Ova ampelotehnička mera pravilno izvedena balansira produkciju snažnih, novih prirasta i održava visoku proizvodnju plodova. Uzgojni oblik u proizvodnji visokožbunaste borovnice podrazumeva grm ili žbun.Rezidba borovnice se treba sprovoditi svake godine, počev od momenta sadnje biljaka. Kada grmovi borovnice dostignu adekvatnu veličinu, tada rezidba služi da poveća prinos i poboljša kvalitet ploda, kao i da reguliše željenu visinu i širinu grmova. Najmanje prve dve godine nakon sadnje biljkama borovnice ne bi trebalo dozvoliti da plodonose (ovo je jedna od grešaka koju proizvođači prave). Najbolje je prve dve godine ukloniti sve cvetne pupoljke sa biljaka borovnice za stimulisanje razvoja prirasta i korena. Cvetovi i plodovi borovnice crpe značajnu energiju od biljke, i prinos plodova u idućim godinama može biti značajno smanjen prvenstveno zbog lošeg razvoja biljaka koje postaju zakržljale. Kako bi se to postiglo preporuka je da se cvetni pupoljci na posađenim i mladim biljkama uklone pre cvetanja. Možem ih ukloniti na dva načina : rezidbom (cvetni pupoljci kod borovnice su smešteni u vršnom delu jednogodišnjih prirasta, te njihovim prikraćivanjem za jednu trećinu do jednu polovinu uklanjamo cvetne pupoljke) ili otkidanjem rukom.

Orezivanje mladih sadnica omogućava pravilno formiranje žbuna borovnice. Jedan žbun treba da ima od tri do pet glavnih grana koje nose rod. One se orezuju tako da celom svojom dužinom imaju dvogodišnje grane sa pupoljcima.Treba znati da jedan cvetni pupoljak ima 8-12 cvetova u grozdu (gronji), te jedna grančica sa četiri-pet takvih pupoljaka daje potencijal za 50-70 plodova po dva grama, što je 100-140 grama plodova.

Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna ponaosob.

Kako bi pravilno izveli rezidbu potrebno je da znamo da imamo dve vrste jednogodišnjih prirasta u grmu borovnice i to: one koji se razvijaju odozdo i koji za jednu vegetacionu godinu mogu da izrastu i do 1m, i one koji su na grmu i nose rodne pupoljke na svojim vrhovima.U prvim godinama su nam potrebniji ovi koji rastu iz baze jer trebamo da formiramo žbun i ujednačimo vegetativni i generativni prirast.

Sam čin rezidbe možemo reći da ide po fazama:tako da prvo uklanjamo do osnove one izdanke koji su izbili iz osnove tj .supstrata,koji rastu horizontalno ka drugim saksijama, zatim izmrzle,oštećene i one koje su prethodne godine donele rod. Zatim treba eliminisati one koje se dodiruju i zaklanjaju unurtašnjost krune.

Oštra rezidba borovnice se ne preporucuje, sem u slučajevima jače regeneracije i obnavljanja žbunova. Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veći prinos, te zbog toga treba slabije orezati.

Veoma je bitno da prilikom rezidbe redovno vršimo i dezinfekciju alata kojim režemo.

Značaj ove mere se ogleda u tome što se redovnom rezidbom reguliše provetravanje, prinos, kvalitet plodova i vreme sazrevanja.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/15/vocarstvo/pravilna-rezidba-borovnice/

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75.000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta!

Tokom boravka srpskih novinara u Tirskoj u novembru prvo stajalište novinara bili su voćnjaci i proizvodno postrojenje poljoprivrednog preduzeća Oragro koje je osnovano na poljoprivrednoj površini od 350 hektara gde se bave uglavnom gajenjem trešanja i borovnica. Mehmet Čiček, vlasnik kompanije Oragro Agriculture objasnio je za Agrobiznis magazin da je on inženjer mašinstva ali da se bavi voćarskom proizvodnjom i da zna dosta o stanju u Srbiji.

„Imamo 150 hektra trešnje, a takođe imamo sopstveno postrojenje za pakovanje trešnje i hladnjaču. Odnosno, proizvode sakupljamo iz voćnjaka, pakujemo i utovaramo ih direktno u kamione kako bismo ih spremili za izvoz. Danas kao Oragro izvozimo oko 7.000 tona godišnje u celu Evropu, na Bliski i Daleki Istok. Osim ovoga, uprkos tome što smo ove godine prvi put imali niže prinose trešnje smo izvezli u 4 grada Kine, ali sigurni smo da će se povećati izvoz sledeće godine. To je bila simbolična brojka prošle godine, ali poenta je bila da uđemo na ta tržišta, što smo i uspeli“ zaključuje naš domaćin. Kako nam je Mehmet objasnio pored Kine radi se na tome da naredne godine počnu izvoz u Južnu Koreju.
Kada je reč o borovnicama Simsek je dodao: „Za uzgoj borovnica smo radili istraživanje i razvoj tokom 3 godine i prvi put smo postigli proizvodnju od 100 tona ove godine. Izvezli smo 70 tona, a ostatak je potrošen na domaćem tržištu. Postigli smo cenu 8,3 evra na Bliskom istoku i nešto više od 6 evra u Evropi. Kako su naša stabla trenutno vrlo mlada očekujemo da našu proizvodnju i broj izvoznih zemalja povećamo u godinama koje dolaze. Izvodimo studije za proizvode sa potencijalnim izvoznim tržištima i dodatnim vrednostima. Već sada vidimo da nema razloga da ne ostvarimo prihod od turske poljoprivrede isto koliko i od turizma.“
Naši domaćini su nam se pohvalili izuzetnom rodnošću borovnica koje su već u prvoj godini imale prinos 3 kg po žbunu. Zasad je očigledno visoke bujnosti, biljke se nalaze u saksijama jer je pH vrednost zemljišta neutralna ili slabo bazna. Sadni materijal su nabavili iz SAD odakle su i preuzeli tehnologiju gajenja.
Plan je da se proizvodnja dalje širi. Kada se pogleda zasad i uporedi sa onim koje imamo u Srbiji nema neke velike razlike sem što su mreže za protivgradnu zaštitu bele boje. Ovde kažu često imaju pojavu grada i nevremena tako da se osiguranje ne isplati već je neophodno imati mreže. Kada je u pitanju investicija kao i u Srbiji država finansira 50% bez pdv-a opremu i sadni materijal.
Da bi se kupilo zemljište u regionu Antalije potrebno je čak 30.000 evra jer se vlasnici retko odlučuju da prodaju. Posedi su veoma usitnjeni, a najam godišnje po hektaru iznosi 200 do 300 evra. Osvajanje kineskog tržišta trešanja je bilo olakšano zbog sankcija koje je Kina uvela proizvođačima iz SAD u okviru mera
koje se sprovode u trgovinskom ratu koji uveliko traje. Već naredne godine očekuju u Turskoj još veći rast, a tokom 2019. godine taj rast izvoza iznosio je 10%.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Voćarstvo je kroz istoriju igralo važnu ulogu, a danas se ponovo vraća i zauzima mesto koje zaslužuje. Pojedine voćne kulture, kao borovnica i orah su trenutno najisplativije za uzgoj, a kod nekih voćnih vrsta postoje problemi koji mogu da se reše savremenom tehnologijom i udruživanjem.

- U Srbiji postoji veliko interesovanje za podizanje zasada voća. Kod nekih voćnih vrsta gde nismo očekivali da će biti interesovanje pre 3-4 godine, a to je borovnica, ovo je dokaz da, kada se uvedu savremene tehnologije koje su praćene fertirigacijom, dobar sortiment, znači da se može uspeti - rekao je dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Prema njegovim rečima, sve je više interesovanja za ovu voćnu vrstu, koja je perspektivna u Srbiji. On se nada da će proizvođači borovnice shvatiti da treba da se udruže, da imaju svoje hladnjače gde će čuvati robu dok se ne proda.

Prema njegovim rečima, veliko je interesovanje i za podizanjem zasada oraha. Kako sam kaže, orah je deficitaran u Evropi, a kod nas još uvek nije dovoljno urađeno na savremenoj tehnologiji proizvodnje oraha, to jest, na inteziviranju proizvodnje, na gustoj sadnji 7 x 5m, odnosno, 8 x 4m, i uvođenju sorti koje imaju lateralnu rodnost, kao što je Čendler, Pedro Ferned i ostale sorte.

- Čak i naša sorta Rasna je jako dobra - istakao je profesor Keserović.

Takođe, veliko je interesovanje za podizanje zasada kajsije i jagode.

Međutim, kod nekih voćnih kultura postoje evidentni problemi.

- Tamo gde nismo nismo uradili dovoljno, gde postoji, zapravo, jaz između proizvođača i prerađivača - to je kod proizvodnje maline i kod proizvodnje višnje. Da nateramo male proizvođače i višnje i maline, da oni imaju svoje hladnjače i svoje prerađivačke kapacitete - ukazao nam je naš sagovornik.

Što se tiče šljive, profesor ističe da je veliki problem bio sa cenom šljive, da je bila izuzetno niska u centralnoj Srbiji, i to ne samo za šljivu već i za višnju.

- Ja sam rekao proizvođaču u centralnoj Srbiji, da bi bili konkurentni moraju povećati proizvodnju po jedinici površine i moraju smanjiti troškove proizvodnje. Ni jedan veći zasada u Vojvodini nije bez savremenih tresača za mehanizovanu berbu, čak postoje i kombajni, a oni dole pojedinačno ne mogu to uraditi, nego se moraju udružiti i nabaviti savremene tresače, koji smanjuju troškove proizvodnje - zaključio je profesor Keserović.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2707663/borovnica-i-orah-najprofitabilnije-kulture-u-srbiji

U Šumadiji je povećano interesovanje za gajenje borovnica. Stabilna cena i šansa na evropskom tržištu privukle su voćare da se oprobaju u podizanju zasada borovnica. Borovnica za izvoz uglavnom ide u malim pakovanjima od 125 i 250 grama, dok kvalitetan rod dostiže cenu i do 6 EUR na evropskom tržištu.

Nemanja Nikolić je u selu Balosave u opštini Knić podigao zasade borovnice na 4 hektara u okviru porodične voćarske proizvodnje Gruže agrar. U Šumadiji je već dve godine jedan od najvećih proizvođača borovnice, oko 85% odsto zasada čini djuk dok ostatak odlazi na bluecrop. Cena borovnice se kreće i do 6 EUR, a pored holandskog pojavila se šansa i za plasman na rusko tržište.

- S obzirom da mi još uvek nismo na punom rodu u prvoj godini berbe smo, 2018. imali negde oko 650 grama po žbunu, u drugoj godini odnosno ovoj smo imali negde između dva i dva i po kilograma po žbunu gde smo i uštedeli žbunove skidajući cvetove da izvuče biljka više na porastu a 2020. u berbi tek očekujemo prvo ozbiljniji rod. Ovakvim načinom uzgajanja borovnice svaki kraj pogoduje jer uzgojem u saksijama in rađenjem analiza lista i ploda mi dobijamo bukvalno krvnu sliku biljke da tako kažem gde vidimo sve šta joj fali i čega ima manje a čega ima više i na taj način znamo šta da joj doziramo i da iz nje izvlačimo taj maksimum kako bi na kraju godine bili zadovoljni. Samo treba raditi tako da se proizvede kvalitetan rod u ekstra prvoj klasi i treba borovnicu plasirati u malim pakovanjima. U toj varijanti gde imamo i kvalitet i mala pakovanja ne postoji mogućnost da prođemo loše sa borovnicom - kaže Nemanja Nikolić iz Gruža agraru.

Borovnica je trenutno u fazi priprema za zimsko mirovanje, tretmani biljke vrše se bakrom i cinkom a proizvođači čekaju pojavu prve slane. Borovnica dobro podnosi zimu međutim sama biljka neće dobro napredovati ako se produži toplije vreme za ovo doba godine.

- Generalno borovnica odlično podnosi zimu. Nismo do sada imali nikakav problem sa izmrzavanjem. U svakom trenutku još na početku vegetacije u zimskom periodu možemo da radimo analizu supstrata, zatim u tom trenutku znamo da li borovnici treba nešto ili ima nečega više. Nakon berbe isto radimo analizu lista i još jednu analizu supstrata i u svakom trenutku možemo da kontrolišemo biljku sa prihranom, sa navodnjavanjem bukvalno svaku saksiju. Najbitnije je sada da zeleni vrhovi odrvene, oni su najviše podložni tim mrazevima i da sama biljka povuče sokove u koren i da se faktički odrveni - kaže Saša Stojanović iz Gruža agrara.

U opštini Knić aktuelan je konkurs za nabavku opreme, mehanizacije i sadnog materijala ukupnog iznosa od 7.700.000 dinara.

- Kada je u pitanju konkurs za fizičku imovinu nemamo ograničenja starosna osim što lice mora da bude punoletno i da ima registrovano domaćinstvo. Uporedo imamo još jedan konkurs za mlade gde je starosno ograničenje između 18 i 40 godina gde mladi mogu konkurisati kao nosioci poljoprivrednog gazdinstva. Tu su i veća sredstva, maksimalan iznos koji mogu da dobiju je 80 odsto cene bez PDV-a i on iznosi 400.000 dinara tako da i očekujemo da se jave mladi koji žele da rade zasade konkretno i borovnice jer već imamo zainteresovanih jer je sada u našoj opštini trend negde sadnja borovnice gde se više sadi u vrećama nego direktno u zemlju - kaže Mirjana Pavlović, Kancelarija za poljoprivredu opštine Knić.

U Šumadiji voćari su prepoznali šansu na evropskom tržištu kada je borovnica u pitanju jer kako sami kažu u Srbiji ona na berbu stiže ranije nego u ostalim zemljama koje u velikim količinama otkupljuju ovo voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2692430/u-sumadiji-raste-interesovanje-za-uzgoj-borovnice-stabilna-cena-i-sansa-na

Na sajmu u Kragujevcu sreli smo i predstavnike Gruže Agrar, koji su nam rekli da nema značajnije manifestacije, sajma ili savetovanja na kojima oni nisu prisutni. Trude se da prenesu znanja sa svih meridijana, iz Rusije, Italije, Belorusije i zemljama Evropske unije:
„Nekada smo gledali kako Italijani razvijaju svoje voćarstvo i divili se, danas je situacija takva da su naši zasadi uporedivi sa njihovima i da čak u nekim projektima imamo bolje rezultate“ kaže za Agrobiznis magazin, Nemanja Nikolić, menadžer u Gruža Agraru, inače porodičnoj firmi koja se trudi da kroz svoje poslovanje upravo podržava porodične vrednosti, razvoj sela i domaćinski duh. Na naše pitanje može li ova Kompanija da pruži i podršku mladim poljoprivrednicima koji bi želeli da se bave voćarstvom, ili već imaju zasade voća, a recimo hteli bi da voćnjak opreme protivgradnom mrežom, Nikolić kaže da
je to deo mogućnosti koje ima GRUŽA AGRAR.
„Imamo osposobljene kadrove za sve vidove od planiranja i pripreme dokumentacije, do izvođenja radova. Potrebno je samo da nam se zainteresovani proizvođači blagovremeno jave, kako bi smo sve postigli na vreme. Jer treba otprilike dva do tri meseca od ideje do realizacije protivgradne mreže. Konkretno nama treba desetak do 15 dana da postavimo jedan hektar mreža, a i to dosta zavisi od vremenskih uslova. Da bi se sve realizovalo potrebno je napraviti dobar plan koji odgovara i proizvođaču i našem timu koji postavlja, odnosno izvodi projekat” zaključio je Nikolić.
GRUŽA AGRAR pored sprovođenja različitih projekata ima i sopstvene zasade. Nedavno smo bili na njihovom savetovanju voćara, jedan o dva događaja koji organizuju na sopstvenim imanjima. Uveliko je završena berba borovnica i nektarine, a u toku je berba jabuka. Kakvi su rezultati?
„Što se tiče jabuke i nektarine godina je bila dobra, imali smo manje oštećenje na nektarini, a i cena je bila dobra. S druge strane jabuka je dobro rodila, očekujemo bolju situaciju nego prošle godine, jer je bilo mraza u Poljskoj, što će uticati na ponudu jabuka na tržištu. Kada je u pitanju Ruska Federacija, poznato je da imamo nešto manje tražnje nego ranijih godina. Kada je u pitanju borovnica, cena u početku je bila odlična zatim je pala, ali prosečna cena je bila oko 5,5 evra što je po meni idealan prosek. U narednom period plan je da napravimo hladnjaču za čuvanje voća i centar za pakovanje. Hladnjača će biti kapaciteta 600
tona.
Borovnica je najviše prodata u Holandiju, ali je dobro išla i u Veliku Britaniju i Rusku Federaciju. Naš sagovornik smatra da treba ići svuda po svetu istraživati tržište i nuditi robu. Kako u Gruži kažu, “mora malo da se šnjuva”. Kada je u pitanju širenje zasada iz Gruže najavljuju proširenja zasada jabuka i borovnice. Razmatra se nova sorta borovnice Aurora, a što se tiče jabuka, planira se širenje crvenih sorti.

Izvor: Agrobiznis magazin

Borovnica ili srpsko plavo zlato, kako je još zovu, sve je traženiji i skuplji proizvod po kome naša zemlja može da postane prepoznatljivija u svetu. Poslednjih godina zasadi borovnice niču širom Srbije, čak i u Arilju, koje je poznato po proizvodnji maline. Zašto je srpska borovnica tražena? Zato što za razliku od ostalih zemalja, kao što je recimo Poljska, naša borovnica zbog povoljnih klimatskih uslova stiže nešto ranije, već u junu. Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova, koja raste do 50 centimetara visine, sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelene, sjajne kore. Plod je sjajna bobica, plavo- crne boje, blago nakiselog ukusa i izuzetno zdrava. Dobra strana uzgoja ovog voća je što je otporno na zimu i može bez problema da podnese
temperature do – 20 stepeni. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje, ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (pH 4 - 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji.
Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom, kako bi se odvijala stalnacirkulacija vazduha. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, dok se peteljke kidaju ručno ili specijalnim „češljevima“ u ranim jutarnjim satima. Međutim, ono što je najprivlačnije kod borovnice je njena cena. I dok se većina voćara žali na otkupnu cenu, uzgajivači borovnica nemaju te probleme. Cena je stabilna već deset godina i uglavnom je između pet i šest evra po kilogramu. Ove godine, kako Agrobiznis magazin saznaje, otkupna cena za kilogram borovnice je oko šest, a u pojedinim krajevima i 6,2 evra po kilogramu. Znači, krajnja računica kod uzgoja ovog voća je vrlo isplativa.
Veselin Đorđević, je ekonomista po struci i nikada se nije bavio poljoprivredom Sa idejom da se pomeri iz grada, i da sebi i svojoj porodici omogući boravak u
zdravom okruženju i prirodi, pre četiri godine podigao je prvi zasad borovnice. Ali, kao i svaki ekonomista brzo je sabrao dva i dva, pa danas ima dva hektara pod ovim voćem, a rod uglavnom plasira na inostrano tržište.
„Pre četiri godine kada smo započeli ovaj posao, procenili smo da bi borovnica mogla da bude izbor, jer će u budućnosti sigurno postati srpski voćarski brend. Po nekim procenama u Srbiji ima samo 1.000 hektara pod borovnicom, što smo moja porodica i ja videli kao svoju šansu za rast i razvoj“- rekao je za Prvu televiziju Veselin Đorđević.
Svoju robu mahom izvozi na zahtevno rusko i britansko tržište, zato je kvalitet na prvom mestu.
„Prilikom berbe mora da se obrati pažnja da nisu plodovi oštećeni, da su fino zreli… Srbija još uvek nije prepoznata kao zemlja koja ima borovnicu, pa treba raditi na promociji, da i mi postanemo sinonim za dobru borovnicu. U ovom poslu imperativ je vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju plasman je zagarantovan, a o ukusu da ne govorimo“ – naglašava Đorđević.

Za uzgoj borovnice se opredelio i Milan Savković, diplomirani inženjer poljoprivrede, koji ima zasad u mestu Brestovik nedaleko od Grocke. On uzgaja borovnicu sorte djuk, i kao stručnjak savetuje da se prilikom podizanja zasada vodi računa o kupovini sadnog materijala, koji mora biti zdrav. Bezvirusni sadni materijal je osnov uspešne proizvodnje, ne borovnice nego bilo koje kulture.
„Ja sam se odlučio za hidroponski način gajenja u plastičnim saksijama, s tim što mi više preferiramo gajenje u vrećama od agrotekstila. Najbitnije je da obezbedite borovnici optimalne uslove - dovoljne količine vode, hraniva i da se odradi pravovremena zaštita borovnice, hemijskim tretmanima. Svaka uspešna proizvodnja zahteva i konsultacije sa stručnim licima iz oblasti zaštite bilja, da ne biste imali nekih problema“- kaže Savković i ističe da je protivgradna zaštita jedan od neophodnih preduslova za svaki uspešan zasad.

„Ovde imamo, konkretno ogledno polje u saradnji sa Upravom za zaštitu bilja. Trenutno radimo i na registraciji nekih novih fungicida za borovnicu, jer ih nema dovoljno na tržištu i očekujemo rezultate ispitivanja već iduće nedelje.“
Za Prvu televiziju, Savković objašnjava da prvi rod borovnice voćari mogu da očekuju u drugoj godini nakon podizanja zasada. On je svoj voćnjak podigao 2013. godine i ove sezone je ubrao oko tri tone voća. S obzirom na to da saksije ili agrotekstilne vreće ne zauzimaju previše prostora, to znači da voćar na relativno maloj površini može da postavi poprilično veliki broj saksija i da ostvari relativno dobar prihod od borovnice.
Inače, srpska borovnica najčešće se izvozi u Rusiju, Holandiju, Francusku… Prošle godine izvezeno je 120 tona, dok se ove godine očekuje izvoz duplo veće količine srpskog plavog zlata.

Izvor: Agrobiznis magazin

Država će poljoprivrednicima, mlađim od 40 godina, uskoro ponuditi kredite za kupovinu oranica na 20 godina uz kamatu od dva odsto. Maksimalni iznos pozajmice biće između 50.000 do 60.000 evra, učešće neće biti obavezno, a garancija će biti hipoteka na kupljenu parcelu. Precizni uslovi biće definisani narednih dana, a vrlo brzo nakon toga u resornom ministarstvu očekuju i prve odobrene krediti.

"Prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali", rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Na ovaj način, kako dodaje, poljoprivrednici će moći da kupe zemljište samo u privatnoj svojini. Posle izmena zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih organica.

Istraživali smo koje poljoprivredne kulture je najisplativije gajiti i kada treba očekivati prvu zaradu.Sadnja jagoda donosi zaradu već prve godine, a početna ulaganja se brzo vraćaju sa trostruko većim prihodima. Za početnike je uvek savet da ne idu na veće parcele, jer je jedan hektar u prvoj godini već ozbiljan zalogaj.

Jagode

Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, za pola ara vam treba oko 6.000 evra. No već prve godine možete da imate pun rod, nekih 12-15 tona, i ako vam otkupna cena nije ispod jedan evro, zaradićete od 10.000 do 13.000 evra. Već druge godine ulaganja u jedan jagodnjak od pola hektara padaju na oko 2.000 evra.

Lešnik

Poslednjih godina lešnik je doživeo ekspanziju na našem tržištu, sve je više zasada, a prema mišljenju stručnjaka, to je i dalje najisplativije voće na našim prostorima.

"Kada zasadite hektar lešnika, da biste dočekali pun rod potrebno je od pet do deset godina. Iako deluje mnogo vremena, to se višestruko isplati, jer kilogram lešnika na tržištu ne košta ispod hiljadu dinara - objašnjava Milovan Veličković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i dodaje da je lešnik naročito zahvalan za održavanje, pošto nije neophodno mnogo novca, zaštita je manja, pa je i potrošnja mala.

Sa hektara lešnika možete dobiti oko tonu do tonu i po lešnika, a otkupna cena je od 500 do 800 dinara, pa se trud i više nego isplati.

Orah

Godišnje se u Srbiji proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za proizvodnju tog voća.

Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Krastavci kornišoni

Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.

Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra.

Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća

Višnja

Bez obzira na početna ulaganja, višnja je i dalje isplativa voćka, jer je nema mnogo u Srbiji, a rod je oko 15 tona po hektaru.

Početna ulaganja za hektar višnje su od 10 do 15.000 evra, ako se voćar odluči za savremenu tehnologiju uzgajanja, što je u današnje vreme prioritet - navodi Veličković i dodaje da je naročito zahvalna jer se radi o jednokratnoj berbi, za razliku od maline. Cena joj raste tokom berbe, pa se svakako vrlo isplati i ima široku namenu.Dunja

Slično kao i višnja, početna ulaganja za hektar su od 10 do 15.000 evra, što je mnogo manje nego za jabuku koja zahteva i 50.000 evra početnih ulaganja, a mnogo manje se isplati.

"Da bi dunja, kao i višnja doživele pun rod potrebno je oko pet godina, a najveća isplativost sa dunjom dolazi od proizvodnje kvalitetne rakije - ističe Veličković koji dodaje da kada se kaže kvalitetna rakija misli se na na onu koja se može prodavati po minimalnoj ceni od 1.000 dinara, nikako manje.

Trešnja

Trešnja zahteva nešto veća početna ulaganja, oko 60.000 evra za hektar, ako je reč o savremenom zasadu.

"Međutim, cena trešnje je uvek visoka, ne ide ispod 100 dinara, a prvi prihod možete dobiti već nakon pet godina - navodi Veličković i dodaje da ulaganja najviše odlaze na zaštitu, protivgradne mreže, koje su neophodne, jer je reč o krhkom rodu.

Borovnica

Borovnica ima stabilnu cenu, sa normalnim prosečnim prinosom mesečno po hektaru može da se zaradi oko 5.000 evra, ali uzgoj ove voćke nije jednostavan.

Borovnica je doživela bum, jer joj je već dve godine cena oko 720 dinara za kilogram, međutim, početna ulaganja nisu mala i kreću se od 30 do 50.000 evra po hektaru, a najveći deo odlazi na protivgradnu mrežu koja je neophodna i košta oko 17.000 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krediti-za-mlade-poljoprivrednike-kamata-manja-od-dva-odsto-a-evo-sta-ce-vam-doneti/xlcs8dg

Srpsko plavo zlato, kako zovu borovnice, sve više postaje popularni, ali i najtraženji srpski proizvod, pa njihova proizvodnja može da bude vrlo unosan posao.U Srbiji je uveliko počela berba borovnica. Porodica Đorđević iz Beograda podigla je prve zasade pre četiri godine, a danas imaju više od dva hektara borovnica, koje uglavnom plasiraju na inostrano tržište.

Veselin Đorđević je ekonomista. Nikada se ranije nije bavio poljoprivredom. A onda je pre četiri godine ušao u posao s borovnicama, sa idejom da se pomeri iz grada i sebi i svojoj porodici omogući boravak u zdravom okruženju i prirodi. U njegovom slučaju, zadovoljstvo i posao odlično su se uklopili."U tom trenutku smo procenili da bi borovnica mogla da bude izbor i da je borovnica nešto što će biti budućnost i budući srpski brend. U narednih desetak-petnaest godina, pošto smo po nekim procenama, na svega 1000 hektara borovnica u Srbiji, mislim da imamo veliki prostor za rast", kaže Veselin.

Borovnica je poslednjih godina doživela pravi bum u Srbiji. Iako ulaganja nisu mala, zbog dobre cene i sigurnog plasmana, sve više ljudi odlučuje se da zasadi ovo voće.

Veselin kaže da ima velikog interesovanja.

"Mislim da će se to u budućnosti još više od Srbije zahtevati, pošto mi nismo prepoznati kao zemlja koja ima borovnicu. Tako da treba raditi na toj promociji da Srbija bude sinonim za dobru borovnicu", priča on.

Sada već iskusni proizvođač borovnice poručuje da je u ovom poslu imperativ vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju, plasman je zagarantovan. A o ukusu da ne govorimo.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=18&nav_id=1556159

Borovnice zbog njihovog nutritivnog kvaliteta i svojstava nazivaju plavim zlatom, i one polako postaju najpopularniji domaći brend, budući da naše rane sorte prispevaju u periodu kada borovnice nema nigde u svetu.

Sveži plodovi su deficitarni na evropskom tržištu u periodu od prve dekade juna do sredine jula, a klimatski uslovi u Srbiji baš tad pogoduju njenom zrenju.

Ono što uzgajivači ne smeju da previde jeste da se u proizvodnju borovnica ne ulazi samostalno. Jedini način koji omogućava da se obezbede dovoljne količine plodova ujednačenog i visokog kvaliteta jeste udruživanje. Zato u zemljama koje su veliki proizvođači borovnice postoje kooperative sa velikim brojem članova i koje posluju vrlo uspešno.

- S idejom da okupimo što veći broj farmera koji će ujedinjeni plasirati ovo voće u svet, i mi smo osnovali zadrugu. Velikim evropskim kupcima interesantni smo samo ako nastupamo ujedinjeni, a želeli smo i da učimo zajedno, svesni da je sve mnogo teže kad si sam - napominje Dušan Dobrijević iz zadruge "Borovnica" iz Brestovika, u opštini Grocka. Proizvođačima okupljenim oko zadruge "Borovnica" na raspolaganju su Hladnjače Brestovik, moderan centar za skladištenje, pakovanje i plasman voća, kapaciteta 1.500 tona sa devet komora, koje su im obezbedile uslove kakve imaju njihovi evropski konkurenti.- Da bi odgovorile zahtevima kupaca po pitanju kvaliteta i pakovanja sveže borovnice, hladnjače se opremaju linijama za sortiranje i pakovanje plodova. Potrošači sve manje tolerišu nekonzistentan kvalitet, pa je od velike važnosti i primena Global Gap, BRC i drugih svetskih standarda u proizvodnji borovnica, koji predstavljaju važan preduslov za njihov plasman na EU tržište, objašnjava prof dr Jasminka Milivojević sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Proizvođači preko Zadruge mogu da računaju i na garantovan otkup njihovih proizvoda, u saradnji sa Hladnjačama Brestovik, kao i da nabave sve što im je potrebno za zasad borovnica.- Tako smo u prethodnom periodu uspeli da animiramo proizvođače borovnice iz Vranja, Leskovca, Crne Trave, Užica, Bajine Bašte, Valjeva... da zajedno nastupamo i sveže plodove organizovano dopremamo do hladnjača, koje su u stanju da sav rod otkupe i plasiraju stranim kupcima - nabraja Dobrijević. On ističe da Zadruga u saradnji sa organizacijom USAID pokušava da za sve svoje komitente obezbedi sredstva za dobijanje neophodnog sertifikata - global gap.

Ljubiša Milijanović iz Mirosiljaca kod Arilja je 2006. digao prve zasade, a danas je, sa svojih 3,5 hektara najveći pojedinačni proizvođač borovnice u Srbiji.

- Borovnica je dugoročna investicija i nije za one koji očekuju brzu zaradu, jer uloženo počinje da se vraća posle tri-četiri godine, ali ne u velikim iznosima. Oni se mogu očekivati tek sedme ili osme godine, kada zasad donosi pun rod od 20 tona po hektaru - kaže Milijanović.Borovnicu gaji u zemlji, na otvorenom, a uzgoj u saksijama i vrećama, koji je takođe zastupljen kod nas, ne preporučuje jer je, kaže, borovnici kraći vek trajanja. Potrebno je kiselo i rastresito zemljište, po mogućstvu ne blizu šuma koje ga zaklanjaju od sunca. Voće isto uspeva i na strmim i na ravničarskim terenima, s tim što je ravnica lakša za obradu.

Koliko god borovnice zasadili, priča poljoprivrednik iz okoline Arilja, ona će vam doneti prihod.

- Na hektar ide 2.200-2.300 sadnica koje koštaju oko 3,5 evra po komadu. Dakle, za sadni materijal treba oko osam hiljada evra. Protivgradna zaštita preporučljiva za naše pobdneblje je 15.000 evra. Navodnjavanje, pod uslovom da imaš vodu na parceli, iznosi 2.000 evra, a znatno je skuplje ako vodu treba dovesti. Takođe 2.000 evra treba spremiti za osnovno đubrivo, plus 3.000 evra za đubrivo kojim se borovnica prihranjuje sistemom za navodnjavanje. Dve hiljade evra košta materijal za rad, hiljadu supstrati za razvoj korena, preko tri hiljade za piljevinu koja stvara humus. Zaštita je 30.000 dinara po jednom tretiranju, a potrebno je sedam-osam takvih godišnje - iscrpno će Milijanović.

Ipak, nastavlja on, ulaganje može koštati jeftinije ukoliko dobije subvencije države koje mogu i prepoloviti izdatke za sadni materijal i protivgradnu zaštitu.

U izdatke treba uračunati i troškovnik za berače. Njima se, uz hranu i obezbeđen smeštaj, plaća 2.100 dinara, a ako se zna da jedan berač prosečno ubere četrdesetak kilograma dnevno, da bi se obrao hektar treba platiti 500 dnevnica.Njemu borovnica, na njegovih tri i po hektara, mesečno donese dve solidne plate.Borovnica se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta, Čajetina i Grocka, a podignute su i nove površine na jugu Srbije i u Crnoj Travi. Na domaće i svetsko tržište - najčešće u Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Holandiju, kao i na tržište Rusije, plasira se 95 odsto ubranih plodova u prerađenom i svežem stanju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/borovnice-zarada-uzgajanje/fz9b69b

Proteklih decenija naši zemljaci su odlazili „trbuhom za kruhom“ ili kako bi neki rekli „preko bare“ kako bi ostvarili svoj američki san. Ređi primer jeste povratak iz Amerike i život u Srbiji kao u američkom snu. Takav život vode dva brata blizanca Marko i Luka Maksimović, koji su se odrekli života u Los Anđelesu i nastanili sa svojim ocem Časlavom, u Božurnju kod Topole. Na nekoliko lokacija u Božurnji i okolini ovi vredni momci zasnovali su proizvodnju borovnice. Najstariji zasad je u četvrtoj godine a najmlađi tek podižu. Pored proizvodnje Maksimovići se bave i uvozom sadnica i repromaterijala ali i plasmanom borovnica i to uglavnom na holandsko tržište. Za svaki uspešan biznis pa i borovnicu treba imati i ulagati u marketing što će u budućnosti doneti i nova tržišta. Svoj prvi zasad podigli su 2015. godine. Njegova površina je 1,5 h i 3.300 sadnica. Sada imaju dva hektara, a podižu nova tri hektara. Luka Maksimović zajedno sa mladim inženjerima poljoprivrede radi rezidbu na najstarijem zasadu. I sam kaže da je tokom vremena učio i naučio rezidbu borovnice koja nije komplikovana ali zahteva značajno iskustvo:

„Mislim da smo prošle godine zasad opteretili sa previše roda tako da sam za ovu godinu odlučio da rezidbom dostignemo prošlogodišnji nivo tako da
biljci damo vremena da se lepo formira i da imamo plodove dobre krupnoće“.Dok smo razgovarali o stanju na tržištu i aktuelnim radovima, Marko Maksimović
je koordinirao uvoz repromaterijala a po završetku nastaviće da sa bratom orezuje zasad. On smatra da značajnu ulogu u proizvodnji borovnice ima prihrana i zbog toga je odlučio da prihranu nabavi iz Engleske: „Sistem smo programirali tako da se zasad zaliva četiri puta dnevno po petnaest minuta“. Proizvodnja borovnice dobija sve više na značaju tim pre jer je potrošnja ovog voća u Evropi daleko ispod američkog proseka. To daje razloga za optimizam u razvoj
tržišta ali i za dobru zaradu i narednih godina. Pitali smo naše domaćine zašto oni preporučuju borovnicu i dobili zanimljiv odgovor: „Da je sreće imali bismo više ovakvih proizvoda po kojima bismo bili prepoznatljivi kao što nas prepoznaju po Novaku Đokoviću. Mi smatramo da proizvođači borovnice na najbolji način reprezentuju Srbiju i proizvode voćku milenijuma-borovnicu”.
Srbija ima pogodnu klimu za gajenje voća, naročito tamo gde su zemljišta kisela. Imamo dobar geografski položaj, nekoliko stručnih ustanova i otvoreno tržište EU od petsto miliona ljudi kao i sto devedeset dva miliona stanovnika evroazijske unije.
„Sve ovo predstavlja izuzetan potencijal za plasman naših borovnica. Mi smo obezbedili sve što je neophodno za proizvodnju i to ne samo na repromatrerijal već i na iskustvo, logistiku i tržište” zaključuje Marko Maksimović. Da je život u Šumadiji lep to su njih dvojica svakako odavno otkrili a odnedavno
pored zabave na teniskom terenu i bazenu odlučili su se da svoj život obogate i druženjem sa prelepom belom kobilom Leposavom, koja im predstavlja novo
zadovoljstvo i razonodu a od koje mogu i ponešto da nauče: „Lepa je zasada više privržena meni jer provodim nešto više vremena sa njom nego brat, ali se odllično slažemo i ako je manje od mesec dana kod nas uz obaveze oko borovnica ovo je jedna nova, ništa manje zahtevna ali i lepa kao što joj samo ime kaže”.
Prema informacijama koje smo dobili od Maksimovića, samo oni su kroz rad u udruženju ŠUMADIJSKA BOROVNICA i ličnim angažovanjem na tržište Srbije za
godinu dana plasirali sto sedamdeset hiljada sadnica što je više od 55 hektara plavog voća na našim njivama. Ako se ima u vidu da je cena u otkupu već nekoliko godina na nivou oko 5 evra može se računati na značajne prihode u ovom voćarskom sektoru a samim tim i za dalji razvoj proizvodnje borovnice u Srbiji.
Okvirna cena podizanja zasada na površini od jednog hektara je 50.000 evra. Ukoliko vam je lakše da računate, jedno sadno mesto košta 8,5 evra tako da možete sami za svoju površinu da proračunate okvirne troškove koji variraju u zavisnosti od gustine sadnje i sistema uzgoja.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29