Poslednjih godina povećava se zanimanje srpskih voćara za podizanje zasada visokožbunaste borovnice.Trenutno, ona se kod nas gaji na 2.500 hektara. Prvi uspešni koraci u tom cilju napravljeni su 2006. godine u Arilju, u sastavu projekta "Uvođenje plantažnog gajenja borovnice u opštini Arilje", koji je uradio i vodio dr Leposavić,

U izdanju Naučnog voćarskog društva Srbije upravo se pojavila studija "Borovnica, tehnologija gajenja, zaštite i prerade”, koju potpisuju dr Aleksandar Leposavić i dr Darko Jevremović, istraživači Instituta za voćarstvo u Čačku.Na 200 stranica autori su dali jedan od najsveobuhvatnijih naučnih pogleda na položaj, svojstva i budućnost ove lekovite voćke koja osvaja sve više prostora u Srbiji odakle se 80 odsto godišnje proizvodnje izveze kao sveža roba.

Borovnice su prve godine zasađene na 60 ari, sledeće na još 70 i danas zasad obuhvata ukupno 3,7 hektara, sve u selu Stupčevićima.

"Zahvaljujući poštovanju svih propisanih tehnoloških zahvata u pripremi i zasnivanju zasada, kao i njegovog kasnijeg održavanja, zasađene biljke u Strupčevićima za kratko vreme dostigle su izuzetnu kondicionu pripremljenost. Prosečni prinosi koji se ostvaruju u ovom zasadu su na visini svetskih rekorda i u 2019. godini iznosili su više od 28 tona po hektaru", kaže Leposavić za agenciju RINA.

Sa zdravstvene tačke posmatrano, posebno je značajan visok sadržaj kalijuma, magnezijuma i oksidanasa u ovoj voćki, a to dejstvo plodovi zadržavaju i tokom sušenja i drugih oblika prerade. Lekovita svojstva, koja su dokazana širom sveta, raspolažu i plod i list borovnice.

Najveći deo plodova u svežem i smrznutom stanju proguta tržište EU i SAD, preko lanaca velikih trgovinskih centara, gde se ostvaruju cene od 1,5 do čak 8 američkih dolara za kilogram, zavisno od sezone, pakovanja i tržišta.

Autori studije učinili su posebnu pažnju uzgajivačima, navodeći na kraju knjige kakva ih i kolika ulaganja očekuju, i to u evro za svaku od 30 stavki, sve za površinu od jednog hektara.

Tako je za troškove materijala, od sadnica, strugotine i mineralnog đubriva, potrebno uložiti 15.080 evra. Razne usluge – od analize zemljišta do prskanja i međuredne obrade koštaju 1.555 evra, dok je za radnu snagu potrebno 2.040. Najveći deo ulaganja odlazi za kapitalne troškove: primarnu mrežu i pumpnu stanicu (5.000), sistem kap po kap (2.500) i protivgradnu zaštitu (18.000). Sve u svemu, 44.175 evra.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=14&nav_id=1732843

Od davnina se zna da je borovnica lekovita. Borovnica je dobar diuretik, jača imuni sistem, dobra je kod upale grla, pluća, dobra je i kod dijareje. Plod borovnice u sebi sadrži mnoge sastojke, antiocianini, bakar, biljna vlakna, vitamin C, vitamin E, vitamin B, gvožđe, glukoza, kalijum, kalcijum, karotin, mangan, natrijum, organske kiseline, proteine, tanine, folnu kiselinu. Osim ploda, koriste se i listovi, od kojih se prave čajevi i obloge. Listovi se suše u tankim slojevima u hladu, ili u rerni na 40 stepeni. Preliveni vrelom vodom, ublažiće upalu bešike i mokraćnih kanala.

Puno se istraživalo i ustanovljeno je da deluje kao prevencija kod bolesti srca, proširenih vena, i kao dobar andioksidans. Borovnicu treba koristiti i za poboljšanje krvner slike, i može se koristiti i u trudnoći.

Sok od borovnice

Za pripremu soka od borovnice, potrebno je obezbediti: 1kg borovnice, 1kg šećera, 1 l vode, i dva limuntusa. Borovnice treba dobro oprati, preliti vodom, i dodati limuntus. Na kraju sve promešati. Ostaviti da odstoji 24h, procediti, najbolje kroz gazu, i dodati šećer. Staviti da provri nekoliko minuta, uz povremeno mešanje, i onda sipati u obavezno sterilne flaše. Kada se ohladi, staviti na tamno mesto. Sok se može praviti i bez konzervansa.

Slatko od borovnice

Borovnice se dobro operu. Ređati ih u veću šerpu, red borovnice, red šećera, ali treba voditi računa da šećer bude poslednji sloj. Ostavi 24 sata, da borovnice puste sok. Zatim se kuva oko 20 minuta, i pri kuvanju se skida pena, i dodaje po malo vanil šećara. Kada se slatko ohladi, sipa se u tegle.

Za vino od borovnica potrebno je:

- 1/2 kilograma svežih borovnica (kao zamenu možete da upotrebite smrznute)
- 1/2 kilograma bobica smreke
- 1 litar dobrog crnog vina
- pola litra jake domaće rakije
- 3 kašike meda, 3 kašike šećera

Borovnice i smreku operite, i stavite u veliku staklenu teglu. Ulijte vino, i ostavite da odstoji u frižideru 48 sati. Nakon toga u smesu dodajte rakiju, med i šećer. Sve dobro promešajte, i ostavite da odstoji sedam dana.

Lek se koristi tako što se uzimaju četiri supene kašike svakog jutra i večeri. Vino se koristi tri dana ujutro, i uveče, nakon čega se pauzira dva dana. Ako vino popijete, po potrebi možete da napravite novu dozu, i da nastavite da koristite ovaj lek sve dok vaše tegobe ne prestanu.

Borovnica protiv dijabetesa

60 grama sušenih listova borovnice, skuvati u litar vode. Potom procediti i piti tri puta na dan.

Izvor: Agrobiznis magazin

Berba visokožbunaste borovnice se privodi kraju, a tamo gde je završena, već se obavljaju pripreme za narednu godinu. Diplomirani inženjer agronomije Zoran Maričić iz Užica, u ovom kraju poznati uzgajivač borovnice, koji ima i ogledno polje sa metereološkom stanicom u obližnjem selu, kaže da je sada veoma važno biljke pripremiti za sledeću godinu.

- Nakon završene berbe bitne su dve stvari da se urade, a to su zelena rezidba i ishrana vodotopivim đubrivom. Kod zelene rezidbe obavlja se proreda izrođenih i rodnih grančica, kao i samih žbunova koji su gosti. Ishranu vodotopovim đubrivom je potrebno sprovesti do 1. septembra. To je u stvari kalijumovo đubrivo koje je potrebno rodnim granama - kaže Maričić.

Nakon toga se preprska fungicidom i čeka se kraj oktobra.

- Kada opadne 70% listova ili dve trećine, negde od kraja oktobra do kraja novembra se prska bakarnim preparatom da bi se biljka umila, očistila, odnosno uradila dezinfekcija. Na taj način se sprečava napad bolesti. I pred prve mrazeve biljkama se dodaje cink i mangan, da bi se zaštitili pupoljci. Cink deluje kao antifriz, da spusti temperaturu i da se biljka pripremi za latenciju, odnosno period kada biljka miruje - navodi Maričić.Na kraju svega toga sledi, kako kaže Maričić, najbitnija stvar, a to je zimska rezidba.

- U periodu od decembra do početka marta biljka miruje. Dok biljka ne krene tada se obavlja rezidba. To je u stvari korektivna rezidba koja podrazumeva vegetaivnu i regerativnu potenciju biljke. To znači da se tada određuje prinos i veličina ploda. Ako se ne uradi, tada bi borovnica dala mnogo sitnog ploda, a to sigurno proizvođačima borovnice nije cilj - rekao je naš sagovornik.Što se tiče ovogodišnjeg roda i cene borovnice, uprkos svim prošlogodišnjim nedaćama, proizvođači su manje-više zadovoljni. Kvalitet je dobar uz prosečnu otkupnu cenu od 3,8 EUR do 4 EUR po kilogramu.

- Kako je godina počela, očekivao se lošiji kvalitet. Međutim, vreme se samo par dana pred početak berbe popravilo i mogu slobodno da kažem da je kvalitet borovnice ovogodišnjeg roda odličan. Kako je berba odmicala kvalitet šećera je bio sve veći i veći. Bitno je bilo pogoditi momenat kada zaštiti borovnicu - kaže Maričić i dodaje da je kritičan period bio od 20. aprila do juna kada je bilo dosta kiše i pojave botritisa i nekih drugih bolesti, ali je ipak ove godine sve dobro prošlo i stvoren je potencijal za sledeću sezonu.

Zbog korone povećana je potražnja za borovnicama i ove godine za razliku od prethodne dve-tri, cena je na srednjem nivou. Potražnja je bila velika i isplata od strane otkupljivača redovnija. Maričić kaže da je prošle godine cena takođe na početku berbe bila oko 5 EUR, ali je zbog poremećaja na tržištu i špekulantskih radnji sve krenulo nizbrdo.

- U situaciji kada postoji dosta otkupljivača, i dosta ponude i potražnje, cena je pala na 200 dinara, a polovinom jula prošle godine čak i stao otkup. Dosta proizvođača je u toj situaciji slalo borovnicu na podhladu čak i na duboko zamrzavanje. Ova godina je značajno bolja tako da su proizvođači manje-više zadovoljni, jer je očekivana lošija sezona nego lane. Potražnja je bila velika, a stiče se utisak da se borovnica više tražila - kaže Zoran Maričić.
U Zlatiborskom okrugu zasadi su na višim nadmorskim visinama i berba kreće istovremeno kada i u Nemačkoj i Poljskoj, a ove zemlje su najveći konkurenti Srbije na tržištu borovnice i tada cena drastično pada.

- Međutim, ko je imao zasade borovnica u nižim predelima "uhvatio" je cenu od 5,2 EUR do 5,5 EUR na početku berbe. Kasnije je ta prva cena padala i dolazila do 3 EUR do 4 EUR, ali kao srednju otkupnu cenu možemo računati od 3,8 do 4 EUR po kilogramu. Sigurno je da ova godina daje veliki stimulans i volju za proizvodnju borovnice i proširenje zasada. Prinos ove godine u punoj rodnosti se kretao od osam do 11 tona po hektaru, za prvu godinu kilogram je po žbunu, a druga godina od dva do četiri kilograma - kaže Maričić i dodaje da užički kraj ima 60 do 70 hektara pod zasadima borovnice, a pre samo pet godina u ovom kraju pod borovnicom bilo je maksimalno 10 do 12 hektara i mnogi su u ovom voću videli isplativiju proizvodnju nego u malini.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2990357/korektivnom-rezidbom-borovnice-do-boljih-prinosa

Košarkaš Branko Lazić već deset meseci vredno radi na zasadima borovnica u Deču.On je za manje od godinu dana od neke, kako sam kaže, zarasle polulivade, uspeo da oformi ozbiljno poljoprivredno gazdinstvo. Uložio je dosta vremena i truda, a ovim poslom bave se i drugi košarkaši, ali, kako ističe, ipak nisu uticali na tu odluku.

- Ideja da pokrenem biznis sadnje borovnica došla je posle dugo razmišljanja o nekom privatnom biznisu koji sam hteo da započnem. Bilo je tu dosta opcija, ali borovnica nije bila tada u opticaju. Ona je došla sasvim slučajno. I malo smo istraživali o njoj i doneli odluku da pokrenemo biznis. Na odluku nisu uticale kolege jer tada sam znao da jedino Kešelj ima zasad. Kasnije sam tek saznao za Katića i Tripkovića - počinje priču za “Blic“ naš uspešni košarkaš Branko Lazić.Na pitanje da li među košarkašima ima takmičarskog duha kao nekada na terenu, i razmenjuju li iskustva on iskreno kaže da sarađuju.- Što se tiče razmene iskustava, najviše se čujem sa Raškom Katićem, malo manje sa Kešeljom. A iskreno, sa Tripkovićem nisam stupio u kontakt. Nema tu takmičenja. Svi želimo da imamo što bolji zasad kako bismo mogli da plasiramo robu na trzište. I zbog toga više sarađujemo nego što se takmičimo - objašnjava nam situaciju.Košarkaš dalje naglašava da je borovnica dosta zahtevna i da iziskuje konstantno prisustvo u zasadima.

- Zasad imam jednog zaposlenog koji više nego odlično obavlja posao. Takođe, i pomoć šuraka sa kojim sam i pokrenuo biznis, kao i tehnologa bez koga jednostavno ne može da funkcioniše jedan ozbiljan zasad - priča nam Branko Lazić i dodaje:- Kupio sam zemlju i krenuo od nule, što se kaže. Hteo sam da to pokrenem u Ljuboviji, ali tamo nisam imao na raspolaganju toliku zemlju, niti je bilo zemlje za prodaju, pa sam morao da tražim nešto u blizini Beograda.

Sportista koji je i dalje aktivan u košarci kao kapiten Crvene zvezde trudi se da se što više uključi u rad na imanju.- Trudim se da budem prisutan jer bez posvećenosti ne možete ništa da uradite ni u životu, ni u poslu. Odluke koje donosim, donosim u dogovoru sa svim ljudima koji su uključeni u razvoj plantaže. Zajedno se brinemo o svemu kako na najbolji način da podignemo zasad koji je trenutno u prvoj godini.

O tome da li može da se živi od ovog posla, ima jasnu viziju.- Mislim da poljoprivreda može zaista da donese dobar ili čak i odličan život po pitanju finansija. Naravno, potrebno je zaista mnogo rada, truda, prisustva i posvećenosti tome - priča otvoreno.

Kako je u toku pandemija, a iza nas je i period karantina, Branko Lazić otkriva da je tada provodio baš dosta vremena uz sadnice.

- U tom periodu smo imali dosta posla na plantaži, tako da mi je bilo više relaksirajuće nego naporno. Uživao sam u nečemu čemu smo posvetili toliko pažnje i što smo izgradili za nekih 10 meseci vrednog rada. Od neke tamo poluzarasle livade do, mogu slobodno da kažem, ozbiljnog zasada.Branko Lazić daje i dobar savet za one koji kreću u sličnu priču.

- Svima bih poručio da ne odustaju na prvim problemima, nažalost, biće ih dosta, ali ako se zaista posvetiš tome, nijedan nije nerešiv. Takođe, dobro planiranje podizanja zasada je ključ. Zaista mora do detalja da se isplanira kada koji korak bi trebalo da se sprovede - zaključuje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/branko-lazic-sportista-kosarkas-borovnica/e1581fk

Poslednjih godina u Šumadiji se povećavaju površine plantažnih zasada borovnice u intenzivnoj proizvodnji. Ovogodišnja berba borovnica je pri kraju dok je berba nektarina tek počela. Kvalitet i prinos roda obe voćne kulture je dobar a jedan od najvećih proizvođača voća u Šumadiji ,,Gruža agrar i pored situacije sa pandemijom uspešno i dalje izvozi voće prve klase za rusko tržište.
Berba borovnica djuk i blu krop koja se odvija na četiri hektara plantažnih zasada porodice Nikolić i koja je deo njihove velike voćarske proizvodnje ,,Gruže agrara’’ u Kniću je pri samom kraju. Iako su biljke zasađene pre tri godine i još uvek nisu u punom rodu prinos je oko dva do dva i po kilograma po saksiji. Celokupan rod prve klase odlazi na rusko tržište."Berba borovnica nije laka ni malo. Berači moraju dosta da vode računa o zrelosti ploda, ne smeju da beru zelene plodove. Isto tako i ako se oberu ne smeju da odu na tržište plodovi koji su prezreli i koji su oštećeni prilikom berbe. Veličina ploda se gleda, mora da bude preko 12 milimetara da bi bila u prvoj klasi. Pored veličine ploda gleda se i vizuelno stanje odnosno kako plod izgleda i ne sme da ima trulih borovnica, ne sme da ima oštećenih jer sve to utiče na prvu klasu. Kišni dani u maju su nam malo odložili početak berbe što je uticalo na tu najbolju cenu koju smo mogli da imamo ali generalno što se tiče kvaliteta tu nismo zaostali ni malo i možemo da se pohvalimo da je 99 % prve klase koju smo izvezli otišlo direktno za Rusiju" rekao je Dejan Pavlović iz ,,Gruža agrar’’,u opštini Knić

Za razliku od borovnice koja je već skoro obrana berba nektarina je tek počela. Sorta kaldezi stigla je na branje a očekuje se prinos i do 25 tona po hektaru zbog ovogodišnjeg dobrog roda.

"Specifična je što ima krupan plod koji je dosta sladak, na tržištu se ta sorta nektarine traži i mi smo sve to pratili i pre sadnje. Inače zasad je star 11 godina i sada je u punom rodu. Kada je reč o izvozu naravno da se osećao taj problem i strepnja šta će biti ako se zatvore granice ali roba mora da ide, ekonomija mora da funkcioniše i nadamo se da će sve to proći kako treba. Zahvaljujući firmi ,,Gruža agrar’’ koja se bavi podizanjem savremenih zasada voća dosta porodica se uključilo u krug i to se već sada raširimo na ceo Šumadijski okrug a naravno i šire. Podižu se sve više savremeni zasadi jabuke, nektarine, borovnice što daje neki drugačiji pogled na Šumadiju i ovo područje ovde", kaže Pavlović.

Više od 2 800 gazdinstava u opštini Knić bavi se voćarstvom a poslednjih godina primetan je i trend podizanja savremenih zasada.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rastu-povrsine-pod-plantazama-borovnica-u-sumadiji_1149636.html

Postoji nekoliko podela među borovnicama, a zahvaljujući većem izboru sorti može se naći ono što najviše odgovara proizvođačima . Verovatno najznačajnija karakteristika sorte jeste vreme zrenja (postoje rane sorte, srednje i kasne). Pored vremena kada se mogu brati tu su još bitne osobine kao što su veličina plodova, kako podnose transport, njihov izgled i boja. Same sadnice borovnice na tržište dolaze kao jednogodišnje, dvogodišnje ili trogodišnje biljke.

Mogu biti golog korena ili se nalaziti u kontejnerima. Svaka od opcija ima svoje prednosti i mane, na proizvođačima je da odaberu šta im najviše odgovara.

Djuk (Duke) – veoma cenjena sorta jer njeni plodovi za berbu stižu u rasponu od mesec dana kad je manja ponuda na Evropskom tržištu. Velika je prednost što ima kasnije cvetanje, pa se umanjuje pretnja od kasnih prolećnih mrazeva. Za branje stiže polovinom juna i može se brati narednih mesec dana. Ne treba čekati sa branjem jer dolazi do gubitka arome.
Hana čois (Hannah’s Choice) – novija sorta borovnica na našem tržištu. Spada u grupu onih sorti čiji plodovi ranije sazrevaju, a plodovi su srednje veličine.
Eliot (Elliott) – Spada u veoma kasne sorte borovnice, a kao jedna od glavnih prednosti se navodi da plodovim sadrže najviše antioksidanasa. Plodovi su srednje veličine. Preporučuje se za mašinsku berbu i nakon toga za zamrzavanje.
Čantiklir (Chanticleer) – skoro se pojavila kod nas. Plodovi su srednje veličine, a cvetanje je malo kasnije nego kod drugih sorti. Plodovi borovnice dobro podnose manipulisanje sa njima nakon berbe.
Bluta (Bluetta) – Ima plodove koji su sitniji i tamnije su boje. Ne spada u cenjene kod kupaca, međutim dodatni plus joj je što dobro podnosi niske temperature.Spada u sorte borovnice koje rano dospevaju za branje. Slabije podnose kasniji transport.
Čendler (Chendller) – Plodovi se mogu početi brati u drugoj polovini maja meseca
Derou (Darrow) – relativno novija sorta na našim prostorima, plodovi su joj krupniji. Preporuka za
sadnju još jedne sorte radi boljeg oprašivanja.

Blukrop (Bluecrop) –spada u veoma cenjene borovnice koje dospevaju sredinom sezone. Beba se može obavljati mehanizovano i dobro podnosi kasniji transport. Bobice su krupne i čvrste strukture, ostaju na peteljkama neko vreme nakon dozrevanja. Sam žbun dobro podnosi niže temperature.
Bludžej (Bluejay) – Dobro se razvija i treba je malo jače orezivati zbog bujnosti. Samooplodna sorta čiji se plodovi dobro drže na stablu i nakon što sazre. Plodovi su krupniji i imaju plavu boju, solidno podnose transport nakon branja. Žbun se dobro drži kada su niže temperature.
Blurej (Blueray) – Bobice ove sorte borovnica su krupne, svetloplave boje. Plodovi za branje stižu srednje rano u odnosu na sezonu. Nakon branja plodovi dobro podnose transport.
Patriot – ova borovnica spada u grupu niskožbunastih, što je svrstava u
grupu zanimljivih za gajenje u vrtovima. Plodovi su kod nje krupni i čvrste građe. Da bi se postigao maksimum, žbun treba dobro orezivati.

Ozarkblu (Ozarkblue) – Berba plodova počinje u drugoj polovini jula meseca. Spada među one koje vole toplije predele, za dobijanje boljih rezultata treba saditi dodatnu sortu radi oprašivanja.
Kovil (Coville) – sa ovom sortom se može očekivati umeren prinos. Ima dosta raširen grm koji se dodatno formira orezivanjem.
Spartan – Ima plodove sa dobrom aromom i krupne, svetloplave boje.
Nalazi se u grupi borovnica koje počinju da sazrevaju polovinom sezone i dosta dobro rađa. Plodovi se koriste na sve načine, a berba se može obavljati mašinski. Podnosi niže temperature, ali ne i one preko -25.

Toro – dobro podnosi niske temperature. Bobice su krupne i čvrste.
Mada se smatra samoplonom vrstom, ukoliko se posade druge sorte unutar plantaže prinosi će se povećati.

Meader – poseduje krupnije plodove ii ma dobar prinos. Neophodno je malo više orezivati žbun. Otporna sorta prema nižim temperaturama.
Berkli (Berkley) – Ova borovnica ima plodove svetloplave boje i vrlo krupne. Ima malo slabije izraženu aromu, koristi se u svežem stanju ili se zamrzava. Berba se uglavnom obavlja mehanizovano, ali treba biti pažljiv tokom operacije. Stablo spade u grupu osetljivijih na izrazito niske temperature.
Goldtraub (Goldtraube) – bobice ove sorte borovnice se mogu brati već u prvoj polovini jula meseca.
Herbert – ima krupne plodove, ali nije pogodna na duži transport. Dobro podnosi niske temperature do -25. Ova sorta borovnica za berbu stiže polovinom avgusta.
Erbliblu (Erbiblue) – plodovi su krupni i imaju plavu boju za berbu stiže tokom avgusta meseca.
Blugold (Bluegold) – Plodovi za berbu počinju dozrevati polovinom jula meseca.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/08/vocarstvo/za-koju-sortu-borovnice-se-odluciti/

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je povratnicima iz instranstva koji žele da ulažu u voćarstvo da se danas u Srbiji najviše isplati ulagati u proizvodnju borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešanja.Ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić i profesor Zoran Keserović podsećaju da se voćarstvo pokazalo kao dobar model povećanja standarda stanovništva i rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. Pored toga, voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede, a zapošljava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto.

Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje više od 120 miliona dolara, saopšteno je iz Krkobabićevog kabineta.

Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a prerađeno 1,82 dolara, što, kako se navodi da bi se trebalo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti.

Ministar je posebno naglasio da je šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade i udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge.

"Činjenica da se Nacionalnom timu za preporod sela Srbije javilo na desetine povratnika iz inostranstva zainteresovanih da ulažu u voćarstvo svog zavičaja, jasno govori da su ljudi prepoznali tu granu poljoprivrede kao visokoprofitabilnu. Konsultujući struku, upućujemo ih da ulažu u najisplativije voćne kulture", naveo je Krkobabić.

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, a Keserović smatra da pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima.

Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja, a perspektivu imaju i višnja, posebno sorte koje imaju krupan plod, ali i kajsija, leska, orah i kruška, te druge vrste voća poput šljive, kupine i breskve.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3981245/boovice-jagode-isplativost-.html

Sok od borovnice je među prvim voćnim sokićima koje piju bebe, nosi se bolesnicima koji su u postelji jer se veruje da borovnica okrepljuje, popravlja krvnu sliku, pojačava imunitet i ubrzava oporavak bolesnih. Poslednjih godina na svetskom tržištu vlada jagma za ovim modro – plavim bobicama, pa zasadi ovo voća niču širom sveta. Srbija se već ustoličila kao jedan od najpriznatijih uzgajivača borovnice, koju zbog isplativosti zovu i srpsko plavo zlato.

Berba u jutarnjim satima
Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova koja raste od 50 santimetara do 1 metar visine sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelenim, sočnim, jajolikim listovima. Cvetovi su viseći na kratkim drškama i pojedinačni. Raste obično u kolonijama, jedna pored druge, na obroncima planina ili brda. Voli sunce ali je i vrlo otporna biljka pa uspeva da odoli suši, mrazu i vetru. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (PH 4 - 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha.
Plod je sjajna bobica koja je na početku zelena, kasnije crvena, a pred samo branje tamno teget ili crne boje. Sazreva od jula do početka septembra, a plod je vrlo privlačan po svom ukusu i izgledu. S obzirom na to da je u pitanju žbun borovnice su prilično nepristupačne za branje. Beru se ručno uz pomoć specijalnih „češljeva“ kako bi se bobice lakše svukle sa stabljike. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, a obično se bere u ranim jutarnjim satima.

Preporučuje se šećerašima
Borovnica je jedan od najvećih prirodnih antioksidanata i u svom sastavu sadrži veliku količinu vitamina, minerala i oligoelemenata. Kao voće bogato tioksidantima, borovnica usporava starenje celog tela. Razna medicinska istraživanja pokazala su da je zbog obilja blagodeti na ljudski organizam može da se svrsta i u lekovite biljke. Bogata je vitaminima C, A, E, K, B6, B3, B1, sadrži pantenolsku kiselinu, gvožđe u većim količinama, kalijum, folnu kiselinu, cink, selen… Kada su u pitanju hranjiva svojstva borovnica ima vrlo nisku kalorijsku vrednost pa se preporučuje osobama na dijeti. Osim toga, naučno je dokazano da snižava povišen šećer u krvi, zbog čega je zovu i biljni insulin pa je prava blagodet za dijabetičare. Borovnica se može koristiti kao terapija kod velikog broja oboljenja i poremećaja. Kao sok ili čaj, sveža ili sušena ima efikasnu terapijsku osnovu i pomaže u borbi protiv različitih patoloških stanja. Borovnica se pokazala kao vrlo uspešna u jačanju imuniteta i sprečavanja stanja koja nastaju kao posledica narušene prirodne otpornosti organizma. Poslednjih godina vrše
se brojna istraživanja koja su pokazala da ova malena tamno plava bobica ima antikancerogeno dejstvo, pa se preporučuju kao dodatak ishrani osobama obolelima od malignih bolesti. Za to je zaslužan anticijan koji se nalazi u borovnicama i koji se aktivno bori protiv ćelija raka, napada ih i uništava. Ovo dragoceno voće pomaže i u borbi protiv karidovaskularnih bolesti, snižava loš holesterol, sprečava zakrečavanje krvnih sudova i pojavu tromba, reguliše pritisak i sprečava moždani i srčani udar. Borovnica blagotvorno deluje na crevnu floru i ceo digestivni sistem uključujući želudac, jetru i pankreas. Bogata je vlaknima kojima se hrane dobre bakterije u crevima pa se pokazala i kao odličan probiotik. Uz to je poznata i kao diuretik pa pomaže u čišćenju mokraćne bešike, kanala i bubrega. Borovnica jača kosti, poboljšava vid, održava koncentraciju, jača mozak, regeneriše kožu pa je s pravom zovu eliksirom zdravlja i mladosti.

Kad brati list borovnice?
Borovnica svoje mesto ima i u narodnoj medici, a osim ploda u lekovite svrhe se koristi i list. Listovi se beru pred sazrevanje plodova, jer kasnije gube svoja lekovita svojstva, a suše se na suvom mestu ili promaji. Čaj od listova borovnice pomaže u suzbijanju mučnine i stomačne kiseline, povraćanja, proliva, grčeva u stomaku i kašlja. Međutim, posebno treba istaći da čaj od listova borovnice ne sme da se pije bez nadzora, pa je najbolje konsultovati lekara ili apotekara pre upotrebe ovog čaja. Bobice mogu da se jedu sveže, sušene ili natopljene u rakiji. Za ispiranje grla koristi se neobrađen sok od borovnice, dok marmelada od ovog voća rashlađuje bolne upale usta i grla. Sušene bobice se koriste i za lečenje hemoroida, jer zaustavlja krvarenje, a utiče i na poboljšanje lošeg varenja i slab apetit. Osim marmelade, soka i džemova, od borovnice se verovali ili ne pravi i vino. Dobija se fermentacijom plodova borovnice, ima nizak sadržaj alkohola, a pravi se još od antičkih vremena kada se ovo vino upotrebljavalo kao lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Tokom vanrednog stanja, Sandra i Ivan Petković iz Jagodine su marljivo radili oko 3.900 sadnica borovnica sorte djuk, koje su na 90 ari posadili krajem marta prošle godine. Za njihovu kupovinu su iskoristili subvencionisani kredit Ministarstva poljoprivrede, koji će sebe početi da otplaćuje već ove godine.

Pritom, lane su ubrali oko 100 kilograma, a sada očekuju oko tri i po tone jer bi svaka sadnica trebalo da im donese 700 grama voća. Maksimum od tri kilograma očekuju za tri godine...

- Kada sam shvatio da butici sa garderobom, kojima se bavim već dve decenije, više nemaju razvojni potencijal, te video da su mnogi sportisti, političari i bankari počeli da se bave uzgajanjem borovnica, odlučio sam da se posvetim ovom voću. Odlučio sam se za borovnice u saksijama, jer je to nova tehnologija - objašnjava Ivan Petković, koji je kupio imanje u selu Međureč.

Sadnice je uvezao iz Holandije i zasadio ih u saksije od po 26 litara, te obezbedio navodnjavanje iz sistema "kap po kap". Potom je postavio protivgradnu mrežu, a kupio je i košnicu sa oko 400 bumbara, koji baš ovih dana oprašuju cvet borovnice.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:866654-Borovnice-iz-saksije-i-za-izvoz-Kako-se-cetvoroclana-porodica-Petkovic-iz-Jagodine-se-uspesno-posvetila-vocarstvu

Biljke koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa a čija je efikasnost potvrđena jesu preparati na bazi hmelja, borovnice, koprive, maslačka praziluka i cimeta.
Najveću efikasnost uz najmanje neželjenih dejstava, pokazali su preparati na bazi lista borovnice i koprive.
Ovo je saopšteno nedavno na 25. Savetovanju o biotehnologiji na Agronomskom fakultetu u Čačku. Autori rada jesu akademski stručnjaci i njihovi mlađi istraživači sa Škole strukovnih studija „Visan”, „Biounik”, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.Dijabetes je među najčešćim bolestima endokrinog tima i u stalnom je porastu. U lečenju šećerne bolesti koriste se nekoliko pristupa: insulin u kombinaciji sa djetom, lekovi i medicinska sredstva, promene životnih navika. Važnu ulogu u prevenciji i lečenju drže i brojne i biljne vrste za koje je potvrđeno da poseduju hipoglikemijsko dejstvo.
U rad ovih istraživača bili su uključeni pacijenti koji boluju od dijabetesa 2. Anketa je trajala tri nedelje, a uzorkom je bilo obuhvaćeno 100 pacijenata koji su, pored redovne terapije, propisane od lekara specijaliste, koristili preparate na biljnoj osnovi, uz save doktora i farmaceuta. Prilikom anketiranja pacijenata ispoštovana su etička načela. Uzorak na kojem je sprovedeno istraživanje činilu su pacijenti oba pola, sgarasni grupa 35-60 godina, koji su dobrovoljno prihvatili da popune anketni upitnik. Listić je, pored pitanju o kvalitetu života obolelih od šećerne bolesti, sadržao i druga koja su se odnosila na učinak primene biljnih aparata, uz redovnu terapiju: koji biljne preparate koristite, koji preparat smatrate najdelotvorniji, koje su vrednosti glukoze u krvi pre i posle primene preparata.
Ispitanici su, pored redovne terapije koju je prepisao specijalista, koristili biljne preparate na osnovu hmelja, borovnice, koprive, maslačka, zelenog praziluka i cimeta. Najveći korisnici bili su ubedljivo ispitanici u dobi 55-65. Ishrana pacijenata obuhvatala je namirnice sa smanjenim procentnom ugljenih hidrata i skroba. Gojaznost je bila prateći progran. Pojedini pacijenti imali su genetskih predispozicija za dijabetes dok je kod ostalih uzrok bio nepoznat.
Pacijenti su najviše koristili preparat sa listom borovnice (90%) a najmanje sa prazilukom (10%) i hmeljom (15%) jer su pokazali izvesna neželjena dejstva. Pre svega izazvali su slabost i umor, povećanje krvnog pritiska. Preparat od lista borovnice se pokazao kao efikasan i nisu zabeležene nikakve kontraindikacije, a isto važi i za koprivu.
Istraživači u svom radu navode:
„U sprovedenoj anketi preparati na bazi lista borovnice pokazali su značajne efekte na smanjenje nivoa šećera u krvi i opšte zdravstveno stanje ispitivanih pacijenata. Ekstrakti lista borovnice tradicionalno se koriste u narodnoj medicini kao sredstvo za lečenje šećerne bolesti.”
Poznato je više od 400 biljnih vrsta koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa, ali samo mali broj dobio je naučnu i medicinsku overu o delotvornosti. Tradicionlni tretmani biljem nisu zaustupljeni u razvijenim zapadnim društvima, ali neki od njih se sprovode od strane praktičara alternativne medicine, ili ih pacijenti uzimaju kao dodatak uobičajenoj terapiji. Međutim, primena biljaka je i danas glavni način lečenja u nerazvijenim zemljama.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/932638/Naucni-rad-iz-Cacka:-Borovnica-i-kopriva-najznacajnije-u-prevenciji-i-lecenju-secerne-bolesti/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30