Božić je, tumači crkva, najradosniji narodni i porodični praznik, jer je tada u Vitlejemu rođen Isus Hrist, po hrišćanskom verovanju sin Božji – Spasitelj sveta. Njegovim rođenjem započela je hrišćanka era. Božić se proslavlja od apostolskih vremena i prva proslava Božića o kojoj postoji zapis bila je u Rimu 354. godine. Dan Hristovog rođenja je za hrišćane praznik rađanja novog života, praznik dece i porodice, što najbolje objašnjava smisao verskih obreda i brojnih narodnih običaja čiji je cilj da se sačuva i uveća porodica i imetak domaćinstva. Otuda su o prazniku obavezna miroboženja kada se ukućani, po povratku iz crkve sa jutrenja ili praznične liturgije, a pre ručka ljube po tri puta i izgovaraju „Mir Božji, Hristos se rodi“. Božić je i praznik pomirenja, pa svi koji su bili u zavadi treba da se pomire na Badnji dan.
Pravoslavlje koje dominira istočnim hrišćanstvom drži se izvornih učenja nastalog u doba Isusa Hrista iz vremena nepodeljene hrišćanske crkve. Po ovom učenju proslava Božića traje tri dana. Prvi dan je najznačajniji i najbogatiji raznim običajima. Postoje razlike i sličnosti proslave Božića kod pravoslavnih naroda, čak u razlike u pojednim krajevima iste zemlje, ali je liturgijski i molitveni deo isti za sve.
Po narodnoj tradiciji prvog dana Božića ne odlazi se u goste i ne primaju se gosti, osim polažajnika koji se posebno dočekuje. Obično je to mlađi, stasiti muškarac, batlija kojeg prati sreća i on simbolizuje mudrace sa Istoka koji su se poklonili novorođenom Isusu Hristu. Polažajnik čestita praznik domaćinu i daruje domaćinstvo s parom, zatim „džara vatru“ i izgovara:“Koliko varnica toliko parica, sreće, zdravlja, ljubavi i ostvarenih želja...“, a ukućani odgovaraju „Amin, Bože daj“. Polažajnik je celodnevni gost koji se ispraća sa darovima: košuljom, čarapama i božićnim kolačima i ovaj običaj se zadržao još jedino kod Srba. Od Božića, kada se i zavađeni mire pa do Bogojavljanja (19. Januara) običaj je da se ljudi pozdravljaju rečima:“Hristos se rodi“ i otpozdravljaju „Vaistinu se rodi“.
Božić obilije brojnim narodnim običajima koji imaju za cilj da zaštite domaćina i ukućane i daruju domaćinstvu napredak. Jedan od tih običaja koji se praktikuje u seoskim domaćinstvima u pojednim delovima Srbije je – darivanje vode. Naime, pre izlaska sunca bunar ili izvor posipaju se žitom i kite, potom se zahvata voda u koju se stavlja bosiljak, crvena jabuka i pupoljak drena „radi zdravlja“. Tom vodom majke ujutru na Božić umivaju decu, a običaj je da ukućani pojedu i po pupoljak drena i popiju malo te „nenačete vode“ kako bi tokom cele godine bili zdravi kao dren. Postoji verovanje da je dobro na Božić započeti neki posao kako bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom cele godine. Započinjanje posla je simbolično, jer se na Božić kao i na sve druge hrišćanske praznike koji su obeleženi crvenim slovom u kalendaru važila izričita zabrana rada. Običaj je da se ukućani međusobno daruju na Božić, pa je otuda došlo do verovanja da je Božić Bata pandan Deda Mrazu. Međutim, teolozi to tumače drugačije. Bata u ovom slučaju nije iminica, već označava prezent glagola batati, odnosno koračati, stupati. Božić Bata zapravo znači da Božić (sin Božji) korača, dolazi kako bi doneo radost i blagostanje.
Božićna trpeza je priča za sebe i obilije brojnim običajima koji su vezani za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika. Pored pečenice, najvažnija je česnica – Božićni kolač koji se mesi u čast Isusa Hrista i simboliše njegovu povojnicu. Srebrni ili zlatni novčić u česnici simbol je zlata kojim je darivano Božje novorođenče. Česnica se lomi isključivo rukama i veruje se da član porodice koji pronađe novčić u svom komadu česnice imati svakojakog berićeta. U nekim srpskim sredinama pije se isključivo crveno vino (simbol Hristove krvi koju je prolio na Golgoti) dok je rakija i drugo žestoko piće strogo zabranjeno „da čeljad ne bi dobila groznicu i da muški ukućani ne bi besneli preko godine.“ U drugim krajevima je pak običaj da se baš na Božić pije kuvana rakija, mada vino ima daleko veću upotrebu, jer „čokot vinove loze i grožđe simbolizuje život i spasenje.“

Izvor:Agrobiznis magazin

Ovako intenzivan kolorit retko srećemo u ovo doba godine kod višegodišnjih saksijskih biljaka pa vam stoga predstavljamo jedan od najčešćih i najlepših božićnih ukrasa. Božićna zvezda Euphorbia pulcherrima je biljka iz porodice Euphorbiaceae, poreklom iz Meksika. Botaničko ime euforbija je dobila po Euphorbusu, omiljenom doktoru numidijskog kralja Jube koji je, prema predanju, prvi upotrebio otrovan sok božićne zvezde kao lek. Još je zovu i poinzecija po Robertu Poinzecu koji je prvi doneo ovu biljku u Severnu Ameriku.

Božićna zvezda u prirodi raste kao grm visine do 3 metra, a kao saksijska biljka poraste na visinu 30-45 cm i znatno je gušća. U svetu je opšte prihvaćena kao jedan od simbola božićnog praznika iako do hrišćanskog sveta nije došla sve do 18. veka. U Meksiku je uzgajana stotinama godina pre toga. Prema još jednom verovanju prastanovnika Centralne Amerike, božićna zvezda svoj privlačan izgled duguje astečkoj boginji, kojoj je zbog neuzvraćene ljubavi prepuklo srce. Legenda kaže da je iz kapljica njene krvi izrastao vatreni cvet žarkocrvene boje okružen tamnozelenim listićima.

Ono što mi nazivamo cvetovima u stvari su listići – brakteje (lažni cvetovi crvene, žute, narandžaste, bele i krem boje dugi i do 25 centimetara) koji okružuju gotovo neprimetne cvetove. Cvet je vrlo mali i sastoji se od zelenih ili žutih bobica, sakupljenih u štitastu cvast na kraju grane, okruženih vencem listova koji u vreme cvetanja dobijaju sjajnu i intezivnu crvenu boju. Uloga brakteja je da različitim bojama privuku insekte koji oprašuju biljku.

Biljka kratkog dana

Božićna zvezda kao fotoperiodična biljka zahteva karakterističnu i dugotrajnu negu, idealna temperatura na kojoj raste je 12-25 °C, a optimalna temperatura za vreme cvetanja je između 15-18 °C. Potrebna joj je velika vlažnost vazduha, stoga valja prskati svaki dan zeleni deo biljke pazeći da brakteje i cvetovi ostanu neprskani. Da bi procvetala, zahteva najmanje 12 do 14 sati tame svake večeri pa zato i kažu za nju da je biljka kratkog dana. Da bi se unapredilo cvetanje krajem oktobra biljku treba prekriti tamnim platnom, kutijom ili nekim sličnim tamnim neprozirnim materijalom u trajanju od najmanje 14 sati dnevno (od podneva do narednog jutra) svakog dana. Ovako skraćivanje dana treba vršiti svakodnevno oko 8 nedelja. Ukoliko do biljke dopre i tračak svetla narušiće proces formiranja crvenih listova.

Poinzecija voli mekanu, dobro nađubrenu, humusnu zemlju uz dodatak malo peska. Traži dosta svetlosti, ali joj najviše odgovara fi ltrirana svetlost, jer direktni sunčevi zraci mogu oštetiti listove. Zahteva visoku vlažnost vazduha i drži se u podmetaču s vlažnim kamenčićima, ali bi trebalo voditi računa da ne bude ni preobilno zalivana. Kada jednom procveta ne bi je trebalo mnogo pomerati sa mesta na kome se nalazi, jer se lako može dogoditi da sama biljka odbaci cvetove, čak i listove.

Orezivanje i razmnožavanje reznicama

Posle opadanja brakteja božićnu zvezdu treba ostaviti da miruje oko 2 meseca na nešto nižoj temperaturi (12-16 stepeni), kako bi biljka mogla cvetati i sledeće zime. U periodu mirovanja zalivati oskudno, dopuštajući da se kompost gotovo isuši. Kada Božićna zvezda završi sa cvetanjem i krene da otpada (negde u martu) sve grane skratite oštrim nožem na oko 10-15 cm ili na jednu trećinu njene ukupne visine, iznad korenovog čvora (mesto grananja), da bi se omogućilo cvetanje sledeće godine, zato što se cvet formira na jednogodišnjim granama. Stavite je na malo hladnije mesto (najniže na oko 10-15 °C), sklonite sa direktnog sunca i smanjite zalivanje.

Božićna zvezda se lako razmnožava iz pelcera, najbolje u junu. Pelcere veličine oko 10 cm bi trebalo do polovine potopiti u vruću vodu i tako držati 3-4 sata kako bi se sprečilo isticanje mlečnog soka jer on se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice tako da žile ne mogu da poteraju pa takve reznice propadaju. Odsečeni delovi se mogu ožiliti u mešavini zemlje i šljunka na temperaturi od 21 °C, pod folijom ili staklom. Ožiljavanje traje 2-3 nedelje i preporučuje se korišćenje fitohormona za ožiljavanje u malim saksijama, obavezno ih redovno zalivajte i prskajte listove. Ubrzo po presađivanju pojaviće se mladi izdanci. Ponovo je presadite 4-6 nedelja pre cvetanja. Na glavnoj biljici, sa koje su uzeti pelceri, mlečni sok treba odmah posuti pepelom od cigarete, suvim peskom ili prašinom drvenog uglja. Gubitak soka oslabljuje biljku, pa ukoliko ga je mnogo isteklo ne postiže se ponovo cvetanje. Ovo je neophodno i kako bi se ostatak biljke zaštitio od infekcije. U periodu dok su brakteje crvene ne treba dodavati đubrivo, jer tada biljke ne rastu.

Izvor: www.agroplod.rs

 

Kako se neguje Božićni kaktus? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3414-kako-se-neguje-bozicni-kaktus

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30