prve godine će ljudi sigurno biti malo rezervisani i više će korisnika biti iz gazdinstava koja imaju jasne investicione planove, razvijenu tehniku, tehnologiju, svu potrebnu dokumentaciju i znaju svoj biznis plan za narednih pet godina. To je za njih izuzetna prilika. Posećenost obuka koje organizujemo širom Srbije, broj mejlova i poziva pristiglih na adrese korisničke podrške Ministarstva i UAP, ukazuju na veliko interesovanje za IPARD podsticaje. Prvi konkursi u okviru sprovođenja IPARD -a već su raspisani. Kad se sprovede sva neophodna procedura, krenuće i prve isplate na namenske račune poljoprivrednika. Dakle, pristigle prijave se obrađuju, potom se rangiraju i nakon sprovođenja kontrole odobravaju se podsticaji. Nakon toga, korisnik treba da realizuje investiciju, preda zahtev za plaćanje i nakon ponovne kontrole pristupa se plaćanju.

Najveći broj poljoprivrednika su mala gazdinstva. Šta može da se učini da se što više njih unapredi i tržišno orijentiše?

B. Nedimović: Veliki broj srednjih i većih poljoprivrednih gazdinstava će moći da koriste sredstva IPARD programa, i samim tim će sredstva opredeljenja nacionalnim budžetom biti na raspolaganju za mala gazdinstava, te će znatno veći broj njih moći da ostvari podsticaje, i samim tim unapredi svoju konkurentnost, a samim tim i tržišnu poziciju.

Da li će ove godine biti urađeno nešto po pitanju regionalizacije proizvodnje, i da li će to imati uticaja na politiku subvencija?

B. Nedimović: Cilj Projekta o rejonizaciji voćarske proizvodnje u Srbiji je definisanje voćarskih rejona u Srbiji, sa detaljnim opisom klimatskih, zemljišnih, topografskih i biotičkih karakteristika. Projekat podrazumeva i kreiranje liste voćnih vrsta i sorti, kao i preporuka, i rizika za njihovo gajenje na određenom području. Na osnovu izvršene rejonizacije, smanjiće se gubici prinosa usled lošeg odabira lokaliteta i nepovoljnih uslova sredine, i stvoriće se uslovi za povećanje prosečnog godišnjeg roda voća, povećanje rentabilnost i produktivnost proizvodnje voća, kao i intenziviranje i uvođenje novih tehnologija u proizvodnji i inoviranju sortimenta. Rejonizacijom voćarske proizvodnje, subvencijska sredstva Ministarstva poljoprivrede biće direktno, ciljano i namenski usmerena na onu proizvodnju voća, koje u određenom rejonu daje najbolje rezultate, odnosno postiže visoke i redovne prinose i visok kvalitet ploda kako bi srpsko voće bilo konkurentno na inostranom tržištu. To ne znači, da proizvođači neće moći da proizvode i druge voćne vrste koje u tom regionu nisu rejonirane, već da neće moći da ostvare subvencijska sredstva za njih. Implementacija ovog projekta se očekuje u
2020. godini.


Da li imate novih informacija u vezi saradnje sa Indijom, naročito u smislu izvoza našeg voća i oporavka IMT-a. Da li je potpisan fitosanitarni sporazum?

B. Nedimović: U 2017. godini je intezivirana institucionalna saradnja sa Republikom Indijom na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije, o saradnji u oblasti poljoprivrede i srodnih sektora, potpisanog 2009. godine u Beogradu. Sporazumom je predviđeno uspostavljanje Zajedničke komisije, čije Prvo zasedanje je održano 15. novembra 2016. godine,
putem video konferencije. Dogovoreni su novi pravci saradnje između dve zemlje u oblasti poljoprivrede (intenzivnija saradnja veterinarskih i fitosanitarnih službi dve zemlje radi olakšavanja uslova za međusobnu trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima; saradnja u oblasti proizvodnje semena sorti i hibrida ratarskih i povrtarskih kultura, kao i u oblasti proizvodnje i prometa sadnog materijala voćaka i vinove loze; razmena iskustava i know-how u oblasti semenarstva i ispitivanja biljnih sorti). Na upit indijske strane, Uprava za zaštitu bilja informisala je Ministarstvo poljoprivrede
i dobrobiti farmera Republike Indije o fitosanitarnim uslovima za uvoz plodova tropskog voća iz Indije u Srbiju, dok je na upit srpske strane, Republika Indija informisala Ministarstvo poljoprivrede o fitosanitarnim uslovima za uvoz svežeg, sušenog i smrznutog voća iz Republike Srbije u Republiku Indiju. U 2017. godini ostvaren je izvoz zamrznutog i sušenog voća (višnja, malina, kupina, jagoda, borovnica, ribizla, šljiva).


B. Nedimović: S obzirom da Republika Indija za određene vrste bilja i biljnih proizvoda ima sistem uvoznih dozvola, tj. odobravanja izvoza, u skladu sa interesovanjem domaćih izvoznika Uprava za zaštitu bilja je pripremila odgovor na Upitnik nadležne službe Republike Indije za sveže plodove jabuke, koji je prosleđen prošle godine. Sada se čeka odgovor indijske strane. Radi unapređenja bilateralne saradnje u fitosanitarnoj oblasti Uprava za zaštitu bilja je pripremila nacrt Sporazuma između Vlade Indije i Vlade Republike Srbije o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina, koji je ušao u proceduru usaglašavanja i potpisivanja. Bezbednost hrane je svakodnevno prisutna tema u novinama, a stiče se utisak da ima dosta i spekulacija na tržištu i širenja netačnih i tendencioznih informacija.


Da li će Ministarstvo poljoprivrede raditi nešto u smislu zakona i podzakonskih akata, iz ove oblasti i šta?

B. Nedimović: Trenutno smo u finalnoj fazi izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, i očekujemo uskoro njegovo usvajanje. Novim izmenama Zakona, unaprediće se sistem bezbednosti hrane u Republici Srbiji, posebno u delu službenih kontrola koje će se vršiti planski i na osnovu analize rizika. U cilju daljeg unapređenja celokupnog sistema bezbednosti hrane, počela je sa radom i Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, a nakon završetka opremanja hemijske laboratorije u okviru kompleksa Direkcije za nacionalne laboratorije, očekujemo i početak rada laboratorije za bezbednost hrane u celosti. Takođe, u postupku je sprovođenje postupka javne nabavke radova na izgradnji i rekonstrukciji sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata, koji će biti realizovani kroz ovaj projekat. Ideja nam je da, pored 50.000 hektara koje ćemo obezbediti za navodnjavanje u 2017. i 2018. godine, procenat navodnjavanog zemljišta u Srbiji dramatično poraste i da stignemo do šest ili sedam odsto. Podsetio bih da se saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE, realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine. Cilj je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu, bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i obezbedi značajno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu. Takođe, kroz nacionalne mere ruralnog razvoja i kroz korišćenje IPARD fonda će se podsticati nabavka opreme i mehanizacije za navodnjavanje useva, u svim sektorima biljne proizvodnje.

 

AgroBiznis Februar 2018.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da će u Arilju biti izgrađena fabrika za preradu industrijske maline, kapaciteta 5.000 tona, o čemu je u petak potpisan Memorandum o razumevanju između kompanija iz Arilja i Mađarske.

"Obaveza srpske strane je da obezbedi kooperante, odnosno dovoljnu količinu sirovine i lokaciju u Arilju, a obaveza mađarske strane je da obezbedi finansijska sredstva, desetogodišni ugovor za izvoz i tehnološku opremu", rekao je Nedimović.

On je naveo da je plan da se još nekoliko takvih fabrika izgradi u Srbiji, a jedna najverovatnije u Požegi.

Mi sa dve, tri ovakve fabrike možemo da rešimo problem potražnje za malinom, zaključio je Nedimović.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je danas da će u 2018. godini za meru podrške mladim poljoprivrednim proizvođačima biti izdvojeno tri puta više novca nego u prethodnoj godini.

Ta mera je prvi put implementirana u 2017. godini, a odobreno je 667 zahteva za mlade poljoprivrednike do 40 godina starosti iz svih krajeva Srbije i isplaćeno ukupno 459 miliona dinara, rekao je Nedimović u Čačku gde je razgovarao sa poljoprivrednicima kojima su odobrena sredstva na pomenutom konkursu.


Nedimović je istakao da će se Ministarstvo u narednom periodu posebno fokusirati na mlade, i da će im na raspolaganju biti sve podsticajne mere.


Ministar Nedimović smatra da nema korisnije podrške za sektore voćarstva, povrtarstva i stočarstva na prostoru centralne Srbije jer je reč o granama koje zahtevaju težak rad i celodnevni angažman poljoprivrednog proizvođača ili grupe njih.

„Ako posebnu pažnju ne budemo posvetili mladima, ne vidim kako ćemo uopšte funkcionisati u budućnosti“, naglasio je Nedimović, dodajući da Ministarstvo ovakvim potezima pravi osnov za bolji razvoj buduće poljoprivrede. Nedimović je na skupu kome je prisustvovao i i gradonačelnik Čačka Milun Todorović, istakao da se upravo u tom kraju mora razvijati voćarstvo zbog potencijala koji postoje na tom prostoru.

Ministar Nedimović je prethodno posetio i Institut za voćarstvo u Čačku, gde je izjavio da je želja da se u Institutu napravi jedan moderan ogledni centar za voćarstvo gde će ljudi moći da dođu i da nauče ono što je najnovije.

On je u intervju za Agrobiznis magazin i ovom prilikom odgovorio na brojna pitanja. Ovom prilikm izdvajamo pitanje o podsticajima za mlade proizvođače:

Izuzetno dobar odziv i mera koja je naišla na odobravanje u javnosti su podsticaji za mlade poljoprivrednike. Da li će i u 2018. godinu biti konkursa sa ovom namenom?

Branislav Nedimović: Ministarstvo poljoprivrede je planiralo podršku za mlade poljoprivrednike i u 2018. godini i to po više osnova. Poljoprivrednici mlađi od 40 godina života se dodatno boduju pri obradi zahteva u okviru mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava u IPARD II programu. Takođe i u okviru nacionalnih mera ruralnog razvoja, poljoprivrednici mlađi od 40 godina života će imati ili veći procenat povraćaja, za one mere gde se ne vrši rangiranje, ili će biti dodatno bodovani, za one mere gde se vrši rangiranje.

Konkretna mera za mlade poljoprivrednike će biti neznatno izmenjena i pažnju u okviru ove mere ćemo usmeriti samo na novoosnovana poljoprivredna gazdinstva čiji su nosioci poljoprivrednici mlađi od 40 godina života i tako će ta mera više biti usmerena na pomoć za započinjanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na novoosnovanim gazdinstvima.

Mali i tradicionalni proizvođači mesa i mleka u Srbiji od sledeće godine će moći da na potpuno bezbedan i legalan način izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe sa kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države, zahvaljujući novousvojenom pravilniku, izjavio je danas, 18. decembra 2017. godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Reč je o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla, a koji će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.

Nedimović je poručio da danas počinje proces spajanja malih proizvođača mesa i države, jer je, prema njegovoj oceni, sve vreme bilo potrebno da se ljudi koji se bave tom delatnošću uvedu u normalne tokove tržišta kako bi sve funkcionisalo na način na koji to funkcioniše u zemljama EU.

               

"Do sada smo imali jednu situaciju gde ukoliko želite da se bavite preradom mesa ili preradom mleka, bili ste uslovljeni istim stvarima bez obzira da li imate male količine ili imate hiljade, stotine hiljada ili tone nečega" rekao je ministar Nedimović u Sremskoj Mitrovici, gde su predstavljene nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla.

Prema rečima Nedimovića, uslovi koje su mali i veliki proizvođači morali da ispune sa aspekta bezbednosti hrane, bili su potpuno isti.

"Recimo, u Sremskoj Mitrovici postoji velika klanica 'Mitros' i onaj ko je želeo da radi malu preradu, morao je da ispuni apsolutno iste uslove u pogledu objekata, opreme i svega ostalog. To za jednog stočara koji želi da ima svoju malu preradu baš nije moguće realizovati. Jednostavno, mali proizvođači su nailazili na zidove i nisu bili u mogućnosti da kvalitetno nastupe na tržištu", rekao je Nedimović. Pored toga, u merama ruralnog razvoja za 2018. godinu, nabavka opreme za te objekte će biti subvencionisana od strane države sa najmanje 50 odsto, a u devastiranim područjima gde imamo dosta malih proizvođača sa 65 odsto, dodao je Nedimović.

"Subvencionisaćemo sve, od zidanja objekata do nabavke opreme i želimo da to učinimo dostupno svima", poručio je ministar poljoprivrede.

"Želimo da demistifikujemo priču u vezi sa bezbednošću hrane i približimo je malim proizvođačima", ocenio je Nedimović, zaključivši da je cilj Ministarstva poljoprivrede da mali proizvođači zarade više novca, a to će im, prema njegovim rečima, omogućiti prodaja svojih proizvoda i prerađevina od kuće i "sa kućnog praga", baš kao što je praksa u Sloveniji ili Austriji.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta. Poručeno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ugledu na propise Evropske unije, donosi propise kojima se olakšava proizvodnja malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanjuju finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata.

Takođe, istaknuto je da se tim propisima omogućava korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka za proizvodnju gastronomskih proizvoda, ali i da se podstiče ekonomija na selu kroz valorizaciju povezanosti sopstvene proizvodnje i prerade na gazdinstvu i prodaja malih količina direktno potrošaču.
Koordinatorka na projektu iz UN FAO Lisa Paljeti kazala je da UN FAO i EBRD rade već dugo na promociji bezbednosti hrane, koja se tiče pregovaračkog poglavlja 12 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te usklađivanju domaćih standarda sa pravilima EU.

"Zaista smo jako srećni zbog tog dostignuća što su mali proizvođači u Srbiji danas u mogućnosti da budu konkurentni i da izvoze svoje proizvode širom sveta", poručila je Paljeti.

Paljeti je dodala da će mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla poboljšati kvalitet i osnažiti proizvođače, kao i da će se ustanoviti nova politika za bezbednost i kvalitet proizvoda od mesa i mleka.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31